Šta je novo?
Od:
Filteri

Tramvaji

E panto mozda su sve skretnice sa istim uglom ali ima jedno 7 razlicitih proizvođača pa zato one na slaviji ne rade automatski nego na šipku naročito primjetno ko se vozi sa tram 14 preko slavije
 
IMG-83511.jpg
 
Админе странице Трамваји Београда, ако одавде крадеш слике, поручујем ти да ову можеш да узмеш слбодно да виде људи да крадеш.
 
Pumba je napisao(la):
@Karlo del Ponte, Kroz svoju kritiku prema podzemnom tramvaju pre svega želim da kažem da je za najvažnije koridore ipak potreban metro što si i sam napisao. Za neke važne poprečne veze sa puno konfliktnih tačaka poput Beogradske, on je dobro rešenje ako ostane novca.
Kliknite za proširenje...
U velike infrastrukturne projekte se ulaže da bi se zaradio novac, a ne da bi se trošilo, pa šta ostane. To su projekti koji se ne jako retko oplaćuju kroz naknadu korišćenja, već se računa sistem posrednih ekonomskih efekata (smanjeno vreme u transportu, uticaj na poslovni ambijent, indukovanu gradnju, dostupnost obrazovanja i medicine, privredne/poslovne/turističke zone, bezbednost...). Ako nam posle neke investicije nestane novca, a da nije rat, teški zemljotres ili neka deseta katastrofa, znači da smo nešto debelo zeznuli pri izboru investicije.

Kao inženjer saobraćaja koji se mnogo bavio temama investicija u javni saobraćaj, na mnogim mestima sam napominjao da metro i ne povlači puni sistem efekata ako se ne nadoveže na u odnosu na danas mnogo funkcionalniji sistem javnog prevoza, železnički + ulični. Da se formira minimalna mreža bulevara, i reše neki funkcionalni problemi, sa po nekim nadvožnjakom ili podvožnjakom, mreža žutih traka, tramvajskih baštica i biciklističkih staza. U tom duhu je i Zemunski bulevar kao minimum osnovne infrastrukture u Zemunu, sa smanjenim brojem levih skretanja, 1+1 za javni prevoz, 2+2 za kola, 3m biciklistička staza, dodatne trake za skretanja. Od radijalne mreže još bulevar ka 2) Lipovici, 3) Boleču, 4) Resniku, 5) Padinskoj skeli (sa vezom sa obilaznicom). Od (polu) prstenaste mreže u 1) Beogradskoj-Starine Novaka bar žuta traka. 2) veza Zvezdara Cvetkova pijaca - Gospodara Vučića - Južni Bulevar 3) Spoljna magistralna tangenta Rakovica - Voždovac - Kaluđerica - Mirijevo - Višnjica sa minimumom kao Zemunski bulevar 4) Od Pupinovog mosta do Železničke stanice Krnjača i Ovča preko Save Kovačevića u Krnjači. Po BG:VOZ kupovina novih vozova, i detaljnije na drugoj temi. Po tramvaju, takođe paralelno širenje radijalne mreže, proboj u centar. Konkretno za Zemun, Bežanijsku kosu, Labudovo brdo, Kaluđericu 2, za Borču.(otvorena diskusija). Bočne veze Mostar-Prokop-Veterinarski fakultet i Blok 70-Opština NBG Bočne beze Za BRT Zemun/Savski Blokovi - Trg Republike - Pančevački most (Mirijevo/Borča) opravdano je odvojiti dve trake u Terazijskom tunelu. Sve usmereno tako da bude bezbedno za bicikl, a da najveći deo javnog prevoza ne stoji u zastojima, pa čak i da imamo efikasnu hitnu pomoć! Ako na takvu mrežu dodaš jednu metro liniju, dižeš vrednost celoj mreži. Ako samo napraviš metro liniju, sa minimalnom vezom na visokofunkcionalnu mrežu, utoliko je i efekat ograničen.
miki_ns je napisao(la):
Zanimljivo kako krivine na usponu i skretnice na usponima u zavoju nisu problem u Cirihu, samo nama je sve živo problem i onda se samo govori “ma to ne može”. Nisu u stanju da se rastanu ni od ideje “lomljenih” krivina - navozio sam se tramvajima ali ne sećam se da sam igde video takvo gadno rešenje ulaska u krivinu na skretnicama.
Kliknite za proširenje...
To da iznuđena rešenja postoje ne znači da su iznuđena rešenja dobra i praktična. Opšta težnja je ka serijskoj ili bar poluserijskoj proizvodnji skupih komponenti, a u koje spadaju i skretnice. Stare ulične skretnice se obično prebacuju na depo. Stare skretnice sa glavnih pruga se prebacuju na sporedne ili industrijske koloseke. Takođe je lakše upravljati zalihama rezervnih delova, kao i obuka posebno tehničara, na čijim rukama se drži sistem. Krivine poluprečnika manjeg od 50 metara se takođe generalno izbegavaju, a vezano je i za ubrzano trošenje i točka i šine, pa i samo smanjivanje brzine. Tamo gde je bio slobodan veliki prostor na NBG je napravljen terminus prečnika 100 metara. Kada su na planu metroa iz 2011 predlagali krivinu 60m, na forumu je izbila panika, iako su mnogi metro sistemi u svetu ugrađivali takve krivine iz krajnje praktičnih razloga mnogo jednostanije gradnje objekata. Svaki slučaj treba posebno ispitati kada je opravdano ili neopravdano menjati standarde.
 
