Šta je novo?

Stari savski most - Most Miladina Zarica

Gde sa Starim savskim mostom?

  • Povezati Blok 70 sa Adom Ciganlijom

    Glasovi: 196 35,6%
  • Povezati Veliko ratno ostrvo sa Zemunom

    Glasovi: 73 13,3%
  • Neka druga gradska lokacija

    Glasovi: 33 6,0%
  • Pokloniti most drugoj opštini u Srbiji u skladu sa potrebama

    Glasovi: 173 31,5%
  • Most treba da ide u staro gvožđe

    Glasovi: 50 9,1%
  • Ne znam

    Glasovi: 25 4,5%

  • Ukupno glasača
    550
Sad je najzad jasno šta nameravaju da urade sa platoom između Brankovog i Tramvajskog mosta. Skoro kompletna sadašnja kamena obaloutvrda će biti iskopana i uništena, isto kao i deo zemljanog nasipa uz nju. Pravi se čitav novi pristan sa nezakrivljenom (u horizontalnoj ravni) i vertikalno isečenom obalom (u vertikalnoj ravni) iste konstrukcije kao putničko pristanište na desnoj obali Save. Evo slika:

Ceo plato je već iskopan, poravnat, nasut i nabijen u četri kaskadna nivoa različite visine.

IMG_4363.JPG


Ono što mi do sada nije bilo jasno je zašto nisu nasuli i poslednji deo između obaloutvrde sa granitnim klupama i prvog nasutog sloja? I zašto spoljna ivica nasutog sloja ide ravno umesto da prati krivinu obale?

IMG_4364.JPG


Međutim sad su pojavile i talpe, pa je najzad jasno šta nameravaju.

IMG_4470.JPG


IMG_4368.JPG


IMG_4481.JPG


Na sledećoj slici se to najbolje vidi. Ravna linija talpi prati ravnu liniju ivice nasutog dela. Nisu nasuli lučni deo levo od toga zato što će sve to da iskopaju, tako da DUBOKA voda dolazi do samih talpi. Kao na putničkom pristaništu na Savi.

IMG_4488.JPG


Tu dakle neće biti potrebno samo "odmuljavanje", nego i kopanje i odnošenje zaista ogromne količine zemlje i iz postojeće leve obalutvrde, i sa dna unutar samog rečnog toka. Pa se onda očigledno skida i kamena obloga obaloutvrde (obrađeni kamen), obe betonske nožice, nasuta kamena zaštita ispod i pored donje nožice (puno veoma krupnog lomljenog kamena), a gore granitne klupe i bivše šetalište (koje je već odneto). A zatim se na vrhu talpi pravi betonska naglavna greda koja ih povezuje. Onda se verovatno asvaltira bar deo platoa. Ili ceo. To je dakle praktično čitavo novo pristanište, samo bez objekata na njemu.

IMG_4489.JPG


Pogled na čitav taj deo.

IMG_4490.JPG


Možda je razlog za sve ovo činjenica da im smeta što obala nije ravna nego zakrivljena, tj da je deo rečne krivine, dok je sam most naravno ne samo ravan nego i dugačak. Pa to možda može biti problem u zavisnosti od toga kako tačno ogromne barže sa mostom treba da priđu obali i kako se most zatim prebacuje sa njih na obalu. Budući da je ne samo veoma težak nego i veoma dugačak, jer se skida u komadu, bez sečenja. Drugi problem je što je ne samo sama kamena obalutvrda zakošena u vertikalnoj ravni, nego je i dno reke uz obalu takođe blago zakošeno (ugao poniranja nije veliki, tu je bila plaža). Pa je pitanje koliko blizu barže dubokog gaza (jer nose ogromnu težinu) onda obali mogu da priđu. Plus što same obalske dizalice koje most zatim treba da prebace sa barži na obalu, ne mogu da ga okače previše izvan tačke oslonca same dizalice (zbog ogromne težine koju treba podići). Što ima za posledicu da ga ne mogu ni previše pomeriti u stranu. A ako je uz samo obalu plitko, a ona još i blago zakošena, onda ni barže ne mogu biti blizu dizalicama na obali. Plus što vodostaj može varirati baš kad ne treba, pa onda treba brzo menjati sve pripremljene pozicije i proračune. Itd. Verovatno je u pitanju neki sličan problem. Međutim sve ovo će TRAJATI ...
 
