[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=857294#p857294:3alal9jt je napisao(la):
Drakche » 12 Jun 2021 06:45 am[/url]":3alal9jt]Zizek govori o "novom drzavnom pakrtu", a to je drustveni konsenzus u kom najvitalnije vrednosti u jednoj drzavi ne mogu da se promene, ma kakva politicka struktura dosla na vlast. Dao je primer Svedske, gde je u jednom momentu na vlast dosla nesto radikalnija desnica, pa su se mnogi uspanicili da je to kraj svedske liberalne epohe, medjutim, nije se nista bitno promenilo, jer je njihov "pakt" nepromenjiv. To Srbiji najvise manjka, jer je svaka vlast sa sobom donosila svoje "vrednosti" i ideologije, te htela sve iz fundamenta da menja, a tu onda nema dovoljno vremena i energije za razvoj.
Takodje govori o "novom javnom prostoru", a to ju sustini nedodirljivi medijski prostor u kom nije moguce manipulisati istinom. Taj javni prostor moze biti i fizicki.
Verujem da smo svi imali puno prlike da razmišljamo o tome prateći opštu degradaciju u mnogim društvenim sferama. Izgeda jasno da mora da postoji neki posrednik između najviše i najmanje povlašćenog sloja društva. Tu ulogu je ranije imala neka vrsta "javnosti" sastavljena od nezavisnih medija, intelektualaca i srednjeg sloja, isto kao i relativno razuđeni i u dobroj meri od trenutno vladajuće političke opcije nezavisni sistem stručnih institucija. Ovo poslednje bi trebalo shvatiti kao nešto sasvim različito i nezavisno od vlade i njenih organa. Vlada je operativno sredstvo sprovođenja neke konkretne i stalno promenljive politike izabrane na izborima. Dakle kombinacija klasičnog operativnog menadžera i onoga ko je zadužen da sprovodi neke nove politike, odgovarajući tako na sve one promene na koje se mora brzo reagovati drugačijom državnom politikom. A stručne službe bi trebale biti više deo stalne administracije države, recimo vezane za skupštinu, koje daju mišljenja o stručnim pitanjima koja ne zavise previše od dnevnih politika, pošto su zasnovane na nekom opštem civilizacijskom fondu znanja i sistema vrednosti, što se ne menja često, pa nema ni potrebe da se stalno modifikuju izborima i dnevnim politikama partija na vlasti. Takva podela je dakle optimalna kombinacija čuvanja trajnih vrednosti, ekspertskog znanja i fleksibilnosti u reagovanju na promenljive okolnosti onda kad nije sasvim jasno šta je najbolje, ili "najbolje" prosto ne postoji jer zavisi od tačke gledišta i interesa koji iz toga slede, pa se onda ostavlja kao slobodan izbor između raznih "politika".
Samo onda kad postoje nezavisne i jake institucije, i kvalitetna "javnost" (dakle slobodni mediji i politički angažovani intelektualci), samo tada postoji i onaj neophodni posrednik koji posreduje između povlašćenih i onih koji imanju bitno manje znanja i mogućnosti, ali koji zato imaju svoja prava koja teorijski na izborima delegiraju organima vlasti. Bez tog "kontrolnog posrednika" država polako kliza u neku autoritarnu vlast. To je tada prosto neizbežno. Bez njih će običan narod uvek biti lako prevaren i zaveden populizmom ili bilo čime što dobro zvuči ali je u sustini samo magla.
Međutim od čega zavisi postojanje jednog takvog zdravog i moćnog posrednika, ili recimo "prevodioca", između jezika i interesa većine, i manjine na vlasti? To je ključno, jer se na kraju čitav problem demokratske i uspešne države svodi upravo na to pitanje.
Sve što sam do sada o tome zaključio ukazuje na samo jedan odgovor: Opšti nivo znanja većine stanovništva, tj upravo onih koji najmanje znaju. Upravo ONI čuvaju tu mudru i obrazovanu "javnost" i omogućuju joj da postoji i radi. Nije obrnuto, mada nekad postoji i jak povratni uticaj javnosti na većinu. Međutim to je ipak manje važno. Vladajući sloj može bez problema i brzo da uništi čak i najjače nezavisne institucije, medije i "javnost". To uopšte nije problem. JEDINO što nezavisne intelektualce, medije i "javnost" čuva od uništenja jeste šta onaj poslednji nebrazovani seljak na pijaci misli o tome. Tj nekakva
opšta "kultura i obrazovanje" VEĆINSKOG DELA nacije. A pogotovo nivo pravog političkog obrazovanja. To je naravno krajnje uprošćen i čak banalizovan opis vrlo složenih međuzavisnosti, ali je u samom korenu tačno, dakle onda kad se traže same osnove nečega.
Minimalni nivo znanja većine populacije direktno određuje prirodu i uspeh države. To je čak toliko jednostavno. Na duže staze ostale stvari nisu ni bitne.
Ukratko, za društvo najkorisniji način na koji ćete utrošiti viškove svog slobodnog vremena je bar pokušaj prenošenja drugima onog kvalitetnog znanja i informacija koje posedujete, a ako za to imate talenta i drugih vrsta aktivizma.