Šta je novo?
Od:
Filteri

Tramvaji

Простоћа и робусност конструкције, и слаба ергономија што је данас у супротности са нископодношћу.

Дошли је време да се мрежа осавремени јер ваљда је циљ бржи транспорт а не да буде исто као и 80их
 
Dobre jesu, al većina niti je više u dobrom stanju, niti je pouzdanost na prihvatljivom nivou. Njihova eksploatacija će biti sve skuplja i komplikovanija. Mislim, isto je kao kod starih autobusa, kamiona, kola itd.
 
Прле je napisao(la):
Ја не бих мога баш да се сложим Карло са свиме што си написао.
Кончар је безуспешно покушавоа да прода свој модел по европи, али му није полазило за руком управо због мањкавости дизајна.
Kliknite za proširenje...
Nije se uklopio u "tržišne" uslove u tom sektoru proizvoda. Fincima nije mogao da ponudi finski tramvaj. Bugarima nisu uspeli da ponude najjeftiniji tramvaj. Beograd nije imao tehnokratski menadžment, na osnovu kojeg bi uopšte ponudili optimalan tramvaj za Beograd. A bilo je potrebno dosta manje modifikacija u odnosu na KAF. Osim spoljnog dizajna kabine, trebalo je da se prilagode beogradskim kvačilima (spojnim uređajema šinskih vozila za vuču), da ponude tramvaje sa 3 ili 6 modula (ili oko 20 ili 40 metara), da reduktor (parovi zupčanika motor-osovina) prilagode za brdsku vuču, kao i pantograf za beogradski sistem promene skretnica. To sve ne utiče jako na cenu. Uz to, srpska strana je zaboravila da ponudi razmenu poslova (na primer, da se srpskoj firmi namesti gradnja nekog većeg mosta u Hrvatskoj).
Прле je napisao(la):
Најмање путника може да стане.
Kliknite za proširenje...
KROTRAM je jedan od boljih niskopodnih tramvaja po pitanju kapaciteta. Jedino po čemu je gori od prosečnog u kategoriji je buka.
Прле je napisao(la):
Штосе тиче ових проблема са КАФовима, сматрам да је одавно дошло време да се многе кривине које немају радијус већ су рађене као ломљене - исправе и доведу у стање да могу и КАФови и било шта друго новије роизводње може да се експлоатише.
Kliknite za proširenje...
KROTRAM kao i KT4 ima hidraulični sistem za kontrolu zanošenja u krivinama. To KAF nema, što ne samo što povećava rizik ispadanja iz koloseka, nego i bočno "siluje" šinu. Uz to je pravljen za minimalni poluprečnik krivine u Zagrebu 17 metara, dok je u Beogradu 20m. I sa tih 20m KAF su zabranili na nekim od krivina. Setimo se da do rekonstrukcije na Slaviju nije mogao, dok je KROTRAM mogao na 90% mreže prvog meseca eksploatacije u Zagrebu sa tek po nekim peglanjem šahtova ili izbočina.
Прле je napisao(la):
Друга је прича што ми не умемо да саставимо тендер и да кажемо шта нам треба, то се види у свим већим куповинама опреме.
Националпопуизам је био по новинама, и знајући Београд и демократе који су се читавом свету извињавали, не верујем да их је то посебно уплашило.
Kliknite za proširenje...
Tada je konkursnu dokumentaciju otkupilo 17 proizvođača tramvaja, plativši po 10.000 evra za otkup konkursne dokumentacije. Kada su otvorili koverte, 15 nije ni dalo ponudu! Videli su da su bacili 10.000 evra, i ne stoji radnih sati slati ponudu. Tada smo već imali Bombardier Flexity Outlook, neke već oprobane poljske i češke modele, koji su realno mogli dati neku konkurentnu ponudu. Ja sam tu navijao za Čehe, zato što imaju najduži kontinuitet proizvodnje tramvaja. A vezano za nacionalpolulizam, sam Đilas je izjavio "dok sam ja gradonačelnik, neće hrvatski tramvaj voziti Beogradom".
 
Хвала Карло. У целом, све је јасно, а што се тиче изјаве, не врејум да тако мисли, пре ће бити да је само снимио мњење које су СМИ напумпала, па да освоји неки поен.
 
Мислио-не мислио, али то је било у време Вука Јеремића, када су односи са Хрватском били, благо речено, очајни (само није било оволико Вулинизације кроз медије).
 
Karlo del Ponte je napisao(la):
. A vezano za nacionalpolulizam, sam Đilas je izjavio "dok sam ja gradonačelnik, neće hrvatski tramvaj voziti Beogradom".
Kliknite za proširenje...
Zasto je Djilas licno odlucivao o tipu tramvaja i da li je postojao neki strucnjak za tramvaje u to vreme?
Imamo li danas strcnjake za tramvaje?
 
