Šta je novo?

Svemirska istraživanja

Imamo inače barem 3 reči istog značenja, mada i nisu potpuno iste.
Astronaut
Kosmonaut
Tajkonaut

Astronauti su sa anglosaksonskog govornog područja, kosmonauti su iz Rusije, a iz Kine imao tajkonaute.
 
SpaceX je poslao put Meseca privatni, komercijalni projekat koji ima lender i koji će pokušati meko spuštanje na površinu. Nosi dva mikro lendera. Jedan je zaista originalan. Napravila ga je Japanska fabrika igračaka koja pravi "Transformerse" i druge igračke za decu. Evo na šta to liči:

Fh1YqgbUoAAHNpd



Srećno puzanje svim malim Transformersima! Jednog ćete dana prohodati i postati zaista veliki :)

Odvanje i odlazak put Meseca:


The HAKUTO-R Mission 1 consists of a lander built by Japanese company iSpace and two robotic rovers built by the United Arab Emirates and the Japanese space agency. The rocket launch will also carry NASA’s Lunar Flashlight, a small satellite the space agency will use to map water ice on the Lunar South Pole. The Lunar Flashlight is in the form of a CubeSat, a small satellite about the size of a briefcase, and will be used to shine a light on the Moon's dark craters that are spread out across its bumpy surface.

 
Zuma, uz svo dužno poštovanje (zaista i bez ironije), ali molim te da ubuduće nađemo zajedno neki lepši izraz od "lender". Ako ništa drugo, na engleskom to najviše asocira na davaoca kredita ili pozajmice (tj. "lender", a ne "lander").

Unapred hvala :sesir:
 
Vrlo rado. Probaj da nađeš nešto bolje. Strane reči koristim samo onda kad mi na pamet ne pada ništa drugo, a da je pri tome ipak svima razumljivo i ne previše nezgrapno ili dugačko. Meni izgleda da su razumljivost i ekonomija jezika ipak njihovi primarni kriterijumi, a da je "duh" jezika tek na trećem mestu. Reči prvo moraju biti praktično upotrebljive, a tek posle se može razmišljati da li su i lepe. Jer taj aspekt postaje beznačajan ako je niko ne koristi. Mada se slažem da "lender" zvuči loše.
 
Zvuči loše, ali neke stvari jednostavno ne možeš prevesti jer u tom jeziku ne postoji reč, pa čak ni sintagma koja bi to opisala.
 
Premijer Albanije Edi Rama saopštio je da su danas u svemir lansirani sateliti Albanija 1 i Albanija 2 iz baze Kejp Kanaveral na Floridi.

Rama je na Fejsbuku podelio snimak trenutka lansiranja.

"Rečeno, učinjeno. Lansirana je raketa "Falkon 9" koja nosi naša dva satelita Albanija 1 i Albanija 2 u svemir", naveo je Rama.

On je dodao da Albanija sada ima više mogućnosti da kontroliše i zaštiti teritoriju.

"Od danas Albanija ima više visokotehnoloških mogućnosti za kontrolu i zaštitu teritorije, pružajući u realnom vremenu važne podatke u nizu ključnih aspekata za održivi razvoj", poručio je Rama.

 
Izašao je trejler za prvi igrani (ne-dokumentarni) film koji je delom snimljen u svemiru, na Međunarodnoj svemirskoj stanici, a koji su su snimili profesionalne filmadžije i profesionalni glumci (a ne kosmonauti koji su već na ISS-u). Tako su Rusi pretekli Amerikance, odnosno Toma Kruza, u takmičenju ko će to prvi da izvede. U Ruskom filmu učestvuje i naš Miloš Biković. Više detalja o celoj fimsko-kosmičko-propagandno-političkoj "operaciji" :


ChallengeRuFilmSpaceposterimg599.jpg


 
Poslednja izmena:
Da, ako pod "filmskom ekipom" računamo dvoje ljudi. Ali ipak, to je to. Ona je profesionalna glumica, a on je filmski režiser, i samo su zbog filma išli na ISS. Pri time je svako od njih morao da obavlja poslove nekoliko uobičajenih članova filmske ekipe i još su kao statiste angažovali neke kosmonaute koje su tamo zatekli. Cela priča je prilično interesantna jer se može naslutiti kako "svemirska era" izgleda nekome ko sa tim do sada nikakve veze nije imao.


 
Poslednja izmena:
Božićni poster.

Zvezdani klaster NGC-6355, deo naše galaksije Mlečni Put. Hubble Space Telescope. 50.000 svetlosnih godina daleko od Zemlje.

