jlaki":jz85jlur je napisao(la):
Pa ono kad vidiš sevanje munja na pantografu, e tako se menja skretnica. Nekim kratkim spojem koliko sam ja shvatio se signalizira da se šina okrene. Primitivno u svakom slučaju
Neće biti, do varničenja na pantografu dolazi na sekcionerima mreže, jer na njima nema napona, pošto sekcioneri izoluju dva dela napojne mreže (kako bi se po potrebi u jednom mogao isključiti napon, a da drugi ostane pod naponom, što omogućava da pri radovima nije cela mreža isključena, a i time se "deli" opterećenje mreže na različite ispravljačke stanice).
Varničenje na skretničkim kontaktima ne bi trebalo da se dešava, jer je tu potrebno proterati tramvaj tako da vuče određenu struju iz mreže, jer to je "signal" da se skretnički kontakt okrene. Zato u tramvaju postoji skretnički prekidač, koji u tom momentu odspaja motore, klimu, grejanje i sve druge "velike" potrošače i prespaja sve na grupu otpornika koji vuku tačno određenu struju. Tramvaj ispod skretničkog kontakta mora proći sa uključenim ovim prekidačem (okreće skretnicu) ili isključenim potrošačima (isti prekidačl - položaj koji ne okreće skretnicu) čime se skretnica ostavlja u položaju u kom jeste. Ako bi tramvaj prošao ispod skretničkog kontakta a da su mu motori u pogonu, pogotovo ako ubrzavaju pa vuku veliku struju - skretnički kontakt bi se spalio, tačnije izbila bi zaštita, posle toga je skretnicu moguće okretati samo ručno - polugom. Možda je upravo ovo razlog zašto se puno skretnica okreće ručno, jer su "majstori" malo "gazili po gasu" ispod skretničkih kontakta. Isto tako može se desiti da skretnica u takvim uslovima pre nego što zaštita izbije, ipak okrene, pa tramvaj ode u neželjenom pravcu.
Proklizavanje točkova kod šinskih vozila je česta stvar, jer je koeficijent trenja između čeličnog točka i čelične šine mali (zato je mali utrošak energije za kretanje). Šinska vozila su i zato (mada ne samo zbog toga) u pravilu teška kako bi se povećala adhezija. Ukoliko je šina vlažna taj koeficijent trenja se još smanjuje. Do proklizavanja će teže doći ako se točak pokreće polako, ali najčešće vozači pri pokretanju tramvaja urade "pedal to the metal", motori se pokrenu najvećim obrtnim momentom mogućim, trenje nije dovoljno da se to prenese tako što će odgurati tramvaj napred, već čitav sistem upadne u proklizavanje, tako se točkovi zavrte ogromnom brzinom i lepo još izdube šinu na tom mestu, pa posle imate "tum-dum" pri prelasku preko tog mesta na šinama. Suprotno, kad se zakoči do kraja može se desiti da točkovi potpuno stanu, a ipak kližu po šini, pa se točkovi "zaravnaju" na tom mestu,pa posle imate ono karakteristično "dum-dum-dum-dum-dum" svaki put kad taj deo točka napravi pun krug i lupi po šinama. Čak i u vlažnim uslovima malo peska i lagano pokretanje omogućava da se klizanje potpuno izbegne. Zato sva šinska vozila ne smeju na prugu bez napunjenih peskara.
Problem proklizavanja je izražen kod vozila koje imaju jednosmerne motore koji imaju tendenciju da sa smanjenjem opterećenja ubrzavaju teoretski do beskonačnosti (u praksi bi to bilo do razletanja motora).
Kod novih tramvaja koji imaju trofazne asinhrone motore, klizanje bolje kontroliše, jer se motorom upravlja odnosom napon frekvencija, i brzina rotacije rotora ne može da pređe brzinu rotacije obrtnog magnetnog polja, a elektronika detektuje momenat proklizavanja i uvek vraća brzinu magnetnog polja na maksimalno izdržljivu za datu situaciju.
Lično se uverio u razliku na jednoj stanici koja je postavljena na mestu gde pruga ide uzbrdo, a na pruzi je bilo lišća. T4 se tu pokrenuo nakon dva proklizavanja, novi tramvaj je, krenuo vrlo lagano, ali je konstantno ubrzavao bez ijednog klizanja.
Mislim da je i CAF sa novim asinhronim pogonom, tako da bi proklizavanje i kod njega trabalo biti retka pojava.