Moguće, međutim razlika između leve i desne slike je mnogo manja od razlike u izgledu neba posmatranog u gradu i leve slike. Kad god sam imao nažalost retku priliku da gledam noćno nebo negde gde je vazduh zaista čist i nema baš nikakvog svetla, uključujući u to i Mesec, pogled je bio bukvalno neopisiv.
Sećam se naročito jednog turističkog putovanja po Egiptu. Pošto su nas unaokolo vozili ne samo brodovima niz Nil, nego i autobusima, jedne noći bez Mesečine je tako vozač zaustavio autobus da malo protegnemo noge u nekoj dubokoj pustinji, desetinama kilometara daleko od bilo čega. Kad smo izašli, otišli malo dalje, i kad su nam se oči privikle na mrak, to je bio bukvalno šok. Samo ogromno nebo i nevidljiva zemlja. Horizont je savršeno ravna horizontalna linija 360 stepeni unaokolo. A iznad, i jedino što se vidi, samo nebeska "sfera" čije se fantastično bogatstvo i utisak koji na čoveka ostavlja zaista ne može opisati niti uporediti sa bilo čim. To mora da se vidi.
Ovakve fotografije pokušavaju da dočaraju upravo takav subjektivni utisak. Verovatno nisu verne u čisto fotografskom smislu, ali to jeste taj doživljaj. Pretpostavljam da na naš um noćno nebo ne deluje samo kao 2D skup osvetljenih tačaka svetla, pa da isti utisak zahteva baš fotografiju sa fotogrametriski preciznim ponavljanjem realnog nivoa osvetljenosti svake tačke. Tu je i neponovljivi doživljaj 3D prostora, i uticaj samo blago nagoveštenih zvezda koje su na ivici vidljivosti. Ko zna kakve sve trikove naš mozak tu koristi. Ali su definitivno slične slike, iako ne objektivne, ipak doneke bliske subjektivnom doživljaju neba u idealnim uslovima kao što su ovi koje sam opisao.