Šta je novo?

Tramvaji

Evo niko nam nije ponudio polovne trolejbuse, pa jel nas to pokrenulo? Ne. Napravljen tender za kupovinu novih trolejbusa, za koji su jedva čekali da nađu nešto što bi ga storniralo. I umesto toga ćemo (lična pretpostavka) dobiti 31 pretvorenu u elektrobusku, dok uveliko trolejbuske pretvaramo u autobuske.​
 
Pa dobro, trolejbusi su već neka druga priča. Tramvaji nisu u opciji za ukidanje, već za širenje. Za trole to već godinama nije baš definisano, a i one same su faktički autobusi na struju sa motkama, tako da slična pravila iz eksploatacije važe za njih, kao i za autobuse. Nije baš da nemaju alternativu, iako je ta alternativa mnogima trenutno odbojna. Šinski sistemi se uveliko razlikuju od klasičnih drumskih, a pored električnih autobusa, uveliko imamo i one sa pogonom na vodonik. Ovo drugo je još u povoju, dok e-busevi postaju uveliko redovna pojava na ulicama svetskih metropola. Moskva nije najbolji primer za implementaciju pomenutih. Kao što već pisah, pre sam za autonomne trolejbuse, nego li za e-buseve trenutno, al nikako ove druge ne smatram igračkama, bar ne zadnjih par godina.
 
U najnovijim planovima je predviđeno i širenje trolejbuske mreže.
 
MIslim da od sirenja tramvajske mreze nema nista.
Autobusi su za kelptokratsku elitu daleko profitabilniji.
 
Pa nisam siguran za popularne Švajcarce. Možda su nam donacijama učinili pasju uslugu. Da ih nisu donirali, i da nije u planu dolazak, verovatno, malo novijih varijanti (mogu da pretpostavim o kojim Schindler-ima se radi), možda bi se id*** udostojili da kupe nove tramvaje. Polovne mislim da apsolutno niko ne prodaje. Dali su nam u principu dobra vozila, al ipak nisu bila predviđena za dugoročni dalji rad. Do maks deset godina, opet zavisi od pristiglih serija. Nešto je, kako sam i pričao, slato za delove. Komplikovano je i skupo održavanje tako starih vozila, koja su uglavnom izbačena iz upotrebe u većini evropskih gradova. Grad se previše uljuljkao donacijama, još sa ubeđenjem da je time rešen problem na zaista dug vremenski period. Hvala gradu Bazelu zaista, al to prosto nije rešenje nedostatka ispravnih i pouzdanih vozila, koja se mogu regularno održavati. Treba se nekad kupiti i novo.
Zavisi, i sam kažeš možda bi se udostojili, a možda bi više posekli nego što bi kupili (dugogodišnja praksa s autobusima) ili bi batalili i tramvaj pored trola (koje su ruku na srce na sve klimavijim nogama). Sada kad se planira ulaganje u kapacitetnije sisteme i privođenje nameni neadekvatnog autobusa, bojim se da su tramvaji i trole samo ostali mrtvo slovo na papiru iz političkih razloga. Kupili 100 faličnih autobusa i to je dosta dok se još ne "zaigraju" šačicom električnih, dok tramvaj i trolu ni ne pominju. Poslednja vozila su nabavljena davno, 30 tramvaja i 83 trolejbuske kante tako da ne znaš šta ćeš pre da nabaviš novo.

S tim u vezi ako pogledamo da antagonizam struke i kratkoročni politički interesi nisu zastupljeni od juče mislim da su nam Švajcarci sigurno učinili manju medveđu uslugu od nas samih. Problema je bilo i ranije, progresivno urušavanje tramvajskog sistema (šlogirana Gagarinova, patrljak do Banovog umesto do Karaburme) praćeno je masovnim širenjem autobuskih linija manjeg kapaciteta bez reorganizacije mreže linija na nivou sistema. Kolateralna pteta čije posledice svakodnevno osećamo.

@MC_

Nije autobus sam po sebi nužno zlo, već što ga grad ove veličine gotovo pola veka ni ne primenjuje kako treba, na štetu svih podsistema, uključujući i autobuski. Posmatrajući intrinističku fleksibilnost i različite formate on je kao stvoren za trase koje ostali sistemi ne mogu efikasno ili tehnički da pokriju.
 
Poslednja izmena:
Zbog spajanja Vladimira Popovića i Bul. Nikole Tesle moraće da se podigne nivo terena što podrazumeva i prekid travmajskog saobraćaja tokom radova.

Ovo je idealna prilika da se nakon rušenja nemačkog paviljona i ostalih baraka do trase spajanja, tu napravi i mini tramvajska okretnica i tako cela tramvajska mreža na NBG može da postane nezavisna od prekida saobraćaja na mostovima.

Bilo bi dobro da se napravi kružni prsten kao na Autokomandi, pored već planiranih šina sredinom kruđnog toka. Tada bi trajno mogao da se koristi kao okretnica u vanrednim okolnostima.​
 
Ima sasvim dovoljno mesta za okretnicu na zelenoj površini između Dejtonke i nemačkog paviljona (uskoro bivšeg).
 
