Hvalabokili84":1hum832t je napisao(la):+ kao vrata za ovaj komentar
Hvalabokili84":1hum832t je napisao(la):+ kao vrata za ovaj komentar
Karlo del Ponte":3vp78s0a je napisao(la):Није проблем што други имају интерес, него што ми немамо свој. Политичари га имају, а ми као обични грађани или стручњаци га или немамо, или га не бранимо. Шпански трамвај је далеко од оптималног за наше услове, а Кончар је само нешто мање далеко од овог првог. Шминкерско 100 нископодно возило, из земље која није признала Косово, а при томе је у ЕУ... То што се за исти додатни капацитет могло потрошити и до 30% мање новца, и техничка (грађевинска, саобраћајна, машинска) мања погодност и није била толико важна.
Усклађивање међународне трговине преко великих набавки је сасвим нормална ствар у свету, те су Кинези и Руси од свог суфицита са ЕУ земљама куповали возове великих брзина. У овом послу смо Шпанцима направили извозни посао од 80.000.000, у сред економске кризе, а шта смо извезли у Шпанију? Уз политичко-економску мудрост, могли смо:
- Продати неку своју робу, али не морамо аутобусе. На пример вагоне, јер ту имамо политику квалитета.
- Упослити домаћу индустрију за један део израде возила.
Маса људи уопште не препознаје да нам је стварни интерес у међу-националном помирењу, и развоју привредне сарадње управо са народима са којима смо до јуче ратовали. Осим контрирања неким болесним националним односима, разлози су у сличним критеријумима тржишта (другачијим од ЕУ), нижим трошковима транспорта, и непостојању језичких баријера од вариоца до генералног директора.
Уместо питања: "ко је први почео сукоб", вербални или неки још гори, много паметније питање: "Ко ће га први прекинути, и својим примером призивања памети утицати на оног другог". Пракса је показала да су углавном Срби били бољи, јер су обично ПРВИ нудили сарадњу, а када је Хрвати понуде, лако прихватали. Са те стране, Ђилас нас је деградирао и осрамотио изјавом: "Док сам ја градоначелник Хрватски трамвај неће бити у Београду". Куда год да се окренемо, од привреде живимо, а да ли Хрватски или Шпански производ, то су само производи на тржишту.
За Београдске трамваје, ако ћемо посматрати само са техничког и непосредно економског становишта, најбољи произвођач је Инекон, односно њихова делимично нископодна решења.
Arnorian":2ojq9b09 je napisao(la):Да трамвај отвара семафоре код нас? У земљи у којој машиновође заустављају возове на пружним прелазима да би погледали лево и десно?
Aпсолитно. Ако они бојктоују чак и наше чоколадице, заиста не видим разлог да им напунимо џепове купујући тако скуп производ, ма колико он био "прилагођенији" Београду.Somi303":35keeaqy je napisao(la):Ако они бојкотују наше производе ( не причам о аутобусима) зашто бисмо ми куповали њихове трамваје?
Прво, нетачно је да је Икарбус ђубре. Ако судиш по њему гледајући ГСП, и Мерцедеси су срање зар не?NOVI011":35keeaqy je napisao(la):Znam da nije tema ali. Ikarbus je bio na probi u zagrebu i naravno nije zadovoljio,zato što je obično default/wc ,kapiram ja da i da je zadovoljio ne bi ga kupili,al opet treba da budemo svesni i realni naš IKARBUS JE DJUBRE I NJIHOV CROTRAM JE DJUBRE.
Пре две године сам истраживао слабости и могућности унапређења трамвајског система у Београду, и установио да се око 30% возног времена потроши због семафора. Ако би неким чаробним штапићем дали предност трамвају на свим семафорима, добили би просечну брзину од 23км/с уместо садашњих 16км/с. Међутим, то би направило колапс у целокупном саобраћају, тако да ова мера не треба бити примењена баш свуда. Фокусирати се на оне раскрснице где се трамвај креће у правцу најважније саобраћајнице, а кружни ток тамо где није тако, ако је могуће.b_tuta":czegc3y8 je napisao(la):Razmisljam vec neko vreme o jednom problemu: kako ubrzati tramvaj, a ne potrositi milione na taj poduhvat?
Za pocetak, mislim da bi trebalo da se uradi nesto na Novom Beogradu. Cuo sam da je grad uzeo kredit, tako da bi deo tog novca mogao da se potrosi na uvodjenje sistema koji bi davao prednost tramvaju na raskrsnicama u npr. Jurija Gagarina, Milentija Popovica i slicno. U pitanju je kompjuterski sistem koji bu radio sledecu stvar:
Ako nema stanice nigde pre nego sto tramvaj prelazi raskrsnicu, odredi se prosecna brzina tramvaja, postavi se senzor na odgovarajucoj razdaljini i kada tramvaj predje preko senzora, salje se signal semaforima da daju prednost tramvaju. Kada tramvaj prodje, u zavisnosti od programa, ili se ponovo promeni svetlo ili ostane tako jos neko vreme (propusta drugi pravac).
Ako ima stanice, tramvaj stane na stanicu, odredi se maksimalno vreme zadrzavanja. Kada tramvaj krene, ceka ga zeleno svetlo na toj istoj raskrsnici. I kad zamakne, menja se opet svetlo po potrebi.
Naravno, ovakav sistem nije savrsen, niko nece da garantuje da neki ludak nece projuriti kroz crveno i slicno ali je u svakom slucaju veliko poboljsanje! I mnogo, MNOGO je jeftinije nego egzibicije sa kopanjem tramvajskih podvoznjaka i slicno.
Takodje, mogli bi po slicnom sistemu na nekim mestima bukvalno da se uvedu zeleznicki branici (ili barem regulisan semafor) - pre svega ono ukljucenje u Milentija Popovica pored Hajata. Pored toga, prakticno se podrazumeva da se zabrani voznja bilo cega osim tramvaja i eventualno vozila sa rotacijom unutar tramvajskih bastica.
Cuo sam da se pominje i kopanje podzemnih prolaza. Da li ima neko ideju gde bi bilo najbolje postaviti?
Evo kako užasno izgleda tramvajski prevoz na Novom Beogradu. Svakog jutra se vozim od stanice kod Delta Sitija do SKC-a i ovako izgleda vožnja: > - početna stanica, < - krajnja stanica, o - usputna stanica, x - semafor sa uobičajenim zadržavanjem, X - semafor sa veoma dugim zadržavanjem, (-------) - most
>------o------x-----X-o-------xo------X------ox-------X----xo---x----x--o----x----x--o--------o----x----(--------------)------o-X--------------o-X----x---x---x----<
Na svim semaforima tramvaj staje uvek osim u Nemanjinoj gde stane obavezno na jednom od dva (ili na raskrsnicama sa Sarajevskom ili sa Kneza Miloša). Vožnja je pravo mučenje. Užasno je spora, isprekidana, stalno kočenje, cimanje i otvaranje vrata. Ovome treba dodati i veoma česte prekide (pucanje mreže kod SC blizu nadvožnjaka iznad auto puta). Takođe je obeležavanje vozila na liniji 7 katastrofalno i često tramvaji odu iz Milutina Milankovića u garažu umesto da nastave liniju ka Bloku 45 a pri tom nemaju oznaku GAR ili je stave naknadno kada ljudi koji su već u tramvaju to ne znaju. Zaboravih da vožnja traje 10-15 minuta od Delta Sitija do Hajata i onda isto toliko od Hajata do SKC-a. Od Delta sitija do stanice na NBG mu treba 6 minuta (!?!?!?!?)
Ono što mi nije jasno je postavljanje pešačkih prelaza i semafora u odnosu na stajališta. Logično mi je da stajališta budu pre prelaza i semafora i da dok vozilo čeka da se otvori semafor može da skuplja putnike. Ako već stoji na semaforu bolje da je to u stanici. Najgore mi je kod NBG ž. stanice gde je semafor tik pre prelaza. I tu tramvaj samo što stane mora da krene i onda odmah ponovo staje. Zbog toga sam više puta izgubio konekciju na BG:Voz. Podjednako grozno je na prvoj stanici u Milentija Popovića u dolasku od Buvljaka. Tu je mali semafor odmah pre stanice a posle stanice je još jedan. Prvi je za pešake a drugi za saobraćajnice izmđu zgrada koje se ulivaju u glavnu ulicu.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/171534/Na-redu-je-obnova-Bulevara- U okviru ovog Programa je i rekonstrukcija Karađorđeve ulice, Ulice 27. marta, Cara Dušana, Ruzveltove i Beogradske - kaže Drča.
Ovo je spisak:jlaki":1birz3c1 je napisao(la):Zna li neko da li je planirana rekonstrukcija Cara Dušana/27. marta/Kraljice Marije? U užasnom je stanju, Kafko bi nam se prepolovio da ga provuku tuda.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/171534/Na-redu-je-obnova-Bulevara- U okviru ovog Programa je i rekonstrukcija Karađorđeve ulice, Ulice 27. marta, Cara Dušana, Ruzveltove i Beogradske - kaže Drča.
27. marta su već našminkali nešto, ali nisu to bili neki ozbiljni radovi.