Šta je novo?

Teorija i praksa funkcionisanja modernog društva

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
13.781
Pohvaljen
28.333
Slažem se, samo neka tako i ostane, pošto mi je već preko glave raznih koji se prže na njih i hoće da uvedu njihov mentalitet i način (straho)vladavine i ovde u Srbiji.
 

bunanub

Intermediate
Učlanjen(a)
17.01.2022.
Poruke
391
Pohvaljen
336
Ne znam gde drugde da okačim...

Kinezi su cenzurisali čuveni "Fight Club" i promenili mu kraj: Fanovi se slažu - oskrnavljen je​


Kina ima neka od najrestriktivnijih pravila o cenzuri na svetu zbog vlasti koje svake godine odobravaju tek nekoliko stranih filmova, a i to ponekad uz velike rezove.

Među najnovijim filmovima koji su podvrgnuti takvoj obradi je kultni klasik Dejvida Finčera iz 1999. "Fight Club". Ljubitelji ovog filma u Kini primetili su tokom vikenda da je verzija filma koja je odnedavno dostupna na streaming platformi Tencent Video, doživela preobražaj koji u potpunosti transformiše anarhističku, antikapitalističku poruku zbog koje je film postao svetski hit.

U završnim scenama originala, Nortonov lik Pripovedača ubija svoj imaginarni alter ego Tajlera Durdena - kojeg glumi Pit - a zatim posmatra kako zgrade eksplodiraju, sugerišući tako da je plan njegovog lika da uništi modernu civilizaciju kakva jeste.

Umesto eksplozije - zacrnjeni ekran i opis završetka

No, nova verzija u Kini zauzima drugačiji pristup. Narator i dalje nastavlja s ubijanjem Durdena, ali scenu zgrade koja eksplodira zamenio je zacrnjeni ekran i pisani opis završetka filma.

"Policija je ubrzo shvatila ceo plan i uhapsila sve kriminalce, uspešno sprečivši eksploziju bombe", stajalo je na ekranu. Zatim se dodaje da je Tajler - plod Pripovedačeve mašte - poslat u "ludnicu" na psihološko lečenje te je kasnije pušten.

U ovom trenutku nije jasno jesu li vladini cenzori naredili alternativni završetak ili su, pak, producenti originalnog filma napravili promene, a Tencent Video na to pitanje nije imao komentar.


Braća naša... :rolleyes::poop:
Nek' rade kod sebe sta hoce, samo nemoj da ovde to sire, ko Boga ih molim.
 

MC_

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
3.695
Pohvaljen
4.272
Snimak žene koja plače jer je morala da se vrati na posao i ostavi ćerku u jedinici intenzivne nege za novorođenčad postao je viralan na TikToku jer osvetljava brutalne uslove roditeljskog odsustva u SAD.

1643195697-mama-place-tiktok-1200x800.jpg




Mama iz Pensilvanije, Rebeka Šumard, rodila je ćerku Eden u 27. nedelji. Vratila se na posao 12 dana kasnije jer je želela da sačuva svoje neplaćeno odsustvo kako bi mogla da provede vreme sa Eden nakon što beba napusti bolnicu, piše Zadovoljna.rs.

Šumard, koja je medicinska sestra, podelila je snimak sebe u suzama.

„Morate da se vratite na posao 12 dana nakon što ste rodili prevremeno rođenu bebu u 27. nedelji, tako da kada ona bude otpuštena iz intenzivne nege, možete da provedete s njom ono malo porodiljskog odsustva koje imate“, objasnila je.
 

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
13.781
Pohvaljen
28.333
Ja o tome (i o mnogim drugim grozotama) već godinama govorim svim pržiteljima na inostranstvo, pogotovu pržiteljima na Američki san. Ali ne vredi, uvek imaš ljude koji moraju nešto da pojedu i progutaju da bi znali da se ne jede. Da ispeku prst do kocke da bi znali da se vrelo ne pipa.

Pogotovu na ovim prostorima je uvek bila i ostala jaka ta neka deluzija da je trava uvek zelenija s druge strane ograde.
 

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
13.781
Pohvaljen
28.333
Da postoji tema Svet - crna strana medalje, stavio bih ovo u nju:

Plaćaćemo mesečnu pretplatu za dodatne opcije u vozilu? Kompanije smislile kako da zarade​


Nakon kupovine automobila, vlasnici bi mogli da imaju i dodatni mesečni trošak.
Na primer, ako žele grejanje sedišta, softver za upravljanje vozilom i tako dalje.

Naime, automobilske kompanije razmišljaju o potpuno novom načinu zarade koji bi im dugoročno mogao doneti milijarde dolara prihoda, prenosi portal Zimo.dnevnik.hr.

