@Gaspar
Системи превоза, укључујући и за град најскупљи метро, пројектују се у односу на најоптерећеније сате, а не у односу на 10 увече. У градовима са развијеним метро системима путовање јавним превозом је у шпицу два пута брже јавним превозом, а у 10 увече два пута спорије. Ово је илустративан податак. Али из истог разлога, неке трамвајске линије су добро коришћене само у шпицу, јер се кроз баштицу крећу некако, док се све остало креће никако. Нови Београд је ту изузетак, јер је већина улица стално проходна, а сигнални план је направљен уз малтене потпуно игнорисање постојања трамваја.
У вечерњим сатима треба узети у обзир и да трамвај иде на 15, а 95 на 9 минута, као и да 95 покрива строги центар, који је најјачи генератор касно ноћних кретања.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=590229#p590229:3rnrucr8 je napisao(la):
Bumbarevo brdo » 22 Dec 2018 12:49 am[/url]":3rnrucr8] Najveca sprdnja je sto velicate vojvode stepe, a ljudi tamo cupaju kosu i pucaju sebi u glavu od toga na sta im lici ulica, 1) koliki su trotoari, i 2) koliko korisnog prostora za trotoar su pojela stajalista i sve to zbog silovanja sa srednjim basticama.
Прво да захвалим господину Бумбару на промени, што је почео да аргументује ставове. :kk:
1) А колики су били тротоари раније? Ја сам одрастао уз ту улици, и на многим местима се није могло проћи од паркираних кола. Типа тротоар широк 2 метра, аутомобил заузме скоро целу ширину, па се трамвајска баштица користи као помоћни тротоар.
2) Пре радова у Војводе Степе, ја сам бројао паркинг места и дошао до 70/1200 паркинг места која треба укинути ради острвских стајалишта. Истовремено, уз Војводе Степе постоје простори где би се додатно могла изместити паркинг места са улице ради дрвореда и ширих тротоара. Велики део тих старих паркинг места је био буквално на стајалиштима ГСП.
Врло уски тротоари уз стајалишта су само код Булевара ослобођења у оба смера, али на том делу смо одувек патили од уских тротоара. Ту тротоара неће бити док се не поруше уџерице, и не саграде зграде. Иначе је део између Трише Канцлеровића и Табановачке одавно предвиђен за рушење и реурбанизацију, само до тога никако не долази! Остала острвска стајалишта су настала на рачун паркинг места, са изузетком код Вождових капија, где не знам каква је сада ситуација након изградње истих. И имамо онај уски тротоарчић код самог терминуса Трошарина, али ваљда ће и тамо доћи неки инвеститор.
Да је Војводе Степе сада сјајна, није. Нигде дрвореда, чак и тамо где је улица довољно широка. Аутомобилом се острва заобилазе са 50 на сат без проблема, али је слаба контрола дивљања возача. Односно, на равној и проходној улици је у време саобраћаја нижег интензитета погоршана безбедност. Начичкали семафоре као ненормални. Убацили лева скретања у трамвајску баштицу. Код Витановачке, Мите Ценића и Љубе Вучковића су најпожељнији кружни токови. На самој Трошарини нису направили неке основне грађевинске захвате... има мана, али она улица тешко проходна за аутомобиле и пешаке, хаос са паркирањем, и тада спори трамваји су нешто што нико не жели назад.
Nisu to, druze precednice (udruzenja), etikete vec cinjenice, tramvaj u ulicama 1)mil popovica, 2)ruzveltovoj i 3)bul oslobodjenja funkcionise bez ikakvih problema i vidno bolje nego u sredini gde tramvaj ne moze da spoji dva otvorena signala.
1) У Милентија Поповића јесте релативно добро, али пре свега што нема уличних паркинг места. Тако нешто на десној обали Саве углавном не можемо применити. Остали би без минимум паркинг места. Изузетно у Јурија Гагарина би решење са трамвајем у баштицама у десним тракама би евентуално било добро решење, али постоје решења са променом сигналног плана и додатним тракама за лева скретања која су вишеструко јефтинија и једноставније примењива. Са друге стране, колосек у Јурија Гагарина је већ сада на неким местима у лошем стању, а у свим метро плановима постоји идеја да метро иде и правцем Јурија Гагарина. Са те стране, постоји неколико варијанти решавања садашњег начина вођења трамваја кроз булевар, укључујући и трамвај са стране. Уколико би се то радило, опет је јако осетљиво питање начина управљања десним скретањима, што су у Јурија Гагарина далеко интензивнији токови него у Милентија Поповића. Али као код Милентија Поповића, најосетљивији део су места где трамвајски коридор скреће. Код Ушћа је добро решење, јер је део сигналног плана за трамвај удвојен са правцем Михајла Пупина, и само таква решења могу бити потенцијално добра.
2) Рузвелтова је улица нова, проблеми стари. Ту је конкретно аутобус готово увек бржи од трамваја, јер може да се благо помери улево, или чак уђе у леву траку када год има проблема са десне стране.
