To, direktore, otvara dosta širu temu. Ovo ubrzanje vremena i lov na klikove znatno su degradirali novinarstvo.
Ranije si imao redakcije podeljene u sektore, i tačno se znalo ko šta radi i koje teme pokriva. Tako su vremenom novinari sticali znanja i kontakte zahvaljujući kojima su zaista postajali kvalifikovani za određene oblasti, a boga mi, i uticajni.
Danas svi prate sve. Beogradska redakcija u dnevnim novinama je postala običan filter za početnike i razdvajanje žita od kukolja. Ko se bar malo pokaže ide odmah dalje. Mi sad imamo samo jednu novinarku dnevnih novina - Daliborku iz Politike - koja ozbiljno prati Beograd (drugi - Dejan - prešao je u eKapiju).
U onlajn je još gore. Sve se svelo na brojanje klikova i hiperprodukciju gde se portalima postavljaju sumanute kvote od više stotina (!!!) tekstova dnevno. I tu često svi rade sve - prvo kače šta je rekao Vučić, onda da se slupao bus u Kumanovu, pa da je ECB smanjila kamatne stope, pa da je Voždovac bez vode, pa da je bombaš samoubica ubio 23 ljudi u Pakistanu, pa da se devojčica koja je pre 31 godine nestala na letovanju u Španiju, odjednom pojavila i našla svoju porodicu, pa onda smešan video koza kako komšinici jedu veš koji se suši na žici, pa onda pet saveta kako da vam palačinke budu meke kao duša, pa tri horoskopska znaka koji su divlji u krevetu (FOTO/VIDEO).... Ne karikiram.
Čak i oni koji idu na teren, poput TV reportera, šaltaju se sa teme na temu, i često se samo veče pre ili to jutro nakratko informišu o onome što pokrivaju (ako su odgovorni).
Tužna je istina da novinari uglavnom ne znaju šta je GUP, šta je PDR, ne znaju da pretražuju katastar, niti CEOP, ne znaju za šta je nadležan Grad, a za šta Republika... Beogradske teme u mejnstrim medijima postoje samo ka refleksija odnosa na najvišem nivou vlasti, tj u našoj tužnoj vučićocentričnoj javnosti - ili si za njega ili protiv.