Sasvim na drugoj strani, najdalje od reke, priprema se mesto koje će verovatno služiti za ostavljanje delova mosta koji su već preneseni. Jesu rekli da će ga preneti bez sečenja, u komadu, ali mislim da se to ne odnosi na dva krajnja segmenata (ili više od dva) koji su celi ili delom iznad kopna (a možda i na ravni segment između dva krajnja "rečna" stuba uz levu obalu Save?).

IMG_4337.JPG


IMG_4338.JPG


IMG_4339.JPG


IMG_4457.JPG


IMG_4459.JPG


IMG_4460.JPG
 
Kad kažu da CEO MOST skidaju bez sečenja, da li stvarno misle na ceo most od obale do obale ili misle na, logično, raspon sa lukom između dva stuba???


Edit, vidim da se i Zuma pita isto što i ja.
 
Merio sam. Ceo metalni deo mosta ima 400 metara. I još je sa prilično asimetričnim rasporedom težina. Nemoguće je pomeriti ga celog. Krajnje kopnene delove će verovatno prethodno odvojiti. Međutim pitanje je koliko će delova iznad reke biti razdvojeno, a šta neće razdvajati. Najlogičnije je da zajedno dižu srednja tri segmenata (segment je deo između svaka dva susedna stuba).
 
Ali da je most lep, jeste lep. Iako mora da se ruši, nažalost.

Čak na neki način svojom čipkastom zelenom jednostavnošću ( :) ) kao da prkosi veštački održavanoj umivenosti ovih stambenih košnica u pozadini. Za koje sam ubeđen da će pre ili kasnije postati neka vrsta geta, čim prestanu ogromna ulaganja u održavanje zgrada, u čitave armije čistača i održavanje "ekstra" kvaliteta zelenila da bi se u početku navukli kupci stanova. Ogromna gustina stanovanja jednostavno ne može trajno ostati elitno naselje. To je kontradikcija pojmova, nemoguće. Obala reke ih doduše malo spašava, pa će proces degradacije BNV-a potrajati. Ali pošto nisu ostavili previše javnog prostora da bi reka i aktivnosti vezane uz reku došle do izražaja, da bi se osetila ona posebna atmosfera reke, već je obala bukvalno samo prolaz mušterija do radnji (slobodna su samo 3 metra), to jednostavno nije dovoljno da potpuno spreči postepeno gubljenje "elitnog" statusa. To će vremenom izvšiti izbor vrste prolaznika, koji će se u ovom slučaju svesti samo na mušterije, a oterati sve ostale. Koji će shvatiti da ONI tu nemaju šta da traže. Ko još od pravih Beograđana ide u Skadarliju? To je za varanje turista o "boemskoj" četvrti koja je sve samo ne to. Ima više boemskog na auto putu. Anyway, posle toga postepeno propadanje ide samo od sebe.

IMG_4437.JPG


IMG_4438.JPG


IMG_4439.JPG
 
Poslednja izmena:
Ili - možda samo ojačavaju obaloutvrdu, jer ona i ovaj donji plato nisu projektovani za oštećenja kojima će biti izloženi tokom uklanjanja i gradnje novog mosta?
Pretpostavljam da će tu biti po povezane velike i teške barže, eventualno će im trebati neki pristan, da će na obali biti postavljen kran.... A tlo nije predviđeno da nosi dodatnu težinu.
 
Ako obalu razvaljuju da bi razmontirali most u komadu bolje da su ga isekli u staro gvožđe. Posebno, ako je zaista ideja da ga stave između Zemuna i Ratnog ostrva i time upropaste i taj deo prirode.

Ako se sa druge strane obala priprema za novi, veći, most ili se ojačava zbog mašina koje će raditi na mostu, onda je to druga priča.

Nešto se nadam da će se tokom skidanja starog mosta pokazati "da je konstrukcija u veoma lošem stanju" i da neće biti moguće postaviti ga nigde iznad reke. Posebno ne na Ratno ostrvo.
 
Ili - možda samo ojačavaju obaloutvrdu, jer ona i ovaj donji plato nisu projektovani za oštećenja kojima će biti izloženi tokom uklanjanja i gradnje novog mosta?
Pretpostavljam da će tu biti po povezane velike i teške barže, eventualno će im trebati neki pristan, da će na obali biti postavljen kran.... A tlo nije predviđeno da nosi dodatnu težinu.

Da, moguće je i to. Ostaje nam da vidimo.

