Šta je novo?

Tramvaji

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=792389#p792389:14z7i0mi je napisao(la):
solecar » Thu Nov 12, 2020 12:20 am[/url]":14z7i0mi]Koja je poenta nakrcavanja tolikih tramvaja kada i onako ovakvu mrežu trolejbusa i tramvaja sakatimo, a tramvaja imamo već sada za proširenu mrežu?

Što bi rekli u narodu nemoj im davati ideje. To što sada ne koristimo tramvaje kako treba, ne znači da treba smanjiti njihov broj. Tramvaji se nabavljaju za više decenija a ovo je kratkoročan i vrlo neobičan problem, ako je uopšte problem.
Iako sam daleko od optimiste, nadam se da će se povećati broj tramvaja na ulicama uz neke sitne intervencije. Odnosno broj tramvaja na ulici se može lako povećati, a nabavka novih tramvaja je nešto što je u Beogradu uvek puno neizvesnosti, kašnjenja, misterije i kontroverze.

Naravno, znam da je ova poruka imala za cilj da skrene pažnju na to da ne koristimo postojeće kapacitete kako treba i da ih uništavamo, ali opet... Razne stvari su ovde neozbiljno napisane prvi put na forumu, pa su onda na kraju realizovane u stvarnosti na opštu štetu svih.
 
Данас сам посматрао трамваје у Милутина Миланковића, семафори доста гуше проток.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=792547#p792547:1rf6b1us je napisao(la):
Дошљак » Čet Nov 12, 2020 5:23 pm[/url]":1rf6b1us]Данас сам посматрао трамваје у Милутина Миланковића, семафори доста гуше проток.

Čitav potez od Milutina Milankovića do Blokova je takav. Nadam se da će ugraditi neke nove semafore da puštaju tramvaje
 
Опет, мислим да је Панта причао о томе, са оноликим бројем полазака из блока 45 и до њега, тешко да би се онда саставила и два минута за бочне правде у односу на трамвај. Он је предлагао прављење композиција трамваја на деловима где деле трасу.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=792542#p792542:34o2v9nj je napisao(la):
NoLimit » 12 Nov 2020 17:18[/url]":34o2v9nj]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=792389#p792389:34o2v9nj je napisao(la):
solecar » Thu Nov 12, 2020 12:20 am[/url]":34o2v9nj]Koja je poenta nakrcavanja tolikih tramvaja kada i onako ovakvu mrežu trolejbusa i tramvaja sakatimo, a tramvaja imamo već sada za proširenu mrežu?

Što bi rekli u narodu nemoj im davati ideje. To što sada ne koristimo tramvaje kako treba, ne znači da treba smanjiti njihov broj. Tramvaji se nabavljaju za više decenija a ovo je kratkoročan i vrlo neobičan problem, ako je uopšte problem.
Iako sam daleko od optimiste, nadam se da će se povećati broj tramvaja na ulicama uz neke sitne intervencije. Odnosno broj tramvaja na ulici se može lako povećati, a nabavka novih tramvaja je nešto što je u Beogradu uvek puno neizvesnosti, kašnjenja, misterije i kontroverze.

Naravno, znam da je ova poruka imala za cilj da skrene pažnju na to da ne koristimo postojeće kapacitete kako treba i da ih uništavamo, ali opet... Razne stvari su ovde neozbiljno napisane prvi put na forumu, pa su onda na kraju realizovane u stvarnosti na opštu štetu svih.
Nisam ni mislio da treba da se smanjuje njihov broj, ali mi je besmisleno da tramvaji stoje u depou i ne koriste se , jer mreža ne može da podrži veći broj tramvaja. A na kraju će nam se desiti da nikakvu korist nismo imali od svih tih tramvaja. I umesto da se širi mreža, presipa se iz šupljeg u prazno, premeštanjem trolejbuske mreže iz jedne u drugu ulicu i minornom zamenom trolejbusa tramvajima (u najavi). Plus što imamo i šine preko Mosta na Adi, preko kojih maltene ne sme tramvaj da pređe, jer sve brže od brzine reumatičnog puža dovodi do iskakanja iz šina.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=792594#p792594:3v8s14ax je napisao(la):
Дошљак » Čet Nov 12, 2020 8:08 pm[/url]":3v8s14ax]Опет, мислим да је Панта причао о томе, са оноликим бројем полазака из блока 45 и до њега, тешко да би се онда саставила и два минута за бочне правде у односу на трамвај. Он је предлагао прављење композиција трамваја на деловима где деле трасу.

Rešenje: izgraditi krak kroz Milutina Milankovića ka Bežaniji i preusmeriti neke linije tamo.
 
