Šta je novo?
Od:
Filteri

Tramvaji

A tek koliko trolejbusa je moglo za te pare... Ali bitnije je da SBB nema sve, kako kaže predsednik, nego da građani Beograda imaju pristojan gradski prevoz bez ukidanja postojećih podsistema.​
 
Zagreb kupuje 20 niskopodnih tramvaja po ceni od 37.8 miliona evra, tj. 1.89 miliona evra po tramvaju.

Gradonačelnik Grada Zagreba Tomislav Tomašević i predsjednik Uprave Končara - Električna vozila Josip Ninić, su potpisali Ugovor o isporuci 20 niskopodnih tramvaja za ZET ukupne vrijednosti 37.780.000,00 €. Rok isporuke prvog tramvaja očekuje se najkasnije 24 mjeseci od potpisivanja ugovora, odnosno u lipnju 2025. godine, dok se isporuka posljednjeg očekuje do 15. prosinca 2025. godine. Također, javljaju iz Končara, predviđena je sukcesivna dinamika isporuke, odnosno isporuka najmanje četiri tramvaja mjesečno. Tramvaji će biti dužine 20,8 metara s četvorim vratima i kapacitetom od 115 putnika i bit će opremljeni klimatizacijskim sustavima, rampama za olakšani pristup osobama s invaliditetom i kamerama u zoni svakih vrata. Uz to, predviđeno je i opremanje USB priključcima za mobilne uređaje.


Nakon što je u prosincu 2022. godine potpisan Ugovor o dodjeli bespovratnih sredstava za projekt „Nabava 20 niskopodnih tramvaja ZET d.o.o.“, Grad Zagreb je temeljem postupka javne nabave za isporuku novih vozila kao proizvođača odabrao Končar. Time je nastavljena dugogodišnja tradicija suradnje između ZET-a i Končara, u sklopu koje je dosad isporučeno 142 niskopodna tramvaja tip NT2200 i NT2300, a koji su kroz suradnju Končara i ZET-a i kontinuirano održavani. Prema tome će i nova vozila biti prihvaćena u vozni park i tramvajsku mrežu ZET-a bez ikakvih poteškoća, ističe se u priopćenju.
Kliknite za proširenje...

Izvor: https://novac.jutarnji.hr/novac/ras...0-potpuno-novih-elektricnih-tramvaja-15347311
 
Preko 11m kraći od CAF-ova. Plus prave ih u komšiluku ZET-a, pa je zato ta cena. Nije ni to malo, pošto realno nije kapacitet nešto naročito velik. Za Beograd tramvaj od nepunih 21m, definitivno nije interesantan. Da je konfigurisan prema našim potrebama, cena bi verovatno uveliko premašila dva miliona.
 
solecar je napisao(la):
A tek koliko trolejbusa je moglo za te pare... Ali bitnije je da SBB nema sve, kako kaže predsednik, nego da građani Beograda imaju pristojan gradski prevoz bez ukidanja postojećih podsistema.​
Kliknite za proširenje...
Možda je najracionalnije neko srednje rešenje. Preraspodela CAF-ova na 7 (maksimalno pojačanje uz ukidanje 6 i 9, deo multica rezerva), pretvaranje 2 u poluturističku heritage/tradicionalnu s Tatrama (podeliti multice iz 1997), povremeno Divazima i Šindlerima (vikendom umesto Tatri), nabavka malo kraćih povoljnijih Hitachi/Breda (poput modela za Torino) za 10 (isto maksimalno pojačana radi ukidanja 5 i popunjavanja nedostatka 9), a ostatak konvertovati u IMC trole, hibride ili e-buseve (Hess SwissTrolley 25, Hess Lightram 25, Van Hool ExquiCity 24), tim pre što se šinama na Banovom crno piše. Na taj način bi ostalo daleko više za dvozglobne trole i hibride, ne samo za 29 i 40, već i za mnoge druge počev od 50. Čak štaviše postojeća sekundarna tramvajska mreža (ako izuzmemo 9 i 12) ne zahteva ni troosovince. Što se trola tiče 29 i 41 su obavezne makar za zglob, eventualno 40 i 19/21, ali ostale mogu bez po muke biti konvertovane i u solo. Ustvari neke već takoreći jesu.