Ko je kod nas strucnjak za tramvaje?

Da li postoje ikakavi planovi za nove linije tramvaja?

Da li negde u Evropi postoji veliki broj polovnih KT tramvaja koje bi mogli da dobijemo?
 
Мислим да се професор Тица декларише као стручњак за трамваје и шинске системе, мада мислим да је Карло писао раније на форуму да су у ГСП углавном ижињери друмског саобраћаја и да нема железничара.
 
Tica se više ku... ovaj busao znanjem o trolejbusima i predsedavanjem neke njegove međunarodne asocijacije trolejbuskih prevoznika ili kako već beše.
Doduše, pošto je čovek za sve režime, ne sumnjam da se deklariše i kao stručnjak za sve podsisteme. :D


Inače, naravno da u GSPu nema inženjera sa železničkog smera jer je program drastično drugačiji. Ono gde bi pak trebalo da bude inženjera sa železnice jeste Direkcija za javni prevoz.
 
Poslednja izmena:
Znam. Ali ja pitam ozbiljno. Negde, da li u GSP-u ili na Saobracajnom bi morao da postoji neko ko zna nesto o tramvajima.
 
Pa i ja ti ozbiljno odgovaram. Taj koji bi digao "glas" protiv svega što se radi u gradskom prevozu, ostao bi bez posla. A zašto da se to radi, kada može da se jednostavno kaže "Razumem šefe" i da ne boli glava. Ovde pričam o svemu osim o vozačima koji odbiju da voze neispravno vozilo, zato što se o svemu bitnom odlučuje u vrhu.​
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Tica se više ku... ovaj busao znanjem o trolejbusima i predsedavanjem neke njegove međunarodne asocijacije trolejbuskih prevoznika ili kako već beše.
Doduše, pošto je čovek za sve režime, ne sumnjam da se deklariše i kao stručnjak za sve podsisteme. :D


Inače, naravno da u GSPu nema inženjera sa železničkog smera jer je program drastično drugačiji. Ono gde bi pak trebalo da bude inženjera sa železnice jeste Direkcija za javni prevoz.
Kliknite za proširenje...
Tramvaji, kao i metro, pripadaju smeru drumski saobraćaj i transport na saobraćajnom fakultetu.
 
Znam, hvala. Bio sam tamo. :)

Tačnije, pripadaju Transportnom odseku Drumskog smera.

Bilo kako bilo, Karlo jeste u pravu i ja na to dodajem da bi DJPu koristilo da ima i nekog sa železničkog smera. O BG vozu svakako više zna neko sa železničkog nego sa drumskog smera, a isto će važiti i za metro.

Naravno, bilo bi izvodljivo da Transportni odsek sa DS dobije mogućnost da se više informiše i obrazuje i o železničkim sistemima, tako što bi se šutnulo par nepotrebnih predmeta i uvelo par sa Železničkog i ostavili kao izborni. Ali u tom slučaju bi došlo do urušavanja zgrade fakulteta kada počnu da pucaju egoi profesora čiji bi predmeti bili okarakterisani kao manje bitni ili suvišni. 😁 Ništa se tamo suštinski nije promenilo decenijama (osim što su svima uvalili da imaju po 5 matematičkih predmeta) jer svaka glavurda ima duboko korenje (čak i profesori trivijalnih predmeta) i niko ne da ni 1 mm svoje ''teritorije''.
 
Poslednja izmena:
Dobro, da li od tih profesora na Saobracajnom ima neki koji se bas bavi tramvajim ai razume tu materiju?
Ili se to izucavana Masincu?
 
Трамвјима као систему који чине возила, инфраструктура и саобраћај или само возилима?
 
MC_ je napisao(la):
Dobro, da li od tih profesora na Saobracajnom ima neki koji se bas bavi tramvajim ai razume tu materiju?
Ili se to izucavana Masincu?
Kliknite za proširenje...
Ima jedan gmaz-fosil koji predaje Elektrotehniku a uz nju i predmet Elektrovuča vozila. Tu se obrađuju tehničke karakteristike trolejbusa i tramvaja.
 
