Šta je novo?

Tramvaji

Не могу бити ни приближне цене у Србији и Шкотској...
Трамвај Крагујевцу, ипак, није потребан.
 
Овој власти није у интересу да развија јавни превоз:
1. Кошта да се направи. Новца у у буџету нема, српске привредне банке не постоје, пара нема.
2. Кошта да би функционисао. Локални буџети су мали, нема новца за електричну енергију, за одржавање за плате запослених - јер сситем неће бити финансијски одржив већ му требају субвенције.

Овако, са швабама се договорили да им чистимо двориште од старих аутомобила, свака кућа има аутомобил, а можда два и три. Свако сипа бензин чија је цена мања од поливине цене на пумпама остало је акциза. Паркинг плаћамо, коришћење аутопута такође, регистрација, осигурања, увоз делова, сервиси. Све цвета. Замисли сад да одједном у Србији будејавни превоз који реално функционише.
S ovim delom se slažem. Automobilčina je previše, vozi se mnogo kršina koji su spolja ok ali ispod karoserije trulež, ima mnogo debila i klinčadije za volanom i ide se kolima čak i do trafike po cigare. A funkcionalan javni prevoz jeste imperativ, a sad je u nikad gorem stanju. Sve to stoji.

Ne znam odakle bi bili delovi i stručnjaci, zapravo niko ne zna, jer se svetske okolnosti i lanci menjaju iz dana u dan, pa samim tim i Ruska industrija. Govorimo o zemlji koja u 2022. odlučuje da ponovo pravi vozila bez ABS, pojaseva i vazdušnih jastuka a proizvodnja autobusa joj je opala za 40%. Tramvaji se ne pominju, ali ovo je samo po sebi indikator u kakvom se stanju sve nalazi. Tako da priča o Sibiru i Tatarstanu, iako je bila karikiranje, zapravo i nije daleko od istine. Ako se ovako nastavi, sklepavaće se sve i svašta. A ja svakako nikad ne bih prihvatio tramvaje iz Rusije, čak i da nema sad ovog psihopatskog rata i ove svetske podele i izolacije Rusije. Znam da imaju par novijih modela koji liče na nešto, ali treba vremena dok se pokažu na terenu i u praksi.

Ali poenta posta je bila da je Srbija jedan pojas paradoksa i naopakosti, te da me ne bi čudilo da se jednog dana desi da mi ovde proizvodimo tramvaje za čak dva proizvođača, i to kvalitetne tramvaje, i šaljemo to u Evropu, a s druge strane za sebe dovozimo mašine iz daleke Rusije, i to u vreme ometenih lanaca snabdevanja.

Kao što imamo evropske proizvođače autobusa sa nekoliko strana, imamo matične fabrike EU marki u samoj EU i imamo njihove fabrike-ispostave u Turskoj. I jedno i drugi nam blizu. A GSP, koji još od WW2 svoj autobuski vozni park bazira na Evropskim proizvođačima, se odjednom okreće izvorno Turskim i Kineskim kantama. Odnosno Grad se okreće jelte, ali nebitno poenta je da imaš sistem koji se 80 godina oslanja i poznaje zapadnjačko i odjednom se okreneš nečemu drugačijem i neproverenom. E to je baš talenat. Na kraju krajeva, da izuzmemo Ikarbus pošto je on bio mutant svega i svačega - imali smo proizvodnju Volvoa u Novom Sadu pa smo uspeli to da ubijemo i pretvorimo ga u klanicu ili tako nešto, čime li se već bavi pajser koji ga je kupio.

E zato kažem da bi bila žešća fora i da me ne bi začudlo da se ode još više u paradoks i naopakost. Tramvaji iz Kragujevca za Evropu, a u Kragujevac ili Beograd tramvaji iz Sibira...
 
Poslednja izmena:
Mislim da je Edinburg poslednji grad koji je uveo tramvaj u Evropi.
U Tampere je sistem otvoren prošle godine
1663323785347.jpeg
 
Tehnički to je LRT, što je bolji i povoljniji izbor nego klasičan tramvaj.
 
LRT je морао одавно да буде изграђен у Београду, као преметро.

Иначе, лик овде тврди да је за градове који си као београд такав систем далеко боље решење енго прескупи тешки метро:
Прва четири пасуса без дела са линковима.

@Bender Rodriguez претпостављам да је онај део са појасевима био лапсус. Наравно да ће појасеви постојати.

