1 ) Вишњички крак: На месту, и одавно постоји у плановима. Та веза је важна поред свега и због одавно планираног трамвајског депоа ту, а без којег се не може ићи ка даљем ширењу трамвајске мреже.
Slažem se.
2 ) Панчевачки мост: Ту се стало на пола пута на скоро искључиво преседачком чворишту. Веза има смисла тек ако зађе у зону Луке Београд, али тек када се договоримо сами са собом, да ли ћемо обновити лучко-индустријску зону, или ћемо градити "Град на води", или пола-пола...
Namena je spuštanje Omladinskog stadiona u zonu železnice tako da nije bitno gde bi kasnije išli dalje. Ljudi bi bili odvoženi i dovoženi odatle šinskim sistemom što i jeste namena fidera.
3 ) Црвени крст: Са једне стране не затварамо целину, јер прекидамо везе са Учитељским насељем итд. Каже, ослања се на
онај метро предлог штоБеоград поставља као релативно хомогену, релативно равну плочу далеко бољег геолошког састава него што јесте. Опет је потребан површински систем са гушће распоређеним станицама на целовитом коридору Шумице-Црвени крст-Славија, правцем који је већ пола века имао континуитет фреквентне везе и директне повезаности. Са друге стране, уске улице у тој зони онемогућавају зону заштите од буке и вибрација трамваја, а везано за утицај трамваја на грађевине свака би се морала испитати. Ја сам за тролејбус уз решења која бих описао на теми тролејбуси касније.
Vodio sam se logikom makar delimične zamene trolejbusa tramvajem kako ne bi bilo otpora društva. Da bi neki plan bio ostvaren moraš biti i političar. Pošto ostatak pravca pokriva metro suludo bi bilo da i tramvaj pokriva ceo koridor s obzirom na to da je zamišljen kao fider, te ispomoć u centralnom delu grada. Uz to drumski ostatak koridora predviđen je za pokrivanje kapabusom tako da nema problema. Moja mapa metroa je problematična isto kao i Praška tako da to uopšte ne poričem. Upravo se na tim manama koje su inače i najveće prednosti metroa kao sistema mreža i zasniva. Tako da ako smatraš da je baza pogrešna onda je i ceo koncept takođe omanut.
4 ) Трамвајско петокрака Славија: Несрећно решење, које ће изазвати колапс свега, ако се иде кружним током.
A četvorokraka će kao napraviti samo blaži poremećaj pošto vidim stručnjaci ni da beknu po pitanju uklanjanja trolejbusa kroz Kralja Milana? Svestan sam toga koliko su kružni tokovi problematični, posebno za multimodalno nivelisano ukrštanje. To što je na mapi nacrtan krug ne mora da znači da višak krakova ne može drugačije biti rešen. Na kraju krajeva nakon druge rekonstrukcije Slavije može se razmišljati i o denivelaciji tramvajskih trasa što i nije neki problem s obzirom da bi ovakva mreža predstavljala srednje do dugoročan plan koji bi bio realizovan fazno.
5 ) Трамвај у Краља Милана: Бољи међу метро плановима су предвиђали метро испод Краља Милана. А у садашњим околностима, пресецамо тролејбуску мрежу, систем са комплетном инфраструктуром и подсистем са најбољим возним парком. Велико можда са много ако.
Ti si protivnik vraćanja tramvaja? Nisam često pratio temu pa ne znam. Ja sam suzdržan. Trolejbus trenutno solidno pokriva ceo taj pravac, međutim najveći problem je upravo u tom najnovijem voznom parku koji nije zglobni na najopterećenijim trasama. Konkretno na vračarskoj trasi to je ujedno i najduža linija 29. Ne vidim veći problem ni sa tramvajima, samo s obzirom na to da će metro mreža oskudno pokriti centar grada smatram da je vremenom potrebno još više razgranati mrežu oko Slavije uz naknadnu rekonstrukciju iste. Mislim da su nepromišljeno navrat-nanos zbrzali rekonstrukciju Slavije ne razmišljajući o dugoročnim posledicama po saobraćaj. Kratkoročno će biti unapređen, međutim kad se javi potreba za širenjem mreže naleteće na problem koji si prethodno naveo.
6 ) Ташмајдан - Келемегдан: Слично као за под 5). Зато сам својевремено и био предлагао трамвајску везу Палилулска пијаца - Политика - Калемегдан, како би се избегла та врста урбаног конфликта и вратио трамвај у центар.