Није само то решење. Посматрао сам баш раскрсницу Милутина Миланковића са Милентија Поповића, прођу два трамваја кроз раскрсницу, али два увек остану на семафору.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=792629#p792629:2smzjavx je napisao(la):
Boki123 » Thu Nov 12, 2020 9:44 pm[/url]":2smzjavx]Rešenje: izgraditi krak kroz Milutina Milankovića ka Bežaniji i preusmeriti neke linije tamo.

Potpuno se slažem, ali samo pod uslovom da linija vodi negde konkretno jer sama MM i nije neki generator saobraćaja.
 
Mada živim u njoj, u pravu si. Besmislena je okretnica na Tošinom bunaru, mora da produži ili levo, ili uzbrdo.
 
#2658

BipOej4.jpg
 
:D ako ti kažem da znam osobu koja je tramvaj tmk201 bukvalno obezbedila besplatno baš za Muzej, ali naši nisu hteli da plate prevoz. Tramvaj je u tom trenutku bio skroz remontovan.
 
Одличан предлог Дишо, још да неко у граду или ГСПу има слуха за стара возила.
Зато ће после купити неке кинеске кичерице које глуме старе трамваје или ће склепати нешто од ламперје попут оног трамваја на коњску вучу.
 
Zbog inertnosti nadležnih zato nebi bilo loše da se organizuje skupljanje para za tram + prevoz + farbanje u nasu šemu
Da se nadležni stave pred svrsen cin da im se sređen tramvaj dotera pred vrata...posto su gotovani čast izuzecima....
Opcije su sajtovi poput
1.donacije.rs
2.kikstarter i slični
3.da se urade majce sa tramvajima
4.kisobrani ide sezona padavina...
5.navataju neki donatori koji bi bil voljni da učestvuju...
6.dodati po želji...ideje su dobrodosle...
 
@direktor

Dozvoli mi da te ispravim. Tramvaj koji se prodaje g.br. 152 je TMK 101, Đuro Đaković I, popularno nazvan Stojadin, dvoosovinski.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/TMK_101

Tramvaj koji si pokazao iz knjige sa tehničkim karakteristikama i gabaritnim merama je Đuro Đaković II, popularno nazvan Bik. koji je duži i četveroosovinski. koji je nastao po uzoru na Bredu III.

I da, i ja bi voleo da vidim ovaj tramvaj u Beogradu, bilo kao muzejski eksponat ili čak na nekoj muzejskoj liniji.
 
Moram malo da napišem malo istorije o Đuro Đaković tramvajima, kad smo ih već pomenuli, za one mlađe koji nisu upoznati. Stojadin, TMK 101, dvoosovinski tramvaj je bio izuzetno popularan u Zagrebu, gde se pokazao odlično na ravnini (osim linije za Mihaljevac koja ide uzbrdo), međutim u Beogradu se nije dobro pokazao zbog brdovitog terena. Kupljeno je svega 10 komada 1964 (g.br. 61-70), Zagreb 68 komada+što su prva tri napravljena u radionicama ZET-a. Osijekcje imao osam komada i prodao ih je Zagrebu.

Zbog specifičnog beogradskog terena, konstruisan je TMK 201, Đuro Đaković II, zvani Bik. Ovaj tramvaj se pokazao odlično, a urađen je na osnovi italijanskog tramvaja Breda III kojih je bilo 10 u Beogradu (g.br. 51-60). 1967 je došao prvi tramvaj (g.br. 71), da bi do 1969 došlo još 19 motornih kola (g.br. 72-90). 1974 je bila poslednja isporuka BIkova od 21 komad (g.br. 91-111). Zagreb je kupio 30 komada. Tramvaj ima snagu 4x60kW (za razliku od Katice koja ima snagu 4x45kW) i maksimalnu brzinu 65km/h

1966 je bio proizveden TMK 200, zglobni tramvaj, dizajna isti kao Bik. Napravljena je i drugi tramvaj, samo karoserija, ali to je sve. Trebao je doći na ispitivanje u Beograd. TMK 200 je vozio Zagrebom od 1966 do 1993. Lično nikad ga nisam video uživo.

Što se tiče četveroosovinskih prikolica, Đuro Đaković ih je za Beograd u više navrata napravio: 16 komada 1964 (g.br. 141-156), 19 1969 (g.br. 157-175) i 18 prikolica 1974 (g.br. 176-193). Nisam siguran, ali mislim da je ovih zadnjih 18 prikolica GSP prodao ZET-u pred univerzijadu 1987.

Elem, velika je greška što su sasečeni beogradski Bikovi. Ovo je bio odličan tramvaj idealan za Beograd i mogao bi još da vozi. Seći tramvaj star 16-17 godina je ludost. U Zagrebu vozi još 9 komada. Evo, primer su švajcarski tramvaji iz Bazela, neki su iz 1967, a dve prikolice iz 1947! Bilo bi lepo kada bi se ovih 18 prikolica vratilo u Beograd (ako su još čitave) i ako je moguće da voze priključene na Katice.
 
