Tržni centar i hotel u Rajićevoj - [ 57.000m2 ]

[b_tuta]

Potrebno je sistemski resiti problem u kolicini saobracaja u tom delu grada, tacno da u Rajicevoj ostane rupa zauvek...

@Zuma

To sto si opisao jeste fenomen koji nastaje kao posledica globalizacije i nedostatka zajednickog planiranja. Ali, barem koliko ja vidim, to je jednosmerna ulica - SVUDA u svetu. Mene iskreno ne cudi da ce kroz depresivno kratak broj godina biti moguc ovakav scenario:

1) Problem oko parcele za nekog velikog investitora koji hoce da gradi, recimo zbog urbanistickog plana
2) Grad odbije investitora, sve po osnovu zakona
3) Investitor se pozove na medju-medju-drzavni transnacionalni dogovor (moguce tajni) po kome ispada da moze da gradi gde hoce
4) Investitor tuci Beograd, Srbiju za multimilionski iznos
5) Taj isti dogovor npr. zabranjuje da se bilo sta o njemu javno iznese i raspravlja, pa tuzba ostane tajna
6) Grad mora da popusti, ili da snosi ogromne posledice u vidu raskidanja medjunarodnih trgovinskih sporazuma

Zvuci kao SF, ali nesto slicno se desilo u Kanadi (tuzba se odnosila na patent koji je bio nezakonit po Kanadskom zakonu). A s obzirom da se potpisuje i TPP (pretrazite da ne spamujem temu), ovo deluje sve realnije...

 

[razgradjevinar]

pojedinci bi trebalo jasno da kazu da se protive bilo kakvoj izgradnji na teritoriji beograda sve dok se ne desi jedna od ove dve stvari
1. izgradnja metro mreze, i to ne prve ili prve i druge linije nego celokupne mreze, po mogucstvu direktno povezanu sa metro mrezama aatine, sofije i budimpeste
2. komercijalna upotreba teleport masina

ljudi, u nisu, zrenjaninu, pirotu, valjevu.. zivot je mnogo mirniji, saobracaj je mnogo maanjenjeg obima, proplanci nadohvat ruke.. ne da nekog teram, daleko bilo, samo konstatujem da ono sto neki ljudi zele vec postoji i to nadomak beograda, pa nije pod moranje da se guzvate u centru.

kukamo na sta lici slavija, koliko je stracara u kralja milana..a da se neko drzne i pokusa da izgradi bilo sta odmah bi mu skocili za vrat da zeli da nam otme svetu beogradsku zemlju, da nas satre svojim limuzinama i sl...

 

[stf]

Zuma & Relja

Критичари сваког забадања ашова у центру града прво треба да увиде, затим схвате и на крају прихвате да услед историјских околности чак и најужи део града, "Варош у шанцу" није дефинисана и изграђена по својој изворној урбанистичкој замисли Емилијена Јосимовића.

Стога не могу да разумем аргументацију о додатном загушавању центра града објектима који својом квадратуром и волуменом прате изворно замишљене габарите објеката? Ни Беко, ни Рајићева, ни ИКЛ нису гломазнији него што би требало.

Колико још уджерица постоји на простору "Вароша у шанцу"? Све те уџерице ће се заменити урбанистички предвиђеним зградама. Да ли оно што ви заговарате значи да град треба мумифицирати у облику у које се тренутно налази? Да ли разумете да Варош у шанцу није до краја формирана као што су формиране централне четврти других Европских метропола?

 

[relja]

Ovo u Rajićevoj nije "bilo šta".
O otuđivanju placa (placeva) je bilo mnogo reči, nemam ni vremena ni želje da sada onovo zalazim u to.

U kraju sastavljenom od mnogo kuća osrednjeg gabarita, sa uskim ulicama koje se ne mogu proširiti, pa i jednosmernim na dorćolskoj padini, sa zonama zabranjenim za automobile (Knez, Kalemegdan) neko je dozvolio da se gradi jedna i samo jedna zgrada sa velikom podzemnom garažom. To je, bar po mojoj logici, ubijanje grada, nije "bilo šta".