Po uzoru na internet servise koje danas koristimo i za koje plaćamo mesečnu pretplatu, uskoro bismo mogli da plaćamo i pretplatu za korišćenje nekih opcija u automobilima.

Neke kompanije već su počele da eksperimentišu sa takvim pretplatama za pristup novim opcijama, ali tek će se videti kako će tržište dugoročno reagovati jer neki analitičari upozoravaju kako deo korisnika neće biti zadovoljan jer će osećati da dva puta plaća za istu stvar. Prvi put kada se nova opcija ugrađuje u automobil, a drugi put za njeno korišćenje.

S druge strane, ovako se otvara mogućnost kupcima automobila da plaćaju samo one opcije koje zaista i koriste u vozilu.

Takođe, korišćenje dodatnih opcija moglo bi da utiče i na početnu cenu vozila. Ona bi mogla biti manja pri kupovini, a kada npr. vlasnik otplati kredit, onda nakon nekoliko godina može da aktivira neke nove opcije koje su bile dostupne u samom automobilu, ali ih nije mogao koristiti, tj. nije ih plaćao.

Neke automobilske kompanije poput Lexusa, Toyote i Subarua već su počele da naplaćuju mogućnost otključavanja i paljenja automobila preko aplikacije, u nekim BMW-ima vlasnici mogu da doplate za mogućnost automatskog paljenja dugih svetala, a kompanija je razmišljala i o naplaćivanju korišćenja grejanja sedišta. General Motors i Ford korisnicima nude pretplatničke planove za korišćenje asistenta u vožnji po autoputu.

Ovo tržište pretplatničkih usluga za vozila i dalje je u povoju i može se očekivati da će kompanije u budućnosti eksperimentisati s pretplatama za različite opcije, pa bi do kraja decenije to moglo postati tržište vredno više desetina milijardi dolara.

Npr. kako prenosi Biznis insajder, Stellantis, Ford i GM do kraja decenije očekuju da bi od servisa mogli zarađivati 20-ak milijardi dolara godišnje.

 

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
13.781
Pohvaljen
28.333
Šta se dobija kada se mutira sve najgore od blokchaina, sve najgore od mikrotransakcija, sve najgore od CopyReich-a, sve najgore od Pokemon generacije i sve to primete i iskoriste najpohlepnija gamad širom sveta?

NFT!

 

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.324
Pohvaljen
19.697
Kad sam već napisao ovoliki teorijski tekst u drugoj temi, bar da bude i ovde gde takođe pripada.

Ovo je zaista važno pa ima smisla malo duži komentar. Neodstatak pravog razumevanja važnosti ličnog angažovanja u društvenim problemima je ogroman problem kod nas. Kad smo promenili sistem i prešli put iz komunizma, preko socijalizma do kapitalizma, ljudima niko nije objasnio da se time promenilo i ono što novi sistem podrazumeva da oni sada treba da rade. Ranije se podrazumevalo da država brine o svemu. Međutim ključno je razumeti da je osnovni regulacioni sistem u kapitalizmu slobodno tržište, i da to važi i u oblasti društvenih odnosa i upravljanja državom, a ne samo u oblasti ekonomije. Dakle osnova svega je odnos političkih snaga raznih ideja.

Po važećoj teoriji neke idealne verzije kapitalizma, političari su samo menadžeri organizovanih interesa. Dakle njihova uloga je samo uloga praktičnih poslovnih organizatora koji treba da imaju neku vrstu spiska kakvi sve interesi u društvu postoje, i da se zatim potrude da u čisto tehničkom smislu organizuju ostvarivanje što je više moguće tih interesa. Dakle da prvo vide šta je realno ostvarljivo, zatim da sve takve interese sistematizuju u međusobno neprotivrečne grupe, i da se na kraju potrude da organizuju i vode ostvarivanje tako, na tržištu ideja i mogućnosti, izabranih većinski izraženih interesa.

