Svetska politika

[Beki]

Guglaj.

 

[dveipola]

Guglaj.

Не треба ми да гуглам, да бих читао некакве умотворине са гугла. Знам све врло добро. У Русији живи 195 различитих народа. Заиста не знам на које си делове и народе мислио, пошто сигуран сам да ниси мислио на 195 нових држава.

 

[Beki]

Na 30 posto teritorije Rusi nisu većina.

 

[dveipola]

Na 30 posto teritorije Rusi nisu većina.

Може ли извор калкулације? 3/4 територије Русије је практично ненасељено, или јако ретко насељено. Тако да ових 30% територије нема много смисла. Можда си мислио да 30% становништва Русије нису Руси?

Такође, да ли су неки од тих народа или неки од федералних субјеката РФ тражили независност од Русије?

 

[Beki]

Ne traže ni Ukrajinci da budu deo Rusije pa jbg, treba ih priključiti, oni su Rusi i ne pitaju se. Na 30 posto teritorije Rusi nisu većina i da, oko 30 posto nisu Rusi.

 

[dveipola]

Na 30 posto teritorije Rusi nisu većina

Ne znam zaista odakle ti taj podatak.

Ako pogledaš kartu, jasno je da taj podatak nije tačan. Možda 30% naseljenog dela teritorije. 30% ukupne teritorije fizički nije moguće.

 

[Zuma]

Maločas sam spomenuo realizam, odnosno pisao o sukobu između idealističkih političkih teorija i životne prakse gde ishode određuje odnos snaga i volja da uradi ono što diktiraju događaji i nužda, a ne samo želje. Odmah posle toga sam naleteo od jedan izuzetni i, čini mi se, VEOMA poučni video. Ne samo što nauke tiče, nego baš politike.

Za vaš život se svakog dana, minuta i sekunde na život i smrt bori čitava jedna vojska. Ne traže ništa za uzvrat i uvek su na zadatku, spremi da umru. Bez njih ne bi poživeli ni dva sledeća dana. Možda bi i to trebalo imati na umu kad se razmišlja o osnovim principima života, zašto postoji i uspeva da se održi, i u biologiji i u politici.

 

[Beki]

To je karta SSSR. Tu je još gora situacija.

Ajde, uzmi princip po kom hoćeš etnički da deliš Rusiju, situacija će samo biti još gora od mojih velikodušnih 70 posto.

 

[dveipola]

To je karta SSSR. Tu je još gora situacija.

Da ti pomognem da podeliš gde je Rusija, pošto ne umeš na prethodnoj karti:

Ajde, uzmi princip po kom hoćeš etnički da deliš Rusiju, situacija će samo biti još gora od mojih velikodušnih 70 posto.

Gora u odnosu na šta? Rusija je po ustavnom uređenju mnogonacionalna država u kojoj za razliku od Ukrajine se poštuju prava svih naroda koji žive u njoj. U Rusiji ne postoje nacionalne manjine, jer su po ustavu to sve narodi Rusije.

 

[nensav]

Batalite rusiju, Zumino vidjenje neodgovara nama zbog madjara, albanaca, pa potencijalno i bugara, rumuna, sandžak....

 

[Igor]

Da ti pomognem da podeliš gde je Rusija, pošto ne umeš na prethodnoj karti:

Gora u odnosu na šta? Rusija je po ustavnom uređenju mnogonacionalna država u kojoj za razliku od Ukrajine se poštuju prava svih naroda koji žive u njoj. U Rusiji ne postoje nacionalne manjine, jer su po ustavu to sve narodi Rusije.

Ja sam za to da preuzmemo nenaseljeni deo, računam da niko neće imati ništa protiv a postoji mogućnost da neće ni primetiti.

 

[Zuma]

Batalite rusiju, Zumino vidjenje neodgovara nama zbog madjara, albanaca, pa potencijalno i bugara, rumuna, sandžak....

Samo da se razumemo, ta vrsta surove realpolitike nije nešto što ja podržavam ili ne podržavam. To nema veze sa mojim željama. Prosto kažem da je tako bilo i biće, ukazujem na ono što će u praksi oblikovati događaje, čemu stvari teže, da bih smanjio uticaj nerealnih očekivanja, fantaziranja i propagande sa svih strana. Ne mogu da se ljutim na zimu ili leto. Oni prosto jesu.

 

[nensav]

Samo da se razumemo, ta vrsta surove realpolitike nije nešto što ja podržavam ili ne podržavam. To nema veze sa mojim željama. Prosto kažem da je tako bilo i biće, ukazujem na ono što će u praksi oblikovati događaje, čemu stvari teže, da bih smanjio uticaj nerealnih očekivanja, fantaziranja i propagande sa svih strana. Ne mogu da se ljutim na zimu ili leto. Oni prosto jesu.

Možda i bude tako. Ali dosada, barem u evropi, pitanja granica se nije potezalo. U stvari jeste, na kosovu, na našu štetu. Bojim se da šteta ne bude još veća. Teško ćemo ga povratiti ali imamo taj princip nemenjanja granica u našu korist. Pa ko zna, nekada, možda...

 

[Beki]

Da ti pomognem da podeliš gde je Rusija, pošto ne umeš na prethodnoj karti:

Gora u odnosu na šta? Rusija je po ustavnom uređenju mnogonacionalna država u kojoj za razliku od Ukrajine se poštuju prava svih naroda koji žive u njoj. U Rusiji ne postoje nacionalne manjine, jer su po ustavu to sve narodi Rusije.

Nenaseljeni ili slabo naseljeni delovi opet moraju biti deo nečega i podeliti se kada se bude delilo po principu - jedna država, jedan narod. Sve je deo nečega i neko tu živi, nekad bliže, nekad dalje.

Ustav Rusije je nebitan jer Rusija krši Ustav Ukrajine. Dakle, nema Ustava država, samo delimo teritoriju narodu koji tu živi.

A i to su narodi Rusije, i dalje nisu Rusi. A mi delimo po principu - jedna država, jedan narod.

Sve osim crvene boje automatski ide van Rusije, a žuti delovi se dele po tome ko tamo živi, pa makar bio jedan čovek. Ili po tome ko im je najbliži ondosno neka teritorija na kojoj nekoga ima više.

Ili po republikama da se deli, Jakutija je na primer 5 puta veća od Ukrajine, a Rusi su tamo manjina. Što ujedno i pokazuje etničku strukturu tih prostora.

 

[dveipola]

Wishful thinking.

 

[Beki]

U svakom slučaju, kada bi se deo Ukrajine po principu ,,Jedna država, jedan narod" pripojio Rusiji, taj deo bi činio fazon 0,5 posto teritorije Rusije.

Deo Rusije u kom ne žive Rusi je svakako mnogo veći od tih 0,5 posto, bio on 5, 15, 30 ili 70 posto.

 

[boca-ica]

Auuu ... Školska logika nije ista kao carska
Carske logike nemate, a delili bi carevine.

 

[Zuma]

Možda i bude tako. Ali dosada, barem u evropi, pitanja granica se nije potezalo. U stvari jeste, na kosovu, na našu štetu. Bojim se da šteta ne bude još veća. Teško ćemo ga povratiti ali imamo taj princip nemenjanja granica u našu korist. Pa ko zna, nekada, možda...

Stabilnost u međunarodnim odnosima je karakterstika jasne dominacije neke velike sile, postojanja neke imeprije koja je stvari uglavnom uredila po svom ukusu pa ne dozvoljva da se menjaju. Pax Romana recimo, vreme Britanske imperije, ili aposolutna dominacija Amerike posle drugog svetskog rata na "zapadnom" delu sveta. Samo tako postoji široko rasprostanjeni skoro globalni mir, kad ga neka isto tako globalna država silom nametne. ZATO se pitanje granica u Evropi nije potezalo. Plus što je WWII još bio svežem sećanju. Sada su ti ljudi pomrli, pa se glavešine više ne plaše ni nuklearnog rata, a kamoli običnog, jer im ništa od toga nije u ličnom sećanju. To su istorijski ciklusi koji se relativno redovno ponavljaju. Treba im više vremena da ubede i narod, ali programiranje uma je davno počelo. Kad u svetu stisak velikih hegemona počne da popušta, ONDA se povećavaju izgledi da se razni problemi ponovo mogu rešiti ratom, svi počnu da se naoružavaju, nesigurnost se povećava, i onda počinje ponovo da se razmišlja ko je jak a ko je slab, i ko ima koliku teritoriju i resurse. Ono što je bilo u nekom od tih mirnih perioda ne znači da će nužno postojati i dalje, kad svetske policije više ne bude.

 

[Zuma]

"Ono što je bilo u nekom od tih mirnih perioda ne znači da će nužno postojati i dalje, kad svetske policije više ne bude."

A sada jedna Bosanska ... da se, ne samo pročita nego i OSETI, kako se lako, brzo i radikalno stvari menjaju.

1990. godina:

Josip Pejaković i Omer Pobrić - Kaži Moja Jugoslavijo (1990)

 

[Beki]

Ne treba ništa da se deli i da se menjaju granice prema UN-u.

Izuzetak je Palestina koja već ima status stalne države posmatrača u UN-u.

Nad tim narodom se vrši genocid.

Nad ruskim u Ukrajini ne. Da podsetimo, nijedan jedini Rus nije ubijen u Ukrajini pre nego što je ruska vojska upala u Ukrajinu 2014. godine.

Sve oko ruskog jezika i svega sličnog se dešava posle 2014. i upada Rusije u Krim i Donbas i početka invazije. Što i dalje nije naravno opravdanje za sve negativno i loše.

Ali redosled događaja mora da se zna i ko je upao da deli teritorije.