Nije loša ideja Siniša, samo što treba sagledati trenutne i buduće potrebe sistema. Da su nabavljene pre 15 godina za Divage, ili da je Katicama ugrađena jača vuča, da je ugrađen niskopodni modul imalo bi smisla. Danas već sistem vapi ne samo za večim brojem polazaka, već za večim brojem niskopodnih/low entry polazaka. Zapostavljan decenijama, tramvajski prevoz je u velikom, kako tehnološkom tako i operativnom nedostatku u odnosu na autobuski (i trolejbuski). Ne samo što su vozila zastarela (što nije isto što i stara, jer iako tramvaj dugo traje postojeći vozni park ne ispunjava standarde pristupačnosti, dakle nije problem starost nego i karakteristike voznog parka) već je mreža linija nepotpuna a broj polazaka mali obzirom da se radi o koridorskim linijama, srednja i maksimalna brzina male a pouzdanost loša. Sve to potpomognuto fleksibilnijim autobusima rezultiralo je padu patronaže tramvaja.

Bazel ima mnogo toga u ponudi polovnjaka, što je samo po sebi prilika koja se ne sme propustiti. Od zglobnih 59 Šindlera 34 je trodelno sa niskopodnim delom tako da preostalih 25 komada može biti naknadno konvertovano. Osim njih tu su i 25 solo sa 35 prikolica konvertovanih u low entry. Uz pomenta motorna kola (84 komada) ne bi bilo potrebno slati više od 20-ak KT4 na ugradnju niskopodnog dela da bi broj vozila na redovnim linijama bio povećan sa 75 na 112 (trenutno 55 zbog radova).

Ovo je bitno imajući u vidu veliko osovinsko opterećenje KT4 (5 umesto 3,5t prazan, 8 umesto 5,5t pri maksimalnom opterećenju). Stoga, potrebno je povećati broj polazaka obavljenih vozilima manjeg osovinskog opterećenja kako infrastruktura ne bi ubrzano propadala (znamo i koliko se loše rekonstrukcije rade u poslednje vreme, u kojoj meri remete odvijanje saobraćaja).

Jednostavno sagledavši situaciju u kojoj se Beograd nalazi visokopodne prikolice su suvišne jer ćemo kratkoročno gledano moći da nabavimo low entry, te motorna kola sa niskopodnim modulima uz konverziju dela postojećih. Naravno, iz vida ne treba izgubiti ni opciju nabavke novih vozila domaće proizvodnje (Siemens Avenio). Samim tim, nekako se zakasnilo sa nabavkom prikolica, obnovom visokopodnih Katica bez većih konstruktivnih zahvata poput ugradnje niskopodnog modula.
 
Bice trojka jednog finog dana ima i 3 kolsjecna deonica cernobil...

tram01-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram02-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram03-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram04-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram05-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram06-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram07-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram08-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram09-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram10-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram11-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram12-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram13-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram14-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram15-2020-12-02-23-53-20.jpg

3 kolosjeka uskoro istorija
tram16-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram17-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram18-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram19-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram20-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram21-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram22-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram23-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram24-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram25-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram26-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram27-2020-12-02-23-53-20.jpg

tram28-2020-12-02-23-53-20.jpg
 
Da mene neko sad pita šta radi od tramvaja i gde koji ide, ja ne bih znao da mu kažem. Da me pita neki turista kako da dođe npr do žel stanice Topčider, ja ne bih znao da mu kažem šta tačno može da ga odveze do onde, i gde da ga sačeka.

Toliko je linija hronično osakaćeno ili ukinuto, već nekoliko godina unazad, i toliko se često to menja, da sam sebe nekoliko puta uhvatio kako uopšte ni ne uzimam u obzir tramvajski prevoz kad planiram putovanje u neke delove grada (osim BKA i ka Voždovcu). Sve je toliko rastureno da sam se nekako privikao da tramvajski prevoz u mnogim delovima Beograda više ne postoji, ili postoji na infuziji. Jer ne mogu više da pamtim silne 3L, 11L, 7A, 5A... i njihove rute u fazama 1A, 3D, IV-T... (do pristaništa, od pristaništa, preko depoa, oko depoa, preko Mosta na Adi, preko Male Krsne...)

Ko zna, možda to i jeste svrha... Svedoci smo nekih sličnih dešavanja i na polju trolejbuskog podsistema. A znamo šta njemu spremaju.
 
Vrh