Razlog za takvu trasu je taj da bi ona nadoknadila nedostatak metroa na istoj. U suštini tram linija 6 pokrivala bi taj pravac, a ukoliko nisi zapazio sama sedmica bi bila razbijena na 6 i 7 sa korekcijom reda vožnje.
7 ) Коњарник: И ја сам сам сугерисао ову везу, уз још једну варијанту, брзе денивелисане лакошинске везе по средини аутопута у оквиру преуређења целе зоне аутопута на истоку и градње система петљи. Једна варијанта искључује другу.
MIslim da je rezultat brojanja putnika na liniji 31 i više nego jasan. Relativno kratka a opterećena = zrela za tramvaj.
8 ) Миљаковац 2: Терен незгодан (стрм), уска улица, која никада неће бити загушена. Тролејбус 48 преко Кнеза Милоша са жутим тракама у истој је овде много смисленији. Тада 59 пребацити преко Булевара ослобођења.
Jeste strmo ali ne i neizvodljivo ukoliko je nagib prihvatljiv za lakši tramvaj sa pogonom na svim osovinama. Ukoliko je veći peglanje najstrmijeg dela (možda 50-100m) ne bi bilo loše uraditi. Ovaj krak ne bi trebalo izostaviti. Što se trolejbusa tiče u normalnom svetu bi oni tuda odavno saobraćali, međutim pomirio sam se sa činjenicom da od njih neće biti ništa kad se pojavila vest o Ikarbusu. Jasno mi je šta su nameračili i da to nije u našoj moći. Preostaje nam samo da ih nateramo da gubitak trolejbusa delimično nadoknadimo tramvajima kako ne bi završili sa stopostotnom zamenom tog podsistema autobusima ma kakvi oni bili - dizel, hibridni, kondenzatorski ili baterijski električni.
9 ) Трамвај Водоводском: То је зона са породичним становањем ослоњена на улицу 1+1, која сама не генерише токове већ је ту углавном транзит. Ту је аутобус/тролејбус/електробус сасвим довољан, а занемарује се систем насеља на Чукаричком гребену. Нови Железник има перспективу развоја плански грађеног предграђа, али чак и за то, много би значајнија веза са истим била преко Жаркова и Церака. Простор између Видиковца и Церака је одавно планиран за урбанизацију, а правац Ибарске као линеарни центар. Са друге стране за затварање целине је потребно да трамвај дође до Железничке станице Железник, као једног од центара у смисленом урбанизму.
Opet izbegnut fenomen Superpožeške (preuveličano preklapanje sa predviđenim metroom veće dužine od onog u Požeškoj) jer bi pomenuti lanac naselja istočno od Vodovodske bio pokriven metroom i autobuskim fiderom. Tu može samo neka poprečna veza pa možda ne bi bilo loše skrenuti trasu tako da obuhvata metro stanicu Jablanička i to kao fider Belim Vodama i Ceraku.
10 ) Трамвај за Бежанију: Има неколико варијанти, али рецимо да је ова О.К.
Kroz Bul. Milutina Milankovića sam manje-više direktno bez previše krivudanja sproveo transverzalne trase sa Ade do kraka ka Bežanijskoj Kosi uz ukrštanje sa radijalnim trasama za grad. U Gagarinovoj sam dodao samo 73 kao tramvajsku jer osim toga imaju metro u Bežanijskim Blokovima, poprečne autobuske fidere i 95 i 95E Gagarinovom starom tramvajskom trasom. Da je bilo daljih terminusa iza kao što je to slučaj sa čukaričkim krakom sigurno bi imali više linija.
11 ) Омладинских бригада: Ја сам раније био за паралелни Булевар уметности, због избегавања петље са аутопутем, и како се не би одузимале друмске траке од градске магистрале. Такође, денивелисање главног правца за друм и трамавај на раскрсници Јурија Гагарина-Омладинских бригада искључује трамвајско рачвање. Није искључиво, може и баш Омладинских бригада, али опет треба да то прати систем решења у којима би трамвај минимално испаштао због семафора.
Pomeranje je nemoguće sa onakvom paralelnom pozicijom metro stanica, a mrežu sam planirao prema njoj. Ovako savršeno naleže odnosno seče obe metro trase pod pravim uglom. Tu se vidi prednost planskog grada poput Novog Beograda što treba iskoristiti - ne praviti krive drine tj. problem bez problema tamo gde ga ni nema. U svakom slučaju bilo kakvo širenje tramvaja zavisiće direktno od trasiranja metro mreže, te tačnih lokacija stanica, ma koji plan metroa na kraju bio usvojen. Dakle prilikom projektovanja istog na umu treba imati i fidere, ne samo metro. Ukoliko metro trasa ne daj Bože bude urađena nesrećno kao železnički čvor onda će svaka stanica morati da ima svojih bar 20 fidera što zna se, isključuje bilo kakav tramvaj. Tako nešto se najlakše radi sa autobusima, i to manjeg kapaciteta. Evo zašto trpi Prokop. Upravo iz tog razloga. Neće sada ceo grad da povežu radijalnom mrežom od istog jer im i postojeća smeta.
