Šta je novo?

Svemirska istraživanja

Na nebu se pojavila kometa!

To nije nešto što je moguće videti više puta u životu, bar ne bez pomoći teleskopa. U staro vreme bi to bilo znamenje velikih događaja. Pa da posle ne kažete da gledajući u mobilni i prateći "vesti", predskazanje niste ni videli.

Neposredno posle zalaska Sunca pogledajte ka severozapadu, neposredno ispod sazvežđa Velika Kola. Kometa ipak ne izgleda tako velika, pa pomaže ako imate dvogled, ili zum na kameri mobilnog telefona. Pa ko ima bude imao dobre slike komete iznad Srbije, da ih vidimo.

4354_sky_chart_showing_where_to_look_for_the_comet_in_late_july_to_the_northwest.jpg


https://www.nasa.gov/feature/how-to-see-comet-neowise/

ISS063-E-39888.JPG

Neowise_Moophz_2400.jpg
 
Još jedan prvenac i pravljenje dokumentacije za buduću galaktičku imperiju :lol:

Po prvi put imamo pravu fotografiju nekog drugog zvezdanog sistema gde se istovremeno vidi i centralna zvezda i dve njene planete. Ovo je snimila Evropska Južna opservatorija u Čileu, u pustinji Atakama. U pitanju je zvezda bez imena u sažvežđu Muve, 300 svetlosnih godina daleko. Mala pomoć je bila u tome što je u pitanju mlad i topao sistem, tek u nastajanju, pa su tople i planete, a ovo je infracrvena fotografija.

eso2011a.jpg

eso2011b.jpg


This image, captured by the SPHERE instrument on ESO’s Very Large Telescope, shows the star TYC 8998-760-1 accompanied by two giant exoplanets, TYC 8998-760-1b and TYC 8998-760-1c. This is the first time astronomers have directly observed more than one planet orbiting a star similar to the Sun.

The two planets are visible as two bright dots in the centre (TYC 8998-760-1b) and bottom right (TYC 8998-760-1c) of the frame, noted by arrows. Other bright dots, which are background stars, are visible in the image as well. By taking different images at different times, the team were able to distinguish the planets from the background stars.

The image was captured by blocking the light from the young, Sun-like star (top-left of centre) using a coronagraph, which allows for the fainter planets to be detected. The bright and dark rings we see on the star’s image are optical artefacts.

DJI_0641-Pano.jpg

eso1617e.jpg

eso1617h.jpg

potw2030a.jpg

eso1716a.jpg


https://www.eso.org/public/news/eso2011/
 
Iskustvo

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=m85qDk849_o[/youtube]
 
Tri rakete za Mars

19. Jul 2020., Emirati, iz Japana

Mars lansiranje UAE 1 2020.07.19.jpg

23. Jul 2020., Kina

Mars lansiranje Kina 2020.07.23.jpg

30. Jul 2020., USA

Mars lansiranje USA 2020.07.30.jpg.jpeg
 
Po prvi put u prenosu vidim sonični šok talas. Na vrhu rakete, pri nadzvučnoj brzini, vazduh više ne uspeva da se ukloni dovoljno brzo ...

file.php

Mars lansiranje UAE 2 2020.07.19.jpg

Mars lansiranje UAE 3 2020.07.19.jpg

Razdvajanje buster raketa

Mars lansiranje UAE 4 2020.07.19.jpg
 
Verovatno i Kinezi imaju nešto slično, ali u medijima se priča samo o Nasi i Masku.

ps: mnogo volim ove njihove skraćenice tipa SHERLOC
 
Dva dana posle uspešnog kraja test leta SpaceX kapsule sa ljudskom posadom, najzad su uspeli da "poskoče" u jednoj skoro duhovito redukovanoj test verziji budućeg univerzalnog svemirskog broda za Mesec i Mars. Fanovi su ekstatični pošto je Elon Mask ispunio sve mokre snove ne samo tinejdžera koji u ovo mračno vreme sanjaju o bar nečem vrednom svoje podrške, nego i mnogih daleko matorijih, onih koji razumeju važnost ovih pokušaja. Da bi se razumelo zašto je baš ovaj posebno zanimljiv, treba se setiti da im je nekoliko prethodnih pokušaja bukvalno odletelo u vazduh, mada ne kako je bilo očekivano, već u gigantskim eksplozijama. Zatim su nekoliko puta pokušavali da lansiraju ovu verziju, ali je uvek odbrojavanje bilo zaustavljeno jer je nešto pošlo naopako. Sada im je najzad to pošlo za rukom, ali na takođe spektakularno "zadovoljavajući" način (za mlađu publiku), pun vatre i eksplozija, kao u holivudskim filmovima. Treba pri tome imati na umu da je ovo čudo trenutno visoko 30 metara, tj kao se lebdi zgrada od 10 spratova.

