Šta je novo?
Od:
Filteri

Tramvaji

po :kum: recima CAF-u su sine na neki nacin malo uske pa zbog toga slajfuju i malcice poskakuju

A kod Katica to je kod njih uobicajno kada padne kisa,lisce i sneg dolazi do trenja na određenim deonica gde proklizavaju

Edit: izvini te zbog duplog posta.

Ako se skretnica nepomeri na zeljeni pravac to znaci da je vozac prebrzo preso preko sankcionera
 
Ko je isao u skolu zna da do proklizavanja dolazi kad nema dovoljno trenja. :cool: Zato i automobilski tockovi proklizavaju jad je vlazno.
 
jlaki":jz85jlur je napisao(la):
Pa ono kad vidiš sevanje munja na pantografu, e tako se menja skretnica. Nekim kratkim spojem koliko sam ja shvatio se signalizira da se šina okrene. Primitivno u svakom slučaju
Kliknite za proširenje...

Neće biti, do varničenja na pantografu dolazi na sekcionerima mreže, jer na njima nema napona, pošto sekcioneri izoluju dva dela napojne mreže (kako bi se po potrebi u jednom mogao isključiti napon, a da drugi ostane pod naponom, što omogućava da pri radovima nije cela mreža isključena, a i time se "deli" opterećenje mreže na različite ispravljačke stanice).

Varničenje na skretničkim kontaktima ne bi trebalo da se dešava, jer je tu potrebno proterati tramvaj tako da vuče određenu struju iz mreže, jer to je "signal" da se skretnički kontakt okrene. Zato u tramvaju postoji skretnički prekidač, koji u tom momentu odspaja motore, klimu, grejanje i sve druge "velike" potrošače i prespaja sve na grupu otpornika koji vuku tačno određenu struju. Tramvaj ispod skretničkog kontakta mora proći sa uključenim ovim prekidačem (okreće skretnicu) ili isključenim potrošačima (isti prekidačl - položaj koji ne okreće skretnicu) čime se skretnica ostavlja u položaju u kom jeste. Ako bi tramvaj prošao ispod skretničkog kontakta a da su mu motori u pogonu, pogotovo ako ubrzavaju pa vuku veliku struju - skretnički kontakt bi se spalio, tačnije izbila bi zaštita, posle toga je skretnicu moguće okretati samo ručno - polugom. Možda je upravo ovo razlog zašto se puno skretnica okreće ručno, jer su "majstori" malo "gazili po gasu" ispod skretničkih kontakta. Isto tako može se desiti da skretnica u takvim uslovima pre nego što zaštita izbije, ipak okrene, pa tramvaj ode u neželjenom pravcu.

Proklizavanje točkova kod šinskih vozila je česta stvar, jer je koeficijent trenja između čeličnog točka i čelične šine mali (zato je mali utrošak energije za kretanje). Šinska vozila su i zato (mada ne samo zbog toga) u pravilu teška kako bi se povećala adhezija. Ukoliko je šina vlažna taj koeficijent trenja se još smanjuje. Do proklizavanja će teže doći ako se točak pokreće polako, ali najčešće vozači pri pokretanju tramvaja urade "pedal to the metal", motori se pokrenu najvećim obrtnim momentom mogućim, trenje nije dovoljno da se to prenese tako što će odgurati tramvaj napred, već čitav sistem upadne u proklizavanje, tako se točkovi zavrte ogromnom brzinom i lepo još izdube šinu na tom mestu, pa posle imate "tum-dum" pri prelasku preko tog mesta na šinama. Suprotno, kad se zakoči do kraja može se desiti da točkovi potpuno stanu, a ipak kližu po šini, pa se točkovi "zaravnaju" na tom mestu,pa posle imate ono karakteristično "dum-dum-dum-dum-dum" svaki put kad taj deo točka napravi pun krug i lupi po šinama. Čak i u vlažnim uslovima malo peska i lagano pokretanje omogućava da se klizanje potpuno izbegne. Zato sva šinska vozila ne smeju na prugu bez napunjenih peskara.
Problem proklizavanja je izražen kod vozila koje imaju jednosmerne motore koji imaju tendenciju da sa smanjenjem opterećenja ubrzavaju teoretski do beskonačnosti (u praksi bi to bilo do razletanja motora).
Kod novih tramvaja koji imaju trofazne asinhrone motore, klizanje bolje kontroliše, jer se motorom upravlja odnosom napon frekvencija, i brzina rotacije rotora ne može da pređe brzinu rotacije obrtnog magnetnog polja, a elektronika detektuje momenat proklizavanja i uvek vraća brzinu magnetnog polja na maksimalno izdržljivu za datu situaciju.
Lično se uverio u razliku na jednoj stanici koja je postavljena na mestu gde pruga ide uzbrdo, a na pruzi je bilo lišća. T4 se tu pokrenuo nakon dva proklizavanja, novi tramvaj je, krenuo vrlo lagano, ali je konstantno ubrzavao bez ijednog klizanja.
Mislim da je i CAF sa novim asinhronim pogonom, tako da bi proklizavanje i kod njega trabalo biti retka pojava.
 
