Šta je novo?

Tramvaji

Ćao! :)

Evo malo i na ovu temu da pišem. 😊 (tramvaje takođe mnogo volim)

Pre nekoliko nedelja kada sam išla da predstavljam svoju instituciju na Sajmu obrazovanja / Sajmu knjiga želela sam da krenem trojkom.
(trenutno privremeno živim na tom potezu Kanarevo - Miljakovac) Umesto da idem 50-icom, pa 37-om preko brda, želela sam
da lepo sve kratko presečem trasom 3A, iako su me upozorili da je redak bus. I zaista, za 15 minuta sam već bila na Sajmu.
(iz Rakovice, umesto 40-ak minuta koliko mi je trebalo sa 50 i 37) Dakle, maršruta same trojke je predobro osmišljena.

Međutim, frapirala sam se kada sam videla da su šine i mreža skroz skinute i onako zarđale stubove kako su ostali da stoje.
Zaista jako tužan prizor. Tramvaj je na Topčideru imao prelepu maršrutu koja je išla kroz travu i zelene površine. Posle te jedne vožnje
sam još jedan dan išla tom linijom. (u toku radne nedelje) I videla sam da niko ne radi ništa na šinama, samo na jednom mestu stoji kao da su
početi radovi.

Može li neko da mi kaže da li se zna šta će se na dalje desiti sa linijom 3? Da li će ikada ponovo postati tramvaj i ako da, kada?
Zašto se u medijima uopšte ne govori o tome?
(za trole su recimo bar govorili)

Šteta za tu liniju. I šteta ovako što samo jedna tramvajska linija prolazi tim delom. Smatram da taj deo ima potencijal u poboljšanju
veze Rakovice sa ostatkom grada. Čini mi se da su tu nekada ranije prolazile ukinute linije 1, 4 i 8. (ili neke od njih)
Recimo, linija do Novog Beograda bi rasteretila 94-ku. (I bila bi brža pošto bi direktno sekla ka mostu)
 
Vratiće se trojka, sad kad ko to više može da kaže, a da bude iole precizno. Postavljaju se baštice, prostora ima, i jeste bila jedna od najboljih tramvajskih linija po pitanju trase. Svakako da bi imalo smisla pustiti i liniju Kneževac Blok 45. Bila bi ti solidno brza veza Rakovice i Blokova. Beše pisano i ovde na forumu da je takva linija u planu. Može da ponese i broj 4, slobodan je.
 
Da li ovaj privremeni bus 3A ide mnogo ređe nego stara tramvajska trojka? Već sam i zaboravio kakav joj je bio red vožnje.
 
Da Kesha nije napisao da se postavljaju baštice u tekućem Skadru na Bojani, rekao bih da mi sve miriše na to da će ispod radara da ukinu trojku, ili bar da je ukinu kao tramvajsku i sklepaju nešto drugo. Ali ako postavljaju baštice, onda je to konkretan znak da nameravaju da vrate tramvaje tuda. Jednog dana, ko zna kad...
 
Prosto mi je neverovatno koliko je jerdnom delu forumaša ispran mozak, kada se pitaju da li će tramvaj ići Rakovičkim koridorom, uprkos postavljanju šina na novu poziciju.
 
Просто као пример:

У Ижевску (град који као и наш крагујевац имамашинску индустрију и познат је по машиноградњи од предузимљивих људи - без помоћи централне државе.

Дакле, старе једноделне Татрe, сва електрика, чоперизација. Крајње дубока модернизација. Оно што је занимљиво да су израчунали да је то јефтиније него да купује нове витјазе, који као и код нас, због лоше инфомраструктуре, тешко могу да испуњавају своје задатке ван Москве и Питера.
При чему, напоменућу да се Витјази продају на "лизинг", тј град само плаћа њихово изнајмљивање, а све остало ради СТ - произвођач укључујући и одржавање. Има и њих, али колико схватам нису окосница.
 
Prosto mi je neverovatno koliko je jerdnom delu forumaša ispran mozak, kada se pitaju da li će tramvaj ići Rakovičkim koridorom, uprkos postavljanju šina na novu poziciju.
Jbg, tramvaje u Beogradu sam uvek doživljavao kao mrcine (verovatno zato što su u 70% slučajeva terani svuda osim tamo gde bi trebalo). Drugo, nedavno smo se svi na temi složili da tramvaji u Beogradu u zadnjih 5 godina više ne rade nego što rade. Treće, znam da 3ka nije u životu već godinama, em zbog papazjanija sa Mostom na Adi, em zbog ovog Skadra kroz Rakovicu... Četvrto, naučio sam da ova vlast i isprdci oko nje (Tice i Pice) mnogo vole da rešavaju probleme Staljinističkim metodama - kasapi i zakopaj. I peto, bolidi su uspeli da u zemlji koja pravi (ili će praviti) tramvaje za DVA proizvođača, otkažu odlože tender i nabavke i još da dodatno srozaju postojeća vozila. Kad se sve to uzme u obzir, naravno da ću onda da budem sve više skeptičan da će se jedna takva linija vraćati u život.

Srećom, Keša lepo objasni' da bolidi ipak prave i tramvajske baštice u Rakovičkom Skadru, tako da sad znam sa sigurnošću da imaju plan i dobru volju da jednog dana vrate tramvaj tuda. Sad, kad će to tačno biti, to verovatno niko ne zna, pa ni oni sami.
 
Poslednja izmena:
Srećom, Keša lepo objasni' da bolidi ipak prave i tramvajske baštice u Rakovičkom Skadru, tako da sad znam sa sigurnošću da imaju plan i dobru volju da jednog dana vrate tramvaj tuda. Sad, kad će to tačno biti, to verovatno niko ne zna, pa ni oni sami.
Ja to pričam godinama unazad, al' 'ebiga, mnogi ne veruju da se pruga radi baš zbog toga.​
 
Doneli su oni i šine, samo da ne istrule tako od stajanja, a postavljene su samo na spajanju mučenog Bulevara i Pere Velimirovića u Starom Košutnjaku. Ovo će se i završiti do Mosta na Adi, te dve faze, pa sad bar za dve tri godine, a šta će biti sa trećom, e to je tek misterija. Ništa se počelo nije, a nikla je i potpuno nova samouslužna perionica na mestu, kuda bi ulica, bar nekom logikom, trebala da prođe.
 
Da Kesha nije napisao da se postavljaju baštice u tekućem Skadru na Bojani, rekao bih da mi sve miriše na to da će ispod radara da ukinu trojku, ili bar da je ukinu kao tramvajsku i sklepaju nešto drugo. Ali ako postavljaju baštice, onda je to konkretan znak da nameravaju da vrate tramvaje tuda. Jednog dana, ko zna kad...
Cilj radikala je svakako ukidanje tramvaja i narocito rusenje depoa i izgradnja kvadrata na tim povrsinama.
Ceo tramvajski sistem je previse slozen za njih i ne mogu da se ugrade koliko zele.
 
Prosto mi je neverovatno koliko je jerdnom delu forumaša ispran mozak, kada se pitaju da li će tramvaj ići Rakovičkim koridorom, uprkos postavljanju šina na novu poziciju.
Ne radi se o ispiranju mozga nego ne verujemo radikalima nista.
 
Просто као пример:

У Ижевску (град који као и наш крагујевац имамашинску индустрију и познат је по машиноградњи од предузимљивих људи - без помоћи централне државе.

Дакле, старе једноделне Татрe, сва електрика, чоперизација. Крајње дубока модернизација. Оно што је занимљиво да су израчунали да је то јефтиније него да купује нове витјазе, који као и код нас, због лоше инфомраструктуре, тешко могу да испуњавају своје задатке ван Москве и Питера.
При чему, напоменућу да се Витјази продају на "лизинг", тј град само плаћа њихово изнајмљивање, а све остало ради СТ - произвођач укључујући и одржавање. Има и њих, али колико схватам нису окосница.

Tako bi trebalo da se ponasa svaki grad, razumno i s osecajem za sopstveno opte dobro.
 
Oni su prepravljali stare Tatre, koje mi odavno nemamo. Ne mora da znači da bi postojeća fabrika u Kragujevcu bila voljna da radi takve prepravke, koje opet, ozbiljno znaju da koštaju. Sve treba da se preračuna. Mislim, diže se prevelika fama oko kupovine novih tramvaja. Skupi jesu, al ne nabavljaju se svaki dan, niti koštaju sad baš toliko da se kupovina čini suludom. I da, novi niskopodni tramvaji mogu biti i te kako kvalitetni. Na kraju krajeva, nude znatno veći komfor i za vozača i za putnike. Treba misliti i o onima koji treba da voze te tramvaje. Tu se vidi godina proizvodnje najviše. Düwag je baš tesan i klaustrofobičan za vozača, tako bar deluje, a čisto sumnjam da i Kartice plene nekim naročitim komforom za vozača. CAF ipak deluje dosta ozbiljnije po tom pitanju.

