OK, Redžićev projekat je daleko od savršenog, ali ovo idealizovanje haosa koji trenutno vlada na Terazijskoj terasi postaje mučno. Zbog toga nam ceo Beograd, gledano sa reke, izgleda kao ona scena u filmu "Braveheart" kada Škoti okrenu leđa Englezima, sagnu se, i zadignu kiltove.
Izvor: Politika
Због смокве опет буна на Теразијској тераси
Комшије страхују да је сеча стабла увод у изградњу зграде уз Рељину улицу, чему се противе.– Није планирана изградња објекта иако то урбанизам предвиђа, већ ће се само уредити плато, тврди Милутин Фолић.– Смоква је радикално орезана јер се највећи број грана осушио и оне су ометале пролаз на пешачкој стази, објашњавају у „Зеленилу”
Падина – полигон за сучељавање идеја (Фото З. Анастасијевић)
Станари зграда у непосредној близини Теразијске терасе, после 20 година, поново су на ногама. Знак за узбуну овог пута је недавно поткресивање – сеча вишедеценијске смокве у централном делу парка. Комшије страхују да је то увод у почетак изградње зграде уз Рељину улицу, чему се противе. Зато се рат за очување парка у центру града, који је пре две деценије окончан одлуком Врховног суда о забрани градње, сада наставља, поручују комшије захтевајући од надлежних градских органа приступ информацијама о уређењу Теразијског парка.
Обнова би, како је најављено, могла да почне већ на јесен, а забринутим комшијама главни градски урбаниста Милутин Фолић одговара: „У оквиру ове реконструкције није планирана изградња објекта који је пандан оном у Балканској 2, иако то урбанизам предвиђа, већ ће се само радити на уређењу платоа”.
– Били смо згранути кад смо угледали посечено смоквино дрво. Нисмо стигли ни да одреагујемо. Од смокве са огромним крошњама, после интервенције радника ЈКП „Зеленило”, остао је само пањ око метар висине, који ће вероватно назиму да пропадне. Таква сеча је злочин, посебно ако се ради усред лета кад јој време није, а смоква је свето дрво – огорчен је редитељ Момчило Мрдаковић, иначе архитекта по струци, који је са мајком Вуком учествовао у одбрани парка деведесетих година. Из борбе која је тада вођена сачувао је више од 100 килограма документације и сада поново креће у акцију.
– Смоква је била стара, разграната, зелена, мирисна и рађала је. Ни у Далмацији никада нисам видео толико стабло. Увек сам застајао поред ње да бих удахнуо мирис на који сам се навикао. У њему сам уживао откад сам се доселио у овај крај још 1974. године – присећа се Мрдаковић додајући да уништавање овог парка траје деценијама.
– Некада је овај парк изгледао као шума, а погледајте га данас. За последњих 20 година скроз је огољен, уништен је цвећњак и сваке године се исече понеко дрво, старо више од 70 година. Микроклима је потпуно промењена. До 1995. године овде је било више од 100 различитих стабала, а данас их има двадесетак. Ако буду правили те „монументалне степенице”, као што се најављује, исећи ће и ово мало дрвећа што је преостало – констатује он забринуто и напомиње да је претходних деценија било неколико јавних конкурса за уређење Теразијске терасе, али да ниједно понуђено решење није спроведено у дело.
– Стално се предлажу нови пројекти. Да ли ће фонтана да буде два метра, оваква или онаква, а главни проблем је што се десна страна, низ Рељину улицу, и даље води као грађевинско земљиште, које је деведесетих година доспело у посед Карића и што је на том месту планирана зграда идентична оној у Балканској 2. Наш став је да се тај простор изузме из грађевинског земљишта и припоји парку. Плашимо се да ће Карић или неки нови власник спровести у дело идеју о градњи, чиме би парк био дефинитивно уништен, јер је изградњом „паметне” зграде нестала трећина зелене површине – говоре углас станари околних зграда Снежана Велимировић, Момчило Мрдаковић и Предраг Милићевић. Сумњу им додатно подгрева и што су две стазе, од укупно три, однедавно осветљене, а једино је она низ Рељину и даље у мраку.
Станари упозоравају надлежне да ће искористити све законске могућности како би спречили да се уништи још једна зелена површина у Београду и Теразијски парк сачували за себе и следеће генерације.
Житељима овог дела престонице и даље није јасно зашто надлежни упорно избегавају да овај простор третирају као парк, што он стварно јесте, а не као плато, терасу...
– Писала сам и Драгану Ђиласу док је био градоначелник и тада ми је речено да се неће дирати средиште парка, већ да ће се градити само по ободима. Али би и ти објекти по ободима сузили парк – истиче Снежана Велимировић, станарка зграде у Рељиној улици, додајући да јој је у „Зеленилу” после сече смокве речено да је то учињено „јер су испод ње пролазници обављали нужду”.
У „Зеленилу” објашњавају за „Политику” да је смоква радикално орезана јер се највећи број грана осушио и да су оне ометале пролаз на пешачкој стази.
– Због безбедности орезан је и јавор чије су гране, такође, почеле да се суше. Оне су претиле да се одломе и пролазницима падну на главу. Дрво је тако орезано да ће из преосталог дела моћи да израсту нове и здраве гране – кажу у овом предузећу и истичу да по прописима само њихова служба може на јавним зеленим површинама које одржавају да сади ново дрвеће и украсне биљке.
Р. Ћоралић
-----------------------------------------------------
Нови трг и парк
Степенице благог нагиба по средини Теразијске терасе повезаће улице Балканску и Краљице Наталије. Предњи део каскаде биће просечен и у њему је предвиђена пјацета са рестораном и инфопултом. Са тог нивоа степеницама ће се силазити у градски културни центар на етажи испод једног дела ресторана. Ово су најважније иновације идејног решења за преуређење Теразијске терасе које је осмислио архитекта Бранислав Реџић и његов биро АРЦВС. На једном од најдрагоценијих градских јавних простора са којег још, барем до изградње „Београда на води”, пуца поглед на сремску равницу Реџић се „искрцао” пре седам година. Тада је на конкурсу АРЦВС поделио прву награду са архитектама Дејаном Милановићем и Грозданом Шишовић. Али од 2008. године до данас ништа није урађено. Нови покушај обнове терасе дошао је на ред као део стратегије уређења Београда и градски челници су одлучили да активирају Реџићево решење, додуше прилично модификовано у односу на оно од пре седам година.
– Степенице поплочане гранитом биће дуге стотинак и широке око 40 метара, а средишњим делом ће се преливати вода. Оне и трг заузимаће трећину постојећег парка, а две трећине биће озелењене и пошумљене, са пропланцима на којима ће грађани моћи да се одморе – тврди Реџић. Најављена обнова Теразијског парка коштаће око три милиона евра и град, тврди градски урбаниста Милутин Фолић, већ неколико месеци преговара са донаторима не желећи да открива њихов идентитет.
Д. М.
Д. М.
објављено: 04.09.2015.
Izvor: Politika
