Има нешто и до филозофије рада. Старији мајстори се теже прилагођавају новотаријама, а млађи углавмом испеку занат учењем од старијих.
А има доста и до тога да су мајсторима везане руке због лоше праксе обнављања резервних делова.
Нпр. нешто почне да пишти на дисплеју, треба неки део да се замени, мајстор га нема на стању, шеф погона тражи возило на бројном стању на улици, дере се на шефа мајстора, овај каже чупај тај сензор и терај, може и без њега. Или код тролејбуса, цркну фарови на Белоруским тролејбусима, траже нове, нема више на лагеру, треба да се покреће јавна набавка, тендер, процедура, пошто су јавно предузеће, шеф погона се дере на мајсторе што нема довољно тролејбуса на бројном стању, ови кажу нема фарова, он им каже снађите се. Они узму фарове из лагера али за старије расходоване Руске ЗИУ тролејбусе и буџе их на пластику браника, и терај. Или кад се јаче поквари неки аутобус, нпр. већи квар мотора, онда крене черупање, скида се све што зафали за друге аутобусе, скидају се фарови, сијалице, врата, седишта, тастери, прекидачи, клима, стакла, и после се тај раскупусани донор органа цео ремонтује.