Ovo je presek leve obaloutvrde. Doduše, nizvodno od Brankovog mosta, ali je verovatno i ovde isto. Piše da je nagib obale je 1:1,5. Ako sam pogodio koja je strana trougla 1, a koja 1,5 , onda je to nagib prema horizontali od 34 stepena. Da li je to previše strmo da ne bi moglo da izdrži znatnu težinu? Ako se pritom oslanja na nožicu koja je na osnovi lomljenog kamena, a oni su na šipovima, a most, iako težak, je istovremeno i krut, pa tu težinu ima raspoređenu po veoma velikoj dužini peska? Koji će možda biti betoniran po vrhu da težinu bolje rasporedi po još većoj površini? Pritisak onda ne bi trebalo da bude veliki? Mada je ovo zaista pogađanje pa se bez računa ništa ne može reći.

Dimenzije kejskog zida na Savi i Dunavu.jpg
 
Комшија, који ради у једној фирми за специјалне транспорте која је добила посао, каже да ће бити елемената тежине преко 100 тона.
 
Nesto mi nije logicno da ce da bude pristaniste tu sto kaze Zuma. Cemu? Da turisti mogu brze do Novog Beograda? Usca?
 
Nesto mi nije logicno da ce da bude pristaniste tu sto kaze Zuma. Cemu? Da turisti mogu brze do Novog Beograda? Usca?

Nisam mislio da će tu trajno biti pristanište. Nego bi samo dok ne skinu most krivina obale bila izravnata i završena vertikalnim talpama, da bi bilo lakše da pri svakom vodostaju veoma dugački most na baržama pristane uz obalu i zatim bude podignut i prenesen na suvo. Jer ako prav i dugačak most (srednji segment 100m, tri srednja segmenta 200m) prislonite uz krivu obaloutvrdu, jedan kraj mosta će uvek biti daleko od obale. Naravno sem ako mu je donji kraj koji se oslanja na barže već viši od ivice obaloutvrde, što može biti veliki problem u zavisnosti od vodostaja i visine na kojoj je položen u barži. Dakle samo bi u tom periodu taj deo obale bio prepravljen u nešto što najviše liči na Savsko pristanište kod Beton hale. Posle bi se valjda sve vratilo nazad da bude kakvo je i bilo. Međutim Reljina pretpostavka je takođe veoma moguća, pa sada uopšte ne mogu pretpostaviti koja je od dve mogućnosti verovatnija.

Dakle to bi bilo nešto nalik ovome.

IMG_0229.JPG


IMG_0224.JPG
 
Bas me zanima kakve su to dizalice koje mogu da podignu 100 tona. Alal vera sta je covek sve smislio tokom poslednjih 100-200 godina.
 
Mnoge stvari su se daleko brže i jednostavnije radile pre 100 godina, jer je tada bio 1 filozof, pardon kontrolor radova, na 5 radnika, a danas je obrnuto. Isto tako, tada se sa primitivnijom mašinerijom brže prebacivala pruga sa sredine ulice na kraj i obrnuto nego danas. Pa onda, kocke koje su tada postavljane su dugotrajnije i postojanije stoje nego ove danas. ITD​
 
Mnoge stvari su se daleko brže i jednostavnije radile pre 100 godina, jer je tada bio 1 filozof, pardon kontrolor radova, na 5 radnika, a danas je obrnuto. Isto tako, tada se sa primitivnijom mašinerijom brže prebacivala pruga sa sredine ulice na kraj i obrnuto nego danas. Pa onda, kocke koje su tada postavljane su dugotrajnije i postojanije stoje nego ove danas. ITD​
Ima tu dodatnih faktora, rekao bih. Npr, tada su u većem broju postojali ljudi koji su stvarno znali da postavljaju kocku, i to brzo ali kvalitetno. Ja kad sam jednom davno gledao neke radnike Beograd puta kako postavljaju kaldrmu na Banovom brdu, imao sam utisak da to rade prvi put u životu - a ishod (tj. činjenica da je njihovo krpljenje odnela prva ozbiljnija kiša) to otprilike i potvrđuje.

A drugi faktor koji je jako bitan je da izvođači sele radnike sa gradilišta na gradilište kako bi radili na što više projekata paralelno. To uglavnom znači da na nekom datom gradilištu nema dovoljno radnika kako bi se posao završio brzo i efikasno. Umesto toga, urade koliko mogu i ostave posao nezavršen do neke druge prilike. Nadzor od strane naručioca (tj. grada) je smešan, a primena penala za izvođača je krajnje neozbiljna.
 
