Stari Sajam i naselje Staro sajmište

[Пантограф]

Спасиотект,
Какав картон сити, кад би испод надвожњака био кружни ток? Умеш ли ти да читаш српскохрватски и језике народности??

 

[spatiotecte]

Pantografe umes li ti da shvatis da ako podignes nadvoznjak na visinu od 6 metara iznad kruznog toka imas I RAMPE NA STUBOVIMA koje vode do njega i koje su dovoljno dugacke da se ispod njih stvori carton city?

 

[direktor]

Sto mi neodgovori spatio kad ce 3d modelm nemora da se stvori karton nasleje .Drugo visina dovljna je 4,5 m a moze i manje planirali su visinu kod tramvajskih sina kao na mostarskoj petlji stajliste mostar za tramvaje pa da se polako visina povecava

 

[laki72]

4,5m mora imati, zbog drumskog saobracaja.

Karton siti ne mora i ne sme biti.
I argument je pogresan, jer podseca na "kanalisanje" reka i potoka kao preventiva za bacanje smeca u iste...

Nema karton sitija?

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[spatiotecte]

Necu da uradim 3D model ideje cije nisam zastupnik. Ako ti se dopada Direktore uradi ga ti.

Kad sam spomenuo 6 metra visine, mislio sam na gornju kotu kolovoza na nadvoznjaku a ne na gabarit od 4,5 metara ispod istog.
Kad vec spominjes mostarsku petlju, taj deo je stvarno jedan od odvratnijih u gradu, ne vidim tu nista "za primer" kako bi se jedan deo grada stvorio humanijim i kvalitetijim za ljude.
Druga stvar, prizeljkujete nadvoznjake dugacke par stotina metara na 1700 metara od centra Beograda sto zaista nema smisla tamo gde to drugi gradovi rade na periferiji urbanog tkiva a ne u centralno zoni.
Treca stvar, stvara se vizuelna barijera dugacka nekoliko stotina metara. Da li je to primereno u (buducem) gusto naseljenom okruzenju po vama?

@Pantografe
Nema karton city-a na tvojoj slici zato sto su stubovi popunjeni zidom tj garazama ali urbanisticki gledano ovo je zidina koja razdvaja ljude i prostor.

 

[direktor]

O kojoj gradnji zelene povrsine zasticeno podrucije sajmista gdje bi ti tu gradio na kojoj parceli osim naselja sajmiste izmedju zarica i gazele
I nevidim potrebu za gomilom rampi

 

[spatiotecte]

A ko ti kaze da Blok 15 i blok 13 se nece izgraditi jednog dana?
Ko ti kaze da nece neki Vucic 2.0 izgraditi Beograd na Uscu 2050te tako sto ce na snazi biti jedan novi lex specijalis?
To sto je nesto zasticeno ne mora nista da znaci, obore se te zastite bez problema kad je interes u pitanju.

 

[direktor]

Pa sad ides u krajnost braneci degradaciju to ko oni idjoti sto u zavrsen blok zgrada na igralistu oce da prave zgradu a sve zavrseno jos 80 te .A neki maifijas prodo drzavno zemljiste igraliste karicu i sad bi on da mjenja plan i da gradi sta mislis da to treba da postane praksa ,da nicu 5 parkici da gradjanic cuvaju zelenilo sa kukama i motikama ,od stoke jel tako nesto prizivas samo da bi opravdao nesto kao sa karton sitjem Losa ti logika

 

[Galeks]

Gde vi odoste, pa ovi konacno urade neki dobar plan, odnosno projekat i vi drvlje i kamenje na sve. I jos napaste spatia bez razloga. Ne slazemo se po ovom pitanju i sta sad, jel treba da se prepucavamo, dok svi ne budemo mislili 100% isto, ne razumem?
Licno prezirem nadvoznjake, retko kad su dobro doneli, a da nisu unazadili prostor oko sebe.

 

[spatiotecte]

Direktore,
Reci mi samo da li smo 2002 mogli da zamislimo da cemo imati 10 godina kasnije najveci mosta na svetu sa kosim zapregama?
Reci mi da li smo pre 5 godina mogli da zamislimo da ce sine da se iscupaju iz savskog amfiteatra i da ce tamo poceti da se grade soliteri?
NISMO.

Sto bi bilo cudno onda da neko obori zabrane izgradnje za blok 13 I 15 za koju deceniju?

Galeks hvala na glas razuma.
Imas uknjizen plusic od mene za to. :wink:

 

[direktor]

Opet obrnuta logika da li je najveci ili nije nebitno .Zasto teziti ka degradaciji i negtivistickom stvu samo da bi pokusao nesto da opravdas .Sta se nebi bunio kad bi ti u parku ispred zgrade krenuli praviti zgradu samo zato sto je to nekom palo na pamet ti bi mirno gledao

 

[spatiotecte]

Meni most preko Ade nije degradacija.
Ali nadvoznjak za koji se zalazete je definitvno urbanisticka degradacija.

 

[direktor]

Most kao most a pristupni putevi i petlje rampe tom mostu Najbolje rijesenje je da nista negrade a posto jevreji insistiraju na njemackom paviljonu da ostane tako ce i biti na kraju

 

[spatiotecte]

Da ali most preko Ade je vec na obodu centralne zone i te petlje i te pristupne rampe prave manju smetnju nego ono sto vi zelite da se uradi kod Usca.