Ovde je ključni element reč ORGANIZOVANI (interes). Dakle apsolutno se podrazumeva da neki usamljeni pojedinac (sem svog glasa na izborima) nema NIKAKVA druga prava da utiče na upravljanje državom. To proizilazi već i iz principa da se važnost pojedinih ideja meri na slobodnom tržištu ideja, a ne po nekoj apstraktnoj političkoj ideologji ili po nekom religijskom sistemu vrednosti. Ako neka ideja ima veću podršku, smatra se da onda treba da ima i veću težinu u onome što političari, tj izvršne vlasti, treba da slede. I obrnuto. Dakle pošto je uticaj jednog običnog pojednica među milionima drugih zanemarljiv, i njegove želje kao usamljene osobe su takođe po toj političkoj teoriji zanemarljive. Samo ako puno osoba ima sličnu ideju, i samo ako se organizuju da jasno i precizno formulišu te ideje (u nešto operativno izvodljivo), i imaju svoje konkretne pojedince kao predstavnike te kolektivne ideje, tek ONDA ih političari po toj teoriji treba da uzimaju u obzir. Onda tako interno sinhronizovana grupa postaje jedan od organizovanih i jasno formulisanih političkih interesa, i TEK ONDA takva ideja može da svoju snagu odmerava na slobodnom tržištu ideja. Pobednike na tom tržištu ideja, tj one ideje koje su politički najače (imaju najviše organizovanih zastupnika iza kojih stoji najviše glasača, novca, ugleda, uticaja, itd), onda izvršna vlast uzima kao "narodnu volju" i pokušava da ih ostvari. Ovo važi uvek, bez obzira da li je interes organizovane grupe ljudi zaštita leptira ili neki stogodišnji nacionalni program.

Ukratko, politička teorija kapitalizma podrazumeva da onaj ko nije aktivan, ko ne propagira svoje ideje i ne pokušava da nađe istomišljenike, da bi zatim stvorio ili se priključio organizovanoj grupi koje te interese izražava, taj po definiciji nema nikakva prava na uticaj u upravljanju državom. Prosto nije zaslužio da se sluša i da bude bitan na bilo koji način. A to je zato što nije operacionalizovao (konkretizovao) svoju ideju u obliku političkog aktera - organizovane grupe - jer jedino grupa može biti deo sistema, za pojedinca je to već i čisto tehnički nemoguće. Ovu elementarnu istinu kapitalizma (kao za nas izgleda još uvek novog političkog sistema) niko narodu nije objasnio, pa nije ni čudo što je toga svestan tek beznačajan broj ljudi. Ustvari aktivno se odvraćaju od samoorganizovanja iako je to sama osnova demokratije. Na slobodnom tržištu praktične političke snage raznih ideja pojedinac nema značaja, samo organizovane grupe. A da bi one postojale razni aktivisti prvo moraju da propagiraju ideje koje stoje iza njih, da bi tek zatim neko mogao da napravi organizovanu grupu koja neku ideju jasno formuliše i zatim zastupa sve dok se ne ostvari. Srećom stvari idu nabolje, mada previše polako. To pokazuje sve češće organizovanje građana u inicijative tipa "odbranimo naš park", "nećemo soltiter u našem dvorištu" i sličnim. Međutim to su još uvek više slučajnosti, pa bi trebalo da svima bude daleko jasnije da se od njih OČEKUJE da budu aktivni i da se organizuju. To je deo onoga kako je politički sistem u demokratskim zemljama i zamišljen da bi trebalo da radi. Nažalost previše malo naroda zna da je to tako.
 

Mikie

Higher intermediate
Učlanjen(a)
26.08.2019.
Poruke
1.287
Pohvaljen
3.344
Нисам до краја сигуран да је за ову тему, али ова ми делује довољно опширно да обухвати и ове веома важне речи из свог времена, које се подразумева модерним и које досеже и до данас, тј. савременог. Ако постоји адекватнија тема, нека неко предложи где да се премести.

Постављам ово јер је човек прескочио неколико деценија само једним говором иза ког, наравно претходе године и године размишљања и прожимања времена и историје. Проф. др Михаило Ђурић је човек који је пролазио кроз векове у својим мислима и од тога направио плодоносну биографију која има утицај не само на ово поднебље. Оно што је најважније у његовом раду су наравно његови студенти, као што би требало да буду сваког професора, али пре свега бих истакао његово достојанство и спремност да се супротстави друштвеним кретањима управо његовог савременог света које је кренуло великом странпутицом. Па, и по цену коју је и сам платио.

Хтео бих одмах да јасно и отворено кажем да нећу говорити о слову предложених уставних промена, јер сматрам да о томе уопште није вредно говорити. Нећу се изјашњавати ни за ни против оног што је написано, као што верујем да се ни многи од вас неће задовољити да само исправљају и допуњавају поједине формулације у тексту који нам је тако великодушно понуђен на увид. Говорићу о полазним претпоставкама и крајњим консеквенцијама садашње уставне кризе, дакле, о нечему много важнијем, основнијем, битнијем; о нечему што законски текст не саадржи, што је у њему прећутано, што се њиме забашурује, прикрива, чак и мистификује.

Све што бих имао да кажем о самом тексту сводило би се на то да је он недовољан и неприкладан за стварни разговор о ономе што је у овом тренутку једино нужно, макар како срећно прошло његово предвиђено претресање у јавности. Наравно, ово одбацивање има смисла само уколико постоје било какви изгледи да се супротставимо политици свршеног чина, само уколико још можемо да верујемо да су давно прошла времена кад су се читавом једном народу могли наметати туђи захтеви као да представљају његово властито хтење и потребу.