Sećam se ushhićenja kada se gradio TC Ušće, kako će, bože, da se nekako poboljša život u gradu zbog robne kuće (i čuvenog i toliko puta ponovljenog "ne mogu da čekam da nam dođe H&M"). I, sada imamo i robnu kuću, i gužve na raskrsnici kod mosta, kritike na račun limenog sanduka ... a ako je nekome odlazak u robnu kuću značajna stvar u životu, mnogo mi ga je žao.

 

[relja]

STF, ja pričam o ovoj konkretnoj lokaciji, koja je bila izgrađena i pre rata, koju je hotel i oformio.
Тaj hotel se na žalost uništen, okolina je na sreću preživela, sve je ostalo isto osim što je Knez postao pešačka zona zabranjena za automobile.

I sada se tu gradi jedna i samo jedna monstrum zgrada sa tolikim brojem kvadrata i parking mesta. To nije dobro za Beograd.

 

[Пантограф]

Али мени ово баш и није монструм-зграда. А покривени плато ка Кнезу ми се - допада.
Са друге стране, ТЦ Ушће је најружнији објекат у историји Београда.

 

[relja]

Мислио сам на габарите зграде, поготово у односу на околину.
Сам изглед нисам коментарисао.

 

[GOJE]

ТЦ Ушће је најружнији објекат у историји Београда.

Ušće nije arhitektonski gigant jakako - ali zar pored jednog staklenca i jednog poštanskog centra (i da ne nabrajam dalje)....

 

[Пантограф]

Стакленац је бар (формално) привремен

 

[relja]

Mrtva je trka između Staklenca i Karićeve limene zgrade u Prizrenskoj / na Terazijskoj terasi.

 

[Zuma]

Niko nije protiv razvoja grada a pogotovo ne protiv svakog zabadanja ašova u zemlju. Sve što ja kažem je da smo napustili čak i poslednji privid planiranja i usmeravanja, pa smo sad u onoj poslednjoj fazi, kad je još jedino preostalo da nas ubede kako je neo liberalizam bez ograničenja jedna baš dobra, savremena i nadasve nužna politika.

Međutim planiranje je i izbor, a izbor podrazumeva da smo unapred imali neku opštu ideju poželjnog smera u kome treba ići, jer mora postojati bar neki ne-trivijalni kriterijum tog izbora, sem finansijskog, a zatim nešto prihvatili, a nešto ODBILI. Ovo drugo je nužno koliko i ono prvo. Međutim investitorski urbanizam znači da su političari srećni ako se pojavi BILO KOJI investitor. Ma ko to bio, ma gde želeo da gradi, i ma šta želeo da pravi, njima je svejedno. Bitno im je samo da stižu sveže pare, a inače osećaju totalnu otuđenost od čitavog ostatka problema. O urbanizmu ne znaju ništa, ne žele da znaju, i ne misle da bi trebali znati. Šta će se i gde praviti im ne znači baš ništa i apsolutno ih nije briga, jer smatraju da su njihovi domeni espertize i nadležnosti u ovoj oblasti isključivo pare, pa jedino o čemu vode računa je da neko iz struke "ne kvari posao" mešajući se u svoju profesiju. Onda čak ni zakoni nisu važni, "jer treba nahraniti gladan narod", a neka suma, kao što su one čuvene tri milijarde, postaje početni i završni kriterijum i pravnog poretka, i urbanizma, i svega ostalog. Stepen poniženja i bespomoćnosti kad je u pitanju naš uticaj na razvoj grada je na primeru BNVu postao već sasvim očigledan recimo u tome što nam investitor prosto saopšti da će umesto jedne zgrade ići neka druga, političari to onako radosno i bez reči komentara prenesu, i to je verni opis kako se i sa koliko planiranja naš grad tobože "razvija". Da ne spominjem još i u ovom kontekstu bezobraznu reč "skladno" (razvija). Nema ni minimalnog planiranja ni kontrole. Pri tome mislim na sve, građane, ahitekte i političko rukovodstvo. Samo što jedni ne mogu da utiču, a drugi ne žele.

