Danas sam jos jednom prosetao Tasom. Ovog puta bilo je predvecerje i atmosfera je bila vrlo prijatna - valjda zato sto jos nije pao mrak, bilo je dosta ljudi u parku, i buduci da nisam morao da se oslanjam na skromno osvetljenje, mnogo bolje sam video neke detalje.
Sada sam uveren da atmosferu ponajvise kvari nedostatak trave. Mozda je seme bilo los izbor. Koliko se secam do sada su uglavnom pri rekonstrukciji parkova postavljali busen, tzv. tepih travu. Sad ne znam bas koliko ima istine u tome da su seme pojele ptice. Npr. u mom dvoristu smo uvek semenom sadili travu, a ptica ima koliko volis, i uvek je trava izrasla na celoj povrsini, negde brze, negde sporije - tako da mislim da travi samo treba vremena.
A trava kada izraste verujem da ce promeniti utisak o parku. Sada sve ovo sivo-belo na braon zemlji deluje malo otuzno i depresivno, a zamislite kada sve to okolo zazeleni i kada se napravi kontrast koliko ce lepse biti
Nadam se, i voleo bih da ne gresim u ocekivanjima, da ce Zelenilo nastaviti da sadi cvece i nisko rastinje sirom parka - toga bas fali iz sadasnje perspektive.
Rekonstruckija, ruku na srce, jos nije gotova. Ostalo je jos radova na poplocavanju oko fontane, a i sam vodoskok ce, po mom misljenju, dosta uticati na atmosferu u parku. Ono sto je vec sada vidljivo jeste da ljudi rado koriste centralnu stazu kao mirniju alternativu uzurbanom Bulevaru.
Najvise polemike, koliko vidim, i dalje se vodi oko dizajna mobilijara. Ali ponavljam, u google bar ukucajte "Jovan Mitrovic", pa u levom meniju kliknite na "Images". Jednostavno - moderan minimalisticki dizajn je njegov fazon. Ko je ocekivao nekakve raskosne cesme i fontane sa ukrasima, kupidonima, lavovima, jonske, dorske i korintske stubove, balustere, kamene labudove, trijumfalne kapije, ukrase od kovanog gvozdja itd. - grdno se prevario. Iskreno, i nemojte me pogresno shvatiti, mislim da se u tome ogleda izvestan beogradski kompleks i zal za nekakvom istorijom koju nikada nismo imali. Tu nisu samo ljudi krivi sto se tako misli - izvesna mitologizacija istorije u prethodne dve decenije je ucinila svoje, pa sada zivimo u iluziji da smo imali nesto divno sto su zli komunisti prekinuli i unistili. A govoreci o tradiciji, informisite se pazljivo - Tasmajdan je postao park 1954. godine (!!!). Dakle, u pitanju je jedan moderan, savremeni gradski park i nidje veze sa dvorskim vrtovima i slicnim glupostima nema.
Meni sam dizajn zato uopste ne smeta koliko izbor boja i materijala. Mitrovic dosta voli da koristi belu i mislim da bi bilo zanimljivo videti beli mobilijar u parku. To bi uostalom i dalo malo retro izgleda Tasu, narocoto kod klupica. Sto se materijala tice, na renderima se videlo da je trebalo da se koristi dosta vise drveta (npr. za sahovski kutak). Obozavam drvo kao materijal (ekolozi, ne mrzite me) i zaista mislim da bi lepse leglo nego sivi metal. S tim u vezi ostaje i zal za stazama od stampanog betona koje bi imitirale teksturu drveta - ali sta cemo kad mora kum iz "MN Loznice" da dobije pos'o
Inace, stampani beton sa teksturom drveta mozete videti u basti "Costa coffeja" u Goce Delceva na NBG - iz daljine biste lako mogli da se zaje*******ete...
I jedna zamerka na diskusiju - shvatam da je woolnica mozda preemotivno reagovala, ali na njeno branjene rekonstrukcije parka odmah su se javile dve, po meni, sumanute reakcija - prvo, da brani vlast (iako zena ni jednim slovom vlast nije pomenula), a odmah zatim da je u rodbinskim vezama sa izvodjacima radova ili vlasnicima Madere. Znam da je politika uzela i previse maha u Srbiji, ali konstantna podela na "nashe" i "njihove" nece nas dalako odvesti. I nekada zaista nije tesko da prihvatite da se neko jednostavno ne slaze sa Vama i da ima drugacije misljenje ili ukus, a da pri tom ne posegnete za jeftinim etikitiranjem. To je postulat zivota u demokratiji za koju se svi, makar deklarativno, zalazemo. Trudite se da u diskusijama svoje stavove branite argumentima kojih nikada ne nedostaje
I za sam kraj - fotka iz gotovo istog ugla kao prosli put: