Očigledno se ponovo i ponovo, svake godine ispočetka, pokušava smisliti pravi PR pristup da se i Ratno ostrvo otvoriti za komercijalizaciju, isto kao i sve druge obale Save i Dunava. Da je to namera imamo sasvim dovoljno primera tretmana ostalih obala. Da će to voditi uništenju Ratnog ostrva kao u Evropi jedinstvene oaze prirode u samog središtu jedne prestonice je sasvim jasno. Međutim ipak se stalno potežu rasprave kako je jedina namera da se situacija "poboljša", da će sve tobože ostati isto, samo se građanima olakšava pristup i slično. Da bi se zaobišle beskonačne i jalove rasprave tog tipa sa ljudima kojima je inako sve to odavno jasno, jedino što imaju bitno različite ciljeve od nas, dosta davno sam kratko i usput spomenuo da
ustvari nije ni bitno ko ima kakve namere prema Ratnom ostrvu, pa na to i ne moramo gubiti vreme,
jer će ga već i samo prebacivanje ovog mosta uništiti, bez obzira na razloge takvog poteza. Pošto ne vidim da taj argument iko spominje, ponoviću ga, ali ovaj put sa detaljnom argumentacijom. Idemo logičnim redom:
- Gradnja mosta znači trajno spajanje ostrva sa kopnom. To efektivno znači da ono postaje deo javnog prostora grada.
- Javna površina i stalan pristup mase građana podrazumeva da i za nju od tada postaju obavezni svi zdravstveni, higijenski, bezbednosni i komunalni propisi koji važe i za ostale povšine kojima ljudi imaju pristup.
- To znači da na ostrvu mora postojati bar kanalizacija i vodovod, a onda i električna energija, jer je bez nje nemoguće i ono prvo.
- To dalje znači da se moraju provući njihove cevi, kablovi i ostala infrastruktura. Zatim moraju postojati zgrade od čvrstog materjala i putevi između tih zgrada.
- Zato su su neophodni: Crpna stanica kanalizacije, trafo stanica, zgrada centralnog razvoda vodovoda, kuća za čuvare i bezbednosnu službu, stanice za đubretare (odnošenje đubreta), zdravstvena stanica za hitne intervencije, energetski objekti za bezbednosno osvetljenje puteva.
- Očigledno da recimo trafo stanica nikada ne sme biti poplavljena zbog visokog vodstaja. To važi i za sve ostale zgrade bazne infrastrukture koje sam pobrojao. Dakle svi oni moraju biti građeni na koti koja je veća od maksimalno mogućeg vodostaja.
- Isto važi i za puteve koji spajaju sve ove objekte. Svi oni zbog hitnih intervencija moraju biti uvek dostupni, pa zato na nasipima koji su iznad najviših vodostaja.
- Zatim, ti visoki nasipi moraju da izdrže teški saobraćaj, tj veliko osovinsko opterećenje. Mora biti moguće da dođe dizalica da bi podigla teške motore, cevi, ventile itd. Zatim vozila za odnošenje đubreta, kompletna mehanizacija gradskog zelenila koja održava ostrvo, kamioni za servisiranje i odnošenje pokvarenih vozila. Zatim vatrogasna vozila i njihove teške cisterne sa vodom i drugom opremom moraju svuda imati pristup. Isto kao i policija, hitna pomoć i osnovne komunalne službe.
Dakle, pošto sada ostrvo postaje stalno pristupačno velikim masama ljudi, sve to MORA biti napravljeno. Da vidimo sada koliko visoko.
Donji, najniži peščani deo plaže Lido je na nekih 70 metara nadmorske visine (MNV). Travnati deo iznad toga i maltene čitavo Ratno ostrvo se vrte između 72 i 73 MNV. Uzmimo veći broj, recimo da je na nivou 73 mnv. U Beogradu je po novom usvojeno da obaloutvrda i objekti na obali moraju biti na 77 metara nadmorske visine.
Tako konačno dolazimo do skoro apsurdnog zaključka za jednu tobože očuvanu "oazu prirode". Kompletan prednji deo ostrva moramo prošarati nasipima visine 4 METRA! A zatim počevši od TE visine, pa nagore, da napravimo sve pobrojene zidane objekte bazne infrastrukture. Plus da svuda provučemo cevi i kablove između njih. Ako su samo 5 metara visoki, krovovi su im na koti od 82 metra. Dakle imamo tobože "prirodno" ostrvo za nizom zidanih ili betonskih objekata negde u nivou krošnji drveća na Lidu, međusobno povezanim nasipima od 4 metra visine i ulicama koje se nalaze na njima. Imate li predstavu na šta će to ličiti?
Ali to nije sve jer tek sad dolazimo do mosta i njegovih potreba. Koliko visoko, ili bolje reći nisko, možemo postaviti ovde prenesen Zarićev most?
To zavisi od toga šta sve MORA da prođe ispod bilo kakvog mosta koji pregrađuje bilo koji deo reke. Sasvim je svejedno da li je to međunarodni plovni put. Šta mora da prođe?
- Mora biti moguće gasiti vatru na obe obale rukavca i na plovnim objektima u njemu. Dakle vatrogasni brod mora da prođe.
