Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.087
Uopšte nisam pao u vatru nego mirno komentarisao nešto to mislim da je zabluda koja se previše često ponavlja, pa je korisno reći nešto o tome. Postojanje ili nepostojanje mosta preko Save bi imalo daleko manje uticaja bilo na Nemačke bilo na Ruske ratne napore, u odnosu na uticaj koji bi to imalo na Beograd i Srbe. Vojskama je pontonski most bio sasvim dovoljan, i obe su ga mogle čas posla napraviti. Ovde ili negde drugde. Beograđani su ti koji su živeli na ivici gladi i bolesti, pa je NJIMA, upravo ovde, most činio ogromnu razliku. Okupatori su za sebe imali dovoljno. A i onda kad nisu imali, kao što si lepo rekao, okupator je imao prioritet, pa bi recimo nedostatak saobraćajnih kapaciteta za prelazak reke DRASTIČNO više osetili Srbi i privreda koja je taj narod hranila, a ne Nemci. Razumeo bih da pod "potrebama Nemačke vojske i okupacionog aparata" misliš na neku fabriku municije, ratnih aviona, pa čak i na eventualni "višak" privredne aktivnosti (iznad onoga što je Srbiji neophodno) koji se odvozi u Nemačku, ali most je bazična infrastruktura koja je potpuno neodvojiva od svega onoga što narodu omogućuje da preživi nemaštinu ratnih godina. Nemoguće je na tako osnovnom infrastrukturnom nivou razdvojiti "pomoć Nemcima" i "opstanak naroda".
Andrića sam spomenuo zato što je on upravo TO imao na umu u onom svom čuvenom citatu o mostovima. Svestan da oni služe i osvajačima i ratovima, ali pri tom uviđajući osnovnu istinu da to, uzevši sve u obzir, jednostavno nije dovoljno bitno, da je deo života.
"Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo."
To je bilo vezano za pitanje kome je postojanje Savskog mosta bilo korisnije. Zato pretpostavljam da je posle ovoliko vremena nekolicina preživelih Nemaca, ako je uopšte neki još živ, dobrodošla da vide rušenje onoga što su izgradili. To bi ionako bili graditelji mosta, a ne upravnici konc logora.
A šta su bili Zarićevi motivi, to je naravno nemoguće sad sa sigurnošću reći. Verovato više stvari odjednom. Ja sam oduvek imao utisak da je njemu kao učitelju bio bliži jedan dugoročniji i širi pogled na stvari. Da je više mislio o njegovoj vrednosti u vremenu posle oslobođenja, a ne samo o trenutnim ratnim potrebama.
Andrića sam spomenuo zato što je on upravo TO imao na umu u onom svom čuvenom citatu o mostovima. Svestan da oni služe i osvajačima i ratovima, ali pri tom uviđajući osnovnu istinu da to, uzevši sve u obzir, jednostavno nije dovoljno bitno, da je deo života.
"Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo."
To je bilo vezano za pitanje kome je postojanje Savskog mosta bilo korisnije. Zato pretpostavljam da je posle ovoliko vremena nekolicina preživelih Nemaca, ako je uopšte neki još živ, dobrodošla da vide rušenje onoga što su izgradili. To bi ionako bili graditelji mosta, a ne upravnici konc logora.
A šta su bili Zarićevi motivi, to je naravno nemoguće sad sa sigurnošću reći. Verovato više stvari odjednom. Ja sam oduvek imao utisak da je njemu kao učitelju bio bliži jedan dugoročniji i širi pogled na stvari. Da je više mislio o njegovoj vrednosti u vremenu posle oslobođenja, a ne samo o trenutnim ratnim potrebama.