Iskustvo poslovanja na 14 različitih tržišta, kao i posebno razvijena dugogodišnja saradnja sa gradskim vlastima u Moskvi pokazuje da je Srbiji potrebna radikalna promena zakonodavstva u oblasti taksi usluga. Da bi se Beograd i ostali gradovi Srbije razvijali i postali savremeni "pametni gradovi", država bi morala temeljno da izmeni zakone u oblasti taksi prevoza, pre svega u oblasti regulisanja cena i vođenja prilično rigidne politike izdavanja licenci za nove vozače. To u razgovoru za B92.net kaže Anton Petrakov, direktor za vezu sa državnim organima Yandex.Taxi.
To mišljenje podelio je i tokom prezentacije "Smart City" na konferenciji Innovation Talk koja je ove nedelje održana pod pokroviteljstvom Ministarstva za inovacije Srbije.
"Koncept 'Smart City', između ostalog, podrazumeva značajno smanjenje upotrebe i čak potpuno napuštanje ličnih automobila. Ako je u gradu dobro razvijen, ne samo tradicionalni javni prevoz, već i 'lični' (taksi, car sharing), koji je jeftin i udoban za korišćenje, njihov automobil postaje nepotreban. Zašto gubiti vreme i novac za kupovinu automobila, osiguranje, održavanje, traženje parking mesta, brinući o sigurnosti vozila dok šetate ili dok idete u restoran, kada u bilo kom trenutku i u bilo kom mestu u gradu možete naručiti jeftini taksi? A ako želite da vozite - koristite car shering: brzo će te pronaći automobil u vašoj blizini sa vašeg pametnog telefona, odvesti se tamo gde želite, i ostavite auto na ulici za sledeće korisnike", kaže Petrakov.
Prema njegovim rečima, u mnogim razvijenim gradovima sveta to se već dešava. "Nažalost, u Srbiji to nije moguće zbog ozbiljnih zakonskih ograničenja u oblasti taksi usluga. Cene prevoza se utvrđuju zakonom i veoma su visoke. Interesantno je i da je Srbija u sve većem deficitu sa vozačima javnog prevoza koji odlaze u inostranstvo a sa druge strane taksisti imaju sve više ograničenja zbog zakonodavstva".
"Taksi tržište u zemlji je trenutno u ozbiljnoj krizi, a ako se ništa ne uradi, za nekoliko godina će i nestati. Taksisti, naravno, brinu o svojim zaradama i mogu ih shvatiti. Iz istog razloga, protestuju protiv dolaska tehnoloških platformi, verujući da one uzimaju njihov novac i ne osiguravaju sigurnost prevoza. Ali kako pokazuje naše iskustvo, sve se događa potpuno suprotno: kada se cene za prevoz smanje i tržište postaje otvoreno, vozači počinju zarađivati više. Platforme poput naše pomažu u tome: zahvaljujući modernim tehnologijama, vreme mirovanja i čekanja vozača je smanjeno nekoliko puta, tako da stvarno zarađuju većinu radnog dana. Zahvaljujući otvorenom tržištu pojavljuju se nove kompanije, dolaze veliki igrači, koji počinju da se takmiče ne samo za putnike, već i za vozače", smatra Petrakov.
Po rečima Antona Petrakova, čak u jednom od najskupljih gradova na svetu u Moskvi - prosečna cena vožnje taksijem je približna kao i u Beogradu, dok je prosečna plata dva puta veća. Pored toga, važeći zakon je napravljen tako da dobijanje taksi licence u zemlji već duži niz godina je nemoguć. Broj vozača je prirodno smanjen, a za one koji žele da zaradjuju dodatni novac, postoji samo jedan izlaz - da se to uradi nezakonito, zaobilazeći zakon i poreze.
Na pitanje kakva su iskustva YandexTaxi u tom smislu na drugim tržištima, Petrakov objašnjava iskustvo koje imaju sa Moskvom, gde sa lokalnim vlastima imaju temeljnu saradnju u oblasti javnog prevoza i imaju više servisa i aplikacija koje pomažu ljudima da stignu od tačke A do tačke B.
"Yandex je osim taksi prevoza doneo i druge servise koji su veoma korisni za one koji ih upotrebljavaju. Sa jedne strane imate visoku cenu usluge, velike gužve po gradu i mnogo vremena je potebno da na primer stignete od kuće do posla. Sa druge strane grad može to da reši ali je to skupo, nemaju ekspertizu o detaljima i mehanizmima kako saobraćaj funkcioniše. Mi smo pre pet godina postpisali ugovor sa gradom Moskva gde smo imali 'road map', počeli smo da dajemo podatke gradu o saobraćajnim gužvama, koje dobijamo od korisnika Yandex mapa i navigacije a to je skoro svaki stanovnik Moskve sada. Znamo takođe brzinu svakog automobila u Moskvi, što omogućava predviđanje dinamike saobraćaja u narednih pola sata na primer. Oni su nama počeli da dostavljaju informacije o zatvorenim ulicama ili oblastima, hitnim građevinskim radovima, o novim putevima kako bi ih ucrtali na mape i kako bi korisnici mogli da ih koriste", objašnjava Petrakov i dodaje da je veliki projekt u Moskvi bio da se praktično razvije taksi servis.