"Uvećana verzija prvog toranja za vodu" broj pet, ili "konzerva broj pet", ili prosto SN5, se dakle najzad podigao, pri tome krenuvši prvo u stranu, zbog čega je lansirna rampa takođe odletela u vazduh, zatim malo lebdeo nakrivljen u stranu zbog samo jednog asimetrično postavljenog motora, da bi pri spuštanju taj prvi "full flow" raketni motor na metan sasvim bukvalno zapalio sam sebe, i to spolja, a ne samo iznutra. Zatim je "leteći toranj" izbacio smešne skraćene nogice, i sve zajedno je vrlo uspešno sletelo samo malo dalje. Ipak, i posle vatre na motoru koja se nekako ugasila sama od sebe, provizorna raketa i motor izgledaju sasvim dobro. Skoro sve stoji uspravno, i to u jednom komadu, što do sada nije bilo baš uobičajeno :lol:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=s1HA9LlFNM0[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=pJvEEp1i9K0[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=2hoqFI1JVN0[/youtube]
 
Sin mi je dobio neki teleskop na poklon pa evo prvog pokušaja astrofotografije. Prilično bedno, jer objektiv fotoaparata nikako ne može da fokusira kroz sitnu rupicu za gledanje kroz teleskop, ali zato telefon (na jedvite jade) može.
20200801_221700.jpg

Saturn sam uspeo da sagledam sa sve prstenom, ali nema šanse da se fotografiše. Sad bih tako voleo da imam teleskop prilagođen astrofotografiji......
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=762987#p762987:3i1vp8kv je napisao(la):
Zuma » 04 Aug 2020 09:57 am[/url]":3i1vp8kv]Utešno je videti da se naredba Britanskog Admiraliteta od 11. Jula 1848. godina i dalje poštuje, isto toliko na Savi koliko i u Svemiru :lol:

Pogledajte prilog 1


https://www.thegazette.co.uk/London/iss ... /page/2606
file.php

file.php

Pa ista ovakva pozicona svetla se koriste na avionima...
Mora da postoji neki reper za orijentaciju, šta je levo a šta desno, pa tako i u orbiti.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=763286#p763286:wlt27dn6 je napisao(la):
GOJE » Sre Avg 05, 2020 9:15 am[/url]":wlt27dn6]Sin mi je dobio neki teleskop na poklon pa evo prvog pokušaja astrofotografije. Prilično bedno, jer objektiv fotoaparata nikako ne može da fokusira kroz sitnu rupicu za gledanje kroz teleskop, ali zato telefon (na jedvite jade) može.
Saturn sam uspeo da sagledam sa sve prstenom, ali nema šanse da se fotografiše. Sad bih tako voleo da imam teleskop prilagođen astrofotografiji......

Ima, al je i cena mnogo jaca
https://unistellaroptics.com/?utm_sourc ... gn=expired
Bio je na kickstarteru i tad je pocetna cena bila oko 1200€
 
GOJE":1007kkpx je napisao(la):
Sin mi je dobio neki teleskop na poklon pa evo prvog pokušaja astrofotografije. Prilično bedno, jer objektiv fotoaparata nikako ne može da fokusira kroz sitnu rupicu za gledanje kroz teleskop, ali zato telefon (na jedvite jade) može.

Saturn sam uspeo da sagledam sa sve prstenom, ali nema šanse da se fotografiše. Sad bih tako voleo da imam teleskop prilagođen astrofotografiji......
Galileo, je'l ovo Jupiter?
 
Jes Jupiter. Zaboravih da napišem. Uživo se vide i pruge.
 
Da li si uspeo da njime vidiš kometu?
 