3) Булевар ослобођења ка Аутокоманди је одувек добро функционисао, а поготову што се надовезује на дуплиран колосек на петљи са исте стране. Булевар ослобођења у супротном правцу је благи ужас. Сам аутобуски улаз у ту траку функционише по принципу да један минут нема ни једног аутобуса, а други минут се направи аутобуски конвој, који када се помеша са трамвајима направи ужас. Возила која улазе из Небојшине у Булевар ослобођења са условним зеленим сваких пар дана направе чукање које све паралише. Трамваји стану, а аутобуси се натрпавају са аутомобилима у суженој улици. Решење које смо ту сугерисали није трамвај на средини, већ оба колосека са западне стране, укључујући и Славију.
Nekadasnje stanje u bka nije bilo lose zbog spoljne pozicije vec zbog katastrofalnog stanja sina, neregulisanih parking mesta i zbog izdignutog ivicnjaka koji je omogucavao nepropisno parkiranje. Da je sve reseno kao u bul oslobodjenja (3+3 sa zutim trakama) 1) ne bi stradalo 300 zdravih platana, 2) ne bi stradala ni leva skretanja kojih nema fakticki 3km pa se svako malo desavaju cukanja i visesatni prekidi tramvaja upravo zbog nedostatka levih skretanja. 3) A imamo i gomilu novih semafora koji su morali da se uvedu zbog stajalista u sredini, sto ne bi bio slucaj da je tramvaj spolja. 4) Zbog svega toga cak ni tu, gde je sve podredjeno tramvaju, ne mogu da se spolje dva otvorena signala. Sve u svemu, tuga.
Везано за паркирање, за разлику од Војводе Степе, овде и на потезу Вук-Калемегдан сам у току истраживања често бележио случајеве
паркирања на шинама и до 40 минута! Огроман је конфликт везано за паркирање у овој зони, и ако је могуће искључити трамвај из тога, то треба и урадити.
1)
Да ли је неко од оних који су навели трамвај у средини подржао уништавање платана? Ја сам сам на улици бранио те платане, и замрзео Ђиласа баш због бахатости у то време! Хајмо овако, слово Т је трамвајска трака-баштица. Т+2+2+Т=6 трака. 2+Т+Т+2= 6 трака. Да ли сам негде погрешио у математици? Комуналне инсталације у оба случаја могу стати врло комотно испод 2. и 5. саобраћајне траке, а да им не смета корење платана. Када су у питању сама стајалишта, 65 метара на сваких 500 метара је 13%. - од Батутове до Цветка је Булевар толико широк да су платани могли остати између трамвајских баштица.
2)
Да ли се конкретно било ко залагао за такво укидање левих скретања? Да се разумемо, већини нас који смо бранили платане је било прихватљиво да неколико платана страда ради бољег решавања неких раскрсница. Како је Булевар широк, ако се направи трака за лево скретање од 50-так метара, нове платане је могуће посадити мало даље од осе улице, а исто и у зонама стајалишта. Била нам је прихватљива и сукцесивна замена дрвореда, која би трајала минимум 10 година. Једино не да Булевар остане без минимум 2/3 дрвореда у било којој фази. Док је већина попречних улица споредно, а скоро све једносмерне, Бранка Крсмановића и Тршћанска нису смеле да буду без трака за лева скретања!
3) За семафоре бих се сложио. Нису били неопходни неки. У таквим случајевима у Холандији где сада живим, често примењују продужене лежеће полицајце за 30км/с преко целог пешачког прелаза. А на раскрсници са Батутовом сматрам да је најбоље кружни ток. На раскрсници са Господара Вучића је направљена катастрофа звана престројавање у зони раскрснице у споредној фази сигналног плана. Слично као Милутина Миланковића и Милентија Поповића катастрофа.
4) Осим што је трамвајска трака слободна од већине конфликта са друмом, шта је друго подређено трамвају? Направили су неки систем приоритета све или ништа, који је када је два дана примењен изазвао, што би у Лос Анђелесу рекли, "кармагедон". Иначе, зелени талас у Булевару је пројектован у односу на аутомобиле, а аутомобили могу да га ухвате једино када је саобраћај средњег интензитета и слалом вожњом између 4 мигавца. У Холандији не само трамвај, него и аутобус може добити предност на раскрсници, али у већини случајева са "продуженим зеленим". Када и аутомобил иде туда, тада на том правцу прође неколико аутомобила више. Апсолутни приоритет је само са споредним улицама. Ја не помињем опет Холандију зато што је наводно, најбоља на свету, већ зато што сам лично доживео тамо примену неких решења која су настала сарадњом државе, грађана и стручњака каква у Србији не постоји.
Зашто овако дугачко? Ђаво је у детаљима сваког уличног решења! Метро, аутопутеви, "брзе пруге" су екстремна решења, које наш неодговоран и мегаломански народ захтева до сваког ћошка. А таква решења је могуће само на делу саобраћајне мреже чак и најјачих економија. Прави квалитет живота произилази из квалитета решења на улицама, и решавања управо тих ђавола у детаљима!
