Šta je novo?

Svemirska istraživanja

SAOCOM 1B | Launch and Landing

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=lXgLyCYuYA4[/youtube]
 
Najvažniji direktan prenos u istoriji televizije. Ovo je restauriran snimak prve šetnje po Mesecu 20. Jula 1969. sa poboljšanim zvukom i dodatnom slikom iz Australije u samom početku (verovatno direktan signal sa tamošnje prijemne stanice). Fascinatan je i trud i hrabrost da se ovako nešto izvede pre čitavih 50 godina. Tada o uslovima na Mesecu nisu znali ništa. Pa čak ni, za početak, da li je zbog male gravitacije i 4,5 milijardi godina ekstremnih termičkih ciklusa hlađenja i grejanja površinski materijal smrvljen, a površina prekrivena ko zna koliko dubokom, finom i rastresitom prašinom u koju će svi kompletno da potonu. Zatim koliko će lender da se nakrivi čak i ako se to ne dogodi, što bi moglo da onemogući poletanje, i još maltene beskonačan spisak onoga što se tada takođe nije znalo, čak ni otprilike. Sve je to nadoknađivala luda hrabrost i volja da se uradi naizgled nemoguće. Evo dakle kompletnog TV prenosa koji je tada gledao bukvalno ceo svet.

Restored Apollo 11 Moonwalk - Original NASA EVA Mission Video - Walking on the Moon

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=S9HdPi9Ikhk[/youtube]

Apollo Lunar Surface Journal
https://www.hq.nasa.gov/alsj/
 
Naš Mesec, Jupiter i njegovi meseci. Zemlja osvetljava tamnu stranu Meseca.

f5dsf8f1ot061.jpg
 
Kako je snimljena ova fotografija?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=796026#p796026:fjv2ux9g je napisao(la):
Zuma » Uto Nov 24, 2020 8:16 am[/url]":fjv2ux9g]Naš Mesec, Jupiter i njegovi meseci. Zemlja osvetljava tamnu stranu Meseca.
Auuu kolko Mjeseeeca u jednoj fotografiji. O.O

Goran Bregović likes this.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=796053#p796053:1htbnfnj je napisao(la):
MC_ » 24 Nov 2020 10:44 am[/url]":1htbnfnj]Kako je snimljena ova fotografija?
Ne znam ali je zaista fascinantna. Ovde je diskusija na Redditu, ali je preuzeta sa drugog mesta pa autor nije prisutan.

https://www.reddit.com/r/space/comments ... its_moons/

Recimo, ovde se lepo vidi čak i ravan ekliptike, tj ravan u kojoj se oko Sunca kreće Zemlja i skoro sve planete. Ugao pod kojim Sunce osvetljava Mesec tačno odgovara liniji u kojoj su poređani Jupiterovi meseci zato što su u istoj ravni i Sunce, i Zemlja, i njen mesec, i Jupiter, i njegovi meseci. Ponekad, kad pogledmo u nebo i znamo šta gledamo, bukvalno možemo videti ravan ekliptike.

Inače, kažu da se čak i običnim digitalnim foto aparatom sa boljim zumom mogu snimiti Jupiterovi meseci. Ovo je jedna takva slika navedena u komentarima na Redditu.

P1020278.JPG
 
Hvala Zuma.
Nisam znao da se planete okrecu u istoj ravni.
Moram d aprocitam zasto je do t oga doslo, jer pretpostavljam prvobitno kretanje oko SUnca je bilo haoticnije.
 
Evo šta smo izgubili zbog svetlosnog zagađenja: beskrajno bogatu tapiseriju zvezdanog neba. Većina će se roditi i umreti a da ga nikada ne vidi onako kako su ga gledali svi naši preci. Ko je još noću bez Meseca bio na nekoj planini, u mraku, bez struje i svetla, i gledao u ovakvo nebo? Da vidi, i zaista oseti, gde živimo i šta se nalazi svuda oko nas.

Inače, od sada pa sve do 21. Decembra, Saturn i Jupiter su prividno toliko blizu da ih razdvaja samo deseti deo stepena. Poslednji put kada se to desilo čuveni Galileo Galilej, kome toliko dugijemo, bio je živ i posmatrao isti ovaj prizor.