Свако ко уме да политички гледа и мисли, лако може открити да промена устава која се сада хоће да спроведе нема никакав дубљи друштвени смисао, да нема ничег заједничког с некаквим тобоже нагомиланим друштвеним тешкоћама у које се ова земља заплела на свом мучном путу превладавања наслеђених заосталости најразличитијих врста и боја, да нема за циљ разрешавање неких природних, неизбежних, незаобилазних тешкоћа читавог досадашњег друштвеног кретања. У ствари, потребу за тим променама, као и њихов правац и обим, изазива и одређује само и једино једна националистичка заслепљеност која је последњих година код нас узела застрашујуће размере, само и једино један насртљив национализам који све више ужива не само право грађанства већ и привилегован положај, а који олако узима да су искључивост, мржња и кривотворење прави и најбољи начин националног потврђивања.

Нема потребе да се овде нагађамо да ли нестрпљење и нетрпељивост код оних који ове промене данас захтевају долазе отуд што они добро знају шта тиме добијају, односно да ли збуњеност, нелагода и оклевање код оних којима се те промене натурају долазе отуд што они тачно знају шта тиме губе. Сасвим је могућно да је знање оних првих много темељније него знање ових других, мада то не мора да значи да је и утемељеније. Али на страну сва та нагађања.

У садашњој ситуацији, изгледа да је најбоље никог не сумњичити и никоме ништа не подметати, већ само трезвено и разложно показати о чему се овде, заправо, ради.

Треба одмах рећи да предложена уставна промена из основа мења карактер досадашње државне заједнице југословенских народа. Или тачније: том променом се, у ствари, одбацује сама идеја једне такве државне заједнице.

Уколико нешто још и остаје од ње, то је само зато да би смо у следећој, такозваној другој фази промене имали још шта да приведемо крају. Треба бити начисто са тим да је Југославија већ данас готово само географски појам, будући да се на њеном тлу или, тачније, на њеним развалинама, и то под маском доследног развијања равноправности између народа који у њој живе, успоставља неколико самосталних, независних, чак међусобно супротстављених националних држава. То је чињеница којој треба смело погледати у очи.

Што се мене лично тиче, морам да признам да жалим што је до тога дошло.

Али не пада ми ни на крај памети да се залажем за спасавање по сваку цену нечега што се не може спасти и што, како испада, у оваквом виду или привиду није ни вредело стварати. Поготово жалим због тога што нас овај процес враћа далеко унатраг, у прошлост, на питања наших очева и дедова, на питања која историјски више нису и не могу бити наша. Одбијам да прихватим национално и државно опредељење као основно, најважније, најсушаственије људско опредељење. Ни национално питање ни питање оснивања државе немају више епохалну важност. То нису битна питања нашег времена, упркос томе што их једно злосрећно настојање тако упорно повампирује у нашем простору.

Има нечег увредљивог и недоличног у томе што смо данас сви ухваћени у мреже национализма, што данас сви морамо да се бавимо оним што није и не може бити наша главна, а камоли једина преокупација. У времену у коме живимо има тежих, озбиљнијих, далекосежнијих питања од ових која су наједном постала толико важна. Под притиском онога у шта нас други гурају, немамо више могућности ни да слободно дишемо, и нисмо више у стању да се суочимо с оним што је битно. Жалосно је да је баш у Југославији национално питање поново постало тако акутно, будући да је највећа несрећа у нашој недавној прошлости била последица управо бесомучног националистичког дивљања. Као што је не мање жалосно и то да данас сви морамо да учествујемо у обнављању и учвршћивању државе, пошто смо претходно дозволили да нас тако дуго заваравају тиме како је на дневном реду историје управо њено одумирање.

Али ако не можемо да се отресемо од онога што су нам други натоварили на плећа, ако већ морамо да мислимо и говоримо о националним и државним стварима, ако већ морамо да се национално и државно одређујемо и разграничавамо, онда морамо бити свесни своје историјске одговорности пред народом коме припадамо, онда морамо знати да је за српски народ у овом часу од највеће важности питање његовог идентитета и интегритета, дакле питање његовог политичког, његовог државно-правног обједињавања.

