BICIKLIMA POSRED ULICE Plan biciklističke staze u Višnjičkoj ulici otvorio raspravu o bezbednosti
A. Ristović 07.04.2018. 16:08
Komentara: 0
Stanovnici Karaburme uskoro će dobiti biciklističku stazu u Višnjičkoj ulici, preciznije posred nje, pošto je njena izgradnja planirana u okviru srednjeg razdelnog ostrva ove saobraćajnice. Ovakvo rešenje ubrzo je naišlo na podeljena mišljenja biciklista, gde pojedini dovode u pitanju njenu bezbednost i funcionalnost, dok drugi navode kao pozitivne primere velike svetske gradove u kojima je upravo takva saobraćajna praksa bez problema odavno zaživela.
Grad Beograd raspisao je konkurs za izvođenje radova na izgradnji staze koja će se protezati od ugla Višnjičke ulice sa Ulicom Mije Kovačevića pa do njene raskrsnice sa Mirijevskim bulevarom.
Staza će biti dvosmerna, sa po jednom trakom u svakom smeru i ukupne širine 2,2 metra. Razdelno ostrvo na kojem će se ona naći široko je oko sedam metara, pa će prostor između staze i obostrane kolovozne površine činiti zeleni pojas, širok oko 2,4 metra, piše u konkursnoj dokumentaciji.
Kako se navodi, na toj deonici ulica se redom ukršta sa Mije Kovačevića, Podrugovićevom, Vojvode Micka Krstića, Diljskom, Putem za Adu Huju i Mirijevskim bulevarom, a sve pobrojane raskrsnice opremljene su semaforskom signalizacijom.
Jasno je stoga da je projekat deo šire zamisli gradskih vlasti da prestonicu što više prilagode biciklistima, jer da je rekonstrukcijom obližnje Ruzveltove i Ulice Mije Kovačevića (od Bulevara kralja Aleksandra do Višnjičke) obuhvaćena izgradnja biciklističkih staza duž ulica.
To znači da će se realizacijom ove javne nabavke, staza nastaviti duž Višnjičke, a potom i kroz Mirijevski bulevar u kojem je planirano obeležavanje staze na kolovozu od strane Sekretarijata za saobraćaj.
Ovakvo rešenje otvorilo je raspravu među vozačima bicikala koji redovno voze dvotočkaše beogradskim ulicama.
Kao prvo se pojavilo pitanje bezbednosti vožnje razdelnim kolovoznim ostrvom. Prema rečima pojedinih biciklista, smeštanje dvotočkaša usred motornog saobraćaja predstavlja veliki rizik da neko od učesnika u saobraćaju strada. Takođe, u tom pojasu je, tvrde zagovornici drugačijeg rešenja, koncentracija izduvnih gasova najveća. Druga mišljenja, pak, kao pozitivne primere navode velike svetske gradove u kojima je ovakva saobraćajna praksa bez problema odavno zaživela. Tako će neki reći da je princip po kom biciklistička traka ide između kolovoznih dosta zastupljen u Berlinu, Kopenhagenu, Barseloni ili Vašingtonu, a da u Beogradu nailazi na otpor pre svega zbog opšte vozačke nekulture i ignorisanja biciklista.
Saobraćajni inženjer Vladimir Simidžija smatra da ne bi trebalo donositi rešenje bez konsultovanja sa onima koji će tu deonicu i koristiti.
- Treba videti dobre i loše strane, naravno zajedno sa ljudima koji voze bicikle i za koje se staza pravi - kaže Simidžija.
Najbolja moguća varijanta, dodaje on, jeste da se staze fizički odvoje od ostatka saobraćaja.
- Ako je to moguće, onda bi to bilo i najbezbednije rešenje. Takvih primera ima na Novom Beogradu, jer zbog prostranosti ulica za tako nešto ima mesta. Trotari su široki i dozvoljavaju neometani prolaz biciklista koji su odvojeni od motornog saobraćaja. Ipak, u starijim delovima grada za to retko kad ima uslova. Generalno govoreći, saobraćaj je jako kompleksna stvar i ovom, kao i brojnim drugim pitanjima treba prići s ozbiljnošću i stručnim znanjem - zaključuje sagovornik "Blica".
Nadmetanje u ovoj javnoj nabavci počelo je krajem marta, a rok za dostavljanje ponuda je 25. april. Izbor najpovoljnije ponude će se, dodaje se u pozivu, izvršiti primenom kriterijuma "Najniža ponuđena cena bez PDV-a".
Sem toga, kao neki od uslova koje zainteresovana lica moraju da poštuju navodi se i onaj da ponuđač ispunjava finansijski kapacitet ako je u obračunskoj 2016. godini ostvario ukupni poslovni prihod od najmanje 30 miliona dinara.