12 ) Шпанских бораца: Петље код Арене ту доста отежавају ствар. Генерално, нисам сигуран.
Ako može da izdrži tramvaj neka prođe, ako ne može nek se zameni drugom i gotovo. Metro trasa ne bi trebalo da trpi zbog jedne petlje (leve) pa makar bile na kraju različite. U međuvremenu su tu "pokakili" dve petlje, sad nek čiste. Zapravo na kraju će dovesti do toga da usred planskog grada međustanični razmak bude iregularan. :bash:
13 ) Укидање пруге код Сава центра: Против, већ имамо формирани систем, практично формиран на око километар од обале и везан за садржаје у Милентија Поповића.
Formiran sistem koji je sporiji od autobusa, koji se bori sa istim bezuspešno a po mom planu obe metro linije zalaze daleko bliže obali. Mislim da su skraćeni 95 + 95E ekspres sasvim dovoljni poprečni fideri.
14 ) Михајла Пупина: Има смисла чак и у случају метро градње. У већини метро планова је метро планиран у Зорана Ђинђића, а метро неће покрити сва кретања посебно кратка. Рецимо ако вам треба од Општине Нови Београд до Железничке станице Београд на воз за Лазаревац или Обреновац...
Tačno.
15 ) Земун - Прилаз - Првомајска: Уџерице у Прилазу мислим да би се срушиле сам од себе након месец дана пролазака трамваја. Колико је мени познато, једино је Угриновачка планирана да се шири на булевар, а у којем је планиран и трамвај. То не значи да је зло направити трамвај и негде другде, али је потребно следити континуитет планова. Поред свега и ради избегавања конфликта, јер ти планови су део договора у друштву које око мало чега може да се договори само са собом.
Ugrinovačka je kao stvorena za autobus jer se nalazi u zoni metro trase, a baš između tramvajskih. Udžerice i treba srušiti, stanarima ponuditi adekvatnu naknadu u vidu stanova ili novca.
16 ) Цара Душана Земун: Поставља се исто оно питање као и код Прилаза, а за део код Гардоша. А ако правимо трамвај у оближњој Угриновачкој, колики то буџет Дубаија и Катара имамо да градимо и овде? Посебни садржаји и веће удаљење од Угриновачке почињу тек од Филипа Вишњића. Ту може крак од Угриновачке преко Филипа Вишњића (морао бих прегледати ситуацију на терену, а у иностранству сам), па на Цара Душана до Нове Галенике, поред свега да се веже и транзитна тачка на почетку новог моста.
Odgovor u prethodnom pasusu.
17 ) Веза са Железничком станицом Земун: Везано за постојеће и планиране главне правце, боље од краја Угриновачке уз аутопут, у оквиру преуређења целе зоне аутопута.
Metro kruži, pa zašto će i tramvaj? Opet Superpožeška? Nisi video izmenu onog metro plana sa strane 605 teme o metrou. Nisam uzeo onaj plan u obzir nego izmenjen. Čak štaviše nijedna zemunska trasa namerno ne seče metro da bi ojačala interne veze unutar Zemuna (koji nije samo naselje već i pravi grad), te dobar fider u zapadnom delu dok bi kratke poprečne veze sa presedanjem na metro bile pogodne za autobus.
18 ) Центар Земуна, Кеј ослобођења: Може и треба, али би по свему то био огранак мреже. Може да буде и транзитни, али ако би се направила Земунска потковица Стари Меркатор - Хотел Југославија - Земунска гимназија - Земунска болница.
Terminus služi za linije koje idu do Zemuna ali ne opterećuju tamošnje krake. Na mapi je ucrtana samo 88.
Генералне примедбе:
1) Натрпавање линија на једном коридору чини систем неуправљивим. Не препоручује се више од 3 линија, 4 на краћим сегментима мреже.
To je i moja zamerka koja se odnosi na ograničenost unapređenja tramvaja kao vida prevoza u gradu ovakve morfologije. Da bi ovoliki broj distributivnih trasa bio praktičan bilo bi potrebno izgraditi više rečnih prelaza kao i transverzalnih trasa što je u centru grada nemoguće. Eno može da se sruši Hram Svetog Marka, RTS u Aberdarevoj da bi išao pravo do Džordža Vašingtona.
Zapravo cela postojeća osnova sistema predstavlja više radijalni sistem sa kružnom linijom u centru nego policentričan sa velikim brojem alternativnih trasa. Jednostavno nema drugog izbora osim dupliranja koloseka. Hvala bogu 21. je vek okružen elektronikom pa bi upravljanje takvim sistemom bilo moguće. Ali znaš kako, ko hoće nađe način, ko neće nađe izgovor.
Mali broj linija bi značio i više presedanja, odnosno siromašnu pokrivenost krakova. Tu bi došlo i do negodovanja javnosti tipa - B.Brdo dobija liniju za Bežanijsku Kosu a Zemun ima samo jednu za grad i sl.
2) Кратким возилима се елиминишу главне предности трамваја попут већег капацитета и могућности опслуживања са мање особља. Са смањивањем интервала слеђења отежава се могућност примене обе врсте сигналног приоритета, и продужено зелено (десетак секунди дуже зелено уколико се на тај начин омогућава пролазак трамваја), и апсолутни приоритет.
Ta prednost je u slučaju Beograda ujedno i njegova najveća mana ma kako paradoksalno zvučalo. Jeste Prag naručio dosta dugačkih Škoda, ali tek ga čeka masovna nabavka kratkih vozila koja u šicu mogu saobraćati upareno, van špica samostalno. Olomouc je prvi grad koji je naručio Pragoimex TWT EVO 1 niskopodni jednodelni tramvaj po ceni pod 847.000 evra po komadu. Nas ne bi izašlo više od 800.000 za uže uskokolosečne što mu dođe 90 komada za 30 Đilasovih Kafova koji ti kao i Katice na krivini razbacaju creva i vuku se kao puževi. Solo tramvaji troše manje, manje opterećuju sistem pa je sa istim kapacitetom napojne mreže moguće pokriti veći broj polazaka.
3) Нема везе са Прокопом, и то не патрљак већ пролазне, као део језгра мреже. Прокоп нам је тако несрећно позициониран, да решења уклапања са свиме укључујући и трамвај нису ни једноставна ни јефтина. Али, укопали смо се превише у исти и сада нема назад. Каква год комбинација трамваја и метроа мора решити прилаз са све четири стране света.
Prokop sam naprasto ignorisao zbog ukrštanja dve linije metroa na istom, te nezgodnog pristupa tramvajskoj mreži. Autobusi mogu da popunjavaju rupe opslužujući isti direktnijim radijalnim vezama.
4) По комбинацији метро и трамвајског плана шта се налази иза линије Миријево-Бањица? Мртво море? Ивица земље?
Pa naravno ništa kad nema Regionalnog Metroa koji je sa Jovinom i umro. Šalim se naravno. Ne bi bilo loše uraditi prigradski tramvaj ili LRT. Meni je međunarodna BLT linija 10 u Bazelu pravi primer nečega što nedostaje ne samo Beogradu, već i mnogim drugim gradovima u Srbiji.
5) Квантитет (линија, километара мреже) не вреди ако га не прати квалитет. Постоје три основна типа трасе: мешовити саобраћај, издвојене траке-баштице, издвојена траса са низом подваријанти. У односу на распоред станица постоје локалне, брзе и експресне линије.
Skoro sve su lokalne zbog metroa i autobusa. Za limited stop bi bilo potrebno dupliranje koloseka na značajnom delu mreže što je nepraktično tako da bi većina brzih trasa trebalo biti pokriveno autobusom. E sad jedina ekspres trasa bi mogla biti topčiderska (linije 3, 4, 32 i 33). Sve u svemu velika pažnja bi bila posvećena na limited stop i ekspres trase prilikom planiranja izmena mreže autobuskih linija. Oni su najpogodniji vid prevoza za takvu vrstu usluge jer ne zahtevaju dodatnu infrastrukturu.
6) Оволику трамвајску мрежу би морала пратити мрежа депоа, најмање још два.
Eventualno jedan veći ako uzmemo nekoliko stvari u obzir. Postojeću mrežu sa 11 linija pokriva aktivan vozni park od 100 vozila, neka su uparena plus prikolice. Treba imati u vidu da ma koliko mreža delovala glomazna linije su razbijene (umesto jedne dve - tri) sa koliko toliko većim ukupnim brojem polazaka.
