Termoelektrana "Snaga i svetlost" - novi muzej Nikole Tesle
- Začetnik teme Max15
- Datum pokretanja
Ali, hajde, to bih im oprostio, samo da urade dobar posao.
Otis.Driftwood
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 22.08.2019.
- Poruke
- 581
- Pohvaljen
- 1.165
Pa da, izbori na svake 4 godine, a taman da otpocnu kampanju.
Da se razumemo, to sve moze biti gotovo za godinu i po, a ne minimum 3 godine za preseljenje.....
Da se razumemo, to sve moze biti gotovo za godinu i po, a ne minimum 3 godine za preseljenje.....
ГЛАС ПРИРОДЕ
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 08.08.2015.
- Poruke
- 988
- Pohvaljen
- 1.382
Храм Света Софија направљен за читавих 5 година. Пре миленијум и по.
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.643
- Pohvaljen
- 42.042
Mali osvrt uz intervju sa arhitektom Andrejem Mišićem, autorom idejnog rešenja rekonstrukcije elektrane "Snaga i Svetlost" na Doćolu.
Izvor: Beobuild.rs
Muzej Nikole Tesle
Lutanja oko toga koja bi mogla biti buduća funkcija zgrade nekadašnje železničke stanice nastavljena su i ovog leta, a u avgustu dolazi do iznenadnog preokreta. Na iznenađenje zainteresovane javnosti, mediji su objavili informaciju da je odluka nekako donešena i da će reprezentativno zdanje na Savskom trgu postati Muzej Nikole Tesle. Imajući u vidu da se dugo razmatra ideja da taj muzej bude smešten u nekadašnju termocentralu na Dorćolu, izgledalo je kao da će još jedno višegodišnje sazrevanje ideje biti napušteno bez objašnjenja. Srećom ova nepromišljena odluka brzo je preispitana, a kasnije je i potvrđeno da se od ideje odustalo, pa je grad mogao da ovog puta odahne.
Projekat novog muzeja predstavljen je gradskim vlastima prvi put u julu 2015. godine, u okviru manifestacije "Teslini dani". Ideja je prihvaćena sa oduševljenjem, kopije projekta su preuzete od strane kancelarije tadašnjeg gradskog menadžera, a i svi veći mediji bavili su se ovom temom. Već 2016. godine, formira se odbor za realizaciju, međutim posle toga nije bilo pomena o napretku u pripremi ili eventualnoj realizaciji ovog projekta. Upravo tim povodom razgovarali smo sa arhitektom Andrejem Mišićem, tvorcem kako ideje, tako i prvog idejnog rešenja novog Muzeja Nikole Tesle u napuštenoj elektrani “Snaga i Svetlost” na Dorćolu.
Možete li nam reći šta vas je inspirisalo i kako ste došli na ideju da se bavite ovim objektom? Kako je nastala ideja da u njega smestite Muzej Nikole Tesle?
Moj magistarski projekat na temu revitalizacije kompleksa Termocentrale „Snaga i Svetlost“ na Dorćolu, nastaje kao odgovor na potrebu dosadašnjeg Muzeja Nikola Tesla u Beogradu, da proširi svoj izložbeni prostor i obim aktivnosti. Realizovan je pod mentorstvom renomiranog italijanskog arhitekte Luke Skaketija (Luca Scacchetti), a u saradnji sa dr Branimirom Jovanovićem, u funkciji direktora Muzeja Nikola Tesla u Beogradu.
Kao student magistarskih studija u inostranstvu, na Univerzitetu Politehniko di Milano, a upoznat sa aktuelnim pitanjem premeštanja Muzeja iz Krunske, odlučujem se za namenu nove tipologije Instituta Muzeja koji bi bio posvećen energetici i Nikoli Tesli. Želeo sam da moj završni projekat izađe iz okvira akademskog i bude realan doprinos mom gradu. Prilikom izbora lokacije odlučio sam se za termocentralu Snaga i Svetlost, fasciniran njenom lokacijom i arhitekturom.