Tramvaj uslovljava najveća ulaganja i najduže planiranje pa kao takav treba da pokriva samo najsmislenije trase. Sve ostalo bi bilo rasipanje. Ajde ako unapredimo najvažnije linije uskokolosečnog "legacy" sistema na jednosmerni sa bilateralnim pristupom (neophodno radi iskorišćenja postojeće infrastrukture, ukretnica i istovremenog obezbeđenja paralelnog presedanja), a nove standardnog koloseka dobro umrežimo sa ostalim šinskim sistemima pokrivanjem transverzala (umesto radijala koje danas dovode do konflikta sa autobusima, a sutra sa metroom i železnicom) onda možemo reći da tramvaj ima neku budućnost, međutim ukoliko se nastavi status kvo, crno se piše i tramvaju, a zapravo celom sistemu prevoza jer se podsistemi međusobno dopunjuju.

Zapravo većina postoječih tramvajskih i trolejbuskih linija u ovom obliku ne zahteva eksploataciju ni tramvaja ni trolejbusa, dok gomila autobuskih vapi i za jednim i za drugim, zavisno od dela grada (južni više za kapacitetnim trolama - istok-zapad za tramvajima).
 
Slavija.

20230625_221502.jpg


20230625_221454.jpg
 
vucko je napisao(la):
Hajde da uradimo poređenje tramvaja. Meni je CAF neprijatan jer uglavnom stojim i nema dovoljno šipki, mimoilaženje u prepunoj 7mici je baš neprijatno iskustvo. Takođe, CAF je i najsporiji. Stoji da je najlepši i najmanje bučan za okolinu.
Nadovežite se
Kliknite za proširenje...
I ne zaboravimo klimu pogotovo kad su temperature veoma visoke mada u vecini curi jer je nisu servisirali...
 
Kesha je napisao(la):
Preko 11m kraći od CAF-ova. Plus prave ih u komšiluku ZET-a, pa je zato ta cena. Nije ni to malo, pošto realno nije kapacitet nešto naročito velik. Za Beograd tramvaj od nepunih 21m, definitivno nije interesantan. Da je konfigurisan prema našim potrebama, cena bi verovatno uveliko premašila dva miliona.
Kliknite za proširenje...
Njima baš i trebaju ti kraći, trodelni - imaju 140 dužih (32 m) petodelnih NT 2200, i samo dva kratka NT2300, zato prvo njih i nabavljaju. A iako je kupovina ovih bila u nekim okvirnim planovima, na kraju je prošlo finansiranje kroz EU projekat gde 80% finansira EU. EU je sa 100% finansirala popravak tramvajske infrastrukture posle zemljotresa (suštinski jedino što je brzo popravljeno), sa 85% EU finansira i projekat modernizacije (ostalih 15% ide iz budžeTa HR) koji,što je najbitnije, podrazumeva modernizaciju i ojačanje tri ispravljačke stanice, i rekonstrukciju pruge na nekim mestima. Ovaj projekat je bio odložen zbog zemljotresa, pa je prvo sprovedena sanacija - da li je i novac preusmeravan, nisam pohvatao, jer je ovaj projekat na kraju pokrenut pre par meseci, ali sada u prvoj fazi obuhvata dve najveće ispravljačke stanice.
Od 2017 je kroz tri projekta modernizacije nabavljeno i ukupno 109 autobusa za ZET, gde je EU u sva tri davala 85% bespovratnih sredstava, u prva dva (44 vozila) je 15% išlo iz budžetskih sredstava, a za poslednjih 65 je ZET iz sopstvenih sredstava finansirao 15%.
 
Kako to recimo kad odem bilo gde skretnice se skoro nikad ne kvare kad se menja rrasa sina npr u Zagrebu eto najblize. Tamo sam isao i pee rata i posle do danas, nikad nije bio problem sa skretnicama, kod nas nove ne rade kao npr na Slaviji pa me zanima kakva je to tajna inzenjerija koja se primenjuje svugde sem kos nas?
 
Anti jeftini proizvodi koji koštaju kao da su od proverenog i kvalitetnog proizvođača.
 
Išao sam nekim poslom juče do Boleča i provozao sam se Smederevskim putem i prošlo mi je kroz glavu da li je moguće urediti ga za tramvaj (manje ili više nezavistan) i automobilski saobraćaj. Odnosno, moje pitanje je, da li bi bio isplativ tramvaj na potezu od Ustaničke do Zdravstvene stanice Leštana i Vinče, a koji bi menjao autobuse i bio manje-više nezaivstan od ostatka saobraćaja? Time bi se, naravno, poukidale sve autobuske linije ili bar "preusmerile" da povezuju sama naselja međusobno, a imale bi centralnu stanicu na terminalu tramvaja, gde bi mogli da čekaju 5-6 minuta i vezuju se za tramvajske polaske.

Naravno, taj tramvaj ne bi nužno išao samo do Ustaničke, ali to je ta deonica koja nedostaje.
 
TheOnlyLuka je napisao(la):
Odnosno, moje pitanje je, da li bi bio isplativ tramvaj na potezu od Ustaničke do Zdravstvene stanice Leštana i Vinče, a koji bi menjao autobuse i bio manje-više nezaivstan od ostatka saobraćaja? Time bi se, naravno, poukidale sve autobuske linije ili bar "preusmerile" da povezuju sama naselja međusobno, a imale bi centralnu stanicu na terminalu tramvaja, gde bi mogli da čekaju 5-6 minuta i vezuju se za tramvajske polaske.​
Kliknite za proširenje...
Ne. Potrebno je da postoje i autobuske linije koje bi koristile trasu Smederevca, ali da to ne bude u svrhu međusobnog povezivanja između naselja. Ono što je predlaganao, ne samo sa moje strane, je da se neke od linija preusmere da idu autoputem (bilo do centra, bilo do okretnice Šumice, bilo do Prokopa / blok 20 / BNV), da neke linije budu produžene do nekog od okolnih terminusa oko Ustaničke, da se uvede linija 300 ka Rakovici, da se uvede neka potpuno nova linija NBG / centar - Grocka (neko od naselja), da se postojeća pruga ka južnim naseljima Grocke stavi u funkciju...

P. S.
Za linije 308 i 309 bi bilo besmisleno da idu od perifernih terminusa do smederevca, pa odatle na tramvaj.​
 
TheOnlyLuka je napisao(la):
Išao sam nekim poslom juče do Boleča i provozao sam se Smederevskim putem i prošlo mi je kroz glavu da li je moguće urediti ga za tramvaj (manje ili više nezavistan) i automobilski saobraćaj. Odnosno, moje pitanje je, da li bi bio isplativ tramvaj na potezu od Ustaničke do Zdravstvene stanice Leštana i Vinče, a koji bi menjao autobuse i bio manje-više nezaivstan od ostatka saobraćaja? Time bi se, naravno, poukidale sve autobuske linije ili bar "preusmerile" da povezuju sama naselja međusobno, a imale bi centralnu stanicu na terminalu tramvaja, gde bi mogli da čekaju 5-6 minuta i vezuju se za tramvajske polaske.

Naravno, taj tramvaj ne bi nužno išao samo do Ustaničke, ali to je ta deonica koja nedostaje.
Kliknite za proširenje...
Prema nekadašnjim planovima, i jeste bilo planirano da tramvaji idu do doma zdravlja u Vinči. Kažu da su linije poteza 300 nekada davno išle do Vuka i da su zbog tog plana skraćene na sadašnje terminuse. Grad se ipak izgradio dosta više i drugačije nego što se tada mislilo. Poslednji put kad sam čuo da se produženje tramvaja spominje je bilo pre oko 2 godine, samo što se tada govorilo da bi išli do puta za institut u Kaluđerici, odnosno do semafora. Lično podržavam svako produženje tramvajske mreže, a koliko bi u ovom slučaju to bilo isplativo, ne znam... Svakako bi bilo nešto jako, jako skupo, počevši od proširenja BKA na delu od Ustaničke pa do proširenja Smederevca i same gradnje tramvajske pruge.
 
Kada je bilo planirano da ide tramvaj do raskrsnice sa Vinčom i Leštanima? I gde može da se pročita o tome? Ono što se stalno provlačilo po medijima i planovima je tramvaj do skretanja za VML i okretnica na mestu današnje benzinske pumpe, gde bi se okretali i autobusi sa poteza 300.​
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh