Šta je novo?

Tramvaji

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=824366#p824366:37vlsqcr je napisao(la):
Дошљак » Čet Feb 18, 2021 2:06 am[/url]":37vlsqcr]Зашто би било какве инсталације искључују постојање трамваја изнад њих?
Zato što otežava ili onemogućava pristup instalacijama u slučaju intervencija i zato što se javljaju lutajuće struje o kojima sam pisao ranije:
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=511784#p511784:37vlsqcr je napisao(la):
Bender Rodriguez » Sub Jan 27, 2018 8:16 pm[/url]":37vlsqcr]
Peto, autobus kad prelazi preko lošeg kolovoza, može samo da proširi rupu. A tramvaj kad prelazi, ne samo što ga melje, nego ako je izolacija loše urađena a odmah ispod šina postoje instalacije (što je fala bogu slučaj sa 80% ulica širom Srbije), on u zemlju neminovno ispušta tzv. lutajuće struje. Te struje nalaze svoj put do instalacija ispod i u kontaktu sa njima prave elektrohemijsku koroziju. Što dovodi do pucanja cevi odnosno propadanja kablova. Što dalje znači da neko to mora da zakrpi i popravi. Ili da ga intenzivno održava da bi sprečio takve stvari. A sve to traži pare i radne sate.

Doduše sve se ovo polako menja kako se menjaju i tehnologije i materijali od kojih se prave te cevi. Ovo o čemu ja pričam su mene učili pre više od 10 godina. Od tada se verovatno ponešto izmenilo i unapredilo po pitanju materijala.
 
Те баштице у трговачкој су поприлично широке. Ако су стварно туда провукли топловод, ваљда су то урадили по ободу баштице или средини, тако да има места за колосеке а да не сметају приступу цевима. Него како пролазе инсталације Ресавском, испод тротоара?
 
Ne znam za Resavsku. :?

Ali kao što sam izmenio u prethodnom postu - istina je da te lutajuće struje uvek postoje, ali istina je i da se menjaju materijali. Konkretno, lutajuće struje su valjda najveća opasnost za kablove i vodovodne cevi, pogotovu one starije koje su (bile ? ) od metala. Ako su ove novije obložene i prevučene nekim nemetalnim materijalima, onda možda i ne bi trebalo da bude problem. Ne razumem se u te tehnologije od čega ih danas prave i kako ih postavljaju, pa da ne nagađam.
 
Ako se to desi, biće Đilas kriv što je to tako zamislio. :D
Imali smo primer takve situacije kada je pukla cev ispred Tehnološko - metalurskog fakulteta, prilikom rekonstrukcije Kraljice Marije. A i vrlo često imamo takve situacije na potezu Cvetkova pijaca - Radio industrija.
 
Da vibracije su sporne, jer toplovod ide metalnim cevima.
Žiko, ne znam za trolu ispod Mostara. Pa to je biser.
Znam za autobus uzet sa okretnice na Banjici u Jajincima (zglob sa 41 posle požara), znam za nbg bus nađen negde kod Šapca, znam za isterivanje trolejbusa na St. trg i Banjicu kad nekome zatreba prevoz iz garaže... Ali da ga neko smota dole i ostavi, nisam znao.
A kad već pravim off, da opet iapričam. Pisao sam pre negde, možda će nekom biti zanimljivo, jer sam bio preteča i najava vožnje trolejbusa niz Cvijićevu preko tadašneg 29.novembra (Despota Stefana).
Bilo je leto, oskudevalo se vozilima jer su neka bila povučena na godišnji odmor i drugi servis, nešto na remontu i poale nekog isključenja dobio sam jedan od onih trolejbusa iz prve ture, sa slabašnim motorima koji nisu išli na Banjicu. Na 40 sam ga isterao i razigrao nizbrdo. Ali kako su slabije vukli, tako su i slabije kočili elektromagnetnom (motorom). Zato su im kočnice bilw optetećenije i često zbog toga loše. Nekokiko puta sam stajao nizbrdo i vrv ih i ugrejao. Od Starine Novaka sam ga povukao do kraja i pred skretanje u J. Prodanovića počeo da kočom kad i obično. Njegova električna tek posle nekoliko sekundi davala je neku vidljivi efekat. Nagazio sam kočnicu, kazaljke su se poklopile, ali nije bilo šanse za skretanje. Produžio sam pravo. Trole su se otkačile... Pošto mi je sad svakako trebao kamion za vraćanje, nisam stao odmah nego produžio dole do semafora, jer je tamo bila garaža šlep kamionima. Imao sam 2-3 mlađa putnika, nisu se bunili, već smejali. Zamolim ljude iz šlep službe da me vrate pod mrežu. Usput im kupim nešto za čast, ali ipak nije prošlo bez pisanja izjave.
 
