Šta je novo?

Stari Sajam i naselje Staro sajmište

Мени је чудно да је онда направљен даље од центра сајма око куле и да није паралелан са осталим павиљонима већ закошен.
 
Nigde nisam video konačni plan proširenog dela sajamskog prostora posle 1937. Dakle onaj po kome je počela gradnja Nemačkog paviljona. Ima li ga neko?
 
I Nemački paviljon ima vrednost, posle tornja i onog okruglog paviljona, kasnije nemacke komande, on je treći najbolji.

Slažem se, međutim ulica Jurija Gagarina MORA da ima široku vezu sa Brankovim mostom. Jurija Gagarina će ići sve do zaobilaznice oko Beograda i najšira je ulica koja prolazi tačno kroz centar nagušće naseljenog dela Novog Beograda. To je naša centralna magistrala zapad-istok. Zato će skupljati najviše saobraćaja, a da bi on mogao da dođe do velikog područija koje gravitira obali Dunava u Starom Beogradu, koje će tek biti gusto izgrađeno, mora da ima dobru vezu sa Brankovim mostom. Novi most i tunel do Dunava će pomoći, ali ne dovoljno. Činjenica da je Beograd na vodi skoro uništio mogućnost za ranije predviđeni most u nastavku bulevara Zorana Đinđića nimalo ne pomaže. Deo saobraćaja koji bi otišao tuda sada nema izbora i, ako ide ka delu Beograda u širem zaleđu Dunava nizvodno od ušća, preko Save može da pređe samo preko novog mosta umesto Tramvajskog ili preko Brankovog. Što obuhvata polazne saobraćajne tačke na teritoriji skoro čitavog Novog Beograda. Zbog toga pristupne ulice ka ova ova mosta na Novobeogradskoj strani MORAJU da budu povezana veoma širokom i visoko propusnom vezom. A Nemački paviljon je baš na trasi te veze. Pa iako bi, da nema tog problema, ja bio za to da se on sačuva, ogroman problem saobraćaja nažalost postoji pa ne vidim da imamo neki drugi izbor nego da se sruši.
 
U jbt, prvi put da vidim da se Zuma zalaže za to da se nešto starije od 10 godina sruši. :oops:😄 Prijatno sam iznenađen.

Inače, jel počelo baš samo rušenje te glorifikovane garaže?
 
brankov most.jpg
 
Bravo, hvala puno!
A ja baš danas hteo, pa odustao da odem i pogledam dokle se stiglo sa radovima ;)
 
На дневнику РТС-а данас је било о монтирању дела торња на централној кули. Директорка Меморијалног центра Старо Сајмиште је говорила и о лифу. Била је и изјава г-ђе Естер, која је рођена у логору.

Монтиран део торња на Централној кули Меморијалног центра Старо Сајмиште
СУБОТА, 08.04.2023, 12:51 -> 18:36
Постављен је последњи део централне куле меморијалног центра Старо сајмиште. Прва фаза радова треба да буде завршена до краја године. Циљ је очување културе сећања на жртве геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату.
https://www.rts.rs/vesti/drustvo/51...-kuli-memorijalnog-centra-staro-sajmiste.html

старо сајмиште_кула.JPG
 
Da li ce se izgraditi opet poruseni objekti ili ce se samo rekonstruisati postojeci?
 
Da li ce se izgraditi opet poruseni objekti ili ce se samo rekonstruisati postojeci?
O tome je već dosta govoreno, a i spominjano je na ovoj temi:
Porušeni objekti neće biti ponovo građeni, od sačuvanih će se za sada rekonstruisati Centralna kula i Italijanski paviljon.

Spasićev paviljon (koji je privatizovan) je rekonstruisan, zgrada Turskog pavilona, u kojem je u toku rata bila logorska mrtvačnica a u kojem danas (što treba uvek naglasiti) radi restoran restoran "So i biber" je takođe u sređenom stanju, kao i mala administrativna zgrada u kojoj je firma "The English Book".
Ostaje još nekoliko sačuvanih objekata između kule i Brankovog mosta: Čehoslovački paviljon, Mađarski, i paviljon "Stefanović", u njima žive ljudi tako da prvo treba rešiti famozna "imovinsko pravna pitanja"...
Ostaje nada da će završetak rekonstrukcije kule i Italijanskog paviljona, kao i drugi projekti (povezivanje dva bulevara) ubrzati raseljavanje. Ja se bar nadam.
 

На конференцији за медије, одржаној 08. априла, коју је организовао Меморијални центар Старо сајмиште поводом радова на монтажи завршног дела торња, о даљим радовима на овом објекту и плановима за будућу реконструкцију осталих сачуваних аутентичних павиљона говориле су Кринка Видаковић Петров, в.д.директора Меморијалног центра, Оливера Вучковић, в.д. директора Завода за заштиту споменика културе града Београда и Александра Шевић, виши конзерватор Завода, главни пројектант.
Александра Шевић, дипл.инж.архитектуре, виши конзерватор Завода за заштиту споменика културе града Београда и главни пројектант именована је да у име Завода као надлежне институције заштите непокретног културног наслеђа прати реализацију и примену мера техничке заштите за реконструкцију, санацију и адаптацију објекта Централна кула у оквиру споменика културе „Старо сајмиште – Логор Гестапоа“.
Александра Шевић подсетила да је Пројекат реконструкције, адаптације и санације објекта Централне куле у комплексу Старог сајмишта у Београду израдио Завод за заштиту споменика културе града Београда и да је Пројекат добио све потребне дозволе и сагласности априла 2022.године, чиме су се стекли услови за почетак реализације радова на обнови и заштити овог изузетног објекта, првог у низу сачуваних аутентичних објеката првог београдског сајамског комплекса, који ће бити обновљени у оквиру Меморијалног центра „Старо сајмиште“ у Београду.
Александра Шевић је истакла да су после пажљиве демонтаже завршног дела торња крајем августа 2022. године, нови бетонски елементи решеткасте конструкције завршног дела торња, у димензијама аутентичних, израђени на градилишту. Након постизања потребне носивости, прва два сегмента монтирана су 08. априла, а преостала три и јарбол 9. априла, на аутентично и у конструктивном смислу очувано, подножје торња „звездасте“ осмоугаоне форме. Како је стање аутентичног металног јарбола било очувано, он је након рестаурације и заштите поново уграђен на врху торња. Овим радовима су завршене активности на конструктивној санацији објекта. Радови прве фазе биће завршени до краја следећег месеца, када се настављају радови на реализацији друге који треба да буду завршени до краја 2023. године, у оквиру које ће се извести сви инсталациони системи неопходни за будуће функционисање објекта изложбене, истраживачке и музејске намене, као и радови на његовом ентеријеру.
Пројекат се финансира и реализује уз несебичну и велику подршку Министарства културе Републике Србије.
 
Vrh