Само да се нивелише тај травњак, нижи је у односу на саобраћајнице.
 
Teren na kojem je paviljon je i ovako na staroj koti predratnog sajmišta, koja je niža od ulica koje će tu da se spajaju, tako da je nasipanje sasim izvesno.
Uostalom, kada se sa Dejtonke izlazi ka Vladimira Popovića - ulica ima blagi pad, tako da možemo očekivati nasipanje od te buduće raskrsnice pa sve do pumpe.
 
@Express
Pa mišljenja sam da bi tramvaje morali da nabave u jednom trenutku. Trole menjaju busevima bez pardona. Tramvaje ne bi mogli baš tek tako, a da ih niko ne prozove za to. Plus tu imamo i pitanje radne snage. Zato sad i kopaju opet za donacije. Da nije toga, znači morali bi se kupiti. Svesni su izgleda da situacija nije uopšte dobra.
 
Da li ih je neko javno prozvao zbog toga što godinama tramvajska linija 3 saobraća kao autobuska i to na skraćenoj trasi od Savskog trga ka periferiji? Nije.
Da li se neko pobunio ili javno prozvao kada je ukinuta linija 28, a 41 planirana da Takovskom i Venizelosovom da ide na Dorćol, dok su Vračarske trole u kompletu planirane da se skrate na Slaviju? Jeste.
Kakvi god da su krajnji rezultati, pokazuju šta je kome i u kojoj meri bitno.​
 
Razumem ja o čemu ti pričaš, al trojka je svojevrsni presedan. Za trole i da se zamene autobusima, ne predstavlja to ne znam kakav logistički problem. Ista radna snaga ti maltene treba, sem majstora, pošto za trolejbuse trebaju elektromehaničari. Tramvaji su stvarno druga priča, daleko ozbiljnija. Zaista sumnjam da bi se usudili da dozvole da se linije postepeno gase, a i za sam GSP bi to bio strahovit problem. Bune se dosta direktori, pa eto za trole nude rešenje u vidu e-buseva, mislim možda, dok tramvje ipak traže, pa i preko donacije. Nije baš da potpuno žmure, iako su bolno spori.
 
U mnogo toga sumnjaš, a evo situacija na terenu govori sasvim drukčije. Mislim generalno, nevezano za tip podsistema.
 
SP Centrala ima ubedljivo najveći procenat izlaznosti i ostvarenih polazaka. Kod autobuskih pogona je to oko 93 do 94%, a za tramvaje između 97 i 98%. Zastoji su problem, a broj vozila predviđen po redu vožnju je kao što napisah iznad. Nema manjka radne snage toliko, vozila su takva kakva su, al opet uspevaju da popune polaske, iako nam je prosečna starost tramvaja preko 30 godina, ako se ne varam. E sad su što su redovi vožnje razvučeni na nekim linijama, već je posledica spore nabavke sredstava, al bar se retko dešava da vozilo jednostavno ne izađe na liniju. Kod autobusa je to osetno češća pojava. Ako stvarno doteraju pedesetak Schindler-a, osetiće se olakšanje na izvesni period. Dobiće nekih pet šest godina fore za nabavku novih, sem ako se mreža ne proširi, što sumnjam da će da se desi, nažalost. Trojka će valjda proraditi do tad. Toliki id***, nadam se, nisu.
 
Ako stvarno doteraju pedesetak Schindler-a, osetiće se olakšanje na izvesni period.

Ovo je ozbiljno u planu ili se samo nagađa?

Iskreno, tokom moje kratke posete Bazelu video sam samo dva u firmi "BVB", po skorašnjim fotografijama sa Flickr-a mogu da zakjlučim da su samo brojevi od #480 do #500 u saobraćaju, uz niskopodne prikolice, svi imaju tapacirana sedišta, dolaskom Bombardier-ovih tramvaja dosta ih je povučeno iz saobraćaja, tako da su tamo manjina...

Sa druge strane i Bazelska firma "BLT" ima sličan broj aktivnih Schindler-a, moja pretpostavka od broja #210 pa do #250, ali deluje da ima dosta rupa u tom spisku...
Neki od tih tramvaja su trodelni sa niskopodnim ulazom u sredini, sedišta ja mislim da nisu tapacirana, nisam se vozio u njima pa nagađam..

Mada su Bazelski tramvaji već donirani Sofiji, pa pretpostavljam da možemo imati konkurenciju za dobijanje istih, možda ne od Sofije, ali od nekog grada na Balkanu verovatno..

Da li bi, na primer, GSP mogao da traži Schindler-e od nekog drugog Švajcarskog grada, od Ciriha?!

Mada, znam da si pisao da su donacije tramvaja medveđa usluga GSP-u i Grad-u i da odložu sve potrebniju nabavku novih tramvaja...
 
Poslednja izmena:
Pa putovali su i direktori skoro u Bazel. Mislim, nije samo priča, al naravno nije ni 100% sigurno da će donacija ići nema. Samo mogu reći da se radilo na tome. Ostaje nam da vidimo šta će od toga biti na kraju.
 
Sa moje strane, jedan od omiljenijih...

KT4 YUB-M

DSC_0341.jpg


DSC_0343.jpg
 
Pa putovali su i direktori skoro u Bazel. Mislim, nije samo priča, al naravno nije ni 100% sigurno da će donacija ići nema. Samo mogu reći da se radilo na tome. Ostaje nam da vidimo šta će od toga biti na kraju.
Opstanak GSP - a, a ujedno i gradskog prevoza, direktno zavisi od (samo)volje države da se istim bavi ili da ga pusti niz vodu. Pa tako ni posete inostranstvu, pregovori i bilo šta drugo, ne znače ništa, odnosno u celukopnoj postavci stvari su bitni koliko i lanski sneg, da se figurativno izrazim.​
 
Sinoć događaj u CAF-u na liniji 12 sa B.Brda ka gradu. Naglo koči i staje ispred prve skretnice na hipodrumu, koja odvaja ka novom mostu. Onda teta koja je vozila izlazi iz kabine, dolazi do kraja tramvaja otvara neki poklopac i pritišće neku dugmad i tako je napravila 3 kruga kroz tramvaj, ozbiljnu kilometražu prešla. Tek iz trećeg puta ga je, koristeći te dugmiće na kraju tramvaja, uspela pomeriti nekih 5m unazad. Onda se vraća u kabinu, kreće metar unapred i opet staje, sada ručno prebacuje skretnicu i konačno nastavlja da vozi. Može da objasni šta se desilo?
 
Можда скретница одреагивала после пролаза првог пара колица?
 
Slicna situacija u Katici pre par nedelja, neki mali pavijani povukli sigurnosnu kocnicu, pokusala zena na sve nacine da deaktivira i nije uspela pa je morala da saceka ekipu a mi ostali pesaka.
 
Zar te sigurnosne kocnice rade jos? Ocekivao bih da ih je GSP onesposobio josn 90ih. Iz razumljivih i poznatih razloga (mnogo huliganskog sljama).
 
Novi web site javnog prevoza u Bazelu. Na ovoj stranici imate spisak koji su tramvaji i prikolice otišli za Beograd. I nisu samo završili kod nas, ima ih u Innsbrucku i Sofiji. Imaju podatke o svakom vozilu koje je vršilo funkciju gradskog prevoza.
 
@Express
Pa mišljenja sam da bi tramvaje morali da nabave u jednom trenutku. Trole menjaju busevima bez pardona. Tramvaje ne bi mogli baš tek tako, a da ih niko ne prozove za to. Plus tu imamo i pitanje radne snage. Zato sad i kopaju opet za donacije. Da nije toga, znači morali bi se kupiti. Svesni su izgleda da situacija nije uopšte dobra.
Ili pre autobuse - solo po mogućstvu. Prvo njih da nabave par hiljada dok se sve ostalo ne poraspada. :ROFLMAO:

Aj da te razuverim činjenicom da je malo koga potresao višedecenijski fokus na konkurentnost autobusa duž tramvajskih koridora, ili recimo previše distributivna priroda tramvajske mreže linija koja podstiče potencijalne korisnike da uđu u prvi frekventniji autobus. Komasacijom kapaciteta na kracima omogućila bi se unimodalna tramvajska putovanja što bi učinilo tramvaj atraktivnijom opcijom na pojedinim koridorima trenutno pokrivenim i autobusom, međutim to iziskuje ulaganje u 6,6km produženja 12-ice ka Karaburmi i Vidikovcu i 70 vozila (cca 208mil evra). ŠBBKBB PGRŠS bi olakšao grad za pola Jovinove prve faze pa se ti sad igraj s stotinama miliona ekvivalentnih 400-1000 Capacity L kojih nam realno ne treba više od 200, što inače znači da bi tramvaj zapravo pojeo BG:Voz a ne autobus. Metro, železnica, autobusi, elektrobusi, previše je to diverzije troškova u druge svrhe tako da ne vidim ja tu neki veliki pomak, bar ne do 2033.
 
Da se ne zagubimo sa matematikom, ako uporedimo dolar iz 1982. i danas Jovinov metro od tadašnjih 800 miliona je danas 2,5 milijarde. Ovo ne ističem kako bih rekao "ovo je opravdano, ovo je neopravdano", već da se razume ogromna razlika razmere novca potrebnog da se uloži u tramvaj i metro. Ako ćemo o građevinskim radovima na širenju tramvaja 1982.-1987. oni koštaju 50-60 miliona dolara iz 1982. a do danas smo debelo zaostali za gradovima slične veličine i sa tramvajem i sa metroom, i jedini smo koji je ukinuo pola železnice.
 
Vrh