Lost in space.

hubble_ngc6355_potw2301a.jpg


 
Ako se dobro sećam priče, pred sletanje Apola na Mesec, francuska Akademija nauka je mozgala da izmisli novu reč, jer "atterrir" potiče od "terre" ("zemlja" - planeta "Zemlja") a oni su se spuštali na Mesec, pa jelte, ne može... i skovali su reč "alunir" ("Lune" - "Mesec").
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Elon Mask je u još u samom početku SpaceX-a izložio svoj "master plan".

U skraćenom obliku prepričano, rekao je da moramo preći iz faze istraživanja Svemira u fazu njegove komercijalizacije, pošto postoji procentualna granica količine novca koje društvo može nameniti čistom istraživanju, tj nečemu što je čisti trošak, što odmah ne donosi direktan profit pa zato i ne može samo da finansira sopstveni dalji razvoj. Bez komercijalizacije dakle nema ni većeg nivoa istraživanja, tj nauke, a tada kao civilizacija postajemo osetljivi na razne globalne opasnosti. Taj default procenat budžeta koji se može usmeriti u čisto istraživanje (koje ne donosi zaradu) nije dovoljan da obezbedi tempo razvoja koji je neophodan da bi bio u skladu sa sve većim verovatnoćama kolapsa civilzacije. A ključni faktor koji ometa i istraživanje i komercijalizaciju svemira je da je cena dizanja jednog kilograma tereta do orbite tada još bila previše velika za profit koji se realno može očekivati od tog jednog kilograma kad se jednom nađe u orbiti. Dakle odnos proft/trošak je bio previše mali. Zbog toga niko ne investira, a onda se i ne može očekivati razvoj koji bi zbog povećanog obima "posla", tj masovne proizvodnje, spustio cenu po kilogramu. Njegov plan je bio da razbije taj začarani krug neisplativosti, tj da drastično spusti cenu dizanja jednog kilograma u orbitu, jer je to ključ i preduslov svega ostalog. Tek posle toga se može razmišljati o ostalim ciljevima svemirske civilizacije: fabrike u bestežinskom stanju u orbiti oko Zemlje, baze na Mesecu, baze na Marsu, ogromni svemirski teleskopi i sve druge vrste velikih istraživačkih instrumenata koje mogu da rade samo izvan Zemlje. Kao što vidite iz gornjeg dijagrama, njegov prvi cilj je već vrlo blizu toga da bude ostvaren. To se vidi i iz rekorda od 61 lansiranja tokom 2022. samo njegove firme. To je jedno svakih 6 dana. Cilj za 2023. godinu je 100 lansiranja, što će biti po jedno svaka 3,6 dana. Ovakav tempo je davno otišao izvan granica akademskih naučnih istraživanja svemira i prešao u domen uspešnog (dakle isplativog) biznisa (nezavisnog od budžeta i političkih odluka), tj upravo ono što je želeo da postigne kao svoj prvi cilj.
 
Poslednja izmena:
Vrlo lepo. 😃
Malo sam ,,tanji,, u toj SpaceX-u
Interesuje me zašto svaka raketla ne leti pravo u vis , nego savija i savija te tako lučno leti ko loptica na kanapče ? 🤯
 
Zato što raketa ima za cilj ne samo da ode naviše, nego i da uđe u orbitu oko Zemlje. A to znači da u odnosu na površinu Zemlje ima horizontalnu komponentu kretanja koja je toliko velika da se centrifugalna sila njenog kružnog kretanja oko Zemlje izjednači sa privlačnom silom gravitacije. Samo tada neće ponovo pasti na Zemlju. Pošto je ta horizontalna brzina (za uobičajene niske orbite) bitno veća od brzine kojom se već kreću svi predmeti na površini Zemlje (zbog njene rotacije), onda prilično brzo posle lansiranja raketa mora početi da se okreće "na bok" da bi što pre počela da postiže tu drastično veću HORIZONTALNU komponentu brzine koja će joj na orbiti biti potrebna da ne bi pala na Zemlju. Na postizanje te horizontalne brzine odlazi daleko više energije nego što bi bilo potrebno da se ona prosto direktno, strogo vertikalno, podigne naviše do orbite. To bi bilo lako. Nažalost, odmah bi pala nazad na Zemlju. Zato trajektorija uspona do orbite uvek izgleda ovako.

main-qimg-68a27dbad5061727a39cc8d7cd2cbe14


preview.jpg


Lepa animacija sa prikazom potrebnih orbitalnih brzina za različite visine:

 
Poslednja izmena:
Vrh