Šta je novo?

Svemirska istraživanja

Idemo na Jupiter!

Uspešno je lansirana dugo očekivana misija Evropske svemirske agencije ka Jupiteru, "Jupiter Icy Moons Explorer" (JUICE). Sem Jupitera, biće istražena tri njegova meseca, Ganimed Kalisto i Evropa! Ovo će biti prvi svemirski brod koji će ući u orbitu meseca druge planete, Ganimeda. Na kraju, kad mu nestane goriva, pašće na Ganimed i, nadjmo se, do kraja snimati svoj poslednji let.

Ali Jupiterov mesec Evropa, sa svojim ledenim okeanom tečne VODE i aktivnom unutrašnjosti ... to će biti nešto što vredi videti.

Da je živ Artur Klark, sada bi bio srećen i imao počasno mesto.

ice-crust-area-surface-Europa-image-data.jpg


tracery-plain-surface-orbiter-Europa-Galileo-ridges-December-16-1997.jpg


europa1.JPG


 
Poslednja izmena:
SpaceX je najzad dobio dozvolu za lansiranje od FAA-a, pa je sve spremno.

Posle više godina užurbanog razvoja imaćemo priliku da vidimo prvi pokušaj leta najveće i najmoćnije rakete ikada napraveljene, i to ne u sterilnim sobama, nego bukvalno na livadi, počevši od nule. Sa visinom od čitavih 120 metara, sa neverovatna 33 raketna motora najnovije generacije na prvom stepenu i 6 na drugom, tako nešto do sada nije viđeno. Prečnik od 9 metara na svakom preseku daje unutrašnju korisnu površinu od skoro 64 kvadratna metra! To je površina dovoljna da se (na svakom spratu) ubaci po jedan standardni Beogradski stan, i zatim zajedno sa ukućanima i nameštajem iznese na orbitu. Pošto je ovde maltene sve razvijano od početka, uključujući i sasvim novi tip motora, niko se ne usuđuje da prognozira šta će se desiti na pokušaju prvog probnog leta.

Uzevši u obzir količinu goriva potrebnu da se ovolika težina podigne do orbite, videćemo ili nešto vrlo nalik omanjoj nuklearanoj eksploziji, ili početak nove ere kroz otvaranje novog životnog prostora za ljudsku rasu.

Pošto je u ponedeljak i dalje praznik, imate sve uslove da posmatrate predstavu.

Prvi pokušaj lansiranja bi mogao biti u ponedeljak, oko 14 časova po našem vremenu. Početak zvaničnog prenosa SpaceX-a bi u tom slučaju bio 45 minuta ranije, tj oko 13:15 po našem vremenu. Pošto je interesovanje globalno, biće i bezbroj privatnih prenosa raznih entuzijasta na Youtubu. Prostor u čitavoj okolini je rasprodan pošto na ovako nešto mnogi dolaze - i ovo kažem sasvim bukvalno - kao na hodočašće. Lična obaveza da se u ovako istorijskom trenutku i fizički bude tamo. Tim pre što su i do sada mnogi od youtubera tamo maltene i stanovali nadgledajući svoje on-line streamig kamere.

Linkove za prenos možete kasnije pokupiti odavde


ili odavde


FttrwZ2WcAAy4ow


SPACEX_STARSHIP_INFOGRAPHIC_041223_web_096b650bff.png


FthyyJtWwAEP20t
 
Live streaming počinje za 10 minuta na zvaničnom live kanalu SpaceX-a.

Tamo upravo izlazi Sunce, pa imate fantastičan pogled na nešto ekvivalentno "soliteru" od 40 spratova koji upravo odlazi u nebo, na jedan ili drugi način.


A prenos i razgovor sa gledocima je već počeo na verovatno najpopularnijem kanalu entuzijasta NASASpaceflight


Takođe, tu je i live stream tehnički veoma opremljenog LabPadre-a, sa puno kamera

 
Poslednja izmena:
Cemu sluzi tako velika raketa?
Kolika je u odnosu na Saturn V?
 
Za jeftinije prenošenje velike količine tereta - kao barža na primer.
 
Zbog jednog zamrznutog ventila lansiranje zaustavljeno u T-40 sekundi. Odlaže se najmanje 48 časova.

Direktan prenos je dostigao 1 milion gledaoca.

Starship Flight Test, 1M watching now.jpg
 
Cemu sluzi tako velika raketa?
Kolika je u odnosu na Saturn V?

Ovde imate zemlju porekla, visine i koristan teret. Skraćenice označavaju razne orbite, u ovom slučaju koliku su težinu razne rakete mogle da iznesu na razne orbite.

LEO Low Earth orbit
GTO Geostationary orbit
TLI Trans-lunar injection
MTO Heliocentric orbit

Space_Launchers.png
 
Poslednja izmena:
Drugi pokušaj lansiranja sutra. Prenos oko 14:45 po našem vremenu.

 
Danas je explodirao Starship. Svaki poraz Kapitala trebalo bi da raduje sve ljude dobre volje.

Jedan skroz infantilan projekat je nadam se propao i silna sredstva koja su bacena za put na Mars ce biti za nauk ljudima da imamo puno vise problema na zemlji. Lewis Mumford je o gradnji velikih raketa pisao kao o falusoidnoj opsesiji krupnog kapitala.

Vredi medjutim poslusati komentare americkih novinara u live prenosu:

novinar: "obviosly not a normal situation"
ukljucuje se odusevljena novinarka: "everything after clearing the tower was icing on a cake"
onda se vidi eksplozija
cuje se jedno "ahh"
i na kraju novinarka kaze

"as we pormised, exciting ...." zatim optimisticki smeh

Dostojno Orvela. Optimizam. Uspeh. Maldi uspesni bogati fasisti putuju na Mars.
Nadam se da nikada nece uspeti.

 
Pokušavam da razumem tvoj post.
 
Pokušavam da razumem tvoj post.

Radi se o neuspehu besmislenog projekta i o orvelovskom prenosu.
Ja ga posmatram kao dobru stvar, poraz komercijalne nauke.
Mozda ce sada investitori preusmeriti taj novac za resavanje vaznijih problema.
 
Pokušaću na prost način da objasnim zašto ovo nije propast.

Poenta Maskovih lansiranja je napraviti što jeftiniji vid transporta. Njegove rakete i ceo program su mnogo jeftiniji nego, recimo, Apolo i mnogo je lakše (i jeftinije) izvući pouke iz realnih primera, kao što je neuspešno lanasiranje, nego uposliti milion stručnjaka i predvideti u teoriji sve negativne ishode.

A što se tiče novca, jeste, sa tim novcem je moguče iskoreniti glad u Africi, ali Mask troši svoj novac, a ne novac poreskih obveznika i ima apsolutno pravo da radi šta hoće sa tim novcem.
 
Ne verujem da Musk trosi bas svoj novac.
To je novac koji je njegova firma dobila od raznih investicionih fondova koji ulazu u njegovu firmu.
A to je isti novac koji preko nekoliko bankarskih iteracija curi i u Beograd investitorima koji unistvaju nas grad.

Covecanstvo mora da se zagleda u sebe.
Mi smo na ivici izumiranja a gledamo u nebo.
Automatske sonde sasvim lepo istrazuju svemir i planete uz mnogo manje troskove.
 
Danas je explodirao Starship. Svaki poraz Kapitala trebalo bi da raduje sve ljude dobre volje.

Jedan skroz infantilan projekat je nadam se propao i silna sredstva koja su bacena za put na Mars ce biti za nauk ljudima da imamo puno vise problema na zemlji. Lewis Mumford je o gradnji velikih raketa pisao kao o falusoidnoj opsesiji krupnog kapitala.

Vredi medjutim poslusati komentare americkih novinara u live prenosu:

novinar: "obviosly not a normal situation"
ukljucuje se odusevljena novinarka: "everything after clearing the tower was icing on a cake"
onda se vidi eksplozija
cuje se jedno "ahh"
i na kraju novinarka kaze

"as we pormised, exciting ...." zatim optimisticki smeh

Dostojno Orvela. Optimizam. Uspeh. Maldi uspesni bogati fasisti putuju na Mars.
Nadam se da nikada nece uspeti.


Pa ovo jeste uspeh. Dobro su rekli. Ovo je test, i to PRVI test kompletno sastavljene rakete. Koja se sastoji iz desetina hiljada izrazito kompleksnih podsklopova, od kojih mnogi nikada i nisu mogli biti probani, a ni jedan od ostlih nije proban u kompletnoj konfiguraciji i tokom pravog leta. Verovatnoća da sve to zajedno, prvi put, radi bez grešaka na bilo kom od tih delova je izrazito mala. Neki ljudi se možda jesu nadali, ali niko od stručnjaka nije ozbiljno verovao da je to moguće. Zato čak nisu ni planirali da prvi stepen uspori kad dođe do vode. Ideja je bila da se pri punoj brzini razbije zbog udarca u vodu ako uopšte dođe do te faze leta, što su računali da nije baš verovatno. Elon Mask je pre početka jasno rekao šta će smatrati uspehom ove probe: Ako uspeju da tokom lansiranja ne unište skupu lansirnu platformu, sve ostalo što postignu im je čist bonus. Lepo, a ne i neophodno da bi od probe bilo više koristi nego štete. Tokom razvoja korist od ovakvih proba su samo PODACI o dizajnu, ne sam hardver. On se ionako baca. Gomilu raketa su prosto odmah prebacili u staro gvožđe, a da nisu ni probali da polete.

A sada su pokupili ogromno obilje podataka, upravo zato što se desili ovo što se desilo, budući da ovakvu anomaliju jednostavno nije moguće simulirati unapred, pa je dragocena da se ispitaju krajnje granice koji razni elementi mogu da izdrže. Najviša zgrada u Beogradu, u Srbiji, i na prostoru bivše Jugoslavije, je "Kula Beograd" u Beogradu na vodi. Ima visinu od 168 metara. Maskova raketa ima 120 metra. Probaj da zamisliš da nešto što ima 2/3 Kule Beograd leti kroz vazduh brzinom od 1800 km/h, pri tome se tumba, ali i dalje OSTAJE CELA sve dok je eksplozivom nisu razneli. Probaj da zamisliš otpor vazduha kad čitav soliter leti brzinom od 1800 km/h, i to "na stranu", bočno. Ovim je proveren strukturalni integritet čitavog dizajna, pa pouzdano mogu da nastave dalje sa njim. Zatim su sasvim novi raketni motori, razvijeni od nule zbog osvajanja planeta (pošto tamo ima metana pa se u pespektivi gorivo može praviti i tamo), radili sasvim dobro. Stabilnost je u početku bila dobra, itd, itd. Puno stvari je postignuto, a za još više sada znaju kako da nastave dalje. Zato je u pitanju uspeh, a ne neuspeh. Čitaj šta će sledećih dana da kažu nezavisni komentatori, pa ćeš videti da će krajnja ocena skoro svih da bude pozitivna.

Jedine veće greške su što nije odmah rađen usmerivač plamena, i što su cisterne previše blizu lansirnog tornja. Međutim i tu imaju bar neko malo opravdanje. Ovo je prostor nacionalnog parka, pored okeana i izrazito podvodan (bilo je važno da budu što bliže ekvatoru). Tu je svako kopanje skopčano sa ogromnim legalnim problemima. Hteli su da idu brzo pa su svesno rizikovali sa ove dve odluke (manje kopanja i manja zauzeta površina). Zbog toga su sada izgleda leteći komadi betona oštetili neke delove rakete (to je moja trenutna pretpostavka). Međutim to je bio iskalkulisani rizik koji im se ipak verovatno do sada isplatio (jer su za uzvrat dobili DRASTIČNO brži razvoj od NASE). Sve u svemu, prostor sada izgleda kao posle apokalipse, ali ovo definitivno jeste uspeh.
 
Poslednja izmena:
Pogledajte kako izgleda kad se po prvi put puste punom snagom 30 Raptor raketnih motora zajedno. Ovo je lokacija gde su poznati Youtuberi koji prate SpaceX postavili svoje kamere. Obratite recimo pažnju na automobil ili na kasnije betonske projektile. Pošto nema usmerivača plamena, motori su ispod sebe uništili specijalan visoko otporan beton i zatim iskopali ogromnu rupu ispod njega. Isto tako, sve što je u okolini bilo na zemlji i nepričvršćeno, nije dugo ostalo na istom mestu. Potseća me na snimke piroklastičnog oblaka u trenutku vukanske erupcije. Lokacija preživele kamere je 335 metara od mesta lansiranja.