Ima i u GSP-u ljudi koji i te kako poznaju tu materiju, i koji bi znali šta i kako. Problem je što se tramvaji najčešće guraju u isti koš sa autobusima, a razlike su tolike, da ta dva sistema skoro da nemaju ništa zajedničko. Razumevanja je malo, interesovanja još manje, mislim na gradske strukture, plus što se očekuje, ne znam šta bi drugo rekao, da se od ničega stvori nešto. Kad god bi trebalo da se krene u neku ozbiljniju priču o tramvajima, pare su uglavnom problem, jer se ne može ovima sa vrha dočarati zašto treba toliko i toliko za funkcionisanje tramvaja, a kamoli širenje, jer jelte, kod autobusa to košta mnogo manje. Još što radovi znaju da potraju, oko širenja infrastrukture, kod nas pogotovu, pa tu tek nemaju volje niti interesa da se pokrenu. Ima lovorike da pokupe ovi što dođu posle ove vrhuške, kao i za metro. Stavri koje ne mogu da se završe u jednom mandatu, mnogo manje su atraktivne za vlast. Čim se ide i moljaka za donacije, jasno je kolika se pažnja priklanja tramvajima u Beogradu.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Tica se više ku... ovaj busao znanjem o trolejbusima i predsedavanjem neke njegove međunarodne asocijacije trolejbuskih prevoznika ili kako već beše.
Doduše, pošto je čovek za sve režime, ne sumnjam da se deklariše i kao stručnjak za sve podsisteme. :D
Kliknite za proširenje...
Tica ima određen nivo stručnosti i iskustva, ali taj kvalitet kvari to koliko je loš i težak kao čovek. Oseća se u njemu ona vrsta iskvarenosti čoveka, karakteristična za ljude koji se u Srbiji bave politikom, a zbog koje samoubija svoje stručne kvalitete.
Bender Rodriguez je napisao(la):
Inače, naravno da u GSPu nema inženjera sa železničkog smera jer je program drastično drugačiji. Ono gde bi pak trebalo da bude inženjera sa železnice jeste Direkcija za javni prevoz.
Kliknite za proširenje...
Ono što je problem sa razvojem stručnjaka za tramvaje u Srbiji je to što je tramvaj ničiji. Drumci ga tretiraju kao autobus na šinama, a železničari ne izučavaju posebno. Savremeni i najuspešniji koncept tramvaja je "železnifikacija" istog, u smislu, izbacivanje drumskih vozila sa tramvajskog koloseka, semafori koji daju prednost tramvaju, gradnja na objektima (estakada, tunel), brzine na izdvojenim i zaštićenim trasama 70km/h i više. Železnički sistem signalizacije za takve brze trase u slučaju kada se mora obezbediti velika propusna moć. Centralno dispečersko upravljanje.

Vezano za to, ko je kakvog smera, i kome šta pripada, na Saobraćajnom fakultetu oni koji treba da nam budu primer, profesori, u velikom broju su sujetni, gordi, umišljeni sami sebi bogovi, koji sa profesorima sa drugog smera neće ni da razgovaraju o struci. Na žalost, i na mene je to uticalo, za šta sam se u toku života pokajao. U Srbiji sam struku mogao da provučem jedino kroz novinarstvo, što je filozofija, ne konkretan posao. U Holandiji sam se dobro snašao u poštanskom saobraćaju, a u Belorusiji u međunarodnom drumskom transportu robe. Sam Stanko Kantar je inženjer vodnog saobraćaja, ali se snašao u kopnenom javnom prevozu, i u prednaprednom (do 2014) pokazao svoje ljudske i profesionalne kvalitete sa gradskim železničkim saobraćajem. Na žalost, aktuelna Partija je i njega pokvarila, tako da se uključio u spinovanje. Tipa "metro istok-zapad nije prioritet, zato što smo izbrojali 3000 putnika na sat u jednom smeru u Mihajla Pupina". A kritično opterećenje nije u Mihajla Pupina nego na Brankovom mostu, odakle se prevoz grana ka Savskim blokovima i Zemunu pre Mihajla Pupina, tokovi koje metro u svim prednaprednim planovima teži da obuhvati.

U svim kombinacijama, ako je neko inžinjer-stručnjak u privredi treba da se doobrazuje i usavršava. Ali za trmvaj je dobro da ima mešoviti tim drumaca i železničara kako bi jedni od drugih učili. Ovako, jedan naučio da pravi burek, i trudi se da proda burek i kada hoćeš gibanicu. Drugi zna da pravi gibanicu, i hoće da proda onom ko hoće da pravi burek. Na pijaci je to dobro, ali u javnoj upravi je loše, gde su potrebni ili univerzalni pekari ili jaki timovi.
 
Medu likovima s nasih univerziteta kao da nema ljudi koji zele da se izdignu iz sopstvene sujete.
Ja sam radio u jednom institutu u Srbiji.
Bio sam svedok kvarenja aparture, da neki drugi sef iz druge grupe ne bi mogao da ima rezultate.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh