Danas je explodirao Starship. Svaki poraz Kapitala trebalo bi da raduje sve ljude dobre volje.
Jedan skroz infantilan projekat je nadam se propao i silna sredstva koja su bacena za put na Mars ce biti za nauk ljudima da imamo puno vise problema na zemlji. Lewis Mumford je o gradnji velikih raketa pisao kao o falusoidnoj opsesiji krupnog kapitala.
Vredi medjutim poslusati komentare americkih novinara u live prenosu:
novinar: "obviosly not a normal situation"
ukljucuje se odusevljena novinarka: "everything after clearing the tower was icing on a cake"
onda se vidi eksplozija
cuje se jedno "ahh"
i na kraju novinarka kaze
"as we pormised, exciting ...." zatim optimisticki smeh
Dostojno Orvela. Optimizam. Uspeh. Maldi uspesni bogati fasisti putuju na Mars.
Nadam se da nikada nece uspeti.
Pa ovo jeste uspeh. Dobro su rekli. Ovo je test, i to PRVI test kompletno sastavljene rakete. Koja se sastoji iz desetina hiljada izrazito kompleksnih podsklopova, od kojih mnogi nikada i nisu mogli biti probani, a ni jedan od ostlih nije proban u kompletnoj konfiguraciji i tokom pravog leta. Verovatnoća da sve to zajedno, prvi put, radi bez grešaka na bilo kom od tih delova je izrazito mala. Neki ljudi se možda jesu nadali, ali niko od stručnjaka nije ozbiljno verovao da je to moguće. Zato čak nisu ni planirali da prvi stepen uspori kad dođe do vode. Ideja je bila da se pri punoj brzini razbije zbog udarca u vodu ako uopšte dođe do te faze leta, što su računali da nije baš verovatno. Elon Mask je pre početka jasno rekao šta će smatrati uspehom ove probe: Ako uspeju da tokom lansiranja ne unište skupu lansirnu platformu, sve ostalo što postignu im je čist bonus. Lepo, a ne i neophodno da bi od probe bilo više koristi nego štete. Tokom razvoja korist od ovakvih proba su samo PODACI o dizajnu, ne sam hardver. On se ionako baca. Gomilu raketa su prosto odmah prebacili u staro gvožđe, a da nisu ni probali da polete.
A sada su pokupili ogromno obilje podataka, upravo zato što se desili ovo što se desilo, budući da ovakvu anomaliju jednostavno nije moguće simulirati unapred, pa je dragocena da se ispitaju krajnje granice koji razni elementi mogu da izdrže. Najviša zgrada u Beogradu, u Srbiji, i na prostoru bivše Jugoslavije, je "Kula Beograd" u Beogradu na vodi. Ima visinu od 168 metara. Maskova raketa ima 120 metra. Probaj da zamisliš da nešto što ima 2/3 Kule Beograd leti kroz vazduh brzinom od
1800 km/h, pri tome se tumba, ali i dalje OSTAJE CELA sve dok je eksplozivom nisu razneli. Probaj da zamisliš otpor vazduha kad čitav soliter leti brzinom od 1800 km/h, i to "na stranu", bočno. Ovim je proveren strukturalni integritet čitavog dizajna, pa pouzdano mogu da nastave dalje sa njim. Zatim su sasvim novi raketni motori, razvijeni od nule zbog osvajanja planeta (pošto tamo ima metana pa se u pespektivi gorivo može praviti i tamo), radili sasvim dobro. Stabilnost je u početku bila dobra, itd, itd. Puno stvari je postignuto, a za još više sada znaju kako da nastave dalje. Zato je u pitanju uspeh, a ne neuspeh. Čitaj šta će sledećih dana da kažu nezavisni komentatori, pa ćeš videti da će krajnja ocena skoro svih da bude pozitivna.
Jedine veće greške su što nije odmah rađen usmerivač plamena, i što su cisterne previše blizu lansirnog tornja. Međutim i tu imaju bar neko malo opravdanje. Ovo je prostor nacionalnog parka, pored okeana i izrazito podvodan (bilo je važno da budu što bliže ekvatoru). Tu je svako kopanje skopčano sa ogromnim legalnim problemima. Hteli su da idu brzo pa su svesno rizikovali sa ove dve odluke (manje kopanja i manja zauzeta površina). Zbog toga su sada izgleda leteći komadi betona oštetili neke delove rakete (to je moja trenutna pretpostavka). Međutim to je bio iskalkulisani rizik koji im se ipak verovatno do sada isplatio (jer su za uzvrat dobili DRASTIČNO brži razvoj od NASE). Sve u svemu, prostor sada izgleda kao posle apokalipse, ali ovo definitivno jeste uspeh.