2296

LpCJy3t.jpg
 
Информација о организацији рада линија јавног превоза у улици Цара Душана
10 11 2 24 26 5 79
today
05/03/2021 - 13/03/2021
...
Након завршетка радова на реконструкцији и уређењу улица Краљице Марије, 27. марта, Џорџа Вашингтона и Цара Душана (у делу који се односи на јавни превоз), од понедељка 08.03.2021. године, примениће се следећи режим рада линија ЈГП-а:

Поново се успостављају трамвајске линије:
2 (Пристаниште – Вуков споменик - Пристаниште/);
5 (Калемегдан /Доњи град/ - Устаничка);
10 (Калемегдан /Доњи град/– Бањица);
11 (Калемегдан /Доњи град/ – Блок 45) - која ће због радова на Савском тргу и даље саобраћати преко Старог савског моста;
На своје редовне трасе враћају се аутобуске линије:
24 (Дорћол /СРЦ „Милан Гале Мушкатировић“/ - Неимар);
26 (Дорћол /Дунавска/ - Браће Јерковић);
79 (Дорћол /СРЦ „Милан Гале Мушкатировић“/ - Миријево 4);
Укида се привремена аутобуска линија:
5А (Дорћол /СРЦ „Милан Гале Мушкатировић“/ - Вукова споменик).
Нови распоред стајалишта линија ЈГП-а након завршетка радова на реконструкцији и уређењу улице Цара Душана:
Успоставља се заједничко стајалиште „Краља Петра“ за трамвајске и аутобуске линије бр. 2, 5, 10, 24, 26 и 79 на позицији непосредно после зоне раскрснице са улицом Краља Петра за смер према улици Француска;
Успоставља се заједничко стајалиште „Дорћол (Кнегиње Љубице)“за трамвајске и аутобуске линије бр. 2, 5, 10, 24, 26 и 79 на позицији непосредно испред зоне раскрснице са улицом Добрачина за смер према улици Француска.

https://www.bgprevoz.rs/linije/aktu...ada-linija-javnog-prevoza-u-ulici-cara-dusana
 
Дај да погодим, ово је интеријер КАФова?

Страшно! Прво одрана седиша без тапацирунга (чистити тапацирунг није никаква уметност, али претпостављам да се тиме не баве, па се питам, а чисте ли оупште, икада седишта?

Друго, за овако узак сандук криминално је имати четири седећа места, јер је смањен капацитет стојећих путника.
 
Da da enterijer naših CAF-ova je u pitanju. Takvog rasporeda stolica su poručeni. Nije bilo onda nekog malo pametnijeg da ukapira koliko se enterijer tako čini tesnim. Što se higijene tiče, tramvaji su bar skoro uvek uredni koliko mogu da primetim, a i trole isto tako. Postoji tapacirung u ne tako malom broju vozila u Beogradu, pa nigde nije toliko zahtevan za održavanje, kao što je bio u CAF-ovima. Veruj mi da je daleko bolje za sve što je uklonjen. Em tanak, mislim samo navučen na stolice maltene, em svetao. Bukvalno bi morao ne znam čime da se riba svakog drugog dana. To jednostavno nije praktično, a vala ni izvodljivo, i uz to svakako ne toliko neophodno za takav tip vozila. Bilo je gadno za videti, a kamoli za sesti. Nemam ništa protiv tapacira, mada mi je izvor nimalo naivne prljavštine u javnom prevozu. Koliko samo znaju da smrde posle nekog vremena, na primer u lastinim SOR-ovima na prigradskim linijama, i još kad se onako usijaju. Malo kod kog od gradskih prevoznika se tapcir nešto posebno održava, a trebalo bi ga i zameniti ponekad, bar jednom u sedam osam godina.
 
Ајд' кад кажеш. Имали грејалица макар испод седишта?
 
Ima. Manjih su dimenzija i nisu toliko upadljive. Iskreno, nisam još ušao u neki od CAF-ova, a da je baš bilo toplo. Hoću reći da mi se čini kao i da nemaju bog zna kakvo grejanje.
 
Pa Шпанци тешко могу да замисле како то може да изгледа у Београду. А ми не умемо да тражимо
 
4 stolice u širini su slovljene mestima gde su točkovi i gde se nalaze samo dve jedna prekoputa drugoj.
 
Tačno. Širina prolaza zavisi od širine koloseka, broj sedišta po širini od širine putničkog salona (na koji utiču širirina sanduka i debljina konstrukcije) dok širina sanduka utiče na rešenje prostora za montažu vučnih motora i vešanja pa samim tim i na broj sedišta nad centralnim delom portalnog postolja. Konkretno u ovom slučaju je 10cm uži sanduk rezultirao smeštanjem vučnih motora na mesto 4 sedišta kod pogonskih postolja (prvo i treće) što kod drugih, malo širih rešenja nije slučaj. Točkovi su praktično ispod sedišta do prolaza (krugovi na linku su diskovi kočnica, dok su točkovi unutra bliže prolazu). Ono što mi je bolo oči kod naših Urbosa 3 jeste to što su naručeni sa 2+2 rasporedom na visećim modulima (vidi se na slici u pozadini), dok su rasklopiva longitudinalna sedišta postavljena samo naspram vrata.