Далеко од тога да можемо бити задовољни тиме како данас ствари стоје у земљи која се налази на својој последњој раскрсници. Ни садашњи положај српског народа није никако добар, а не само онај у којем би се он нашао у случају предложених промена. И то не само због тога што је српски народ данас тако немилосрдно и неправдено оптужен за централизам и унитаризам претходног периода. Као да је централизам у било ком погледу погодовао српском народу, као да тај централизам није био заведен, између осталог, и зато да би се спречило постављање питања националне одговорности за геноцид који је за време другог светског рата извршен над српским народом! Много је важније указати овде да се српски народ већ сада налази у неравноправном положају према другим народима у Југославији, тако да је предложена уставна промена, у крајњој линији, уперена против његових најдубљих животних интереса. Крајња консеквенција те промене била би његово потпуно дезинтегрисање.
1/2
 

Mikie

Higher intermediate
Učlanjen(a)
26.08.2019.
Poruke
1.287
Pohvaljen
3.344
Очигледно је да границе данашње СР Србије нису никакве, ни националне ни историјске, границе српског народа. Уопште узев, границе свих садашњих република у Југославији имају условно значење, оне су више административног него политичког карактера. Неприкладност, произвољност и неодрживост тих граница постаје очигледна онда кад се оне схвате као границе националних држава. Ни за једну републику у Југославији, изузев, можда, Словенију, постојеће границе нису адекватне, а поготово не за Србију. Треба ли уопште да вас подсећам на то да изван уже Србије живи око 40% Срба, или готово колико и Хрвата у СР Хрватској, односно колико има Словенаца, Македонаца и Муслимана заједно? У тренутку када је силом прилика доведен до тога да треба да поново успоставља своју националну државу, може ли српски народ да буде равнодушан према својим многобројним деловима изван садашњих граница СР Србије? Није нимало тешко увидети да се већ и у садашњим условима српски народ налази у неравноправном положају према другим народима у Југославији. Као што је добро познато, изван граница Србије српски народ живи у још четири од пет преосталих република. Али ни у једној од тих република он не може да живи својски.

У СР Хрватској и СР Македонији српски народ нема никаквих посебних Уставом загарантованих права на национални живот. Та права му нису дата с на изглед умесним и безазленим образложењем да му нису ни потребна, будући да су Срби у Југославији народ, а не национална мањина, односно народност у смислу садашње терминологије. У СР Босни и Херцеговини, иако чини већину становништва, српски народ фактички нема могућност ни да се служи својим ћириличким писмом, што је само један од спољних знакова његове издвојености из целине националне културе којој припада. А у СР Црној Гори српски народ нема право ни на властито име, или се бар то право оспорава онима, никако малобројним, Црногорцима који се осећају Србима.

Уставне промене које нам се данас стављају у изглед могу само још да погоршају овај ионако незавидан положај српског народа. У границама садашњих република, уколико се оне претворе у државне, Срби би имали само две могућности: да помажу у остваривању туђе националне државности (хрватске или македонске), или да иживљују неку своју регионалну државност (црногорску или босанско-херцеговачку). Можемо ли мирне душе прећи преко тога, можемо ли сматрати да нас се то уопште не тиче, можемо ли се заваравати тиме да ће се то већ некако решити само од себе? Ово питање се поставља утолико пре што је непобитна чињеница да је СР Србија учинила највише да на својој територији омогући несметан национални живот припадницима свих народности којима је до таквог живота стало. У СР Србији живи процентуално мање Албанаца него у СР Македонији, па ипак су Албанци само у Србији добили аутономну покрајину у којој су се Срби нашли у подређеном положају према њима.

Очигледно је да је стварање националних држава у земљи у којој ниједна од постојећих република, изузев једне, СР Словеније, није национално хомогена, крајње озбиљан и сложен подухват. Много националност Југославије не значи просто то да у овој земљи живи више народа, већ да су ти народи међусобно измешани, испреплетани, судбински повезани. Баш због тога што су многи његови делови раштркани по свим југословенским крајевима, српски народ је одувек био много више заинтересован за Југославију него било који други народ у њој.

Нажалост, најчешће на своју штету. То данас треба гласно рећи. Још за време Првог светског рата српски народ је недвосмислено показао да му је пре свега стало до заједничког живота с другим јужнословенским народима на које је историјски упућен. Великодушно је одбацио Лондонски пакт, који му је нудио могућност стварања Велике Србије, баш као што је после Другог светског рата достојанствено прешао преко страховитог злочина који је над њим почињен.

Више него било шта друго, данас је неопходно отрежњење српског народа од заблуда прошлости. Да би могао да преживи сва данашња искушења, да би могао да се одржи усред бујице у коју је гурнут, српски народ мора да се окрене себи, мора почети да се бори за свој опасно угрожени национални идентитет и интегритет.

То је основни предуслов његовог даљег историјског самопотврђивања.