Značajna po svojoj istorijskoj ulozi, kasnije poptuno napuštena, suočena sa pokušajem uništenja, pa potom zaštite od strane države, termocentrala Snaga i Svetlost bila mi je u jednom smislu paralela usponu i padanju u zaborav našeg velikana Nikole Tesle. Posredstvom oca, stupam u kontakt sa direktorom Muzeja Nikola Tesla, dr Branimirom Jovanovićem, nesumnjivo našim najvećim stručnjakom za Teslino delo, sa kojim detaljno organizujem strukturu budućeg Muzeja Instituta Nikola Tesla sa svim sadržajem. U tom momentu razmišljamo i o energetskoj samoodrživosti budućeg objekta.
Koji nivo intervencije ste predvideli, budući da je u pitanju stari upečatljiv industrijski objekat, pa se mogu ostvariti različiti pristupi rekonstrukciji?
U tom trenutku bilo je malo dostupnog materijala o lokaciji. Radi dobijanja dokumentacije kontaktirao sam Zavod za zaštitu spomenika u Beogradu, Istorijski arhiv Beograda, Beogradske elektrane i više puta posetio lokaciju. Višemesečnim radom sam uspeo da digitalizujem originalne tehničke crteže, koje sam imao prilike uživo da proučavam i skeniram, kao i da sakupim bogatu arhivu fotografija.
Zbog neizmernih vrednosti ovog mesta, sakupljenih tokom decenija, projektu rekonstrukcije se pristupa ne kao reformi, već kao sveobuhvatnom planu obnove njegove istorije, prilagodivši ga novim zahtevima. Termocentrala Snaga i Svetlost utvrđena je za spomenik kulture odlukom Vlade iz 2013.godine, pa se u projektnoj fazi vodilo računa o kriterijumima propisanim od strane Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Prepozntaljiv karakter eksterijera i enterijera nije narušen.
Kakvu ste prostornu organizaciju planirali možete li nam opisati sadržaje?
Institut pripada savremenoj tipologiji Instituta Muzeja, koji pored muzejske ima edukativnu i istraživačku ulogu. U svom multidisciplinarnom organizmu obuhvata i centar za razvoj mladih talenata, centar za informatiku i formaciju, više galerijskih prostora posvećenih umetnicima i organizovanju različitih kulturnih dešavanja. Kompleks intervencije obuhvata površinu od oko 70,000 kvadratnih metara. Čine ga glavna zgrada Elektrane, portalni kran sa rukavcem, upravna zgrada, pumpna stanica i filtersko postrojenje i zelena površina koja u novoprojektnom stanju postaje oaza parkova sa otvorenim amfiteatrom, ugostiteljskim sadržajem i novom šetališnom zonom.
Izložbeni perkurs koncipiran je tako da uvede posetioca kako u svetovni, istraživački, tako i duhovni segment života Nikole Tesle. Edukativni deo posete je omogućen kroz niz interaktivnih postavki, „augmented reality“ instalacija, holograma, učestovanja u eksperimentima. Prvi deo izložbe predstavlja uvod u život naučnika, rođenje u Smiljanu, priču o porodici, privatne rekvizite, uvodeći nas polako u duhovni život, filozofiju i postulate njegovog stvaralaštva. Kran je restauriran, predstavlja savršen vidikovac sa pogledom na tri strane grada i reku, kao i dodatak izložbenom perkursu gde su smeštene periodične postavke.
Kubusi, inspiracija Nijagarinih vodopada, su kulminacija izložbe, kako u smislu vertikalne kote, tako i u efektu doživljaja. Spuštajući se „Nijagara“ kubusima, upoznajemo se sa patentima i preko ineraktivne galerije prolazimo kroz segment Wardenclyffe tornja u prirodnoj veličini, ulazeći tako u veliku salu sa najznačajnijim Teslinim otkrićima i eksperimentima. Upravna zgrada zadržava administrativnu funkciju, sa dodatnim galerijskim prostorom i terasom na krovu. Pumpna stanica i filtersko postrojenje postaju ugostiteljski sadržaj.
Velika zelena površina postaje oaza parkova sa šetališnim i biciklističkim stazama, amfiteatrom open air, paviljonom posvećenim razvoju mladih talenata i pratećim ugostiteljskim sadržajem. Trg pri izlasku na reku posvećen je Đorđu Stanojeviću. Prostor marine je zadržan, preuređen i modernizovan, što omogućava i prilaz Muzeju sa reke.
Kako gledate na činjenicu da se gradska vlast posle cele konfuzije ipak vratila vašoj ideji i predložila Vladi Srbije da stara zgrada termocentrale postane Muzej Nikole Tesle?
Smatram da je Termocentrala Snaga i Svetlost trenutno najadekvatnija lokacija za budući Muzej Institut Nikole Tesle iz više razloga. Rešilo bi se višegodišnje pitanje o premeštanju Muzeja Nikole Tesle u Krunskoj, koji zbog ograničenog prostora nije u mogućnosti da izloži veliki broj eksponata. U Beogradu imamo najveću privatnu kolekciju Nikole Tesle na svetu, koja zaslužuje veliki prostor kako bi bila adekvatno predstavljena. Kvadratura kompleksa termocentrale nam omogućava smeštanje multidisciplinarnog sadržaja, kakav ovakav Muzej zahteva kao i kreiranje dobro opremljenih depozita gde bi se eksponati čuvali.
Drugi bitan razlog je buđenje svesti o revitalizaciji napuštenog industrijskog nasleđa, što je odlika savremenog i odgovornog društva. Termocentrala Snaga i Svetlost je decenijama ostala bez konkretne namene, a uzevši u obzir istorijsku vrednost, potencijal objekta i lokaciju, zaslužuje visoko mesto u društvenom životu Beograda. Mnogobrojni su primeri da je ovaj tip rekonstrukcije industrijskog nasleđa trend u svetu, izdvojio bih Tate Museum u Londonu, Zollverein Coal Mine Industrial Complex u Essenu, Fondacija Prada u Milanu, Zeitz Museum of Contemporary Art Africa u Kejp Taunu, veoma posećeni Мuzeji koji doprinose kulturnom identitetu grada.
Revitalizacija zapuštenog kompleksa Termocentrale Snaga i Svetlost bi kompletirala park i pešački potez od kompleksa 25.maj. Zamišljena je velika zelena površina sa adekvatnom infrastruktuom i pešačko biciklističkim stazama. Takođe je jedinstvena mogućnost da jedan Muzej ima takvu urbanističku vizuru i izlaz na reku, a da je u okviru centra grada.
Predlaže se raspisivanje međunarodnog konkursa za uređenje zgrade. Da li ćete Vi i Vaš tim učestvovati na konkursu?
Ukoliko konkurs bude raspisan, razmotrićemo celu situaciju, propozicije i učestvovanje. Smatram da oko sebe imam tim stručnjaka koji bi Institut Muzej Nikola Tesla doveli na nivo koji zaslužuje, što je verujem svima nama viši cilj i dužnost prema Nikoli Tesli. Nadamo se da će nam državne i gradske vlasti dati priliku, a i primer kako se podržavaju mladi i kreativni ljudi koji, kao u mom slučaju, žele da svoje stečeno profesionalno iskustvo iz inostranstva prenesu u Srbiju.
Izvor: Beobuild.rs
Muzej Nikole Tesle
Lutanja oko toga koja bi mogla biti buduća funkcija zgrade nekadašnje železničke stanice nastavljena su i ovog leta, a u avgustu dolazi do iznenadnog preokreta. Na iznenađenje zainteresovane javnosti, mediji su objavili informaciju da je odluka nekako donešena i da će reprezentativno zdanje na Savskom trgu postati Muzej Nikole Tesle. Imajući u vidu da se dugo razmatra ideja da taj muzej bude smešten u nekadašnju termocentralu na Dorćolu, izgledalo je kao da će još jedno višegodišnje sazrevanje ideje biti napušteno bez objašnjenja. Srećom ova nepromišljena odluka brzo je preispitana, a kasnije je i potvrđeno da se od ideje odustalo, pa je grad mogao da ovog puta odahne.