Više o rešenjima iz Beča, odnosno Ciriha:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=ViIjflwIuqU[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=-YfioO5X-X4[/youtube]

Iako su pomenuti modeli standardnog koloseka samo za 8cm, odnosno 10cm širi od beogradskog motori ne oduzimaju prostor za sedišta. Zapravo u Beču je i pored 1W+2 konfiguracije na postolja smešteno 12 sedišta, isto kao u Beogradu, iako su 4 sedišta široka. Sa druge strane u Cirihu je stalo 16 sedišta u 2+2 konfiguraciji i u središnjem delu postolja, a što je posledica gore pomenutog prostora za motore. Dakle standardni kolosek širine 1435mm i kod vozila užih od 2,65m nudi fleksibilnost pri odabiru enterijera. Prolaz može biti do 40cm širi, sedišta mogu biti izvedena kao 1+1 široka), 1+2 ili 2+2 uz opet 10-ak centimetara širi prolaz u odnosu na beogradski model španskog proizvođača.

Što se visećih modula tiče, za razliku od bečkog koji ima 1+1 (desno longitudinalna sklopiva) raspored na visećim modulima, odnosno beogradskog sa 2+2 i uskim prolazom ciriški model poseduje dva reda sedišta sa leve strane uz više prostora za stajanje baš u zoni vrata što ubrzava pristup, odnosno smanjuje vreme zadržavanja na stajalištima. Interesantan dizajnerski detalj predstavljaju drvena retro sedišta po uzoru na stare slične bazelskim koje i Beograd ima, a tu je i tehnička pojedinost u vidu rasklopivog stepenika kombinovanog sa kraćim krilom vrata koja ne dosežu do ivice poda.
Dakle beogradski tramvaj nije mogao drugačije biti rešen u zoni postolja zbog uskog koloseka, odnosno užeg sanduka, no to ne znači da nije mogao biti naručen sa komotnijim enterijerom visećih modula. Nadležni ne samo što nisu hteli da održavaju običan tapacirung čak i bez ispune, već nisu ni odabrali komotniju konfiguraciju putničkog salona. Za to ništa nije kriv proizvođač, već naručilac.

Takođe napomenuo bih da standardni kolosek ne znači obavezno da širina sanduka mora iznositi 2,65m jer sam po sebi omogućava bolje iskorišćenje putničkog salona i kod užih vozila.
 
Mislim da bi bilo bolje da je za CAF-ove raspored sedišta 1+1, kao i za Katice. Takav je bio raspored za ostale beogradske tramvaje, ali i za gradove ex-YU prostora (osim za Sarajevo), tj. za one koji su bili kupovani, ne donacije. Takvi mogu primiti više putnika.

Končrev Crotram (TMK 2200), koji je sličnih dimenzija kao naš CAF i Shorty (TMK 2300) (oba iste širine 2,3 m) imaju 1+1 sedišta

nt_2200_unutrasnjost.jpg

tramvaj.jpg


Međutim, Shorty za Letonski grad Leipaja ima, u modulu bez pogona, drugačiji raspored. Svaki grad ima svoje specifikacije, standarde i potraživanja kad naručuju vozila.

1343655.jpeg
 
У Лиепаји се ретко дешава да су попуњена сва седишта (2+1) у КТ4, тако да је варијанта са више седишта за њих супер.
 
Често чекам деветку на Новом Београду у правцу града,увек се надам да ће ми доћи Швајцарац или Ката јер су ми Цафови ако је трамвај доста попуњен путницима или ако је гужва неудобни и клаустрофобични,а некад ми се деси и да клизим са оних пластичних седишта .Такође на месту где су два седишта једно до другог реално има места само за једну особу да како тако нормално седне .
 
Pa šta je problem da se po jedan red sedišta ukloni?
Ako su već preuska da stvarno komotno služe za 4 osobe u redu, polako na servisima ukloniti sedišta do prolaza (tako će imati i rezervna za duže vreme), i tako učiniti tramvaj “protočnijim” za putnike.
 
Добар предлог, и уз то додати држаче уздуж између вертилалних пошто баш фале.
 
Мислим да их неће ни пуштати. Мени није јасно зашто не пусте Диваге на 2?
 
Postoji li neki specijalan razlog za to? Negde sam procitao da se CAF zaglavio dok su testirali ali ne znam da li je to tacno.
 
Vrh