- U rukavcu je vojna baza rečne mornarice. Ne sme se dozvoliti da se od rukavca napravi ratni ćor-sokak. U slučaju napada ili neke druge vanredne okolnosti, oni moraju imati na raspolaganju i drugi put kojim mogu da povuku svoje brodove. Vojska jednostavno neće dozvoliti da bude zagrađena ako bilo ko postavi vatreni položaj na jednom izlazu Dunavskog rukavca gde im je baza.
- Mora biti moguće da ispod mosta prođu rečne dizalice u slučaju hitnih intervencija. Ako tone brod ili splav sa ljudima. Ako je zbog profila dna izvlačenje olupine moguće samo sa jedne strane, itd.
- Kad na proleće krene led sa zaleđenog Dunava, on sa sobom nosu sve. Čitave prevrnute splavove, kuće i kompletno drveće sa krošnjom, uz izlomljni led u svim orjentacijama. Ili ako se otkači šlep, pokvari veliki brod. Sudare dva broda u uzvodnoj luci koju nameravaju da prave i postanu neupravljiva. Sve to mora da prođe ISPOD mosta i da ga ne zakači. Zato on NE SME biti previše nisko, i sasvim je nebitno što je ovo rukavac, a ne glavni tok Dunava. Svejedno je Dunav.
Za naš čuveni vatrogasni brod Vatrogasac sam računao: pri opterećenju sa slike treba mu minimalni plovidbeni otvor od oko 7 metara. Uzevši u obzir različite gazove pri raznim opterećenjima i dodatnu manevarsku marginu, uzmimo da mu ispod mosta treba otvor od 8 metara. Kad uračunamo prolaz rečne dizalice, vojnih brodova i splavova, ispada međutim da da nam treba još 2 metra, tj minimalno 10 metara ( po novom je 10 metara maksimalna visina - recimo otkačenog - splava).
Po našim propisima se "Minimalna visina plovidbenog otvora mosta" računa pri najvišem vodostaju. Zove se minimalna (garantovana) zato što se i tada garantuje da brod te visine može da prođe. Pa onda imamo ovaj račun:
- 77 metara je usvojena zaštitna visina obaloutvrde u Beogradu (najviši vodostaj Dunava i Save plus mala zaštitna margina)
- 10 metara je usvojena "Minimalna visina plovidbenog otvora mosta"
- 1 metar je (recimo) debljina tela mosta iznad ivice donjeg otvora.
Dakle, ako se Zarićev most premesti na rukavac kod Ratnog ostrva, onda će kota ulice na njegovoj gornjoj strani biti na 77+10+1=88 metara nadmorske visine. I sad dolazimo do još goreg apsurda od onog prethodnog. Pošto je nivo travnatog platoa Lida, pa dakle uglavnom i ostatka površine Ratnog ostrva, negde oko 73 metra, ispada da bi Zarićev most izlazio na Ratno ostrvo na neverovatnoj relativnoj visini od 88 - 73 = 15 metara iznad njega. Pa dakle po Ratnom ostrvu moramo da pravimo vrlo dugački nasip za pristupni put koji kreće od nule i penje se do visine od čak 15 metara, samo da bi izašao na most. To je više u domenu šaljivog.
Koren čitavog problema je što je ovo
plavno ostrvo (a usput i ceo eko sistem ostrva zavisi od povremenog plavljenja) i zato leži isuviše nisko u odnosu na gradnju u ostaku grada koja je već po istorijskoj nužnosti iznad čak i visokih voda. Pa ili će ostrvo biti "oaza prirode" i bez mosta, ili zbog minimalne infrastrukture morate da ga znatnim delom naspete i dovedete do nivoa ostatka grada, ali onda od "oaze" neće ostati puno.
Evo brze skice. Ovde su predstavljene međusobno proporcionalne i ispravno skalirane dimenzije u vertikalnoj ravni koja leži na ivici nama bližeg početka travnatog platoa Lida.
Brod "Vatrogasac", da bi mu videli visinu.
I na kraju, da bi bila lakša vizuelizacija ovih brojeva. Tj kako bi otprilike izgledali ti nasipi na Ratnom ostrvu? Sledeća slika je iz vremena početka nasipanja Novog Beograda. Nivo peska u donjem desnom delu je još uvek otprilike isti kao što je oduvek i bio na ušću Save u Dunav, što znači da je sličan kao i sadašnji nivo Ratnog ostrva (doduše ovo levo ipak deluje kao mala rupa). A ulica na vrhu nasipa vodi na most Kralja Aleksandra koji je vrlo blizu. Nivo ulice koja ide po njemu je bio negde oko 90 metara nadmorske visine. Dakle samo 2 metra više od naših 88 metara. Ono gore je tramvaj za Zemun broj 14 i, verovatno, neki pešak malo ispred. Dakle nasip ka Zarićevom mostu na Lidu i Ratnom ostrvo bi, gledan odozdo, izgledao otprilike ovako, mada ipak za 2 metra niži od ovog monstruma.
Nazdravlje nam i oaza prirode i oni koji se za TO zalažu.
Ili
