[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=400666#p400666:3dwiybhe je napisao(la):
direktor » 11 Aug 2016 04:53 pm[/url]":3dwiybhe]A sta kaze zavod homere u vezi kneza jeli cjelin ambjentalna koja uziva status predhodne zastite
Zavod za zaštitu spomenika definiše Knez Mihailovu kao "prostornu kulturno-istorijsku celinu od izuzetnog značaja", i ja taj njihov stav poštujem, iako sam svestan da svi mi to čitamo na pomalo drugačiji način.
Kada kažem da Knez Mihailova nije ambijentalna celina, ja pod tim ne mislim ništa loše, niti želim da nipodaštavam taj "ključni pršljen" na kičmi ovog grada. Beograd je jedan od najstarijih gradova u Evropi, a paradoksalno, arhitektonski je jedan od najmlađih, jer je kao ptica Feniks nekoliko puta rastao iz svog pepela. Na prste se mogu prebrojati objekti stariji od dva veka, i to baš od ova dva veka u kojima se vreme dosta ubrzalo, pa su se i arhitektonski stilovi odjednom počeli smenjivati kao noć i dan.
U tom kontekstu mi je malo čudno da govorimo o "ambijentalnim celinama", pa da ih još poredimo sa praškim. Naročito kada pogledamo ulicu gde "rame uz rame" stoje zgrade poput Albanije, Doma štampe, SANU, Palate Zora, Filozofskog fakulteta, Zadužbine Nikole Spasića, RK Mitić, RK Nama, RK Beko, Ruskog cara, Progresa, Grčke kraljice, FLU, Gradske biblioteke... Voleo bih da mi neko objasni šta sve te zgrade vezuje u jedinstvenu ambijentalnu celinu, osim što se fizički nalaze u istoj ulici!?
Prijalo to nama ili ne - Beograd nije Pariz, niti je Prag, niti Pešta, niti Beč. Beograd je Beograd baš zato što je takav: visok, pa nizak, moderan, pa zastareo, evropski, pa orijentalni, lep, pa ružan, kapitalistički, pa komunistički, zapadni, pa istočni, uređen, pa haotičan, prostran, pa sužen, ravan, pa brdovit - i sve tako jedno za drugim. Zato u šali često kažem da bi idealna slika Beograda bila oksimoronska konstrukcija "uređeni haos"