Stari savski most - Most Miladina Zarica

[Пантограф]

Pa nije Izrael, više je tu Srba stradalo nego Izrailjaca.

 

[relja]

Ne znaju ljudi. Zato i mora da se napravi memorijal. Dosta je više zaborava i manipulacija.
Osim toga, 99% stradalih su bili građani Kraljevine Jugoslavije.

 

[boca-ica]

​

edgeman
Oko mosta moze i ovako i onako , moze se razgovarati
a za staro sajmiste ako ces pisati RAVNOPRAVNO ista jos
prvo napisi jesi li izgubio ikog u njemu , ja jesam a ti ?

 

[edgeman]

Izvini ako je nekog uvredilo ali meni je logika drugačija. Ja bih uništavao objekte mučenja i stradanja. Nezamislimo je bilo šta drugo da bude u njemu sem možda muzeja. Problem je što se nakaradno forsiraju stvari koji po meni nisu normalne. Ne treba da bude ništa što mu ne priliči da bude ali nekako imam utisak da kad već daju neke pare da će da ubace nešto unutra što mu nije mesto.

Mi smo inače narod koji zaboravlja pa su nam spomenici potrebni ali sve je to uzalud. To su njihovi mučeni životi i nisu naši.

U tom logoru niko od mojih nije stradao. Moji nisu bili žrtve. Dedin brat je pobegao sa streljanja al ne u tom logoru. Imao je visok čin. E on je znao mnogo al je to znanje sa sobom i u grob poneo. Drugi deda sa juga Srbije se u NORu borio. Nosio je MG42 i nisi mogao ništa da izvučeš iz njega. Sve ti to govori. Švabe sigurno nije češljao njime.

 

[relja]

@Пантограф - прелистао сам књигу, по ко зна који пут ми се стомак преврнуо од свега наведеног.
Елем, трема имати у виду да књигу није писао историчар већ социолог и да се она не бави историјом (како је неки тумаче) већ односом друштва према датој теми, па се тако ослања на штампане изворе - књиге, чланке и монографије, али на жалост не и на оне које треба да потврде или демантују оно о чему причамо (усвојене урбанистичке планове за Сајмиште).
Сада ти ја препричавам књигу .... Цитирани радови спомињу и "идеје" "одлуке" (1947 - "Галерија свремене уметности", 1950 - Војни музеј, обе идеје брзо напуштене и заборављене), аритектонска идејна решења, макете, скице... али само урбанистичке планове из 50-тих у којима је "Блок 17" практично - парковска површна за одмор и рекреацију (пре свега - Љ. Благојевић, "Нови Београд: Оспорени модернизам" из 2007, немам ту књигу, мислим да би у ствари она била интересантна за ову тему).
Затим, ту је и конкурс за Оперу из 1970. на основу "одлуке" из 1968, затим пројекат у оквиру САНУ (1979) за уређење тог дела приобаља за који је и М. Митровић (80-тих) направио идејни пројекат и сл... али све је то мање-више полу формално. Да ли се урбанистички план прилагођавао, није наведено.

1987. је Град коначно признао и у Сл. гласнику објавио да је Сајмиште уврштено у регистар значајних историјских локација, и направљен је дугорочни план за уређење и отварање музеја.. отуд потичу урбанистички планови. Међутим и друг Мрка је, када се СПС повампирио у на жалост вратио у власт, имао "великоградитељске" идеје за Сајмиште.

Требало би ући у архиве и наћи претходне усвојене урбанистичке планове да се тачно види када је све намена мењана, а то је већ посао за професионалног историчара.

 

[relja]

@edgeman Пратим одавно тему формирања Мемроријала логора на Сајмишту... та прича не траје од јуче, и даље ми није јасно зашто људи не желе да оду на изворе информаиција, већ наседају на подметачине и подметања ревизиониста. Сицај сретних или несретних околоности, како се узме, је што је коначну реализацију погурао ружан поглед из станова у Београду на води, али људи који се тиме баве већ деценијама, тј пре БнВ, то раде из правих побуда. Део проблема је што те сачуване зграде и нису саграђене за мучење и убијање... Оне су матријални доказ и сведоци злочина.

И понављам, наш проблем није Сајмиште већ зграде у Београду на води. Не пристајем на "fait accompli".

 

[edgeman]

Sve te zgrade i nisu imale namenu logora a nisam baš tolika neznalica da ne znam šta je bilo tu.