Zaista ne vidim zašto je u Srbiji od tranzicije na ovamo prvi investitor koji se za neku lokaciju pojavi nužno i najbolji i jedini mogući, a svaka želja za promenom protivljenje napretku (ili podla zavera one druge klike nesposobnih arhitekata ostalih bez posla, što je lajtmotiv na Beobuildu). U Rajićevoj ulici je moglo i moralo da se uradi nešto bolje od ovoga, mada sam još u početku jasno rekao da je ovo najmanje loš projekat od tri komercijalne kule stražare novoplaniranog bedema oko tvrđave, Zahe, Oblaka i Rajićeve. Nažalost, zbog posebne vrednosti ove lokacije ocena "najmanje loš" ili čak "prosečan" ipak ne može biti zamena za nešto što mora biti vrhunsko, pa ma koliko na to čekali.

 

[Zuma]

Jedan primer poboljšanja. Kad bi se u garažu ulazilo i izlazilo direktno iz ovog tunela, ispod zemlje, to bi bilo daleko bolje. Pariska ulica bi se mogla ukloniti, pešačka zona ne bi bila fragmentirana, Kalemegdan odvojen od Knez Mihajlove, ne bi bilo zagađenja ni buke, a gust saobraćaj koji će ovoliki objekat izazvati baš tamo gde je to najmanje poželjno bi se preselio pod zemlju. Ali koliko znam ova veza nije predviđena, a sumnjivo je da li će se moći naknadno ubaciti.

 

[spatiotecte]

Kako mislis da se korisnici TC Rajiceva ukljuce podzemno na ovaj tunel?
Tu bi se stvarale guzve non stop.

 

[Zuma]

Tunel je ispod zemlje spojen sa garažom ispod zgrade sa bar dva prolaza. Za svaki smer bar po jedan prolaz. Zašto bi se stvarale gužve? Može se staviti i semafor ako treba. Ljudi se liftom spuste u garažu, sednu u kola, izađu iz garaže na nekom podzemnom nivou direktno u tunel, i zatom nastave dalje, na desno. Ni u jednom trenutku se kola ne pojavljuju na površini zemlje u blizini pešačke zone. Sama garaža se može proširiti sve do Pariske ulice (verovatno se već prostire do nje), ionako se put i plac iza biblioteke dodiruju (tamo gde fali zgrada). Moguć je i izlaz kod Uzun Mirkove, ili čak i negde ka Tadeuša Košćuška. Ili druge varjante, sve zavisi od toga kako će tačno izgledati tunel i koliko želimo da kopamo. Uopšte ne mora biti ni komplikovano ni skupo.

Edit. Hteo sam reći da je sve to moglo biti tako zamišljeno. Sada je to verovatno potpuno nemoguće, što je i poneta ove tužbalice o propuštenim prilikama.

 

[Zuma]

Drugi primer poboljšanja. Umesto investitorske logike i njihovih uskih interesa, sa obaveznim hipermarketom i ostatkom univerzalnog tržnog centra, zašto mi prvo nismo počeli sa razmišljanjem poput onog koje sam opisao. Naprimer.

Celina. Šta bi na ovom mestu najviše doprinelo čitavom Beogradu?
Okolina. Šta bi se ovde najbolje uklopilo sa neposrednom okolinom?
Karakteristike. Nezavisno od toga, šta su prirodne prednosti ovog mesta?
Vrednosti. Šta ovde ljudi najviše cene ili smatraju vrednim?
Motivi. Kad se odluče da dođu, zašto su to odlučili?
Odluke. Kad dođu, šta stvarno rade?
Želje. Šta bi voleli da ovde imaju, a trenutno ne postoji?
Planovi. Postoje li budući planovi u koje bi se nešto na ovom maestu dobro uklopilo, ili bi im možda nešto drugo smetalo?
Tradicija. Šta se ovde tradicionalno dešava?
Itd, Itd

Jedan od mogućih rezultata ovakve analize bi mogao biti zaključak da je Beograđanima ovo tradicionalno mesto za druženje i opuštanje. Onda je prilično očigledno da postoje bolje upotrebe ovog prostora od ređanja 17 vrsta deterdženata za pranje veša bilo gde u bližoj okolini. Umesto hiper marketa, zašto zgrada na ovom mestu ne bi bila centar sa puno restorana? Ionako ih dole, u Knezu, više ni ne može da stane, a i DALJE su puni, pogotovo njihove bašte. Pošto u pešačkoj zoni, na "korzou", ljudi vole da se vide, da se muvaju i druže, znači da nije loše da i u samoj zgradi bude puno bašti, drugim rečima da prostor bude što otvorniji, sa puno terasa. Pogotovo zbog blizine Kalemegdanskog parka. Dakle, zašto ne bi smo pošli od dizajna poput ovog, tako da ove platforme leti budu otvorene bašte pune stolova (ili jastuka), a zimi zastakljene:

Šta još? Ovde je spoj Kalemegdana i Knez Mihajlove. Ljudima treba slobodan prostor sa čekanje i sastanke, za muzičare i izvođače, dakle fokus čitave pešačke zone. Dobro, može maltene čitav nivo prizemlja da postane trg, nešto što povezuje Knez i park preko puta. Nešto sa par fontana i klupa će sigurno kreirati mesta za skupljanje i zastajanje, polaznu tačku za istraživanje okoline, što je veoma dobro i za biznis zakupaca zgrade.

Dalje, prirodne prednosti, posebnost? Ima jedna veoma značajna. Ovo je poslednja tačka Terazijskog grebena gde se još može sazidati zgrada, tačno na samom razmeđu dva sliva, Dunavskog i Savskog. Teren baš odavde pada na obe strane. Kad bi bila samo par spratova viša od okolnih, zgrada bi na ovom mestu bila u potpuno jedinstvenoj poziciji u Beogradu. Imala bi otvoreni pogled od neverovatnih 360 stepeni unaokolo, bez potrebe da bude posebno visoka. Videli bi se istovremeno i Dunav i Sava (uzdužno, direktno duž njenog toka, ka Adi Ciganliji). Na trećoj strani bi se videlo ušće gledajući preko Kalemegdanske tvrđave i preko vrhova njegovog drveća, pa onda preko Ratnog ostrva pravo na Zemun i dalje uzvodno, opet tačno duž toka Dunava. A isto tako bi pogled bio otvoren i na četvrtu stranu, unazad, iznad krovova Beograda, ka Avali i Zvezdari.

Evo dve ekskluzivne fotografije (koje nije bilo jednostavno snimiti), gde se lepo vidi lokacija buduće zgrade, ali i profil terena.

Ako dakle na ovako posebnom mestu donekle ostavimo po strani ograničenje visine, pa odemo samo par ne naročito primetnih spratova iznad zgrada u neposrednoj okolini, ništa nam drugo više ne smeta za pogled od 360 stepeni. Tako se sve uklapa. Investitoru nije problem da izgubi nešto prostora u nivou prizemlja i napravi nam velelepni trg, pošto dobija nekoliko spratova višu zgradu, i pogled koji niko drugi nema. Tako dobijamo zgradu koja je potpuno otvorena na donjem nivou, nešto uža i viša, razuđena, sa nizom dinamičnih, nepravilnih terasa koje se sužavaju idući ka onoj najvišoj, ka jednom na sve strane otvorenom vidikovcu, zgradu koja je i po obliku i po sadržaju potpuno posvećena svemu onome što ljudi i inače vole ovde da rade i zbog čega toliko njih dolazi u centar grada. Kad bi se malo proredilo drveće na početku parka, tunelom uklonio saobraćaj iz Pariske ulice, napravila otvorena staza koji ide ka Dunavu i oko tvrđave, ako je moguće bez zoološkog vrta .... kakav bi to prostor bio ... Definitivno bi malo koji turista zaboravio Beograd, Tvrđavu i pešački raj ovakvih razmera. A zgrada u Rajićevoj bi bila srce i centar svega toga.

A šta smo ovako dobili? Kompromise na sve strane. Sve podnošljivo, ništa vredno pamćenja. Nisku, sakrivenu i neuglednu zgradu, bez neverovatnog kružnog pogleda (sem delimičnog sa terase ka Savi), bez zaista velikog trga, sa hotelom i tržnim centrom? I jedno i drugo je moralo da bude baš ovde? "Upečatljivo" nema šta. Još jedan prostor upropašćen u odnosu na ono što je mogao biti, kao i toliko drugih. A imamo ih još svega nekoliko. Ostatak Beograda znate kako izgleda.

 

[JohnnyLee]

а зашто ти пишеш по 4+ узастопних постова?

 

[stf]

Relja

Опет увлачиш Ушће у поређење а ефекти таквог објекта на таквом емсту су неупоредиви са Рајићевом. Рајићева је објекат који је габаритно прилагођен локацији. Поређења квадратуре сам ти лепо навео. Зграда са стране Узун Миркове јесте монструозна али је то резултат недовољно квалитетног архитекте а не габарита обекта. Габарит је прилагођен локацији, друга је ствар што околне зграде нису јер због ратова нису стигле да се надграде и дограде до замишљене висине.

Zuma

Пријатељу, ја и даље не контам твоју метафизику. Па ова зграда је, сем исподпросечне архитектуре наменом итекако прилагођена и локацији, иместу, и контексту и историји .. ту је хотел који је одувек ту био, ту је тржни центар као природни наставак традиције једне трговачке улице, а ту је и трг као место састајања и окупљања ...

... шта је то што ти видиш да није у контексту?

 

[relja]

Kažeš gabaritno prilagođen lokaciji?
Ako to znači zauzimanje svakog praznog kvadrata na svakoj od kastastarskih parcela - onda jeste "gabaritno prilagođen lokaciji" - "prilagođen" je tako što je zauzeo sve. Monstrum koji guta bogataške kuće sa početka veka, iste one koje su formirale taj kraj...neću da nastavljam, nisam "poeta".

Što se tiče "efekta" - pa to zavisi kakav "efekat" želimo, zar ne? U Knez Mihajlovoj već postoji mnogo lokala koji loše posluju, neki su i zatvoreni, pločnik se ne održava i propada. Okolne ulice nemaju kapaciteta da prime automobile koje bi dolazili i odlazili iz TC-a. Ušće spominjem upravo zbog "efekta" - svaki TC generiše automobile, dostavna vozila, zatvara okolne lokale...a ovo će biti ekstremni slučaj.
Da li zasita želimo jedan TC koji će da ubije poslovanje u lokalima u Knezu i da napravi saobraćajni kolaps na ulicama, parkiranje dođoša po trotoarima, na Kalemegdanu? Ja to ne želim.

 

[milanche]

Moram da prokomentarisem ovu sliku.

Ovakvi projekti se rade uglavnom samo na fakultetu, ili ako je investitor drzava. Na fakultetu bi ti profesori uljucujuci i Lojanicu rekli da je ovo super, jer se daje prednost javnom prostoru ...itd. ALI - kada je u pitanju praksa gde je investitor prvivatno lice, a ne drzava, onda je to malo drugacije.