A drugi faktor koji je jako bitan je da izvođači sele radnike sa gradilišta na gradilište kako bi radili na što više projekata paralelno. To uglavnom znači da na nekom datom gradilištu nema dovoljno radnika kako bi se posao završio brzo i efikasno. Umesto toga, urade koliko mogu i ostave posao nezavršen do neke druge prilike. Nadzor od strane naručioca (tj. grada) je smešan, a primena penala za izvođača je krajnje neozbiljna.​
Tako se stvara privid da se radi po celom gradu, odnosno da se isti sređuje.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Imate još samo danas i sledeća tri dana da napravite fotografije za uspomenu. Ipak smo ceo život proveli uz njega, uz svo tandrkanje i vibracije. Pri svakom prolasku tramvaja sve spoljašnje naslage prašine sasvim sigurno otpadaju sa vas :) . A zvuk je kao da vozite motor bez auspuha. Teško da će u budućnosti bilo koja javna infrastruktura moći da vas baš tako temeljno protrese i zabavi. Jer ovo je u Beogradu bio poslednji zaista masivni, "živi" ostatak jednog metalnog, bučnog, vizuelno upečatljivog, mehaničkog sveta 19. veka. Bezlični sivi beton 21. veka ni izdaleka nema u sebi tu vrstu privlačnosti i interne dinamike.

Samo će danas biti potpuno sunčano, a sledeća tri dana sunce uz oblake. Ovo spominjem pošto iz iskustva znam da na fotografijama samo pri Suncu dolazi do pravog izražaja jedna veoma retka, zagasita, a ipak veoma upečatljiva i kontrastna nijansa zelene boje. Dobro je slikati ga i predveče (ali dok je još pod suncem) jer onda u sliku ulaze i vrlo blage nijanse crvene boje, što je zajedno sa zelenom takođe daje prilično retku zeleno-žutu nijansu.
 
Neki detalji o konstrukciji i trenutnom stanju mosta.

Most se oslanja na dve ogromna metalne grede I profila.

IMG_4425.JPG


One se na svom kraju oslanjaju na betonski ispust na završetku prilaznih puteva, a na stubovima na posebni metalni nosač.

IMG_4426.JPG


Ovo je, na dva središnja stuba, spoj ravnog segmenta, na desno, i donjeg kraja kosog lučnog segmenta, na levo.

IMG_4176.JPG


Preko dva bočna noseća metalna I profila popreko su položeni nešto manji. To je osnovna noseća struktura. Iznad toga je novi sloj I profila u obliku povezane pravougaone rešetke manjeg međusobnog razmaka. Iznad toga još manji I profili, ali sada samo uzdužno. A iznad toga su zavarene debele metalne ploče podloge puta. Plus obe dijagonalne zatege između svake dve poprečne noseće grede. Sve ovo je zaista temeljno i čvrsto rađeno.

IMG_4420.JPG


IMG_4423.JPG


Te metalne ploče podloge puta izgledaju ovako.

IMG_4403.JPG


IMG_4405.JPG


Sa strane su metalni nosači kablova sa perforacijom na dnu.

IMG_4356.JPG


Sama osnovna noseća struktura izgleda dobro i čvrsto, bez znakova korozije. Međutim ono što je iznad nje ne izgleda tako dobro. Rđa se vidi gde god voda sa puta uspeva da prodre. Međutim to su ipak samo delovi za pokrivanje i lako ih je zameniti.

IMG_4421.JPG


Međutim razni limovi na gornoj, putnoj strani, su u tužnom stanju. To je mesto gde se taloži sneg i gde stalno teče voda.

IMG_4407.JPG


IMG_4408.JPG


Takođe, na bočnim ogradama, amplituda stalnih vibracija je nužno za nijansu još veća, pa je na nekim mestima ograda pukla. Vide se nekadašnji pokušaji popravke, ali se od toga davno odustalo.

IMG_4374.JPG


IMG_4377.JPG


Otvor za kišnicu, veći.

IMG_4406.JPG


Manji

IMG_4383.JPG


Evo kako su šine spojene sa metalnim pločama putne osnove.

IMG_4397.JPG


IMG_4398.JPG


Ranije sam se pitao kako je tačno rešen problem da ni tramvajske šina ne mogu biti kruto spojene na mestu gde se metalni deo mosta završava (tamo gde je "češalj"), jer i tu smeju imati tek veoma mali međusobni razmak budući da točkovi tramvaja nemaju veliki prečnik da bi tolerisali veće rupe između dve šine. Evo kako je taj fleksibilni spoj rešen (kosim zasecanjem dve po dužini sastavljene šine i sečenjem dve bočne strane šine na vrlo različitim mestima).

IMG_4409.JPG


IMG_4413.JPG


IMG_4410.JPG


IMG_4411.JPG
 
Poslednja izmena:
Vrh