О бесмислености глобалне географије могу да испричам своје искуство:

Власник сам Цитроен Дијане 1977, и када сам почетком 2000 купио, први проблем са којим сам се сусрео био је недостатак нових гума. Делове сам заједно са истомишљеницима набављао са старих аутмомобила коеј циге нису претвприле у ромобиле, међутим, гуме су постале врло интересантне полицији јер су све биле старе и испуцале, пластифициране такорећи. Недуго су се појавиле неке јапанске Тојо које је користтио мали Смарт на прењим точковима и иако није била иделана могла је да послужи (била је нископрофилна и шира за санитметар, али кад нема боље је и то. Већ 2005/2006 се појавио сајт у немачкој који је трговао оригиналним деловима у том смислу и гумама које је производио Мишлен по наруџбини. Типа, испусти партију од 1000 комада. И тако, тражили некога ко може да довезе 2'4 гуме, чекали месецима...

На крају сазнамо да се те гуме праве искључиво у Тигру из Пирота који је купио Мишлен јер су се тамо сачували калупи, али купити у Србији или у фабрици, иако смо скупили поруџбину од тих 1000 комада није било могуће: Не, мора у Немачку или Француску, па оданде ка дилерима...
Тако да ме прича да се нешто код нас производи не купи, а да се купује нешто што је хиљадама километара далеко ме уопште не чуди....
 
@Bender Rodriguez претпостављам да је онај део са појасевима био лапсус. Наравно да ће појасеви постојати.
Sad sam video, izgleda da su tupadžije sa V92 nepotpuno prevele sa stranih portala:

The four-door passenger car will no longer feature airbags, anti-lock braking systems, electronic stability control, or emergency retraction locks on seat belts, NBC reported.

Ali da se srozava sve, itekako se srozava.
Тако да ме прича да се нешто код нас производи не купи, а да се купује нешто што је хиљадама километара далеко ме уопште не чуди....
Ovo pišem i kao dodatak na moj prethodni post - Naravno, ima često takvih situacija, pogotovu sa velikim zemljama i razgranatim ili kompleksnim industrijama. Mislim kao ono kad je Boing angažovao Prvu Petoletku da mu pravi delove jer je ovde jeftinija radna snaga i jer mu se, iz ko zna kojih razloga, ne isplati da on tamo pravi svoje proizvodne linije. U redu je to, pogotovu danas u globalizovanom svetu sa distribuiranim segmentima.

Samo, to mogu da priušte velike zemlje i velike korporacije. A u slučaju jedne Srbije, i to u slučaju Kragujevca koji je socio-ekonomski problematičan još od 1990, malo je bezveze da razni Vučići, Nedimovići i ostali klepeću o važnosti novih radnih mesta i o važnosti ''kupovanja domaćeg'', a onda poruče tramvaj iz treće zemlje dok im pod nosom stoje dve fabrike istih koje bi jedva dočekale nove porudžbine i za ovdašnje tržište, što bi onda posle rezultovalo novim širenjem i novim zaposlenjima ako bi Simens ili Škoda u KG postali i servisno-remontni centri za Beogradske tramvaje. I još obučavali kadrove, i GSPove i svoje (za specijalne kvarove) za rad i održavanje.

Znači ono, nismo mi Amerika ili Kina pa da možemo tako da se razbacujemo. Nego ako već onaj opičeni toliko drobi o kupovini domaćeg i o upošljavanju domaće radne snage, pa majku mu onda vidi pa nek se napravi taj tramvaj u Kragujevcu, a ne da se dovlači sa drugog kontinenta...

Kažem, krajnje je tragikomično da u vreme dok je Beogradu potrebno kompletno obnavljanje tramvajskog voznog parka, kroz njega prolaze Simensi, i prolaziće valjda i Škode, i ništa kao, mi možemo samo da gledamo to i mašemo jer nikada neće ovde biti upotrebljeni (za sada) jer eto kao... nema ko da se isicma da se ugovori s njima nešto za Beograd i da oni postanu tramvajskom podsistemu ono što je Ikarbus bio autobuskom do sredine 2000ih. Odnosno svojevrsni glavni proizvođač, centar za obuku, i radionica za temeljne remonte.
 
Ispred Masinskog je jos pre nedelju dana gotovo sve, danas su nesto cackali sine u Ruzveltovoj ka bulevaru. Vise nemaju razloga da ne puste 2 i 5.

Sent from my SM-G981U1 using Tapatalk
 
Tehnički to je LRT, što je bolji i povoljniji izbor nego klasičan tramvaj.
Pa ne znam baš. Mnogi tramvajski sistemi imaju i više odvojenih deonica nego što je to slučaj u Tampere, pa se ne kvalifikuju kao LRT.

U glavnom, stvar radi posao. Naravno, Kragujevac nema budžet jednog finskog grada, potpuno je drugačije fizionomije i slično. Za Tampere su ovi tramvaji vrh vrhova, pitanje je kako bi u Kragujevcu to radilo posao i koliko je finansijski isplativo.
 
Не знам да ли сте обратили пажњу, али ја кад сам пре неки дан био у пролазу крај Кнежевца, видео сам да је целом дужином трасе тројке поскидана контактна мрежа. Ово је изгледа умрлица за линију 3.
 
Не знам да ли сте обратили пажњу, али ја кад сам пре неки дан био у пролазу крај Кнежевца, видео сам да је целом дужином трасе тројке поскидана контактна мрежа. Ово је изгледа умрлица за линију 3.
Jeste baš će da se iscimaju da izgrade šine na kolovozu, a onda da ne odrade kontaktnu mrežu. Mada, kada pročitam ovako nešto, ni ne čudi što smo imali zamenika zamenika gradonačelnika kao rukovodeći kadar.​
 
Лично сам видео да је поскидана мрежа.
Говорим о целом потезу кроз Кнежевац.
 
Izvini što moram da pitam, čemu ti služi mozak? Prosto mi neverovatno da nikada u životu nisi čuo za zamenu stare kontaktne mereže novom.
 
Ако је тачно то што пишеш онда је то лепа вест.
Мислим на повратак линије 3 до Кнежевца.
 
https://www.gsp.rs/dokumenti/dnevne_linije/linije-pdf/5.pdf Petica krenula, a zimski red vožnje na sajt GSP-a još nisu postavili, u PDF-u samo piše da i dalje privremeno ne saobraća.

Hoćemo li doživeti da krene i trojka? Prolazi i septembar, probijen još jedan rok, ko zna koji po redu. Više se niko i ne seća koji rok je bio prvi.
 
Poslednja izmena:
Не знам да ли сте обратили пажњу, али ја кад сам пре неки дан био у пролазу крај Кнежевца, видео сам да је целом дужином трасе тројке поскидана контактна мрежа. Ово је изгледа умрлица за линију 3.
Живим у близини тог потеза, могу ти рећи да је то поскидано још пре 2-3 године кад је и престала да ради тројка. 90% мреже је покрадено, јер нема струје па лако може да се покида и узме (и прода). Надам се само да ће реновирати комплетан потез Топчидер-Кнежевац, који није такнут деценијама, јер је и време. Деоница пруге је 2019. године била у никад горем стању, никаква, неуредна, контактну мрежу и бандере украшавала рђа. Да додам што кажу "cherry on top", трамвајџије су на том делу пруге јурили преко 60 на сат са катицама и швајцарцима и трамваји су се на тој деоници буквално климали као да ће сваког тренутка да испадне (морао си да се држиш и док седиш, џабе ти што само седиш, могао си да одлетиш са стране колико су се климали). Док се возиш, само чекаш да испадне негде. Данас кад прођем тај део око Раковице, туга ме нека прође. Присутне су мале депоније по прузи, ђубре на све стране, испокидана сва мрежа, асфалт такође цео од рупа и отвора... Само дај боже да ће се све то реновирати паралелно са Булеваром Патријарха Павла. Након изградње БПП, вероватно ће је вратити (гради се нова баштица као што се може видети), мада из дана у дан губим наду, јер темпо којим иде градња самог булевара је криминално лош. Не би ме чак чудило да је никад не врате и ону оронулу деоницу после СЦ Раковица ка Кнежевцу оставе онакву, за украс чисто. Тројка је јако значила тако што је повезивала Раковицу и Звездару. Данас би добро дошла и као сасвим добра алтернатива за воз (за оне који иду на Вук), с обзиром да се не можеш више толико ослањати на исти као пре. Ја сам и предлагао да садашња 3А буде продужена до Вуковог споменика преко Немањине и Београдске и БКА. Мислим да та окретница има капацитет за још једну соло линију и да не би било оптерећења у саобраћају туда. Притом 3А добија неку корист и неће превозити ваздух од Сајма као што то данас чини.
 