"Pre pet godina je bilo 90 odsto nelegalnih taksista. Ljudi su uzimali taksi, odnosno nismo mogli da kažemo da je bilo taksista uopšte. Postojala su privatna kola koja su prevozila ljude, korisnici nisu znali ko su oni, očekivali su ekstra novac za uslugu, cena je bila previsoka, to je bila siva zona. Odlučili smo da lansiramo ekstra usluge Yandex-a, počeli smo da proveravamo dozvole koje grad izdaje taksistima, da li je auto legalan ili ne, razmenjivali podatke kako bi se ustanovilo koliko je automobila potrebno za grad Moskvu. Ta saradnja i različiti projekti su snizili cenu taksija za dva do tri puta u odnosu na period od pre pet godina a u isto vreme broj taksista je porastao sa 25.000 na 70-75.000, koliko ih je danas. U isto vreme prihod svakog taksiste je porastao zato što je usluga taksija postala dostupona, svaki stanovnik može da je priušti, može da plati relaksirano, karticom, prijemčivo je za korišćenje i za turiste i za stanovnike", navodi Petrakov.
Ono na šta se sada koncentrišu u daljem razvoju je pitanje bezbednosti. "Razvijamo analitiku da pratimo brzinu vozača, da vidimo da li krši ograničenje brzine. Glavni cilj je ne samo da napravimo pouzdan i jeftin taksi prevoz nego da biznis bude siguran, da se ne kupuju novi uređaji, nego da koristimo našu tehnologiju, pametne telefone i tablete".
Dejan Jefim, menadžer Yandex.Taxi za Srbiju i zemlje Centralne Evrope smatra da je taksi biznis u Srbiji malo potisnut sa ovakvim zakonskim odredbama kojima je ograničen broj licenci koje izdaje grad i jako je mali, a i cena je regulisana i može da bude prilično visoka.
"Ima ogromnog prostora da se taksi prevoz ovde razvije, nevezano za nas kao kompaniju. Ovde je mnnogo teško dobiti taksi, to sve proizilazi iz tih problema. Mislim da bi trebalo da se razmisli da bude više vozila. U tom slučaju porašće potražnja za uslugama i ja mislim da je reč o rastu od tri ili četiri puta u odnosu na ono što je danas. Kad bi ljudi počeli više da koriste taksi usluge kao u drugim gradovima, mnogo više posla bi tu moglo da se napravi. Zna se koliko ima taksista sada, to je 6.650 licenci, neki slični gradovi imaju čak 30.000", kaže Jefim.
Na konstataciju da verovatno postoji strah taksista da bi to moglo da smanji njihov obim posla, Jefim kaže da je na primer u Moskvi obim posla jako skočio sa primenom novih tehnologija.
"Mi smo u u toj priči na strani taksista, oni su naši partneri. Za razliku od nekih, mi radimo sa taksistima koji maju licence, bez njih ne možemo. Verovatno je prisutan strah da će pasti posao ako se bilo šta promeni u toj sferi, ali tu nema razloga za strah pošto bi obim posao sigurno porastao. Treba samo napraviti pametno rešenje povoljno i za građane i za taksiste".
Jefim navodi da to donosi brojne prednosti. "Sad sam zakasnio na intervju jer je gužva u gradu. Taksi usluge su u Beogradu realno malo skupe, taksi je ovde neka luksuzna usluga, koja se koristi kada nema druge opcije. Ljudi koriste gradski saobraćaj. Kada bi se to promenilo i vozači bi imali više posla, mislim da bi se i promet popravio pa bi se brže odvijalo, vožnje bi bile brže. Kad se razvije tržište, zarada taksista uvek poraste, cena se smanjuje, kraće su rute za stranke, sve mnogo brže ide i na račun toga se zarade taksista povećavaju jer je više vožnji".
Upitan o iskustvima u Srbiji za nekoliko meseci poslovanja, Jefim kaže da je njihova prednost to što nisu taksi firma nego tehnološka firma. "Prednost je da agregiramo više partnera, trenutno šest, tako da napravimo veću količinu vozila, poboljša se usluga, brže dođe taksi, bolje su vožnje za taksiste jer oni ne vole prazan hod. Može da se prati vozilo, bezbednije je, integrisano je plaćenje. Budućnost definitivno nije u telefonima, sigurno je u aplikacijama. Kako će se to podeliti na male i velike igrače? Mislim da će biti uvek neka konkurencija, to je dobro za sve. Mi konkurenciju volimo. Taksisti se boje takvih tipova konkurencije kao što je Car:go koji ima tu nelojalnu prednost da ne treba da se drži tih zakonskih odredbi koje taksisti moraju da poštuju. Mi smo njihovi pratneri, sami taksisti nas ne vide kao pretnju".
"U Beogradu ima toliko posla da nema brige ni za koga", zaključuje Jefim.