Postoji parametar "srednje vreme u transportu" za razne gradove. Tabele izgoledaju ovako:

Zanima me postoji li ova informacija za Beograd.
Najgori grad po duzini trajanja prevoza je Los Andjelos + nekoliko gradova treceg sveta.

RankCityTime to Work (Minutes)Annual Hours Lost to TrafficAnnual Fuel CostAnnual Maintenance CostAnnual Opportunity Cost*% of Income Spent on CommutingAnnual Cost of Commute% Increase in Total Cost from 2019**
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Pa možda je vreme da prestanete da svaki mogući tramvajski pravac u Beogradu svodite i natežete na Stari oklocani most i Karađorđevu... Samo kažem...
Kliknite za proširenje...
Pravac Hajat - Stari savski most - Nemanjina - je logičan prelaz usmeren na bivši Slavijski potok, kao što su Gazela i Most na Adi usmereni na doline između brda. Sama Karađorđeva i Savski trg su dovoljno široki da postoji izbor rešenja da se maksimalno smanje usporavanja tramvajskog saobraćaja. Prodor iz ravnice i priobalja na Terazijski greben (brdo) je ipak za neku formu podzemne železnice. A što ne znači da pravac Slavija - Hajat - Opština Novi Beograd nema vrlo ozbiljnu tražnju koja bi pravdala tramvaj. Dakle taj pravac je za tramvaj, a metro da pokrije Opština Novi Beograd - Hajat - Trg republike - Vukov spomenik (Za početak nekakav BRT kroz Mihajla Pupina u tramvajskoj baštici).

Da pravac ima slabe tačke i zone koje zahtevaju druga rešenja.
1) Hajat treba da se planira na 3 nivoa, nadzemni, prvi podzemni, i prvi nadzemni nivo. Jedan nivo je metro, drugi tramvaj sa prioritetom, pešaci i deo drumskih kretanja koja ustupaju prvenstvo prolaza tramvaju, autobusu, biciklistima i pešacima, treći nivo nadvožnjak ili podvožnjak u pravcu Brankova-Pupina.
2) Slavija takođe tri nivoa.
3) Stari most, da ostane samo za tramvaje sa konzolom za pešake i bicikliste. Novi drumsko-železnički most na mestu Starog železničkog mosta da se veže na pravac Milutina Milankovića - Vudrua Vilsona
4) Kod Ekonomskog fakulteta omogućiti bezsemaforsku, bez-oštro-krivinsku vezu sa Savskim trgom nakon demontaže autobuske stanice. Odnosno Vudrua Vilsona i tramvaj u dva nivoa.

MC_ je napisao(la):
Postoji parametar "srednje vreme u transportu" za razne gradove. Tabele izgoledaju ovako:

Zanima me postoji li ova informacija za Beograd.
Najgori grad po duzini trajanja prevoza je Los Andjelos + nekoliko gradova treceg sveta.

RankCityTime to Work (Minutes)Annual Hours Lost to TrafficAnnual Fuel CostAnnual Maintenance CostAnnual Opportunity Cost*% of Income Spent on CommutingAnnual Cost of Commute% Increase in Total Cost from 2019**
Kliknite za proširenje...
Loše si kopirao, daj nešto čitljivo. Mislim da nas je dosta radoznalih vezano za ovo.
 
Poslednja izmena:
Ušiven je napisao(la):
По свом личном искуству, најбољи управо за кретање од тачке А до тачке Б су ипак чеси - челични мастодонт који, иако нагдрижен зубом времена, наставља да тера. Проблем катице би био клима систем, илити одсуство истог. Реч је заправо о томе да трамвај просто нема адекватне трансформаторе, и када стоји укључен, вишак напона се преусмерује унутар трамваја на грејне елементе, што претвара трамвај у душегубку, наточито ако заглави у гужви.
CAF су ми естетски од првог дана били непријатни, али то је субјективно за свакога. Хорор почиње тек унутра, а то је пре свега неоптималан распоред седишта и стајаћих места, свакако није за Београд који је у души ипак варош, а не град. У каросерију ширине катице и дивага је покушано стрпати четири седишта плус пролаз. Илузија двоседа се нарочито руши када погледамо онај пар седишта лице-у-лице код точкова, јер на истој ширини и са истим пролазом, имамо по једно седиште с обе стране, и то осетно уже него у истом КТ-у. Дакле имамо један-и-по-сед уместо двоседа. Двоседи су адекватно уклопљени у конфигурацију швајцарца, јер са друге стране има само једно седиште.
Када на станицу Економски факултет у смеру са моста стигне шпанац, унутра је призор који више подсећа на сточни вагон ратних 40их, а не модерни градски превоз. Банално нема места за све пензионере са торбама, студенте са ранчевима, путмике са БАСа са коферима и још понекога. А Бог сачувао онога ко покуша да у тој гужви стоји, пре ће се изломити или ће му око избити.
Ако би се радило на реструктурирању возног парка, у идеалном случају би све трамваје послали у последње путовање у ливницу, а закупили не само нове, већ и адекватне за београдске реалије и терен трамваје.
Kliknite za proširenje...
Slažem se da je caf uzi i na drugom vagonu je moglo manje sedista.Ali mislim da je stvarno bruka da neki stranac dodje u grad i vidi stanje Kt4 takodje misim da je na +40 vozacima u Klimatizovanom vozilu sa normalnim kabinskim uslovima lakše.Sto se tiče duwaga oni su stvarno dobri jedina mana mali prozori i manjak,ali zastupljenosti delova,mada valjda ce uskoro raspisati tender za neki nov tramvaj po meni najbolje Simens ili Stadler
 
Danas jedan Španac (ne videh broj) imao sudar na raskrsnici kod pijace na BB, a 1517 klepeće na drugom (srednjem) postolju. Kla kla kla kla kla, pa to se ne može čuti ni od najstarijih vozila. Baš su posustali sa održavanjem najnovijih tramvaja. Ako ovako nastave, crno im se piše.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Париз интензивно проширује/интегрише трамвајску мрежу у мамутски систем градско/периферијског јавног превоза. А најбоље тек долази са Гранд Париз Експресом.
FB13AF82-C97D-4450-8141-9E1F8F30050C.jpeg
505F17E7-AED5-401E-A630-D4A62A05B51D.jpeg
7F0C5456-A612-4D86-89FD-AC78369D674E.jpeg
 
Poslednja izmena:
Kako je i do sada radio neke stvari, verovatno misli da je kupovina tramvaja slična odlasku u jedan od brojnih beogradskih tržnih centara. Prvo, veliko pitanje koliko će još opstati na mestu na kome je. Lično, nadam se ne dugo. Drugo, od momenta otvaranja tendera, pa do pristizanja prvih lotova od eventualno poručenih tramvaja, može proći i nekoliko godina. Nije to tek tako. Pogotovu kupovina celih 100 jedinica. Čovek se samo frlja bezveze. Da nabavi i tridesetak adekvatnih tramvaja u naredne dve godine, pa da mu čovek skine kapu. Trolejbuse sad u ovom trenutku da poruče, opet treba više meseci samo da se posao realizuje zbog tendera, verovatno ne bismo videli prve primerke pre leta sledeće godine. Sve traje, al šta političari znaju, sem da se frljaju brojkama tako u određenim vremenskim intervalima. Sa autobusima idu stvari malo lakše, al i tu ova velika imena u industriji znaju biti solidno zauzetih kapaciteta, pa i tu bude čekanja. Nije da mračim, al toliko su nekada nerealni i bahati, da stvarno vređaju inteligenciju, doduše manjine, koja je u toj materiji. No, bitno je ostaviti utisak na mase.
 
Обичан популизам. Како никоме да се омакне да каже да ће дапојачају мрежу, да ће се изградити нови правци. Да не кажем да ће се закопати или подићи на стубовима како би се убрзао...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh