Napravio sam ovaj mali klip kao kontru studiji visokih objekata pa podelite link -
http://www.youtube.com/watch?v=xWPJekUgeUM
[video]http://www.youtube.com/watch?v=xWPJekUgeUM[/video]
Urbanistički zavod Beograda je izradio Studiju visokih objekata Beograda krajem 2010. Prema ovoj studiji u Beogradu se zabranjuje izgradnja oblakodera, odluka koja se pravda zaštitom vizura i sa pozivanjem na druge evropske gradove. I dok se u jeku ekonomske krize u drugim, pa i mnogo bogatijim sredinama, vrši velika borba za privlačenje investitora u Beogradu je prihvaćen drugi princip, princip investicione izbirljivosti. Ovakvom odlukom propadaju planovi za izgradnju visokih objekata, koji bi ironično upravo doprineli razvoju vizure grada, koji su planirani u bloku 26, kod hotela Jugoslavija, pored beogradske luke, uz Autokomandu itd. Da li bi svi ovi planovi bili realizovani, to niko ne može da tvrdi sa sigurnošću, ali ono što se može reći je da zabranjivanje investicija nikako nije u skladu sa idejama slobodnog tržišta a posebno ne ako se ono bazira na nekom sopstvenom estetskom nahodjenju koje je u raskoraku sa gotovo svim gradovima Evrope.
Ovim klipom želimo da na najjednostavniji način opovrgnemo tu tvrdnju da se u evropskim gradovima poput Barselone ili Beča ne grade poslovni soliteri.
Jedini grad u Evropi koji ima zabranu ovog tipa je Budimpešta čije istorijske vizure uz obalu Dunava ne mogu da se porede sa neuređenim i industrijskim priobaljem u Beogradu. Pored toga ograničenje visine u Budimpešti je ponajviše vezano za objekte izgradjene 1896. godine visine simboličnih 96 metara. Beograd ovakva ograničenja u prošlosti nije imao, i danas su ovi objekti simboli našeg grada i ponos Beogradjana. Da je Studija usvojena pre nekoliko decenija danas u Beogradu ne bi postojali Palata Albanija, Beograđanka, Zapadna kapija tj. "Genex", Istočna kapija tj. "Rudo", Hram Svetog Save, Avalski toranj, most preko Ade, Ušće itd.
Beograd bi danas ličio na provincijske gradove novog sveta koji su prostiru i do 100 km u prečniku zbog dominirajuće prizemne gradnje. Već danas se oseća veliki problem zagušenosti gradskih ulica, a uz ovakve planove Beograd će nastaviti da ide u širinu što će neminovno dodatno pogoršati saobraćajne uslove. Rešenje za saobraćajne probleme u gradovima koji idu u visinu je izgradnja velikih garaža a u onima koji idu u širinu izgradnja mreže gradske i prigradske železnice, i svakako je jasno koja od ovih opcija je jeftinija. Postoji mogućnost da grad na ovakvim pravilima insistira zbog želje da popuni budžet iz nadoknade za građevinsko zemljište davanjem većeg broja placeva, ali ovo se takođe može rešiti na daleko lakši i uspešniji način a to je izmena zakonodavstva koje bi omogućilo podjednaku zaradu i od izgradnje visokih objekata, a po ugledu na sve evropske prestonice osim Budimpešte.
Na kraju važno je napomenuti da niko ne podržava izgradnju nebodera na Kalemegdanu ili u starom jezgru Beograda. Ali zabrana za kule na gotovo celoj teritoriji Beograda uključujući i praktično ceo Novi Beograd je bez mnogo smisla i pozivamo na njenu izmenu.