 
Ili recimo, posmatrajte podrhtavanje kamere (dakle terase) na kojoj je "Everyday Astronaut". Koga je inače Yusaku Maezawa izabrao da bude jedan od putnika na Mesec na letu koji je otkupio (zato " I'm gonna be on that thing! ").

Ovo je 8 kilometara daleko od lansirne rampe.

 
Fascinacija jutubera efektima rada snaznih raketnih motora podseca na fascinaciju efektima eksplozija neukleranih bombi.
To je ista ta fascinacija.

Ja bih licno bio fasciniran kada bi raketa mogla da se podigne bez toliko destruktivne sile.
Ovo je demonstracija cistog nasilja.
 
Snaga je ovde sredstvo za postizanje cilja, alatka kao i sve druge. Alatke su etički neutralne jer se mogu koristiti i za dobro i za zlo. Pa zato i ocena ispravnosti našeg odnosa prema njihovom korišćenju zavisi isključiivo od toga za ŠTA se koriste. Ne zaboravi da se ovde borimo protiv gravitacije čitave jedne velike planete, 5. po veličini u Sunčevom sistemu. Ako to uspemo da ostvarimo na način koji je ekomičan, siguran i ponovljiv, otvaraju nam se do sada nedostupni resursi čitavog Sunčevog sistema. Zbog ograničenja u zakonima fizike, da bi se to postiglo, neophodno je biti u mogućnosti da se sa Zemlje odjednom podignu ogromne težine, ekvivalentne čitavim stambenim kulama. Za to je NEOPHODNA ogromna snaga. Dakle nije u pitanju nikakvo infantilno divljenje snazi samoj po sebi, nego nužnost, nešto što moramo da uradimo i što je istovremeno veoma teško postići, pa je svaki uspeh u tome dokaz ingenioznosti, puno uloženog rada i i POTENCIJALA čitave ljudske rase. A to je izuzetno dobar razlog za radost. Pre bi se morali zapitati kakvi su oni koji imaju nešto protiv čak i TAKVIH ciljeva. Kakvi su onda kad su stvari manje jasne?
 
Ja bih licno bio fasciniran kada bi raketa mogla da se podigne bez toliko destruktivne sile.
Ovo je demonstracija cistog nasilja.

Sa sadašnjom tehnologijom raketnog pogona to nije moguće zbog zakona fizike (raketna jednačina ili jednačina Ciolkovskog). Problem je što svakom novom kilogramu korisnog tereta koji se iznese do orbite mora da se pridruži i određena količina goriva koja će to da uradi. Međutim pošto to dodatno gorivo ima i svoju sopstvenu težinu, onda je potrebno dodati JOŠ više goriva da bi se podigla i ta dodatna količina samog goriva. Što se veća korisna težina diže, to sve veći deo goriva ne služi ničem drugom nego da diže samo sebe. Drugim rečima, zajednička težina goriva i korisnog tereta raste daleko brže nego što raste količina korisnog tereta. Pošto je minimalna veličina korisnog tereta potrebna za stalni boravak u svemiru prilično velika, ispada da se to ne može uraditi sve dok ne budemo imali mogućnosti da uradimo DVE stvari odjednom:
  1. Da u jednoj velikoj raketi podignemo zaista velike korisne terete (zbog mašina koje ne mogu biti ni male ni lake)
  2. Da to uradimo ekonomično, tj da profit od svemirskih boravišta i fabrika bude veći od troškova njihove gradnje i eksploatacije.
Upravo nas je ovo blokiralo čitavih 50 godina, od Apolo programa. Samo je Elon Mask bio dovoljno pametan da shvati da je tehnologija najzad toliko usavršena da je to postalo moguće uraditi onome ko je spreman da rizikuje a pri tome istovremeno zna kako da upravlja ovako komplikovanom tehnološko-ekonomsko-političkom operacijom. Ako uspe, Starpšip će biti prva raketa koju smo ikada napravili koja to može da uradi.

Otuda i radost i neophodnost kontrolisanog oslobađanja zaista velike energije. Oni koji se ne raduju nisu svesni šta se događa.
 
Poslednja izmena:
Vrh