Овој власти није у интересу да развија јавни превоз:
1. Кошта да се направи. Новца у у буџету нема, српске привредне банке не постоје, пара нема.
2. Кошта да би функционисао. Локални буџети су мали, нема новца за електричну енергију, за одржавање за плате запослених - јер сситем неће бити финансијски одржив већ му требају субвенције.
Овако, са швабама се договорили да им чистимо двориште од старих аутомобила, свака кућа има аутомобил, а можда два и три. Свако сипа бензин чија је цена мања од поливине цене на пумпама остало је акциза. Паркинг плаћамо, коришћење аутопута такође, регистрација, осигурања, увоз делова, сервиси. Све цвета. Замисли сад да одједном у Србији будејавни превоз који реално функционише.
S ovim delom se slažem. Automobilčina je previše, vozi se mnogo kršina koji su spolja ok ali ispod karoserije trulež, ima mnogo debila i klinčadije za volanom i ide se kolima čak i do trafike po cigare. A funkcionalan javni prevoz jeste imperativ, a sad je u nikad gorem stanju. Sve to stoji.
Ne znam odakle bi bili delovi i stručnjaci, zapravo niko ne zna, jer se svetske okolnosti i lanci menjaju iz dana u dan, pa samim tim i Ruska industrija. Govorimo o zemlji koja u 2022. odlučuje da ponovo
pravi vozila bez ABS, pojaseva i vazdušnih jastuka a proizvodnja autobusa joj je
opala za 40%. Tramvaji se ne pominju, ali ovo je samo po sebi indikator u kakvom se stanju sve nalazi. Tako da priča o Sibiru i Tatarstanu, iako je bila karikiranje, zapravo i nije daleko od istine. Ako se ovako nastavi, sklepavaće se sve i svašta. A ja svakako nikad ne bih prihvatio tramvaje iz Rusije, čak i da nema sad ovog psihopatskog rata i ove svetske podele i izolacije Rusije. Znam da imaju par novijih modela koji liče na nešto, ali treba vremena dok se pokažu na terenu i u praksi.
Ali poenta posta je bila da je Srbija jedan pojas paradoksa i naopakosti, te da me ne bi čudilo da se jednog dana desi da mi ovde proizvodimo tramvaje za čak dva proizvođača, i to kvalitetne tramvaje, i šaljemo to u Evropu, a s druge strane za sebe dovozimo mašine iz daleke Rusije, i to u vreme ometenih lanaca snabdevanja.
Kao što imamo evropske proizvođače autobusa sa nekoliko strana, imamo matične fabrike EU marki u samoj EU i imamo njihove fabrike-ispostave u Turskoj. I jedno i drugi nam blizu. A GSP, koji još od WW2 svoj autobuski vozni park bazira na Evropskim proizvođačima, se odjednom okreće izvorno Turskim i Kineskim kantama. Odnosno Grad se okreće jelte, ali nebitno poenta je da imaš sistem koji se 80 godina oslanja i poznaje zapadnjačko i odjednom se okreneš nečemu drugačijem i neproverenom. E to je baš talenat. Na kraju krajeva, da izuzmemo Ikarbus pošto je on bio mutant svega i svačega - imali smo proizvodnju Volvoa u Novom Sadu pa smo uspeli to da ubijemo i pretvorimo ga u klanicu ili tako nešto, čime li se već bavi pajser koji ga je kupio.
E zato kažem da bi bila žešća fora i da me ne bi začudlo da se ode još više u paradoks i naopakost. Tramvaji iz Kragujevca za Evropu, a u Kragujevac ili Beograd tramvaji iz Sibira...