Šta je novo?

Studija visokih objekata grada Beograda

Predlozeni plan je podnosljiv sem za zone 5 i 14.

Ako pogledate sa Kalemegdana uz Savu prema Adi, bice vam jasno zasto.

Nije samo bitno gde ce se graditi soliteri, nego i koliko visoki, u kolikom broju, na kojoj razdaljini i kolike osnove zgrade.
Ako zanemarimo ove preduslove mozemo da dobijemo soliterske dzungle koje ce baciti Beograd i njegove prelepe predele, u senku .

Na Novom Beogradu ne bi trebalo graditi solitere vise od 21. sprata, u starom, ne vise od 15, a najvise zgrade bi mogle da se grade u 3.Beogradu ili iza Zemun polja u sirokim, ravnim delovima grada koji nisu izgradjeni.
 
Slazem se donekle,zona 5 je najsigurnija lokacija za oblakodere,neizgradjena je,mostovi su tu(mozda ce i jos jedan proci tuda) a takodje i metro.A lokacija je savrsena i spic novog Beograda je.

Beograd bi bas dobio svoju definiciju kada bi sa jedne strane Save imali oblakodere a sa druge strane skladne zgrade sa najvise 6 spratova.Tako bi dobili Beogradski mini Menheten.Naravno ne mislim da se pobaca sto vise oblakodera,vec recimo oko desetatk na lokaciji broj 5.
 
Da li je ova greska namerna ili slucajna u tumacenju mog posta , tek u zoni 5 nikako ne bi trebalo graditi solitere, jer cak i zgrade vise od 3 sprata ce narusiti pogled sa Kalemegdana prema Adi i dalje do planina zapadne Srbije.

Posto se radi o Savskom amfiteatru , manja steta po pogled sa Kalimegdana bi bili soliteri na beogradskoj strani nego na toj novobeogradskoj.
 
Nije greska,ja sam za izgradnju u savskom amfiteatru za strane NBG jer je pogled ka Adi vec narusen izgradnjom mosta ciji pilon je po mom misljenju prevelik.Sto se tice planina bice narusen pogled izgradnjom solitera na Novom Beogradu,neizbezno je.Sto se tice pogleda sa Kalemegdana mislim da bi bio dovoljni kontrast park usce,Veliko Ratno ostrvo i osrvo Caplja.

Ne radi se samo o pogledu,stari deo Beograda em ne bi mogao da izdrzi infrastrukturno toliki saobracaj usled ulica,em bi se stekao utisak odvojenosti ako bi tamo bili soliteri.Stoga mislim samo da treba obrnuti resenje u odnosu na vas predlog :) Niske zgrade sa stare strane a visoke sa NBG
 
Glas prirode":1kapmai7 je napisao(la):
Da li je ova greska namerna ili slucajna u tumacenju mog posta , tek u zoni 5 nikako ne bi trebalo graditi solitere, jer cak i zgrade vise od 3 sprata ce narusiti pogled sa Kalemegdana prema Adi i dalje do planina zapadne Srbije.

Posto se radi o Savskom amfiteatru , manja steta po pogled sa Kalimegdana bi bili soliteri na beogradskoj strani nego na toj novobeogradskoj.
ja imam ideju.. da se u savskom onda izgradi planina, pa em moze sa kalemegdana da se gleda na nju a bogami i sa planine na njega.
 
Kako bi se mladunce sumske zveri osecalo kada bi Zvezdarsku zamenila suma solitera, a umesto solitera u Savskom amfiteatru nikla jedna lepa suma drveca.
 
Glas prirode":1ibjs86s je napisao(la):
...

Na Novom Beogradu ne bi trebalo graditi solitere vise od 21. sprata, u starom, ne vise od 15, a najvise zgrade bi mogle da se grade u 3.Beogradu ili iza Zemun polja u sirokim, ravnim delovima grada koji nisu izgradjeni.
sad malo ozbiljno. neki postovi ovde su mi malo cudni, ne znam da li se vi ljudi zaje*******avate ili to sve ozbiljno. bice da je do mene.. evo da citiram i jedan tvoj raniji post, kad vec pricas o malim sumskim i ostalim zverkama...cudo nisi predlozio gradju i na velikom ratnom, ni to ne bi zaklonilo pogled na planine zapadne srbije a verijem da si vec iskontaktirao lokalne sumske zveri i da one nemaju nista protiv, kao i rodjaci im iz treceg beograda ili iz sirokog zemuna.

zvezdarska ce, iskreno se nadam, ostati tu gde jeste i posle nas. takodje se nadam da ce mudri urbanisti i planeri naci nacin i da se ogromna zelena povrsina oko usca iskoristi na pravi nacin i da nece sluziti samo za susenje vesa stanarima starog sajmista i setanje pasa onima iz sest kaplara.

sto se tice spratnosti, uzasno me zanima kako dolazite do tih egzaktnih brojeva, 21 na novom i 15 na starom.. zasto ne recimo 20 i 14 ili ne daj boze 22 i npr 17?
 