Projekat novog muzeja predstavljen je gradskim vlastima prvi put u julu 2015. godine, u okviru manifestacije "Teslini dani". Ideja je prihvaćena sa oduševljenjem, kopije projekta su preuzete od strane kancelarije tadašnjeg gradskog menadžera, a i svi veći mediji bavili su se ovom temom. Već 2016. godine, formira se odbor za realizaciju, međutim posle toga nije bilo pomena o napretku u pripremi ili eventualnoj realizaciji ovog projekta. Upravo tim povodom razgovarali smo sa arhitektom Andrejem Mišićem, tvorcem kako ideje, tako i prvog idejnog rešenja novog Muzeja Nikole Tesle u napuštenoj elektrani “Snaga i Svetlost” na Dorćolu.
Možete li nam reći šta vas je inspirisalo i kako ste došli na ideju da se bavite ovim objektom? Kako je nastala ideja da u njega smestite Muzej Nikole Tesle?
Moj magistarski projekat na temu revitalizacije kompleksa Termocentrale „Snaga i Svetlost“ na Dorćolu, nastaje kao odgovor na potrebu dosadašnjeg Muzeja Nikola Tesla u Beogradu, da proširi svoj izložbeni prostor i obim aktivnosti. Realizovan je pod mentorstvom renomiranog italijanskog arhitekte Luke Skaketija (Luca Scacchetti), a u saradnji sa dr Branimirom Jovanovićem, u funkciji direktora Muzeja Nikola Tesla u Beogradu.
Kao student magistarskih studija u inostranstvu, na Univerzitetu Politehniko di Milano, a upoznat sa aktuelnim pitanjem premeštanja Muzeja iz Krunske, odlučujem se za namenu nove tipologije Instituta Muzeja koji bi bio posvećen energetici i Nikoli Tesli. Želeo sam da moj završni projekat izađe iz okvira akademskog i bude realan doprinos mom gradu. Prilikom izbora lokacije odlučio sam se za termocentralu Snaga i Svetlost, fasciniran njenom lokacijom i arhitekturom.
Značajna po svojoj istorijskoj ulozi, kasnije poptuno napuštena, suočena sa pokušajem uništenja, pa potom zaštite od strane države, termocentrala Snaga i Svetlost bila mi je u jednom smislu paralela usponu i padanju u zaborav našeg velikana Nikole Tesle. Posredstvom oca, stupam u kontakt sa direktorom Muzeja Nikola Tesla, dr Branimirom Jovanovićem, nesumnjivo našim najvećim stručnjakom za Teslino delo, sa kojim detaljno organizujem strukturu budućeg Muzeja Instituta Nikola Tesla sa svim sadržajem. U tom momentu razmišljamo i o energetskoj samoodrživosti budućeg objekta.
Koji nivo intervencije ste predvideli, budući da je u pitanju stari upečatljiv industrijski objekat, pa se mogu ostvariti različiti pristupi rekonstrukciji?
U tom trenutku bilo je malo dostupnog materijala o lokaciji. Radi dobijanja dokumentacije kontaktirao sam Zavod za zaštitu spomenika u Beogradu, Istorijski arhiv Beograda, Beogradske elektrane i više puta posetio lokaciju. Višemesečnim radom sam uspeo da digitalizujem originalne tehničke crteže, koje sam imao prilike uživo da proučavam i skeniram, kao i da sakupim bogatu arhivu fotografija.
Zbog neizmernih vrednosti ovog mesta, sakupljenih tokom decenija, projektu rekonstrukcije se pristupa ne kao reformi, već kao sveobuhvatnom planu obnove njegove istorije, prilagodivši ga novim zahtevima. Termocentrala Snaga i Svetlost utvrđena je za spomenik kulture odlukom Vlade iz 2013.godine, pa se u projektnoj fazi vodilo računa o kriterijumima propisanim od strane Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Prepozntaljiv karakter eksterijera i enterijera nije narušen.
Kakvu ste prostornu organizaciju planirali možete li nam opisati sadržaje?