 

[Zuma]

Da, redosled događaja mora da se zna. Znači i sve ono što je bilo PRE Ruskog upada u Ukrajinu. Zašto je on postao politički moguć. Zašto u glasanjima u UN Amerika i par njenih vazala u Evropi ostaju usamljeni u osudama Rusije. Jer bi bar tu stvari trebale da budu savršeno čiste. Rusija je "agresor", a ogroman procenat sveta ekonomski i politički zavisi od Amerike i Evrope, a NE od Rusije. Mogu da glasaju protiv Rusije kad hoće i kako hoće, čak i bez razloga, ništa im se ružno neće desiti jer OD NJE nisu zavisni, za razliku od znatnih rizika u suprotstavljanju ekonomskom i vojnom divu kao što je Amerika. Pa IPAK tako veliki broj zemalja rizikuje i ne osuđuje Rusiju, ne glasa za silne rezolucije protiv nje. Šta misliš zašto tolike zemlje po svetu vode tako suludu i kontra intuitivnu politiku? Možda im je očigledno nešto što tebi nije? Ko je tu VIŠE u pravu, recimo?

 

[nensav]

Stabilnost u međunarodnim odnosima je karakterstika jasne dominacije neke velike sile, postojanja neke imeprije koja je stvari uglavnom uredila po svom ukusu pa ne dozvoljva da se menjaju. Pax Romana recimo, vreme Britanske imperije, ili aposolutna dominacija Amerike posle drugog svetskog rata na "zapadnom" delu sveta. Samo tako postoji široko rasprostanjeni skoro globalni mir, kad ga neka isto tako globalna država silom nametne. ZATO se pitanje granica u Evropi nije potezalo. Plus što je WWII još bio svežem sećanju. Sada su ti ljudi pomrli, pa se glavešine više ne plaše ni nuklearnog rata, a kamoli običnog, jer im ništa od toga nije u ličnom sećanju. To su istorijski ciklusi koji se relativno redovno ponavljaju. Treba im više vremena da ubede i narod, ali programiranje uma je davno počelo. Kad u svetu stisak velikih hegemona počne da popušta, ONDA se povećavaju izgledi da se razni problemi ponovo mogu rešiti ratom, svi počnu da se naoružavaju, nesigurnost se povećava, i onda počinje ponovo da se razmišlja ko je jak a ko je slab, i ko ima koliku teritoriju i resurse. Ono što je bilo u nekom od tih mirnih perioda ne znači da će nužno postojati i dalje, kad svetske policije više ne bude.

​

Sad si me zbunio. Mislio sam da furaš multilateralnu priču. Što više sila to stabilniji i bolji svet

 

[Zuma]

Sad si me zbunio. Mislio sam da furaš multilateralnu priču. Što više sila to stabilniji i bolji svet

Da, tako je, samo što je puno objašnjenje malo komplikovanije a nemam baš previše ni vremena ni volje da i dalje pišem eseje. Ali vrlo kratko:

Znatna dominacija nekog velikog svetskog hegemona proizvodi globalni mir ali i niz nepravdi jer on eksploatiše sve druge bez mogućnosti da bude kažnjen. I to radi u miru jer mu se niko ne može suprostaviti. Kad njegova snaga počne da slabi, jer počinju da jačaju druge velike sile, onda postaje opasno, jer se nova ravnoteža retko kad može stvoriti mirnim putem. Manje zemlje počinju da ratuju jedna protiv druge jer ni jedna velika sila više nema apsolutnu nadmoć. Veliki nekada nemaju snage da reše lokalni konflikt, nekada nemaju interesa, a nekada neka manja zemlja uđe u savez sa suparničkom velikom silom, pa bivši hegemon opet ne može OTVORENO da interveniše protiv nje. Zatim je problem što nikome nije unapred jasno koliko je stvarno jaka nova velika sila koja je u nastajanju. Pa stara velika sile može pokušati da spreči ravoj nove velike sile dok misli da je ona još uvek bitno slabija od nje. To je opasno vreme previranja, promena i međusobnog testiranja. Ako budemo imali sreće, vremenom nastaje relativna ravnoteža snaga između velikih sila (zbog mogućosti dinamičkog udruživanja dve u nekom trenutku slabije velike sile protiv treće, u tom trenutku najjače, što u sistemu stvara adaptivnu i stabilišuću negativnu povratnu spregu), ako ih ima bar tri. Dakle onda mogu stupati u privremene koalicije 2:1 ako jedna od njih (ili dve) malo oslabe (ili češće, mogu pretiti da bi to mogle da to urade u konfiguraciji svi protiv svih, 1:1:1), da joj se suparnik ne bi previše polakomio. Ovo balansiranje tri ili više velikih igrača nekada proizvodi period relativno stabilne ravnoteže koji takođe može da kao rezultat ima uglavnom mirno stanje u svetu, ne baš isto ali slično kao kad postoji samo jedan hegemon. Veliki su tada već naučili da se ne isplati izazivati drugu veliku silu jer je to isuviše skupo, pa to više ne rade otvoreno ili bar ne sa velikim ambicijima. Znaju se, bar približno, i sfera uticaja. Ko koju teritoriju smatra svojim lovištem, što takođe smanjuje potencijal za pogrešne procene. To tako može da potraje neko vreme, dok jedna od velikih sila previše ne oslabi, pa održavanje ravnoteže straha i moći prestaje da bude moguće u toj konfiguraciji uticajnih zemalja. Onda idemo u nove ciklus traženja nove ravnoteže ili stvaranja novog, jednog i jedinog hegemona.