Nažalost ne vidi se svetlo na kraju tunela, što se tiče vraćanje trojke. Prva faza radova još uvek nije završena šine su stavljene koliko sam primetio samo na raskrsnici sa Pere Velimirovića. Drugu fazu su započeli i u sklopu nje su uklonili okretnicu u Topčideru. Druga faza je komplikovanija u gradjevinskom smislu, pa ako se ovoliko razvlače sa prvom fazom ne mogu da zamislim koliko će im tek godina trebati za ovaj deo. Zanimljivo da je nedaleko od raskrsnice BPP i Pere Velimirovića u smeru ka Rakovici na budućoj trasi bulevara nikla nova samouslužna autoperionica sa 8 boksova, a od ljudi koji nedaleko odatle isto imaju perionicu sam čuo da imaju sve čiste papire za nju.
Možemo samo da nagadjamo kada će se tramvaj vratiti u Rakovicu, evo ja prvi licitiram i kažem 2028. godine. Što se autobusa 3A tiče apsolutno podržavam predlog da se produži do Vuka ili makar na Slaviju, to bi imalo više smisla nego ovo današnje okretanje ispod Gazele.
 
Zavod za planiranje razvoja grada Beograda je janura 1975. godine predstavio ,,Koncepciju društveno-ekonomskog razvoja i program prostornog razvoja i izgradnje Beograda i periodu od 1976 do 1985 godine”. Za saobraćajno rešenje predviđene su dve varijante.

Varijanta I je predlagala tramvajsku merežu koja bi do 1985. godine imala 58,94 km dvokolosečnih pruga, od kojih bi 42,74 km bilo novoizgrađene. Zadržao bi se metarski kolosek, a 7,8 km, odnosno 13% mreže bi bilo pod zemljom. Nove trase su bile predviđene preko Brankovog i Savskog mosta, Bulevarom Zorana Đinđića, Stari Merkator, Vrtlarska, ulica Save Kovačevića i krak preko ulice Antifašističke borbe do kraja ulice Jurija Gagarina. Predviđen je bio produžetak od Rakovice do Kneževca s delimičnim izmeštanjem pruge u Topčiderskoj dolini, bliže Kanarevom Brdu i Miljakovcu, kao i produžetak od Novog groblja ka Pančevačkom mostu.. Tramvajsku vezu trebali su dobiti i naselje Braće Jerković i Konjarnik preko Autokomande, Kumodraške, Vitanovačke i Zaplanjske, odnosno Kumodraške, nadvožnjakom preko autoputa, preko Ustaničke do raskršća sa Bulevarom Kralja Aleksandra. Iz nepoznatih razloga Banovo Brdo i Karaburma bi ostali bez tramvajske mreže. Izmestila bi se trasa iz Beogradske ulice i umesto nje izgraditi vezu od Karađorđevog parka do Vukovog spomenika. Također je planirana veza Autokomande i Sajma koa bi prolazila pored nove Železničke stanice (Prokop), a imala bi kratak tunel kod industrije piva.

Podzemne trase su bile predviđene ispod ulice Kralja Milana,Terazija, Autokomande, ,,Žagubice” i u starom delu Zemuna.

Varijanta II je predlagala tri linije gradskog metroa i jedna linija brzog metroa.

qLJ1a2S.jpg


tu9BiXk.jpg
 
Započeti radovi na tunelu ispod Terazija, utvrđeno da zbog velike količine podzemnih voda nije moguće graditi tunel, a u planovima se isti sve vreme provlači. Koja je svrha pravljena takvih planova?
 
Солетов коментар ме подсети на разговор да кумом пре три недеље. Нисмо се видели дуго, причамо о свему, дотакли се метроа. На моје чуђење да је за метро слушао "да се нешто говоркало" док смо ми овде пенили годинама, то траса то дубина копања само је кратко одговорио: то су све глупости, подземне воде у Београду су толико слабо изучене да свако грађење тих размера је осуђено на пропаст у раном старту. Имао је у виду да свако копање има случајни каракте и да проблеми са водама могу да се јаве касније ако не на цевима и инфраструктури метроа онда на објектима у близини...Кум је грађевинац хидраш.
 
Vrh