Institut pripada savremenoj tipologiji Instituta Muzeja, koji pored muzejske ima edukativnu i istraživačku ulogu. U svom multidisciplinarnom organizmu obuhvata i centar za razvoj mladih talenata, centar za informatiku i formaciju, više galerijskih prostora posvećenih umetnicima i organizovanju različitih kulturnih dešavanja. Kompleks intervencije obuhvata površinu od oko 70,000 kvadratnih metara. Čine ga glavna zgrada Elektrane, portalni kran sa rukavcem, upravna zgrada, pumpna stanica i filtersko postrojenje i zelena površina koja u novoprojektnom stanju postaje oaza parkova sa otvorenim amfiteatrom, ugostiteljskim sadržajem i novom šetališnom zonom.
Izložbeni perkurs koncipiran je tako da uvede posetioca kako u svetovni, istraživački, tako i duhovni segment života Nikole Tesle. Edukativni deo posete je omogućen kroz niz interaktivnih postavki, „augmented reality“ instalacija, holograma, učestovanja u eksperimentima. Prvi deo izložbe predstavlja uvod u život naučnika, rođenje u Smiljanu, priču o porodici, privatne rekvizite, uvodeći nas polako u duhovni život, filozofiju i postulate njegovog stvaralaštva. Kran je restauriran, predstavlja savršen vidikovac sa pogledom na tri strane grada i reku, kao i dodatak izložbenom perkursu gde su smeštene periodične postavke.
Kubusi, inspiracija Nijagarinih vodopada, su kulminacija izložbe, kako u smislu vertikalne kote, tako i u efektu doživljaja. Spuštajući se „Nijagara“ kubusima, upoznajemo se sa patentima i preko ineraktivne galerije prolazimo kroz segment Wardenclyffe tornja u prirodnoj veličini, ulazeći tako u veliku salu sa najznačajnijim Teslinim otkrićima i eksperimentima. Upravna zgrada zadržava administrativnu funkciju, sa dodatnim galerijskim prostorom i terasom na krovu. Pumpna stanica i filtersko postrojenje postaju ugostiteljski sadržaj.
Velika zelena površina postaje oaza parkova sa šetališnim i biciklističkim stazama, amfiteatrom open air, paviljonom posvećenim razvoju mladih talenata i pratećim ugostiteljskim sadržajem. Trg pri izlasku na reku posvećen je Đorđu Stanojeviću. Prostor marine je zadržan, preuređen i modernizovan, što omogućava i prilaz Muzeju sa reke.
Kako gledate na činjenicu da se gradska vlast posle cele konfuzije ipak vratila vašoj ideji i predložila Vladi Srbije da stara zgrada termocentrale postane Muzej Nikole Tesle?
Smatram da je Termocentrala Snaga i Svetlost trenutno najadekvatnija lokacija za budući Muzej Institut Nikole Tesle iz više razloga. Rešilo bi se višegodišnje pitanje o premeštanju Muzeja Nikole Tesle u Krunskoj, koji zbog ograničenog prostora nije u mogućnosti da izloži veliki broj eksponata. U Beogradu imamo najveću privatnu kolekciju Nikole Tesle na svetu, koja zaslužuje veliki prostor kako bi bila adekvatno predstavljena. Kvadratura kompleksa termocentrale nam omogućava smeštanje multidisciplinarnog sadržaja, kakav ovakav Muzej zahteva kao i kreiranje dobro opremljenih depozita gde bi se eksponati čuvali.
Drugi bitan razlog je buđenje svesti o revitalizaciji napuštenog industrijskog nasleđa, što je odlika savremenog i odgovornog društva. Termocentrala Snaga i Svetlost je decenijama ostala bez konkretne namene, a uzevši u obzir istorijsku vrednost, potencijal objekta i lokaciju, zaslužuje visoko mesto u društvenom životu Beograda. Mnogobrojni su primeri da je ovaj tip rekonstrukcije industrijskog nasleđa trend u svetu, izdvojio bih Tate Museum u Londonu, Zollverein Coal Mine Industrial Complex u Essenu, Fondacija Prada u Milanu, Zeitz Museum of Contemporary Art Africa u Kejp Taunu, veoma posećeni Мuzeji koji doprinose kulturnom identitetu grada.
