PRIČA JEDNOG TAKSISTE Život mi je prošao u čekanju mušterije
Andriana Janković | 27. 03. 2016 - 18:00h
- Dnevno, ljudi kasne u proseku pola sata. Nedeljno, to je 15 sati. Na godišnjem nivou taj broj iznosi 180 sati. E sad to pomnožite sa 40 godina koliko radim i dobićete broj koliko je meni života prošlo u čekanju mušterija - počinje svoju priču za "Blic" taksista Laki.
Jedan beogradski taksista Laki želeo je s nama da podeli priču o - čekanju. Laki je izgledao kao da mu je vreme najdragocenija stvar na svetu, pa ga stoga razumemo što nije našao ni vremena da ga u taksiju i fotografišemo.
Kako priča Laki, u "njegovo vreme" niko nije kasnio, a ljudi su su vaspitavani da poštuju i svoje i tuđe vreme.
- I dan danas, nikad nisam dugo čekao stariju osobu. Mušterije koje čekam su obično između 17 i 25 godina starosti - kaže Laki.
Kako navodi, nekad se čak desi da klijenti toliko kasne, da se on okrene i krene nazad.
- Nakon čekanja od nekih desetak minuta, ja pomislim da je vožnja otkazana, ali taman kad krenem ka taksi stanici, dobijem poziv od stranke koja se izvinjava što kasni i pita me da se vratim - objašnjava on.
Laki takođe kaže da sve ove godine radi noćnu smenu i da se zapravo tek tada vidi nekultura današnje omladine.
- Ono što je poražavajuće je to da pre 20 godina nije postojao slučaj da neko uđe u taksi sa hranom ili pićem. Sada, posle 2 sata ujutru retko ko uđe bez hrane ili pića. Hajde što uđu sa pićem, nego su ta pića obično u čašama koje su samo izneli iz kafića - navodi ovaj taksista koji ne može da veruje da ne postoji mama koja nije rekla svom detetu da nije lepo jesti i piti u taksiju.
Kada je reč o neobičnim situacijama, Laki izdvaja jednu.
- Vozio sam jednog mladića kući i kada smo stigli na adresu, nisam mogao da ga probudim. Na kraju sam morao da zovem policiju kako bi mi pomogli - kroz osmeh kaže on.
Evo baš pre neki dan nisam naplatio vožnju jednom deki. Em je relacija bila jako kratka, em znam da on taksi nije zvao "iz besa", nego jer stvarno ne može sam
Taksista
Osim nekoliko izbegavanja plaćanja i nereda koji klijenti ostavljaju za sobom, Laki kaže da u ovoj profesiji postoje i lepi momenti.
- Evo baš pre neki dan nisam naplatio vožnju jednom deki. Em je relacija bila jako kratka, em znam da on taksi nije zvao "iz besa", nego jer stvarno ne može sam - iskren je ovaj vozač.
Takođe, često se dešava da u blizini romskih naselja žene sa malom decom čekaju na stanici, pa ako se radi o vožnji do Instituta za majku i dete ili do bolnice - vozi gratis.
- Taksisti u toku dana učine najmanje 500 dobrih dela, a u tom danu se nađe jedan koji "prevari" mušteriju - naglašava Laki i dodaje da mu jako smeta da taj jedan koji je prevario klijenta dobije pažnju i da se zbog njega degradira cela profesija.
http://www.blic.rs/vesti/beograd/prica- ... je/ndb3b3g