9ocy7y0i8p061.jpg
 
Ovo su zaista izuzetni snimci kakve do sada nismo videli.

Stunning Views of Rocketlab and SpaceX Launches

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=SR6Z85X8i4o[/youtube]

I duža verzija samo, SpaceX

SpaceX Sentinel 6 Launch Remix - Tracking The Booster

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=sXup0kgkTCs[/youtube]
 
Prošle nedelje, na Suncu ...

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=gZPKkd5O9pw[/youtube]
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=797061#p797061:2d1vicbl je napisao(la):
Zuma » Пет Нов 27, 2020 7:22 am[/url]":2d1vicbl]Evo šta smo izgubili zbog svetlosnog zagađenja: beskrajno bogatu tapiseriju zvezdanog neba. Većina će se roditi i umreti a da ga nikada ne vidi onako kako su ga gledali svi naši preci. Ko je još noću bez Meseca bio na nekoj planini, u mraku, bez struje i svetla, i gledao u ovakvo nebo? Da vidi, i zaista oseti, gde živimo i šta se nalazi svuda oko nas.

То није баш тачно, та слика је едитована. Реалност изгледа отприлике овако:

milky-way-comparison-large.jpg
 
Moguće, međutim razlika između leve i desne slike je mnogo manja od razlike u izgledu neba posmatranog u gradu i leve slike. Kad god sam imao nažalost retku priliku da gledam noćno nebo negde gde je vazduh zaista čist i nema baš nikakvog svetla, uključujući u to i Mesec, pogled je bio bukvalno neopisiv.

Sećam se naročito jednog turističkog putovanja po Egiptu. Pošto su nas unaokolo vozili ne samo brodovima niz Nil, nego i autobusima, jedne noći bez Mesečine je tako vozač zaustavio autobus da malo protegnemo noge u nekoj dubokoj pustinji, desetinama kilometara daleko od bilo čega. Kad smo izašli, otišli malo dalje, i kad su nam se oči privikle na mrak, to je bio bukvalno šok. Samo ogromno nebo i nevidljiva zemlja. Horizont je savršeno ravna horizontalna linija 360 stepeni unaokolo. A iznad, i jedino što se vidi, samo nebeska "sfera" čije se fantastično bogatstvo i utisak koji na čoveka ostavlja zaista ne može opisati niti uporediti sa bilo čim. To mora da se vidi.

Ovakve fotografije pokušavaju da dočaraju upravo takav subjektivni utisak. Verovatno nisu verne u čisto fotografskom smislu, ali to jeste taj doživljaj. Pretpostavljam da na naš um noćno nebo ne deluje samo kao 2D skup osvetljenih tačaka svetla, pa da isti utisak zahteva baš fotografiju sa fotogrametriski preciznim ponavljanjem realnog nivoa osvetljenosti svake tačke. Tu je i neponovljivi doživljaj 3D prostora, i uticaj samo blago nagoveštenih zvezda koje su na ivici vidljivosti. Ko zna kakve sve trikove naš mozak tu koristi. Ali su definitivno slične slike, iako ne objektivne, ipak doneke bliske subjektivnom doživljaju neba u idealnim uslovima kao što su ovi koje sam opisao.
 
U nastavku svog ambicioznog plana pretvaranja Kine u svemirsku velesilu, upravo su uspešno spustili lender sa roverom na Mesec. Na taj način oni u ovom trenutku tamo imaju čak tri rovera. Ovaj poslednji je međutim najkompleksniji, sa najviše instrumenata, a ima i zadatak da pokuša da uzme uzorke Mesečevog tla i vrati ih na Zemlju! To je poslednji put uspešno urađeno pre 44 godine. Rover nije dizaniran da izdrži hladnoću Mesečeve noći, pa sve mora da sa završi do sumraka Mesečevog dana, odnosno za dve Zemaljske nedelje. Poslednje vesti kažu da je već završeno bušenje tla i da su uzorci uneti u letilicu.

Odvajanje lendera
https://videos.space.com/m/7AT6rCN9/see ... t=9wzCTV4g

Chang’e-5 landing on the Moon

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=9XYN5Vfr4fk[/youtube]

Poslednji kadar video snimka. Mesečeva površina sa vidljivom, senkom jedne noge lendera.