Šta bi se dobilo izdvajanjem tramvajske sekcije iz GSP-a?
Treba menjati ljude na ključnim mestima GSP-a, ne izdvajati sekcije.
 
Хвала Мики :kk:
На делу од Калемегдана односно окретнице Беко до уласка у Булевар 5-ица при сваком кретању "потписује" што ме јако иритира. Пре неки дан 7 је ишла преко Дорћола и трамвај( Швајцарац) је при сваком кретању проклизавао, и то на низбрдици што сведочи какав је сом возач :bash: Наравно има и оних који лепо и полако крећу, али су у мањини на жалост :rolleyes:
 
^^ Vozac tramvaja je utripovao da igra Need for speed, nista novo kod nas.
 
Тешко да је проблем само до возача, пре бих рекао да је проблем у појединим возилима. Постоје возила која проклизавају на равном. Тачно се осети да трамвајџија, из другог покушаја сасвим лагано додаје гас али трам свеједно проклизава.
 
Siniša":ohb2srhv je napisao(la):
Šta bi se dobilo izdvajanjem tramvajske sekcije iz GSP-a?
Treba menjati ljude na ključnim mestima GSP-a, ne izdvajati sekcije.
Kliknite za proširenje...
Outsourcing brate! Ak oBGvoz funkcionise besprekorno a delimicno je izdvojen iz Zeleznica koje su jos gore od GSP-a onda se nema sta dodati. Bolje ce se rasporedjivati sredstva ako tramvaji budu posebno preduzece, a tu se otvaraju i mogucnosti za privatizaciju, koncesije i teretni saobracaj kao u pojedinim gradovima, sve u svemu bolje je kad se nekim sistemom neposredno upravlja nego kad je on samo jedan sektor u mesovitom preduzecu koje jos samo sto se ne bavi proizvodnjom jaja japanske prepelice a osnovnu delatnost zapostavlja.
 
1504, linija 7 u 19h, pravac Blok 45, ne radi najava stanica.

Na displeju unutra ne sve vreme pisalo OŠ Branko Radičević.
 
Kako se ja obradujem kad cujem da ne radi najava stanica :lol:
To me toliko iritira da reci nemam da opisem, kao neka kvocka da je u tramvaju
i ceo put kvoca...
 
Meni je to jako zanimljivo, zanimljivije mi da slušam kvočku nego muziku, povrh svega jer tram divne zvuke ispušta
 
JLAKI svajcarci jesu najstariji tramvaji koji se koriste u redovnom saobracaju ,pa T4 ,pa katice po vremenu dolaska najmladje su iz 1997 a zatim spanac
 
Oni su svoje testirali u Siemensovom centru, a mi smo naše stavili na test na prepunim ulicama
 
Тестови на препуним Београдским улицама ће показати, како се могу КАФоње носити са свим тим НЕприликама, којих има у граду, почевши од ГСП трејд марк неодржавања и завршивши са бахатостом у саобраћају. Такође ће све то показати да ли су уопште "шпанци" у стању да барем приближно у периоду експлоатације издрже као катице, рецимо.
 
Somi303":2dtnailr je napisao(la):
"Бомбардиер" направио први "бежични" трамвај на свету :D
http://www.youtube.com/watch?v=AsfkUipDSNM&feature=channel_video_title
Kliknite za proširenje...
Mislim da su Alstom i Siemens već predstavili istu tehnologiju.Alstom je dobio tender za takve šine u Dubaiju.Veoma je bitno da ističu da se ova nova tehnologija lako montira na postojeće i nove šine..tako da bi se i u Beogradu za neko vreme promenila tehnologija,ali i ova stara dobro služi.. :kafa:
Recimo da bi ova tehnologija bila idealna za most na Adi..
 
Трамваји у Дубаију ће се напајати преко "треће шине" односно имаће неку кукицу или не знам шта која ће ићи испод трамваја и напајати трамвај. :p
http://www.youtube.com/watch?v=jwOJN91XRiM
Као у једном Француском граду. :D
Bordeaux%20tram.JPG

И џабе што се лако монтира на постојеће шине, ако ми морамо купити нове трамваје који нису јефтини :rolleyes:
 
^^ napajanje na trecu sinu, nema pantograf?

Mora da je ovo gore na slici metro...
 
Да ли игде осим у Дубаију постоје трамваји и метро са класама путника?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh