Drugi primer poboljšanja. Umesto investitorske logike i njihovih uskih interesa, sa obaveznim hipermarketom i ostatkom univerzalnog tržnog centra, zašto mi prvo nismo počeli sa razmišljanjem poput onog koje sam opisao. Naprimer.
Celina. Šta bi na ovom mestu najviše doprinelo čitavom Beogradu?
Okolina. Šta bi se ovde najbolje uklopilo sa neposrednom okolinom?
Karakteristike. Nezavisno od toga, šta su prirodne prednosti ovog mesta?
Vrednosti. Šta ovde ljudi najviše cene ili smatraju vrednim?
Motivi. Kad se odluče da dođu, zašto su to odlučili?
Odluke. Kad dođu, šta stvarno rade?
Želje. Šta bi voleli da ovde imaju, a trenutno ne postoji?
Planovi. Postoje li budući planovi u koje bi se nešto na ovom maestu dobro uklopilo, ili bi im možda nešto drugo smetalo?
Tradicija. Šta se ovde tradicionalno dešava?
Itd, Itd
Jedan od mogućih rezultata ovakve analize bi mogao biti zaključak da je Beograđanima ovo tradicionalno mesto za druženje i opuštanje. Onda je prilično očigledno da postoje bolje upotrebe ovog prostora od ređanja 17 vrsta deterdženata za pranje veša bilo gde u bližoj okolini. Umesto hiper marketa, zašto zgrada na ovom mestu ne bi bila centar sa puno restorana? Ionako ih dole, u Knezu, više ni ne može da stane, a i DALJE su puni, pogotovo njihove bašte. Pošto u pešačkoj zoni, na "korzou", ljudi vole da se vide, da se muvaju i druže, znači da nije loše da i u samoj zgradi bude puno bašti, drugim rečima da prostor bude što otvorniji, sa puno terasa. Pogotovo zbog blizine Kalemegdanskog parka. Dakle, zašto ne bi smo pošli od dizajna poput ovog, tako da ove platforme leti budu otvorene bašte pune stolova (ili jastuka), a zimi zastakljene:
Šta još? Ovde je spoj Kalemegdana i Knez Mihajlove. Ljudima treba slobodan prostor sa čekanje i sastanke, za muzičare i izvođače, dakle fokus čitave pešačke zone. Dobro, može maltene čitav nivo prizemlja da postane trg, nešto što povezuje Knez i park preko puta. Nešto sa par fontana i klupa će sigurno kreirati mesta za skupljanje i zastajanje, polaznu tačku za istraživanje okoline, što je veoma dobro i za biznis zakupaca zgrade.
Dalje, prirodne prednosti, posebnost? Ima jedna veoma značajna. Ovo je poslednja tačka Terazijskog grebena gde se još može sazidati zgrada, tačno na samom razmeđu dva sliva, Dunavskog i Savskog. Teren baš odavde pada na obe strane. Kad bi bila samo par spratova viša od okolnih, zgrada bi na ovom mestu bila u potpuno jedinstvenoj poziciji u Beogradu. Imala bi otvoreni pogled od neverovatnih 360 stepeni unaokolo, bez potrebe da bude posebno visoka. Videli bi se istovremeno i Dunav i Sava (uzdužno, direktno duž njenog toka, ka Adi Ciganliji). Na trećoj strani bi se videlo ušće gledajući preko Kalemegdanske tvrđave i preko vrhova njegovog drveća, pa onda preko Ratnog ostrva pravo na Zemun i dalje uzvodno, opet tačno duž toka Dunava. A isto tako bi pogled bio otvoren i na četvrtu stranu, unazad, iznad krovova Beograda, ka Avali i Zvezdari.
Evo dve ekskluzivne fotografije (koje nije bilo jednostavno snimiti), gde se lepo vidi lokacija buduće zgrade, ali i profil terena.
Ako dakle na ovako posebnom mestu donekle ostavimo po strani ograničenje visine, pa odemo samo par ne naročito primetnih spratova iznad zgrada u neposrednoj okolini, ništa nam drugo više ne smeta za pogled od 360 stepeni. Tako se sve uklapa. Investitoru nije problem da izgubi nešto prostora u nivou prizemlja i napravi nam velelepni trg, pošto dobija nekoliko spratova višu zgradu, i pogled koji niko drugi nema. Tako dobijamo zgradu koja je potpuno otvorena na donjem nivou, nešto uža i viša, razuđena, sa nizom dinamičnih, nepravilnih terasa koje se sužavaju idući ka onoj najvišoj, ka jednom na sve strane otvorenom vidikovcu, zgradu koja je i po obliku i po sadržaju potpuno posvećena svemu onome što ljudi i inače vole ovde da rade i zbog čega toliko njih dolazi u centar grada. Kad bi se malo proredilo drveće na početku parka, tunelom uklonio saobraćaj iz Pariske ulice, napravila otvorena staza koji ide ka Dunavu i oko tvrđave, ako je moguće bez zoološkog vrta .... kakav bi to prostor bio ... Definitivno bi malo koji turista zaboravio Beograd, Tvrđavu i pešački raj ovakvih razmera. A zgrada u Rajićevoj bi bila srce i centar svega toga.
A šta smo ovako dobili? Kompromise na sve strane. Sve podnošljivo, ništa vredno pamćenja. Nisku, sakrivenu i neuglednu zgradu, bez neverovatnog kružnog pogleda (sem delimičnog sa terase ka Savi), bez zaista velikog trga, sa hotelom i tržnim centrom? I jedno i drugo je moralo da bude baš ovde? "Upečatljivo" nema šta. Još jedan prostor upropašćen u odnosu na ono što je mogao biti, kao i toliko drugih. A imamo ih još svega nekoliko. Ostatak Beograda znate kako izgleda.