Ne mogu tek tako da sklone niti depo, niti tramvaje. Jeste to atraktivna lokacija, al činjenica da je sadašnja organizacija tramvajskog saobraćaja sa samo tim jednim depoom Sava na Novom Beogradu katastrofalna. Bolji rasporediti tri manja depoa po obodima grada, nego imati tako jedan veći, i to na lokaciji koja uopšte nije idealna u odnosu na postojeće trase. Treba svi oni u jednom trenutku da izađu, i da se posle vrate za garažu, naravno.
 
За депое сам сагласан. Москва их има седам. И сваки депо има свој парк трамваја и линије које су аутономне једна од друге.
Депои су некада били на крају града, град је далеко превазишао те оквире- Нови деопи су на ободу. Ево оних који су нрепосредно под московским ГСП
1668505572070.png


Иначе гледам ова колица са обртним постољме, изгледа да то и није толико ретка појава на новим трамвајима. Ево шкоде
1668505846593.png
 
Колико сам ја упознат, тамо тога нема. Отуда су радијуси скретања (кривина) далеко већи него у трамваја.
 
Kakve prednosti imaju novi modeli tramvaja u odnosu na stare, ako se izuzme niskopodnost i klime?
Da li su pogoni drugaciji i d ali je veca usteda struje?
 
Нископодност, осим удобства подиже брзину укрцавања искрцавања путника што доводи од огромних уштеда у току дана. Тј трамвај може више километара да пређе у току дана, јер мање стоји на станицама.
 
Da li niskopodni tramvaji mogu da idu svim tramvajskim prugama u Bgd? Recimo celom trasom dvojke?
 
Мсм да да. Ваљда ови ЦАФови не могу свуда, али то није због нископодности.

Улаз, да тако кажем, је на истој висини, само нема степеница после које би одузимале и време и простор.
 
Mogu svuda niskopodni naravno. To kakav radijus krivina mogu da savladaju, već je do odabira obrtnih postolja, tipa vešanja itd. Skoro je neko pisao o tome. Ne verujem da imaju iole značajniju manu u odnosu na stare visokog poda. Neko bi rekao možda smanjena robusnost, al i to ne mora biti slučaj. Sama konstrukcija može biti daleko čvršća, i bez klasične šasije U profila. Drugi materijali, bolja konstrukcijska rešenja itd. Savremeniji pogoni sigurno znače više snage, bolju efikasnost, što znači i uštedu energije, i što reče @Bender Rodriguez, možda imaju mogućnost korišćenja i rekuperacije, al ne znam dal mogu negde skladištiti tu struju bez baterija, ili je pak vratiti u mrežu. Tu je i savremeno radno mesto vozača. Takođe, novi niskopodni tramvaji mogu dostići i 40 metara, tj prevaziđene su prikolice, što je svakako plus. Prle je već naveo jednu od najvećih prednosti niskopodnih vozila u odnosu na ona visokog poda, plus što su dostupna apsolutno svima, uz odgovarajuću infrastrukturu na stajalištima naravno.
 
Mozda nmogu da imaju i sira vrata sto ubrzava prolazak putnika?
 
Ширина врата на нискомподној варијанти такође утичу на брзину. Шира врата - бржа размена путника. Квисокоподних варијанти предтави ситуацију: вршни час, међу путницима старији људи или људи са ограниченом мобилношћу (повреде, инвалиди). И до се он узвере или спусти шта му значе шира врата? Нископодност је цивилизацијски и технолошки скок, као и ваздушни јастук и АБС у аутомобилима. Могло је годинама без тога, али је са њима далеко боље.

Али, поновићу се, да технологија трамваја је само, по мени мањи проблем. Ми имамо инфраструктурно лоша решења, немамо денивелацију трамваја, имам оба смера у уским улицама што нам спречава да можемо да користимо шири сандук, већи капацитет, а такође и већу средњу брзину трамваја. Потребно је тиме забавити се озбиљно. А сама техничка средства ће се већ купити, избор је довољно велик.

Осим идеје о трамвозу која ме не пушта - за целу Србију а посебно по траси старе пруге од Панчевачког моста до Савског трга, у последње време све чешће ми се врти прича прве линије Белама, као неком решењу које је стварно имало смисла.
 
Vrh