Revitalizacija zapuštenog kompleksa Termocentrale Snaga i Svetlost bi kompletirala park i pešački potez od kompleksa 25.maj. Zamišljena je velika zelena površina sa adekvatnom infrastruktuom i pešačko biciklističkim stazama. Takođe je jedinstvena mogućnost da jedan Muzej ima takvu urbanističku vizuru i izlaz na reku, a da je u okviru centra grada.
Predlaže se raspisivanje međunarodnog konkursa za uređenje zgrade. Da li ćete Vi i Vaš tim učestvovati na konkursu?
Ukoliko konkurs bude raspisan, razmotrićemo celu situaciju, propozicije i učestvovanje. Smatram da oko sebe imam tim stručnjaka koji bi Institut Muzej Nikola Tesla doveli na nivo koji zaslužuje, što je verujem svima nama viši cilj i dužnost prema Nikoli Tesli. Nadamo se da će nam državne i gradske vlasti dati priliku, a i primer kako se podržavaju mladi i kreativni ljudi koji, kao u mom slučaju, žele da svoje stečeno profesionalno iskustvo iz inostranstva prenesu u Srbiju.
Duleja
Advanced
Odličan intervju. 
Jakovljevic
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 03.06.2016.
- Poruke
- 322
- Pohvaljen
- 480
Fenomenalno, svaka čast 
Da li ovo znači da je ideje Marine Dorćol konačno mrtva? Koliko sam razumeo, to je isti prostor koji je trebao da bude marina.
Da li ovo znači da je ideje Marine Dorćol konačno mrtva? Koliko sam razumeo, to je isti prostor koji je trebao da bude marina.
Плусквамперфекат
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.08.2020.
- Poruke
- 473
- Pohvaljen
- 1.149
Vox91
Expert
- Učlanjen(a)
- 17.08.2017.
- Poruke
- 5.557
- Pohvaljen
- 12.371
Ako ovi u vlasti imaju barem malo mozga - Teslin muzej bi smestili na Dorćol, a termocentralu rekonstruisali po planu ovog pametnog i kreativnog čoveka.. Teslini eksponati ne treba da budu zarobljeni u staroj, potpuno neadekvatnoj i više puta bombardovanoj zgradi Glavne stanice.
Super su ovi renderi sa naslovne stvare, samo ignorišu jednu jako bitnu stavku, a to je da je zemljište marine Dorćol prodato. Tako da nas umesto zelenila i svih tih uglova gde se elektrana lepo vidi čeka nešto ovako
A tu će onda elektrana biti potpuno u zapećku.
To što je zemljište prodato drugom investitoru, ne znači da će tu biti manje kvadrata.
Možda neko iznese ideju da će privatni investitor imati obzira prema Teslinom muzeju. Dovoljan nam je primer Kalemegdan i bivši Beko da vidimo koliko se investitori obaziru.
A tu će onda elektrana biti potpuno u zapećku.
To što je zemljište prodato drugom investitoru, ne znači da će tu biti manje kvadrata.
Možda neko iznese ideju da će privatni investitor imati obzira prema Teslinom muzeju. Dovoljan nam je primer Kalemegdan i bivši Beko da vidimo koliko se investitori obaziru.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.457
- Pohvaljen
- 17.627
Jedna stvar mi nije jasna, ovaj dečko je uradio diplomski na tu temu i nadležni su uzeli u obzir njegov rad, medjutim pominje se konkurs i to da li bi on učestvovao na njemu. Da li to znači da grad ne želi da iskoristi njegov rad i da adaptira termoelektranu po njegovom projektu?
Dolazi se do zaključka da je on predložio ideju koja se dopadala gradskim planerima ali da žele da imaju izbor izmedju više projekata za adaptaciju?
Dolazi se do zaključka da je on predložio ideju koja se dopadala gradskim planerima ali da žele da imaju izbor izmedju više projekata za adaptaciju?
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.422
- Pohvaljen
- 47.260
Spatio u bg je neizvesno sve pa i to sta ce gradskim ocima dunuti jer mogu i da uzmu projekat postojeci da se razradi i da raspisu konkurs
Mislim da nije dozvoljena gradnja ispred elektrane treba videti gde je granica parcele elektrane i marine ima negde kačeno....