Rešava se zato što ako nekom nešto bode oči a ima finansija da to plati onda će tada i nešto da se promeni.
Ljudi koji su se bavili time nisu ništa mogli mnogo da urade jer se čekalo da neko to plati. Ni sada ne bi ništa bilo da se ne radi most i sređuje sve.

Niko ne bi voleo da iz skupo plaćenih kvadrata gleda na bivši logor u očajnoim stanju i isto tako zastareo most.
Mogu oni još koju deceniju da se bave al to sve više propada.
I naravno kad generacije prođu i shvate da više nije bitno šta je bilo tu nego ono šta može da bude tu onda se preokrene sve.

Debelo smo otišli u offtopic.

 

[solecar]

Ne brini se ti ništa. Ti stanari gledaju na "Dunav".

 

[Пантограф]

И ево, госпођа из Народне странке узела Карлов предлог - прилази мосту преко централне куле Старог сајмишта.

 

[Дошљак]

Сад ће и СНС спин како би опозиција да уништи меморијални комплекс.

 

[Piccolo]

Kad se pomene Sajmište, uvek se setim ovog, domaća Ana Frank ali potpuno zaboravljena.

Daleka gospođica Dajč

 

[relja]

Pa sad, ne znam baš da li je Hilda Dajč zaboravljena (pošto su njena pisma jedan od retih dokumentovanih svedočenja iz prve faze logora), pre bih rekao da je ona, kao uostalom i cela istorija logora - zanemarena... pa je i za očekivati da u novom muzeju njena pisma dobiju istaknuto mesto.

 

[Дошљак]

Искрено, о историји страдања ко није мало загребао, из општег образовања мало је знао што је веома тужно. Хиљаде су јеле у Биберу нпр. или тренирало у теретани која је у сајамском објекту.
Мени је искрено криво што се увек нешто упоређује са страним случајевима па као наш Аушвиц, наша Ана Франк и сл.

 

[solecar]

Takav način uporeďivanja je postao popularan u svetu, pa tako imamo tekstove tipa: "Pojavio se afrički Mesi...".

 

[Дошљак]

Од раније је то популарно, нпр. Колубара Српска Марна или Шабац Српски Верден и сл.

 

[Piccolo]

Искрено, о историји страдања ко није мало загребао, из општег образовања мало је знао што је веома тужно. Хиљаде су јеле у Биберу нпр. или тренирало у теретани која је у сајамском објекту.
Мени је искрено криво што се увек нешто упоређује са страним случајевима па као наш Аушвиц, наша Ана Франк и сл.

Upoređujem u smislu da će 90% ljudi znati za Anu Frank a za potpuno iste sudbine iz Srbije neće znati niko, evo garantujem ti da izadeš i pitaš 50 ljudi da 49 neće znati ko je Hilda Dajč a verovatno i svih 50. Pa onda nije čudo što ljudi masovno roštiljaju na mestu velikih stradanja kao Jajinci i slični spomen-parkovi po celoj Srbiji.

 

[relja]

Zato je tu već odavno morao da bude otvoren muzej. I biće, uskoro.

 

[Дошљак]

Upoređujem u smislu da će 90% ljudi znati za Anu Frank a za potpuno iste sudbine iz Srbije neće znati niko, evo garantujem ti da izadeš i pitaš 50 ljudi da 49 neće znati ko je Hilda Dajč a verovatno i svih 50. Pa onda nije čudo što ljudi masovno roštiljaju na mestu velikih stradanja kao Jajinci i slični spomen-parkovi po celoj Srbiji.

Тачно, ја сам о Ани учио у основној школи, а о Хилди не. И у томе је проблем. Децу из Београда на часовима историје треба водити на Бањицу и Јајинце и у будућности на Сајмиште.

 

[Пантограф]

Vodili nas na Banjicu i u Jajince, nikakvog efekta nije bilo.

 

[Дошљак]

Јбг, нас нису, опет исто. Сећам се другарица пре типа 6 година хтела са момком да изађе у Со и бибер. После сазнала где је то и шта је и направила на Иг објаву на тему да је то запуштено стратиште.