Pogled sa vrha moje zgrade,otprilike se vidi visina vecine objekata u sirem centru grada...



Uploaded with ImageShack.us
 
Усвојена Студија високих објеката Београда

Скупштина града Београда усвојила је на данашњој седници Студију високих објеката Београда.

Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове поверио је Урбанистичко заводу Београда израду посебне студије високих објеката, као резултат стручне и јавне расправе измена Генералног урбанистичког плана Београда 2021. године. Основни разлог за израду студије су ограничења висинске регулације Генералног плана Београда 2021, односно потреба да се утврде зоне могуће изградње високих објеката у Београду.

– Ово је изузетно важна студија за Београд, прављена скоро годину и по дана. Изменама Генералног урбанистичког плана Београда 2021. године предвиђено је да у зонама високих објеката спратност није ограничена, али планом нису предвиђене и зоне у којима могу да се граде такви објекти. Ова студија нема карактер планског документа и не представља основу за издавање било какве локацијске или друге дозволе или изградње, али даје основу за израду планова детаљне регулације – рекао је члан Градског већа Оливер Глишић.

Студијом су заштићена и природна добра искључена као потенцијални простори за изградњу високих објеката, осим у девет централних блокова Новог Београда. Најповољније локације за изградњу високих објеката су оне које покривају сви саобраћајни системи, а предност треба да имају локације које су на трасама масовног и капацитетног јавног превоза.

Објекти високи до 50 метара могу да се граде у Новом Београду (између улице Париске Комуне, Булевара Михаила Пупина, Саве и Тошиног бунара), уз важне градске саобраћајнице, као што је Булевар краља Александра, и на дунавском приобаљу, предвиђеном за тоталну урбану трансформацију. Објекти до 100 метара углавном могу да се граде у Новом Београду, као и на јужном ободу централне зоне и уз аутопут. Једина зона за изградњу објеката до 150 метара је новобеоградски Блок 42.

Студијом је закључено и да у Београду не треба планирати екстремно високе објекте, више од 150 метара.

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1428922
 
...ovo je smesno. Po njima ne trebaju da se grade visoke zgrade koje ce otvoriti puno novih radnih mesta.

,, екстремно високе објекте, више од 150 метара.''
Blago nama kakvi nam seljaci odlucuju, oni koji nemaju pojima kakve se sve zgrade prave po svetu.


Totalno neozbiljno, pa ga takvo treba i shvatiti.
 
Zanimljivo je sto je jedino mesto za objekte do 150m blok 42 gde ce biti glavna autobuska stanica(gde je sada romvil).Tacno gde prolazi treca linija belama,a bas u tekstu naglasavaju da visoke zgrade treba praviti blizu mesta gde prolazi visokokapacitetni sistem(sigurno ne misle na bg voz ili tramvaj).
 
Чуди ме да нису ограничили висину на 3 спрата... Наставља се прича о паланачком Београду... :rolleyes:
 
Treba napraviti peticiju da se ti ljudi smene bez tacke i zareza. Ovo ozbiljno utice na imidz grada. To su budale van vremena i prostora i samo stete nasem gradu.
 
Odavno je poznato pravilo da je najveci frajer onaj sa najvecim .... zar ne!?

I dokle BG da bude palanka kao Pesta, Atina ili Cirih, a ne metropola kao Mumbaj, Dzakarta ili Hanoj...

Mozemo i tako da gledamo...

Realno, stvari gledate mnogo crno-belo, samo bez belog...
 
Gde se bolje osecate, na Neimaru, Profesorskoj koloniji, Kosancicevom vencu ili u bloku 23, Belvilu, medju soliterima na Banjici.
Najlepse mesto za zivljenje ljudi je sa kucama i zgradama do 3 sprata i za to imamo primere kod nas i po svetu, npr. blok 45 i 70 sa zgradama od 2 i 4 sprata, Cerak, Sumice itd. U svetu Venecija, veliki deo Londona koji cine kuce itd.

Poslovne zgrade uvek mogu da budu vise, ali neka mera koja coveka ne cini ugrozenim i malim bi bila do 7 spratova.
To se odnosi na stambena mesta, a neki posebni poslovni delovi grada bi mogli da odgovore ljudskom izazovu za osvajanjem visina i vrlo visokih zgrada, ali tamo gde stambeni delovi nece biti u njihovoj senci.

U Beogradu bi to moglo da bude u ravnim i prostranim nenaseljenim delovima, npr. tamo gde mnogi ovde vide buduci Zoo vrt, tj. kod beogradskog Balatona.

Sto je prirodno to je umereno.
 
Слажем се да стамбене зграде не треба да буду високе (10 спратова је крајња граница).

Што се пословног простора тиче, ту већ може да се дискутује.
 
++++ za Homera i glas prirode.

@nombre,

Gradnja izuzetno visokih zgrada zatvara radna mesta i umrtvljuje tržište na duuuug vremenski period, a nikako obrnuto.
 
:lool:

...nisam znao da su sada dubai, hong kong, panama city sada mrtvo trziste...ali zasto se sada gradi vise nego ikad??


Bolje cuti kada nisi u pravu!
 
nombre":1kdrxids je napisao(la):
:lool:

...nisam znao da su sada dubai, hong kong, panama city sada mrtvo trziste...ali zasto se sada gradi vise nego ikad??


Bolje cuti kada nisi u pravu!
:blah:
 
nombre":3nu52rn4 je napisao(la):
:lool:

...nisam znao da su sada dubai, hong kong, panama city sada mrtvo trziste...ali zasto se sada gradi vise nego ikad??


Bolje cuti kada nisi u pravu!
U Dubaiu je kriza zbog prekomerne gradnje a i sam grad je relativno mrtav za običan život, u hong kongu je gradnja kula uslovljena okruženjem HK-a (Administrativna granica sa matičnom zemljom plus priroda) a panama siti, pa i mi bi se odvalili od kula da imamo panamski kanal.

+ za HJ.
 
Steva":3n3jcuyp je napisao(la):
nombre":3n3jcuyp je napisao(la):
:lool:

...nisam znao da su sada dubai, hong kong, panama city sada mrtvo trziste...ali zasto se sada gradi vise nego ikad??


Bolje cuti kada nisi u pravu!
U Dubaiu je kriza zbog prekomerne gradnje a i sam grad je relativno mrtav za običan život, u hong kongu je gradnja kula uslovljena okruženjem HK-a (Administrativna granica sa matičnom zemljom plus priroda) a panama siti, pa i mi bi se odvalili od kula da imamo panamski kanal.

+ za HJ.
E, i ja zaboravih plus za Homera..... oprostiti će ;)
 
A mi zivimo zato sto nam investitori sumnjivog porekla, morala i namera prave udzerice i divlja naselja?
Samo nek mi neko objasni, iz kog razloga se uvodi takva regulativa i ja cu biti srecan. Ako mi neko spomene da je to zato da ljuci ne bi ziveli previsoko?! Ja izjavljujem da bih, najsrecnije, ja licno ziveo na stopedesetom spratu! + - 2 sprata! I jos jedna stvar. Pola Beograda se davi u sopstvenim govnima jer ljudi zive u kucama na dva sprata. U bilo kom divljem naselju cim padne kisa ljudi se dave u bujicama fekalija, Kad naidje automobil, deca se penju po banderama da ih ne pogaze kola. Kola mozes da parkiras na krov kuce ako ti je investitor napravio rampu, a ako ne. Onda parkiras na sred ulice i j*** ti se dal neko mozda na kraju ulice umire i da li hitna pomoc moze da prodje. Ali ipak nije sve tako crno ima i neceg belog. Bele su nove hale koje se kilometrima vuku po nekada lepim zelenim povrsinama, a tamo gde se hale zavrsavaju pocinju parkinzi... I potpuno ste u pravu nama ne trebaju visoke zgrade uopste. Nama treba metla! Metla da se pociste svi koji su slepi kod ociju, svi koji se mazu demokratijom u kojoj se nesto " eto " ne moze ( da ne bi nekom radovanu dirali u sujetu )...
Srecna vam svima nova godina i da se u novoj godini za razliku od prethodnih ipak nesto moze! Pa makar i besmisleno. :)
 
+ za koleta

ja sam zahvalan svima koji brinu o kvalitetu mog zivota i ne bi da me gledaju kako se patim ko ptica na nekom 44. spratu nego misle da je za mene mnogo bolje da ostanem u cuburskom prizemlju i nastavim da zavim u izlogu i cuvam komsijska auta parkirana na metar od mog kreveta. takodje sam im zahvalan sto ce sacuvati vizure grada i pogled na avalski toranj a posebno sam zahvalan svima koji se zrtvuju i umesto da zive ko ljudi u zaklopaci ili staroj pazovi oni se odricu zivota dostojnog coveka i dolaze u grad gde ih cekaju guzve, asfalt i smog i kojima ni ogromne zelene povrsine u samom centru grda (kalimegdan, potez od jugoslavije do starog sajmista, topcider, kosutnjak, zvezdarska suma, ada ciganilija, medjica, ratno ostrvo...) ne mogu ublaziti zal za pasnjacima, njivama i vocnjacima rodnog kraja ili zamisljenog raja.

hvala vam jos jednom
 
Vrh