Prvo, po nasim propisima, sve ove otvorene ili zatvorene terase ulaze u bruto povrsinu koja se racuna u ukupnom zbiru povrsina dozvoljenih za izgradnju. Recimo, po parametrima za neku lokaciju je dozvoljeno da se izgradi 30.000m2 bruto po gp-u. Ti im ovakkvim projektom 15.000m2 odredis za terase, da neko na jastucima lezi i gleda u park. Recimo molim te koji ce to investitot da prihvati da finasira ono sto nemoze da proda??? Da li bi recimo 15mil e dao vise samo da bi se terase izgradile i sebu umanjio profit? Naravno da ne bi i naravno da to ni jedan jedini prvatni investitor na ovoj planeti nece uraditi. Zato i kazem, takva resenja su moguca samo na fakultetu i kad se radi za drzavu (koja god) jer po pravilu ona muzeje, art centre i sl (kao to na slici) ne gradi da bi ubirala profit, vec kao javno dobro.

Mislim da je jako bitno u glavama rascistiti tu iluziju.

Nisam strucnjak, ali ne vidim problem u izgradnji velike garaze. Naprotiv!
Izuzetno postujem odluku investitora da je napravi i kamo srece da su svi tako radili.
Izgradnjom veceg broja garaza, sticu se uslovi da se parking mesta po plocnicima i kolovozu polako ali sigurno salju u istoriju. To omogucuje lakse i brze kretanje pesaka, vozila, ali i ostavlja mogucnost (prostor) za nekoliko biciklistickih staza kroz centar.
Ono sto bi grad po meni trebao da uradi je stimulisanje izgradnje garaza, jer investitor koji uradi garazu ispod svog objekta direktno doprinosi uredjenju celog kvarta, a nekad i sire.

Laki nemoj da si u zablidi da investitor gradi graraze svojom voljom To je isto nesto sto njemu ne donisu profit, a sto je pritom jako skupo uraditi (osiguravanje iskopa, masinske instalacije za odimljavanje, sprinkler protivpozarni sistemi i dr. ) Dakle, postoje pravilnici koliko je obavezno obezbetiti parking mesta za svaku vrstu objekta. Tako cini mi se za trgovunu je potrebno na 60m2 - 1pm, za poslovanje na 80m2 -1pm, za hotel zavisi od kategorije, ali mislim da ide na sto sa 4 stolice 1pm, na svaki stan 1-1.1pm zavisi od lokacije. I to sve lepo pise u planskim dokumentima Za stambene objekte se uglavnom vrda na razne nacine (jer prodaja je uzasno losa), ali za ostale objekte se uglavnom postuje

 

[stf]

Реља,

У Кнез Михаиловој локали лоше послују управо због изградње Ушћа као комплетне услуге под кровом. Кад кажем комплетне, мислим да пешачење и разгледање локала и кад је киша, кафићи и њихове "баште" које раде и кад је киша и снег и ветар ... па онда биоскоп, играонисе, апарати, клаџа ... и све то плус паркиг ...

Одумирање Кнеза се не би десило да је Ушће изграђено где треба - на Бежанији. Овако је сем своје пројектоване клијентеле покупио и кориснике Кнеза. Није Рајићева крива за то, нити ће бити. У таквој ситуацији, овај пројекат може повратити део корисника због чијег је одласка ова централна улица одумрла. Дакле, довешће нове брендове, донеће наткривени трг и - гаражу.

Овде се параноја прави око неких гужви и "нових корисника". То нису нови, то су стари корисници који су и "ономад" долазили колима. Клијентела Рајићеве је постојећа клијентела, псотојећи дођоши који сада гурају своје џипове по околним улицама непрописно паркирајући.

У околним улицама ће бити гужве првих месец дана јер ће Рајићева бити нешто ново. После тога ће се "гужва" само прерасподелити.

 

[relja]

Odumiranje lokala u Knezu je posledica kombinacije pada standarda i kupovne moći, viskoh cena koje nemaju veze sa lokacijama, prevelikih očekivanja vlasnika-trgovaca i uopšte lošeg i nerealnog vođenja biznisa.
A svaki TC dovodi do zatvaranja okolnih lokala, isto kao što svaki supermarket dovodi do zatvaranja okolnih bakalnica.
Brendovi? Muka mi je kada čujem tu reč.

TC će neminovno napraviti gužve u saobraćaju u okolnim ulicama, počev od dostavnih vozila (kamiona) preko posetilaca. A ako se dogodi suprotno - ono o čemu ti pričaš, da će "klijentela" da smiri doživjaj posle nekog vremena - onda će TC da odmure, jer njegova ciljna grupa klijenata i inače koristi kola, neće da ide u "šoping provod" (muka mi je) trolom, dvojkom ili peške kroz Knez.

Ne razumem kako niko ne vidi sličnost između guranja besmislenog, suludog i koruptivnog "Beograda na vodi" i naprasnog početka radova u Rajićevoj sa dolaskom Vučića, Malog i Vesića....

 

[RioBL]

Kad bi se u garažu ulazilo i izlazilo direktno iz ovog tunela, ispod zemlje, to bi bilo daleko bolje. Pariska ulica bi se mogla ukloniti, pešačka zona ne bi bila fragmentirana, Kalemegdan odvojen od Knez Mihajlove, ne bi bilo zagađenja ni buke, a gust saobraćaj koji će ovoliki objekat izazvati baš tamo gde je to najmanje poželjno bi se preselio pod zemlju.

Svidja mi se ideja. Jos kad bi jedan takav trg smjestili s druge strane, izmedju kalemegdana i betonske hale na Savi, pa cestu provukli ispod i napravili podzemne garaze. Buducnost Beograda su podzemne garaze ali i podzemne saobracajnice.

 

[MilisaV]

mislim da je na ovoj temi neko napisao da rastu cene zakupa lokala u knezu. što je bliže rajićevoj više rastu cene.

 

[RioBL]

Laki nemoj da si u zablidi da investitor gradi graraze svojom voljom To je isto nesto sto njemu ne donisu profit, a sto je pritom jako skupo uraditi (osiguravanje iskopa, masinske instalacije za odimljavanje, sprinkler protivpozarni sistemi i dr. )

Tako bi razmisljao los investitor. Napravio bi zgradu, broj parking mjesta koliko mora po zakonu i mislio bi da je napravio posao.
Posljedica takve brzopletosti bi mogla biti potpuna propast investicije ako saobracajnice u okolini tog objekta nisu zadovoljavajuce. A ako se naprave dovoljno siroke saobracajnice onda se dovode automobili a sa njima, buka, zagadjenje...a onda bi se otjerali i pjesaci.
Dakle, dobro planiranje, zahtjeva sirok pogled i razvoj grada po urbanistickim planovima a ne po planovima kvazi investitora, peraca novca ili bilo koga ko ima novac a ne zna sta s njim.

 

[Delija]

Ја сам то написао и заиста јесте тако. Мени је једини спорни део пројекта хотел који је габаритима, кубусом и самом архитектуром просто непримерен локацији и гута околне старе зграде. ТЦ је својом квадратуром, садржајем и формирањем јавног платоа на крају Кнез Михаилове у оквирима онога што се и иначе гради у евроспким градовима а када су у питању мањи тржни центри у строгом центру града.

Оно што ствара утисак о непримерености ТЦ на тој локацији су близина Калемегдана и мала квадратура и класична архитектура свих околних објеката. То уважавам. Ја сам такође против сваког вида даље аутомобилизације језгра града али исто тако сматрам да овај тржни центар неће ту значајно погоршати ситуацију. Тврдим да највећи број посетилаца неће наменски долазити аутомобилима, не више од 20%. ТЦ ће пунити туристи, људи који су послом и онако дошли у центар, локалци, шетачи па тек онда суграђани из ободних градски насеља. Доставна возила ни до сада нису правили већи проблем иако нам је цело језгро града у приземним локалима. Зна се време у којима они врше доставу и не би требало да ту буде већих проблема.