@Karlo del Ponte, Kroz svoju kritiku prema podzemnom tramvaju pre svega želim da kažem da je za najvažnije koridore ipak potreban metro što si i sam napisao. Za neke važne poprečne veze sa puno konfliktnih tačaka poput Beogradske, on je dobro rešenje
ako ostane novca.
U velike infrastrukturne projekte se ulaže da bi se zaradio novac, a ne da bi se trošilo, pa šta ostane. To su projekti koji se ne jako retko oplaćuju kroz naknadu korišćenja, već se računa sistem posrednih ekonomskih efekata (smanjeno vreme u transportu, uticaj na poslovni ambijent, indukovanu gradnju, dostupnost obrazovanja i medicine, privredne/poslovne/turističke zone, bezbednost...). Ako nam posle neke investicije nestane novca, a da nije rat, teški zemljotres ili neka deseta katastrofa, znači da smo nešto debelo zeznuli pri izboru investicije.
Kao inženjer saobraćaja koji se mnogo bavio temama investicija u javni saobraćaj, na mnogim mestima sam napominjao da metro i ne povlači puni sistem efekata ako se ne nadoveže na u odnosu na danas mnogo funkcionalniji sistem javnog prevoza, železnički + ulični. Da se formira minimalna mreža bulevara, i reše neki funkcionalni problemi, sa po nekim nadvožnjakom ili podvožnjakom, mreža žutih traka, tramvajskih baštica i biciklističkih staza. U tom duhu je i
Zemunski bulevar kao minimum osnovne infrastrukture u Zemunu, sa smanjenim brojem levih skretanja, 1+1 za javni prevoz, 2+2 za kola, 3m biciklistička staza, dodatne trake za skretanja. Od radijalne mreže još bulevar ka 2) Lipovici, 3) Boleču, 4) Resniku, 5) Padinskoj skeli (sa vezom sa obilaznicom). Od (polu) prstenaste mreže u 1) Beogradskoj-Starine Novaka bar žuta traka. 2) veza Zvezdara Cvetkova pijaca - Gospodara Vučića - Južni Bulevar 3) Spoljna magistralna tangenta Rakovica - Voždovac - Kaluđerica - Mirijevo - Višnjica sa minimumom kao Zemunski bulevar 4) Od Pupinovog mosta do Železničke stanice Krnjača i Ovča preko Save Kovačevića u Krnjači. Po BG:VOZ kupovina novih vozova, i detaljnije na drugoj temi. Po tramvaju, takođe paralelno širenje radijalne mreže, proboj u centar. Konkretno za Zemun, Bežanijsku kosu, Labudovo brdo, Kaluđericu 2, za Borču.(otvorena diskusija). Bočne veze Mostar-Prokop-Veterinarski fakultet i Blok 70-Opština NBG Bočne beze Za BRT Zemun/Savski Blokovi - Trg Republike - Pančevački most (Mirijevo/Borča) opravdano je odvojiti dve trake u Terazijskom tunelu. Sve usmereno tako da bude bezbedno za bicikl, a da najveći deo javnog prevoza ne stoji u zastojima, pa čak i da imamo efikasnu hitnu pomoć! Ako na takvu mrežu dodaš jednu metro liniju, dižeš vrednost celoj mreži. Ako samo napraviš metro liniju, sa minimalnom vezom na visokofunkcionalnu mrežu, utoliko je i efekat ograničen.
Zanimljivo kako krivine na usponu i skretnice na usponima u zavoju nisu problem u Cirihu, samo nama je sve živo problem i onda se samo govori “ma to ne može”. Nisu u stanju da se rastanu ni od ideje “lomljenih” krivina - navozio sam se tramvajima ali ne sećam se da sam igde video takvo gadno rešenje ulaska u krivinu na skretnicama.
To da iznuđena rešenja postoje ne znači da su iznuđena rešenja dobra i praktična. Opšta težnja je ka serijskoj ili bar poluserijskoj proizvodnji skupih komponenti, a u koje spadaju i skretnice. Stare ulične skretnice se obično prebacuju na depo. Stare skretnice sa glavnih pruga se prebacuju na sporedne ili industrijske koloseke. Takođe je lakše upravljati zalihama rezervnih delova, kao i obuka posebno tehničara, na čijim rukama se drži sistem. Krivine poluprečnika manjeg od 50 metara se takođe generalno izbegavaju, a vezano je i za ubrzano trošenje i točka i šine, pa i samo smanjivanje brzine. Tamo gde je bio slobodan veliki prostor na NBG je napravljen terminus prečnika 100 metara. Kada su na planu metroa iz 2011 predlagali krivinu 60m, na forumu je izbila panika, iako su mnogi metro sistemi u svetu ugrađivali takve krivine iz krajnje praktičnih razloga mnogo jednostanije gradnje objekata. Svaki slučaj treba posebno ispitati kada je opravdano ili neopravdano menjati standarde.