_115758609_screenshot2020-12-01at17.18.02.png

_115631188_lunar_sample640-2x-nc.png


https://www.bbc.co.uk/news/amp/science- ... t-55148998
 
I pošto će sada neko vreme biti aktuelan Mesec, evo do sada najdetaljnije fotografije. Ima 3674 × 3680 piksela. Da se detaljno upoznamo :)

yc110371f5261.jpg
 
@Zuma,

Meni je jedna od životnih želja da vidim Mlečni put u svom svom sjaju i veličanstvenosti. Na moju veliku žalost, nisam još uspeo to da ostvarim, a samo nebo zna koliko sam noćima tumarao vojvođanskim njivama, šumadijskim visovima, saharskim peskovima i pacifičkim ostrvima, u tom cilju :( Možda je i do toga što sam ćoroskop, ili što nemam umetničko oko. :( Eto, bar imamo tuđe fotografije.
 
Valjda ce ti Kinezi da potpale novu trku na Mesec. Nista dok Uncle Sam ne odresi kesu i stavi neki novi cilj, a sad ima ko da mu to i izvede i da se ne ugasi cela prica sutradan.
 
3. decembra Britansko kraljevsko astronomsko društvo je svečano predstavilo treću verziju zvezdanog kataloga sa detaljnim podacima 2 milijarde zvezda. Jedan od rezultata je i precizno merenje brzine Sunčevog sistema: 230 km/sec po obodu Mlečnog Puta, i 7mm/sec ka galaktičkom jezgru. Možete slobodno da skinete aplikaciju i bazu podataka, pa da se igrate navigatora u Zvedanim Stazama, ali sa pravim položajima i karakteristikama zveda.

Gaia: most accurate data ever for nearly two billion stars
https://ras.ac.uk/news-and-press/news/g ... lion-stars

Science with 1 billion objects in three dimensions
https://www.cosmos.esa.int/web/gaia

Gaia data access
https://www.cosmos.esa.int/web/gaia/data-access

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=BknZ2YxegIk[/youtube]

Geneva Gaia Early Data Release 3 Event (Gaia EDR3)
https://www.youtube.com/watch?v=QYFE-mk0rM0
 
Pratite zvezde na njihovom putu ka budućnosti sledećih 400.000 godina (vizuelizacija Zvezdanog Kataloga)

Gaia Early Data Release 3 - the journey of 1.6 million stars across the sky

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Jqaa8P2SE7w[/youtube]

Kliknite na OVU sliku ako smete :)

90e56a03-56fa-8ead-dce6-a91594b9a70b


The trails on this image show the displacement of stars on the sky 400 thousand years into the future.

A major improvement in Gaia Early Data Release 3 (Gaia EDR3) with respect to Gaia DR2 is the precision to which the motions of stars across the sky, the so-called proper motions, have been measured. The precision has increased by a factor of 2 because of the larger number of observations processed for Gaia EDR3 and the larger time difference between the first and last observation. We illustrate this through visualizing the motions of stars across the sky using the new Gaia EDR3 proper motions. The image above shows for 40 000 stars within 100 parsec distance from the sun how they move across the sky over 400 thousand years, each trail representing the displacement of one star. To make this more dynamic the following animation shows in short steps the displacements of these stars 1.6 million years into the future.
 
Meni licno je mnogo zanimljivija astrofizika od astronomije, a jedan od najboljih u tome je Leonard Suskind:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=2DIl3Hfh9tY[/youtube]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=eeIxHqtB_B8[/youtube]

U stvari moderna fizika/astrofizika se mnogo priblizila filozofiji i religiji, dosla je do nekih sustinskih pitanja, zato i jeste tako interesantna.
 
Večeras između 18 i 19 časova po našem vremenu kosmičkom poštom nam na Zemlju stiže paket iskopanog materjala sa asteroida 162173 Ryugu !!!

Kontejner sa Japanske letilice treba da padne na teritoriji Australije.

Pratite dešavanja na https://twitter.com/haya2e_jaxa

162173_Ryugu.jpg


[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=4xnInpqMiG4[/youtube]
 
Live strim počinje u 18 časova po našem vremenu

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Dq_6FRV91Hs[/youtube]
 
Vrh