Neki detalji o konstrukciji i trenutnom stanju mosta.
Most se oslanja na dve ogromna metalne grede
I profila.
One se na svom kraju oslanjaju na betonski ispust na završetku prilaznih puteva, a na stubovima na posebni metalni nosač.
Ovo je, na dva središnja stuba, spoj ravnog segmenta, na desno, i donjeg kraja kosog lučnog segmenta, na levo.
Preko dva bočna noseća metalna I profila popreko su položeni nešto manji. To je osnovna noseća struktura. Iznad toga je novi sloj I profila u obliku povezane pravougaone rešetke manjeg međusobnog razmaka. Iznad toga još manji I profili, ali sada samo uzdužno. A iznad toga su zavarene debele metalne ploče podloge puta. Plus obe dijagonalne zatege između svake dve poprečne noseće grede. Sve ovo je zaista temeljno i čvrsto rađeno.
Te metalne ploče podloge puta izgledaju ovako.
Sa strane su metalni nosači kablova sa perforacijom na dnu.
Sama osnovna noseća struktura izgleda dobro i čvrsto, bez znakova korozije. Međutim ono što je iznad nje ne izgleda tako dobro. Rđa se vidi gde god voda sa puta uspeva da prodre. Međutim to su ipak samo delovi za pokrivanje i lako ih je zameniti.
Međutim razni limovi na gornoj, putnoj strani, su u tužnom stanju. To je mesto gde se taloži sneg i gde stalno teče voda.
Takođe, na bočnim ogradama, amplituda stalnih vibracija je nužno za nijansu još veća, pa je na nekim mestima ograda pukla. Vide se nekadašnji pokušaji popravke, ali se od toga davno odustalo.
Otvor za kišnicu, veći.
Manji
Evo kako su šine spojene sa metalnim pločama putne osnove.
Ranije sam se pitao kako je tačno rešen problem da ni tramvajske šina ne mogu biti kruto spojene na mestu gde se metalni deo mosta završava (tamo gde je "češalj"), jer i tu smeju imati tek veoma mali međusobni razmak budući da točkovi tramvaja nemaju veliki prečnik da bi tolerisali veće rupe između dve šine. Evo kako je taj fleksibilni spoj rešen (kosim zasecanjem dve po dužini sastavljene šine i sečenjem dve bočne strane šine na vrlo različitim mestima).