На Новом Београду и на десној обали Саве имамо два неподударна типа уличне мреже. Док су на Новом Београду "раскошни" услови за разне комбинације свих транспортних средстава, чак и могућност надземне метро градње по умереној цени, на десној обали имамо иоле развијену једино инфраструктуру јавног превоза. Тај тунел од Економског факултета до Ботаничке баште је скупа неефекисна шарена пилула, зато што излази у исту за лаке приватне аутомобиле тешко проходну зону, са мишн импосибл тражењем паркинг места.
Тек код Панчевачког моста почиње део града где се са такође скупим решењима, ипак некако може ширити друмска мрежа. И у целу ту причу улазимо без милиметра метроа, чак и без милиметра подземног трамваја.
Ако тек од Панчевачког моста почиње зона где евентуално имамо услова да извршимо некакву исплативу надокнаду недостајућих капацитета булеварске мреже, логичнији и дугорочно оправдани друмски тунел би био Душановац - Панчевачки мост.
На другој теми сам скицирао предложени концепт петље и веза тунела Топчидер-Душановац и Душановац-Панчевачки мост.
Унутар УМП (Унутрашњег магистралног полупрстена Арена-врх Аде-Топчидер-Душановац-Панчевачки мост је оправдано улагати у тек неке прилазне булеваре, а подземно само у јавни превоз, уз озбиљнија улагања и у површински јавни превоз и бициклистичку инфраструктуру (читај за ножне и електричне двоточкаше).
На Новобеоградској страни је лако направити петљу, која не угрожава озбиљно урбанистичку средину, али не и на десној обали. Зато на десној обали и сугеришем везивање за правац Немањине, дистрибутивни кружни ток испод надвожњака главног друмско-трамвајског правца, и транспортни чвор укрштања регионалног метроа са трамвајем. То није ни мање ни више него приближно једнако капацитетима садашње друмско-трамвајске мреже, на десној обали, а остаје још метро мост ближе Бранковом. Пројекат је изводљив без прекида саобраћаја преко Старог савског моста, чиме се у односу на напредни предлог са минимум трогодишњим сакаћењем прелаза преко Саве штеди бар један цео велики мост (у односу на трошкове напредно плаираних загушења). Истовремено, због дистрибуције токова на две саобраћајнице уместо кружног тока на крајевима, користи се пун капацитет скупих саобраћајних трака на мосту, а трамвај због издвојености трасе добија на перформансама брзине и поузданости у најслабијој зони линије 9.
Односно,