Према томе, не треба расправљати о поднетом тексту уставне промене, нити се бавити његовим језичким исправљањима и дотеривањима, већ треба тражити, треба захтевати, треба се залагати за доношење неких других, озбиљнијих, одговорнијих, историјски заснованијих решења.,
(Због овог излагања у марту 1971. године професор Ђурић је одстрањен са Правног факултета и пресудом Окружног суда у Београду, 17. јула 1972. године, осуђен на казну строгог затвора у трајању од две године због кривичног дела непријатељске пропаганде из чл. 118 ст. 1 КЗ, која је касније преиначена на казну затвора од девет месеци.)

2/2
 

Mikie

Higher intermediate
Učlanjen(a)
26.08.2019.
Poruke
1.287
Pohvaljen
3.344
Зашто мислим да је важно подсетити се или, за оног који није никада ни чуо, научити нешто о овом делу наше историје?
Мислим да је важно јер упорно смо у једном стању свести где смо значајно, наново изгубили корене. Барем ја тако видим код многих својих вршњака, а ти вршњаци су то највероватније покупили у својим кућама од својих родитеља, а дневна замајавања су гурнула ту свест у најмањи могући плићак.
Треба се подсетити да смо, и у времена најгорих притисака, имали и овакве умове, који су се супротставили накарадним поставкама новог поретка које је гурало људе у још дубље јазеве да би се на крају пронашли у паклу. Решење за кризу нашег идентитета не смемо само да тражимо освртајући се само на временски најближи морални пад, већ и значајно дубље. Са савесним приступом, не како би стварали нови идентитет, већ како би смо открили онај већ постојећи који се заметнуо испод вишедеценијског збуњивања. За такав скок нам требају бистри умови као што је био професор. Иако, нам сам се сада чини да таквих нема, мислим да их треба упорно тражити.

Извињавам се за узастопне објаве, ограничено је на 1000 слова.
Извињавам се и на лошем писању, није ми ни близу јачих страна. :sesir:
 

Drakche

Advanced
Učlanjen(a)
19.08.2010.
Poruke
4.389
Pohvaljen
5.491
Moralni pad je poceo 90ih, onda kada je ovakva retorika postala zvanicna drzavna politika.
 

Mikie

Higher intermediate
Učlanjen(a)
26.08.2019.
Poruke
1.287
Pohvaljen
3.344
Каква реторика? Моралног пада и падања није било између 1944-1990.?
 
Poslednja izmena:

MC_

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
3.695
Pohvaljen
4.272
MIslim da mi u Srbiji imamo kontinutet moralnog pada jos od 1830.
Porcitajte na sta su licili politicki obracuni u 19. veku ili kakva je bila korupcaaj vec od 1903. O opancarskoj ili peskarskoj aferi. O Radi. Pasicu koji je trgovao s neprijateljom itd otd
 

Drakche

Advanced
Učlanjen(a)
19.08.2010.
Poruke
4.389
Pohvaljen
5.491
Каква реторика? Моралног пада и падања није било између 1944-1990.?
Ne znam o kakvom tacno moralnom padu iz tog perioda govoris, posto je to bio period najveceg razvitka za Srbiju i Jugoslaviju, i to uz sve nedostatke socijalistickog uredjenja koje mozemo pobrojati.
Demokratiju nismo imali ni pre, ali ni posle komunista. Da li bi nam bilo bolje da smo ostali monarhija sa kapitalistickim drustveno-ekonomskim uredjenjem, o tome bi mozda moglo da se diskutuje.
Ono sto nikad ne mogu nazvati moralnim padom je krvava pobeda nad fasizmom i nacizmom.
 

Mikie

Higher intermediate
Učlanjen(a)
26.08.2019.
Poruke
1.287
Pohvaljen
3.344
Управо си прочитао да је неко осуђен на казну строгог затвора због злочина мишљења и кажеш ми да није било моралног пада? Неморал се није уселио само у људе већ и у законе.
Да не говорим да је говор предвидео оно што ће се десити, а исти проф. није учествовао у политичком животу своје земље већ је говорио са стране, на маргини, без ефективног утицаја на политику.

Demokratiju nismo imali ni pre, ali ni posle komunista. Da li bi nam bilo bolje da smo ostali monarhija sa kapitalistickim drustveno-ekonomskim uredjenjem, o tome bi mozda moglo da se diskutuje.
По томе нигде ни не постоји демократија, што је већ озбиљнија тема коју не бих да отварам.
Ја мислим да је каква таква демократија постојала пре Другог с. р. јер си могао у парламенту да чујеш различите ставове различитих идеологија по питању друштвених дешавања. Једино су комунисти забрањивани једно време, али да се ни ту не лажемо, веома оправдано јер су хтели да руше уставни поредак, а замисли себе у то време после Бољшевичке револуције.

Ono sto nikad ne mogu nazvati moralnim padom je krvava pobeda nad fasizmom i nacizmom.
То је несумњиво тачно, то нисам ни спорио, буквално сам написао "од 1944. године". Али је л' се ту завршава сваки могући мисаони процес о политици комуниста након насилног освајања власти после рата?

Професор је био човек који је веома, веома, веома ретко излазио у јавност због политичких питања, заправо можда поред овог још само једном-двапут. Ретко је и о филозофији причао тако јавно јер је сматрао да се то своди често на брбљање, а не на филозофирање у правом смислу те речи.
 

SRBO

Advanced
Učlanjen(a)
23.01.2015.
Poruke
3.822
Pohvaljen
3.742
Lokacija
Учитељско Насеље
Мало због садашњих збивања, један велики проблем. Ник Ленд је на твитеру рекао, а ја ћу отприлике превести - "велики оружани сукоб, у комбинацији са преносом на друштвеним мрежама и свеопштим лажним извештавањем нас води доста даље од "магле рата"."

У разговору са неким људима долази се до сличних проблема, те да можемо закључити следеће:

Главна и средишња одлика савременог друштва је потпуно одсуство истине и вечна несигурност у људима која из тога проистиче. Јако мало људи може да се дистанцира од, па ако се усудим рећи, постојања, да му чињеница да у било ком тренутку постоји огроман ризик да ће се одлучити да подржи нешто што се после може испоставити морално неподобним или неисправним, не ствара нелагоду.
 

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
13.781
Pohvaljen
28.333
@MC_

Slazem se, inflacija sluzi da se obican smrtnik tera da iz godine u godinu radi sve vise a ima sve manje. I da se odrzava bolesna globalna filozofija "nikad nije dosta", odnosno uvek ti fali jos nesto (bilo da si obican kmet ili multimilijarder). A zlatna podloga jeste ukinuta bas da bi razni mogli da muljaju i stampaju pare kad im zatreba.

Ono sto takodje bode oci jeste globalna hipnotisanost i anesteziranost naroda. Pogotovu mladjih generacija. Sve se svelo na hu givz a fak. Sem u nekim izuzecima kao sada, kad anglosaksonska agenda preko noci ukljuci svoje propagandne masinerije i eno, pun Youtube, Shitter i 9gag malih "prejaca for Ukrajinu". Ali zato kad korporacije pootpustaju stotine hiljada, sve kul. Kad drugi porobljavaju druge narode, sve kul. Eventualno bude neki mali protest ispred Capitol-a i to je to, noubadi rili givz a fak...
 
Poslednja izmena:

MC_

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
3.695
Pohvaljen
4.272
Da. Gde su bili protesti kad je bombardovan Irak.
500 000 dece je direktno ili indirektno umrlo u Iraku zbog tog rata. A gospodja Madlen Olbrajt koju i mi poznajemo je izjavila da je to bilo ok:


Niko nije izbacivao iz repertoara Dzorza Gersvina, kao sto su izbacival Cajkovskog.

Medjutim, americki nacin, konzumerizam poklapa se sa idejom i shvatanjem sveta mladjih tinejdzera.
Zaglupite populaciji,neka svi budu kao mladji tinejdzeri i oni ce vas voleti.
Nista lepse negootvoris konzervu koka kole, sednes u kabriolet i juris pustinjom.
Televizija i Holivud pruzaju taj osecaj.
To nema veze sa stepenom obrazovanja. Elita posebno, u svom fasistickom osecaju posebnosti voli taj san.
 
Poslednja izmena:

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
13.781
Pohvaljen
28.333
Licemercine.

Ajde uplakani Berlidjaneri i Londonerija, za njih se moglo i ocekivati da naricu. Ali gledam ovih dana i one pajace iz Anonimusa, sto se kao bore protiv diktatora, eksploatatora, nepravdi i zla. Petnaest godina kursorom nisu mrdnuli, a sad se kao odjednon probudise.

- Kad americke korporacije pootpustaju stotine hiljada ljudi - cute ko zaliveni.
- Kada besne rasni nemiri i policijska brutalnost u Americi - cute ko zaliveni.
- Kada izbije pandemija nepoznate abominacije od virusa iz Kine a njene vlasti opstruiraju istragu - cute ko zaliveni.
- Kada americke kaubojcine rokaju po svetu - ovi opet cute ko zaliveni.
- Kada iste te neustrasive kaubojcine ostave brda oruzja serijatskim fanaticima i divljacima - Anonimusi opet cute.
- Kada Severna Koreja pravi koskanja u regionu ili se pojave novi dokazi o zverstvima koje cini svom narodu - Anonimusi opet cute.
- Kada kauboji kazu da stite svoje interese drzeci stotine baza sirom cele planete - Anonimusi cute.

A kada jedna Rusija, nakon 8 odnosno 20 godina trpljenja da joj NATO gamize ka granici, i kad dodje na 700 km od njene prestonice, udje u Ukrajinu da stiti svoje interese... eto ti odma desetine hiljada Anonimusa koji se bude iz anestezije da sire lazi o Rusiji i obaraju joj sajtove i komunikacije.

Zapadni svet je postao jedno leglo licemernih leftardskih p..di, koji su pokazali svoje pravo lice. I tu ne mislim samo na vlade nego i na narode. Ljudi naricu po internetu "ajao, ajao, ja nisam ocekivao ovako nesto". A kada njihove drzave i korporacije rade to vec decenijama, cute ko zaliveni. Licemerje preko svake granice.
 
Poslednja izmena:

MC_

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
3.695
Pohvaljen
4.272
Da licemerje. Licemerje uvezbano jednim repetitivnim svakodnevnim zivotom.
Crkavanje na poslu od 9-18+++
Mrtvosamo gledanje u TV ili tablet.
Spavanje (ako ne ide, uz pilule)

Subotom i nedljom potrosnja. Trzni centri.
Posle 30-te u kreditima. Nema seksa jer ne mogu da se opuste i nema se vremena. Umesto toga porno.
Nema se vremena za pozadinu dogadjaja, zdere se ono sto serviraju mediji pod kontrolom korporacija.

Svi su potrosaci.
Obrazovaniji i/ili bogatiji zderu finije sadrzaje. Oni poznaju marke kvalitetnih sireva.

Secate li se BLM pokreta? Jadni crnci! Ukidanje policje...
Sve je posluzilo za predizbornu kampanju?

Secamo li se Rio Tinta kod nas?
Secamoli se kako je Toma Nilkolic dobio cestitke iz centrale EU pre okonncanih izbora?

Ili smo sve zaboravili?
 

MC_

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
3.695
Pohvaljen
4.272
Licemercine.

Ajde uplakani Berlidjaneri i Londonerija, za njih se moglo i ocekivati da naricu. Ali gledam ovih dana i one pajace iz Anonimusa, sto se kao bore protiv diktatora, eksploatatora, nepravdi i zla. Petnaest godina kursorom nisu mrdnuli, a sad se kao odjednon probudise.

- Kad americke korporacije pootpustaju stotine hiljada ljudi - cute ko zaliveni.
- Kada besne rasni nemiri i policijska brutalnost u Americi - cute ko zaliveni.
- Kada izbije pandemija nepoznate abominacije od virusa iz Kine a njene vlasti opstruiraju istragu - cute ko zaliveni.
- Kada americke kaubojcine rokaju po svetu - ovi opet cute ko zaliveni.
- Kada iste te neustrasive kaubojcine ostave brda oruzja serijatskim fanaticima i divljacima - Anonimusi opet cute.
- Kada Severna Koreja pravi koskanja u regionu ili se pojave novi dokazi o zverstvima koje cini svom narodu - Anonimusi opet cute.
- Kada kauboji kazu da stite svoje interese drzeci stotine baza sirom cele planete - Anonimusi cute.

A kada jedna Rusija, nakon 8 odnosno 20 godina trpljenja da joj NATO gamize ka granici, i kad dodje na 700 km od njene prestonice, udje u Ukrajinu da stiti svoje interese... eto ti odma desetine hiljada Anonimusa koji se bude iz anestezije da sire lazi o Rusiji i obaraju joj sajtove i komunikacije.

Zapadni svet je postao jedno leglo licemernih leftardskih p..di, koji su pokazali svoje pravo lice. I tu ne mislim samo na vlade nego i na narode. Ljudi naricu po internetu "ajao, ajao, ja nisam ocekivao ovako nesto". A kada njihove drzave i korporacije rade to vec decenijama, cute ko zaliveni. Licemerje preko svake granice.
Bender, veruj mi. Tvoje razmisljanje i razmisljanja mnogih ovde koje sam vec bio naveo daleko su iznad nivoa ljudi koji su na zapadu profesori.
A koje sam upoznao.
 

Mikie

Higher intermediate
Učlanjen(a)
26.08.2019.
Poruke
1.287
Pohvaljen
3.344
Није АВ измислио ботовање. Ово на западу је чисто ботовање, и то не уз помоћ неких сендвича, него најобичнијим алгоритмима.

Оно што следи, тј. већ се догађа, да ће сву кривицу за инфлацију, рецесију, стагфлацију, депресију, бацити на ово у Украјини.

То је оно што им је и било потребно.

Нагли раст цена енергената, нафте, житарица се већ види на берзама. Сетва у Украјини као једном од највећих извозника тек треба да почне.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Vrh