Ee, na žalost, nisam. Prvo, teleskop sam odneo u vikendicu gde je mnoooogo čistije nebo, tako da mogu da ga koristim samo kad sam tamo. A drugo, orijentacija za posmatranje mi je takva da imam potpuno čist pogled na sve strane Sveta osim ka severu i severozapadu, a čini mi se da je kometa bila baš na toj strani - nisko ka horizontu. A baš sam (čitajući tvoj post) nameravao da je uhvatim.
 
Za sve koji razmišljaju o kupovini teleskopa evo lepog prikaza tri mogućnosti: od 5, 50 i 500 dolara od strane čoveka koji zna o čemu priča. Ono što je ovde posebno je veoma promišljena analiza prednosti i mana, kao i ukazivanje na stvari na koje treba posebno obratiti pažnju. Zbog toga sami modeli nisu toliko značajani koliko prikaz verovatno tipičnih karakteristika teleskopa iz tih cenovnih gupa.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=_eMvVUKYERA[/youtube]
 
Kad smo kod teleskopa.

Ne računajući Mesec, Venera je daleko najsvetliji objekat na noćnom nebu. Zbog toga je starim narodima bilo od ogromnog značaja kad su shvatili da ona na noćnom nebu opisuje skoro savršeni pentagram. Postoji li jasniji znak da nam Bog ili Bogovi nešto poručuju?

Posle se ispostavilo da 8 Zemaljskih godina ne odgovara baš savršeno tačno periodu od 5 Venerinih godina, ali je ipak dovoljno blizu, pa je za one zagledane u nebo magija i dalje tu.

"Pentagram of Venus", osmogodišnji ples planeta. Venera je narandžasta, a Zemlja je plava:

ysaLqAf1.gif


Ovde je Zemlja u sredini a pratimo Veneru i Sunce. Usput se vidi zašto Venera gledana sa Zemlje nikada nije daleko od Sunca, pa se pojavljuje ili rano ujutru, pre izlaska Sunca ("Zornjača"), ili uveče, neposredno posle zalaska Sunca ("Večernjača"). Još jedan znak njene važnosti. Pošto je jedina koja je dovoljno jaka da se vidi i na takvom, još uvek relativno svetlom nebu, i pošto se posebno ističe baš tada, na smeni dana i noći, uvek je bila neka vrsta vrlo jasnog znamenja svima. "Videlo", odnosno dnevno svetlo, mogućnost da išta oko sebe vidite, je uvek samo privremeno, jer noć nikada nije daleko. Ali i ona uvek ima kraj. Poslednji i prvi znak te smene je uvek Venera.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=qWwOrUjFOFY[/youtube]

il_570xN.1240662453_2omf.jpg
 
Prvi rezultati beta testera Maskove Starlink mreže Internet satelita, mereno na uobičajenom sajtu Ookla Speedtests. Za sada ih ima oko 600, a planirano je oko 12.000 u niskoj orbiti. Računa se da će brzine biti bitno veće, a kašnjenja manja nego sada, pogotovo u sledećoj generaciji satelita koji će imati direktne laserske veze između sebe, dakle izvan atmosfere kroz koju je prolazak svetlosti problematičan. Srednja vrednost prvih podataka je

Ping: 50 ms
Download: 45.20 Mbps
Upload: 12.48 Mbps

starlink-tests.jpg


https://arstechnica.com/information-tec ... w-as-31ms/
 
Naravno, ovo ne treba upoređivati sa onima kojima optički kabl dolazi do zgrade. Ovo je predviđeno za one koji nemaju pristup internetu, ljudima na terenu, u selima i slično.
 
Veliki Karl Sagan, samo godinu dana pre smrti i u vreme dok se borio protiv raka, čita delove svoje knjige koja je nastala posle njegove sada već legendarne fotogarafije snimljene sa letilice Vojadžer 1 pre konačnog gašenja kamera i napuštanja Sunčevog sistema:

14. Februar 1990., 04:48 po Griničkom vremenu, sa daljine od 6 milijardi kilometara, iza orbite Saturna i 32° iznad ravni ekliptike. Zemlja, manja od jednog piksela:

1035px-PIA23645-Earth-PaleBlueDot-6Bkm-Voyager1-orig19900214-upd20200212.jpg

https://en.wikipedia.org/wiki/Pale_Blue_Dot

Carl Sagan : Pale blue dot - A Vision of the Human Future in Space [audiobook]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=mmcc6HL9Ekk[/youtube]
 
Vrh