Mislim da nije dozvoljena gradnja ispred elektrane treba videti gde je granica parcele elektrane i marine ima negde kačeno....
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 34.248
- Pohvaljen
- 57.282
Довољно је само да не буде зграде лево до обале, и одмах имамо леп поглед на музеј са Дунава.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=783291#p783291:2fwx539j je napisao(la):vranac » Пон Окт 12, 2020 9:11 pm[/url]":2fwx539j]Super su ovi renderi sa naslovne stvare, samo ignorišu jednu jako bitnu stavku, a to je da je zemljište marine Dorćol prodato. Tako da nas umesto zelenila i svih tih uglova gde se elektrana lepo vidi čeka nešto ovako
A tu će onda elektrana biti potpuno u zapećku.
To što je zemljište prodato drugom investitoru, ne znači da će tu biti manje kvadrata.
Možda neko iznese ideju da će privatni investitor imati obzira prema Teslinom muzeju. Dovoljan nam je primer Kalemegdan i bivši Beko da vidimo koliko se investitori obaziru.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=783791#p783791:rzzy2k52 je napisao(la):
O томе се причало и у вези Бека. Чак би најбоље било да су изградили један витак солитер... али ништа од тога... Имаћеш А блок на Дунаву...
ГЛАС ПРИРОДЕ
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 08.08.2015.
- Poruke
- 988
- Pohvaljen
- 1.382
У том крају намеравају да поставе три уметничка факса. Вероватно ФПУ, ФМУ и ФЛУ или ФДУ....
“Sadašnjost je njihova, budućnost je moja”: Na današnji dan Beograd je odao najveće priznanje Nikoli Tesli
Muzej jednog od najvećih umova 20. veka osnovan je na današnji dan 1952. godine, a u njegovim prostorijama danas se nalazi najveća svetska zbirka dokumenata o životu i radu Nikole Tesle, kao i urna sa pepelom velikog pronalazača.
Nekada vila industrijalca i političara Đorđa Genčića, a danas Teslin muzej, ušuškan drvoderima u Krunskoj ulici, bio je prvi Tehnički muzej u nekadašnjoj Jugoslaviji u koji su građani prvi put ušli 20. oktobra 1955. godine.
Tom prilikom predstavljena je stalna postavka na kojoj su posetioci mogli posmatrati verno izrađene modele po Teslinim nacrtima. Jedan od njih, možda i najčuveniji, pokazuje dejstvo obrtnog magnetnog polja.
Izloženi su i prvi Teslini indukcioni motori, maketa hidrocentrale koja ilustruje Teslin polifazni sistem prenošenja, razni generatori, transformatori i teledirigovana maketa broda.
– Neka budućnost kaže istinu, procenite svakoga čoveka prema njegovom radu i zaslugama. Sadašnjost je njihova, ali budućnost je moja, za koju sam tako naporno radio – bile su reči čuvenog Tesle.
Prethodno, na incijativu jednog broja uglednih inženjera sa Tehničkog fakulteta 1935. godine rodila se ideja povodom proslave 79 godina od rođenja Nikole Tesle da se osnuje naučni Institut, koji bi slavio ime poznatog naučnika.
Kao prvi korak, 26. januara 1936. godine u maloj sali Inženjerskog doma u Beogradu osnovano je Društvo za podizanje Instituta Nikole Tesle, a 5. decembra 1952. vlada FNRJ je na predlog Saveta za nauku i kulturu donela rešenje o osnivanju muzeja. Rešenje je potpisao Josip Broz Tito.
Staranje o imovini pronalazača je prema sudskoj odluci američkih vlasti iz januara 1943. pripalo Savi Kosanoviću, sinu Tesline najmlađe sestre Marice, koji je tada bio član Vlade Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu i borio je u Njujorku.
Posle smrti Nikole Tesle, njegova celokupna imovina predata je Službi za čuvanje imovine stranaca. Iz hotela “Njujorker” ona je preneta u “Magacine i skladišta Menhetn”.
Zalaganjem Save Kosanovića 1951. svi lični predmeti i spisi naučnika preneti su u Beograd.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=RSMly8BtHnI[/youtube]
Teslin muzej predstavlja jedinstvenu instituciju nauke i kulture, koji čuva originalnu i lučnu zastavštinu srpskog pronalazača.
Poseduje izuzetno vredne kolekcije – preko 160.000 originalnih dokumenata, preko 2.000 knjiga i časopisa, preko 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata, preko 1.500 fotografija i staklenih foto-ploča originalnih tehničkih predmeta, instrumenata i uređaja.
Takođe, Muzej Nikole Tesle ima značajnu ulogu u pružanju informacija istraživačima u oblasti istorije nauke, pronalazavštva, patentnih prava kao i o projektima nastalim iz pokreta za očuvanje životne sredine i istraživanja takozvanih čistih izvora energije.
izvor: 24sedam.rs
Muzej jednog od najvećih umova 20. veka osnovan je na današnji dan 1952. godine, a u njegovim prostorijama danas se nalazi najveća svetska zbirka dokumenata o životu i radu Nikole Tesle, kao i urna sa pepelom velikog pronalazača.
Nekada vila industrijalca i političara Đorđa Genčića, a danas Teslin muzej, ušuškan drvoderima u Krunskoj ulici, bio je prvi Tehnički muzej u nekadašnjoj Jugoslaviji u koji su građani prvi put ušli 20. oktobra 1955. godine.
Tom prilikom predstavljena je stalna postavka na kojoj su posetioci mogli posmatrati verno izrađene modele po Teslinim nacrtima. Jedan od njih, možda i najčuveniji, pokazuje dejstvo obrtnog magnetnog polja.
Izloženi su i prvi Teslini indukcioni motori, maketa hidrocentrale koja ilustruje Teslin polifazni sistem prenošenja, razni generatori, transformatori i teledirigovana maketa broda.
– Neka budućnost kaže istinu, procenite svakoga čoveka prema njegovom radu i zaslugama. Sadašnjost je njihova, ali budućnost je moja, za koju sam tako naporno radio – bile su reči čuvenog Tesle.
Prethodno, na incijativu jednog broja uglednih inženjera sa Tehničkog fakulteta 1935. godine rodila se ideja povodom proslave 79 godina od rođenja Nikole Tesle da se osnuje naučni Institut, koji bi slavio ime poznatog naučnika.
Kao prvi korak, 26. januara 1936. godine u maloj sali Inženjerskog doma u Beogradu osnovano je Društvo za podizanje Instituta Nikole Tesle, a 5. decembra 1952. vlada FNRJ je na predlog Saveta za nauku i kulturu donela rešenje o osnivanju muzeja. Rešenje je potpisao Josip Broz Tito.
Staranje o imovini pronalazača je prema sudskoj odluci američkih vlasti iz januara 1943. pripalo Savi Kosanoviću, sinu Tesline najmlađe sestre Marice, koji je tada bio član Vlade Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu i borio je u Njujorku.
Posle smrti Nikole Tesle, njegova celokupna imovina predata je Službi za čuvanje imovine stranaca. Iz hotela “Njujorker” ona je preneta u “Magacine i skladišta Menhetn”.
Zalaganjem Save Kosanovića 1951. svi lični predmeti i spisi naučnika preneti su u Beograd.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=RSMly8BtHnI[/youtube]
Teslin muzej predstavlja jedinstvenu instituciju nauke i kulture, koji čuva originalnu i lučnu zastavštinu srpskog pronalazača.
Poseduje izuzetno vredne kolekcije – preko 160.000 originalnih dokumenata, preko 2.000 knjiga i časopisa, preko 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata, preko 1.500 fotografija i staklenih foto-ploča originalnih tehničkih predmeta, instrumenata i uređaja.
Takođe, Muzej Nikole Tesle ima značajnu ulogu u pružanju informacija istraživačima u oblasti istorije nauke, pronalazavštva, patentnih prava kao i o projektima nastalim iz pokreta za očuvanje životne sredine i istraživanja takozvanih čistih izvora energije.
izvor: 24sedam.rs