Ali Crotram ima 1+1 sedišta iako je 100% niskopodan.
Kada imaš milionski grad bez metroa, uski kolosek 1000mm, a ulična mreža ti diktira malu širinu vozila, ovo je maksimum koji možeš da izvučeš kako bi imao maksimalan prolaz. U ovom slučaju 700 milimetara, što je više nego kod niskopodnih autobusa i trolejbusa sa izuzetkom MAZ103.
Postolje se više uzdiže i više štrči u salonu zato što je je odabran veći poluprečnik točka nego kod KAF. Posledično se dobija vozilo jeftinije za održavanje, bezbednije posebno na skretnicama, i trajnije nego bilo KAF, ili bilo koje šinsko vozilo sa malim poluprečnikom točkova. Sa niskim podom se prave kompromisi, ali tadašnja gradska vlast je odabrala skuplje, tesnije, nebezbednije, ali fensi. Ružna "Budža" na sredini postolja, koja je kod CROTRAM viša nego donji deo rama prozora je peskara. Peskare se uvek prave što više. Kod Katica i Švajcaraca su ispod sedišta.
Ja sam davno sugerisao da je bolji kompromis visok pod na prednjem i zadnjem postolju, ili niskopodnost 70-75%, da ta postolja budu obrtna, jeftinija, jednostavnija za održavanje, da ima širi prolaz između prvih i drugih, te predposlednjih i poslednjih vrata.
Kada je izbor pao između Hrvata i Španaca, pobedili su nacionalnotupizam i pomodarstvo. Kod Hrvata smo imali tehnički podobniji, jeftiniji hibrid do donašnjeg dana najuspešnijeg proizvođača niskopodnih uskokolosečnih tramvaja BOMBARDIER, dok smo kod Španaca imali skuplji, tehnički nepodobniji prototip, perionice imena ALSTOM, bez iskustva sa uskokolosečnim niskopodnim tramvajima sa krutim (ne-obrtnim) pogonskim postoljima.
Iz nacionalnotupizma i pomodarstva ušli smo u priču koja nije ni ekonomska (neoptimalan izbor), ni nacionalna (trpamo pare u tuđi budžet, da nismo našoj firmi namestili posao, suprotnost prioriteta svakog ne-lažnog ekonomskog patriote, razvijanje odnose sa susedima), ni hrišćanska (Ako bi odabrali dve reči u kojima je suština hrišćanstva, to su kajanje i praštanje. I među Srbima i Hrvatima je to u međusobnom odnosu statistička greška. A busaju se u katoličke i pravoslavne grudi, što je drugi greh, gordost.). Odnosno, mnogo smo nezdrava društva.
Grad Brest u Belorusiji do kraja godine će imati još 10 trolejbusa sa autonomijom 20km po ceni 3.120.000$ ili 312.000$ po primerku. Ja sam sa prozora svoje kancelarije na carinskom terminalu vidim specijalne drumske transporte, vozove i trolejbuse koji prelaze u Poljsku uprkos sankcijama. Ovo nije skretanje sa teme "tramvaji", već ukazivanje na opštenarodni način razmišljanja da "sve što nije zapadno je loše, posebno Balkan i bivši SSSR." Političari se tome prilagođavaju, tako da puca tender na kojem je Grad Beograd bio spreman da da i po 600.000 evra za jedan trolejbus sa autonomijom, i dovoljno velika porudžbina da se može dogovarati za cenu. Danas i Balkan i Istok rupe u tehnološkom razvoju premošćavaju ili preko saradnje sa zapadnim firmama ili sa Kinezima.