 

[relja]

Sve aktivnosti u vezi obeležavanja događaja iz II svetskog rata su bile kontrolisane iz "organizacija", išlo se dotle da je i sam rat dobio podobno ime i skraćenicu "NOB" i da su se u te stvari petljali raznorazni nekompetentni likovi čiji glavni posao je bio da se ne talasa previše osim ako se ne dobije signal sa višeg mesta.
Beograd se napunio stanovnicima iz unutrašnjosti, njima Sajmište nije nešto značilo.
Ljudi su bili pritisnuti svojim problemima, nije bilo baš tako bezbrižno, svako organizovanje građana mimo sistema a sa nekim ciljem nije bilo preporučljivo, pa tako i pokušavati da se u već izgrađenu sliku o "NOB" ubaci i priča o logoru otvorenom na sajmu koji je izgrađen pre rata pored mosta koji je tu pre stajao a koji ne liči na Brankov, zatim dosta komplikovana priča o samom logoru (tj - logorima)...
Uvek je postojalo nešto preče... I tek 80-tih, kad je Tito umro u cvetu starosti, je nešto počelo da se menja, valjda su te neke stege među samim komunistima popustile, postavljen je spomenik na Terazijama, uređeni su Jajinci... konačno - dozvolili su Crkvi da nastavi gradnju Hrama (autor krsta je zamalo kao dete završio u tom logoru). Sajmište je konačno "priznato", počele su planske aktivnosti. I onda opet novi rat, pa povratak u kapitalizam, privatizacija koja se pretvorila u imovinske probleme.
Pojavom interneta svest je počela da se brzo širi.... pa i ja sam bio zblanut kada sam prvi put video oštru fotografiju Sajmišta od pre rata i svatio da su te ruine nekada bili modernistički paviljoni, da onaj kružni tok tamo stoji od pre rata, da kula nije uvek bila avetinjska betonska rešetka....
Ovo sada je u stvari poslednji voz da se nešto uradi.

 

[Drakche]

Prvi razlog zasto Stari Savski Most mora da se sacuva je iz istog onog razloga zbog koga zelimo np. da sacuvamo staru lokomotivu napravljenu pre 80+ godina ili unikatnu zgradu 100 godina staru kakvih vise nema u gradu.
Ona je sama po sebi, samim tim sto je opstala, jedno znacajno istorijsko svedocanstvo i umetnicko delo, a sve pojedinosti o njoj tipa ko ju je napravio, a ko spasao od unistenja, jesu neke vredne informcije koje potom saznamo.

Isto je tako sa Savskim Mostom. Vidim da jedni lupetaju kako je to "nacisticki most", drugi u odbrani pricaju o Miladinu Zaricu i njegovom poduhvatu, ustvari most je vrednost sama po sebi i bez cele te price, jer je prosto jedan reritet. Epoha rusenja vrednih gradjavina treba konacno da se zavrsi.

 

[Дошљак]

Овде имамо проблем урбанизма пре свега. Због БнВ смањене су могћности за неопходно друмско премошћавање Саве у центру града.
Стари мост је ратна импровизација која се усталила. Нови мост је морао да има бољи положај од старог.
Најбоље решење би било да се направе два нова моста на новим локацијама - трамвајско-пешачко-бициклистички у продужетку Париске ка Ушћу и Милентија Поповића (бржи и ефикаснији трамвај који доводи путнике у центар града брже од аутобуса, плус измењене трасе линија 7 и 9 да иду кроз центар града преко Трга републике уместо Немањином и преко Савског трга) и друмски мост који би био веза патрљка Вилсоновог булевара код паркинга Сава нове иза задруге, a са друге стране би саобраћајница избила на терен ФК Бродарац, ту скренула ка блоку 18 тј . Паркиг сервису да заобиђе комплекс сајмишта-логора, и ту се уклопио у постојећи Земунски пут. Трамвај преко старог моста би се укинуо, а исто би постао пешачко-бициклистички.
Нови мостови би могли да буду имитације предратног висећег моста Краља Александра са пилонима и са истим дизајном стубова који их носе са степеништима.

 

[Piccolo]

Ima tu mnogo rešenja da stvarno postoji želja da se poboljša situacija a i sačuva nasleđe, iako lično ne vidim neki istorijski značaj tog mosta, on je opstao ovoliko jedino što smo uvek bili kratki što se tiče finansija pa ni bitniji projekti nisu završavani ili uopšte započeti. Veća šteta je napravljena kod Brankovog što nije izgrađen kao stari kraljev most, ali i tu se zbog manjka para išlo na jeftiniju varijantu.

 

[Bender Rodriguez]

Most može da se sačuva i tako što će se demontirati pa preneti u neko mesto kome je preko potreban a zadovoljio bi tamošnje potrebe svojim 1+1 profilom.

A što se tiče Miladina Zarića, najbolja uspomena i počast koju bi mogao da dobije jeste upravo da mu se podigne kršteni spomenik.