Druga stvar, ne mozemo da zadrzimo nemacki paviljon na mestu gde treba da prodje jako vazna saobracajnica za Beograd.
Ipak se mi pitamo za NAS grad a ne javreji.
A ako ne zele da finansiraju obnovu Starog sajmista samo zbog tog nemackog paviljona, onda nek se oproste od njihovog memorijalnog centra, mi cemo svakako obnoviti taj stari sajam, sa njima ili bez njih.

 

[direktor]

Koliko je vazna pitanje je koliko se mi pitamo je veoma upitno a i tamo gdje se pitamo cesto naprvimo glupost da se blago izrazim .To sto ce mo mi uraditi smo pokazali svih ovih godina nebrige i ludosti nerada

 

[spatiotecte]

Ako je nemacki paviljon glavni problem cele ove price i ako se zbog njega razmislja o izgradnji nekog nadvoznjaka, onda moze on lepo da se zaobidje tako sto bi buduca saobracajnica presla ispred njega a ne preko njega i raskrsnica kod Usca bila pomerena malo blize brankovom mostu i krivina koja bi nastavila ka Bulevaru NIkole Tesle bi samo morala da se izgradi ponovo u malo sirem luku.

I svi srecni, i jevreji, i mi.

 

[astrodule]

A Nemački paviljon ne može da se premesti?

Pa Rusi su cele zgradurine u Moskvi premeštali nekoliko desetina metara iz istog razloga (zbog izgradnje saobraćajnica). Baš je bio članak o tome u Zabavniku pre par nedelja.

Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока

 

[Пантограф]

spatiotecte » 26 Feb 2016 01:34 am[/url]":3ew8ungj]Ako je nemacki paviljon glavni problem cele ove price i ako se zbog njega razmislja o izgradnji nekog nadvoznjaka, onda moze on lepo da se zaobidje tako sto bi buduca saobracajnica presla ispred njega a ne preko njega i raskrsnica kod Usca bila pomerena malo blize brankovom mostu i krivina koja bi nastavila ka Bulevaru NIkole Tesle bi samo morala da se izgradi ponovo u malo sirem luku.

I svi srecni, i jevreji, i mi.

Болдовано показује да ти заиста не схваташ у чему је проблем. И то је ОК.

Ево, да напишем последњи пост на ову тему:

Никакве деградације простора услед изградње скромног надвожњака не би било, рампе је могуће направити тако да буду изнад разделног острва - на којем још нико није градио картон сити. Уосталом, какав год метро да буде изграђен ка Новом Београду, пењаће се на мост вијадуктом, и то дужим од друмског, због мањег дозвољеног нагиба. А највероватније ће цео НБ метро проћи - на вијадукту.
Да не говоримо о томе да је мост по природи ствари једна велика денивелација која укључује - рампе.

Стварна деградација ширег простора Београда настаће, са друге стране, ако се због слабо пропусне раскрснице на дну Бранковог моста закрче - мост, Бранкова улица, Теразијски тунел... И то ће се закрчити тако да се продужи боравак аутомобила тамо где најмање треба да их буде, у најужем градском језгру.

Пример да се обична четворокрака раскрсница поставља на таквом месту, одмах уз огроман мост на великом водотоку, ја не видех. Извињавам се ако негде има један. То је зато што вероватно нигде не постоји спрега тако неписмених пројектаната, политичара и јавности као у Србији.
Штавише, пошто актуелни генијалци на сва три новобеоградска правца одмах иза кружне раскрснице код моста предвиђају такође кружне раскрснице, то значи да никаква контрола дотока саобраћаја на мост заправо неће бити могућа (томе пре свега у градовима треба да служе семафори). Тиме ће вожња Београдом почети неодољиво да личи на саобраћај у арапским градовима, попут Каира.

Можда је то и циљ. Мени није.

 

[relja]

astrodule » 26 Feb 2016 08:59 am[/url]":vtz8rm4s]A Nemački paviljon ne može da se premesti?

Pa Rusi su cele zgradurine u Moskvi premeštali nekoliko desetina metara iz istog razloga (zbog izgradnje saobraćajnica). Baš je bio članak o tome u Zabavniku pre par nedelja.

Koliko ja shvatam, za sada jedino Jevrejska zajednica ima želju da ga koristi i kakvu takvu ideju čemu će služiti.
Da nije na trasi ulice, ne bih imao ništa protiv te njihove ideje. Sa druge strane, bar koliko je meni poznato, baš ta mikrolokacija nije bila mesto stradanja (uz ogradu o mogućnosti pronalaska te masovne grobnice), tako da sama zgrada nema neku memorijalnu vrednost. Nemam išta protiv da se pored nove ulice izgradi i novi muzej.


A što se tiče silaska sa mosta i povezivanja sa Vladimira Popovića (pravac levo), evo mogućnosti:
1 - Semafor sa skretanjem levo - po meni, apsolutno ne
2 - kružni tok - ne
3 - niski nadvožnjak most - Mihajla Pupina - verovatno funkcionalno, ali estetski diskutabilno, i radovi će stvoriti haos
4 - skretanje desno sa mosta i podvožnjak-tunel ispod raskrsnice do Vladimira Popovića: knap prostora, ne znam ni da li je izvodljivo
5 - rešenje kao za Pop Lukinu - ostaje semafor i zabranjeno skretanje levo u Vladimira Popovića - opotrunističko ne delanje, ali najmanja šteta.

 

[Galeks]

http://www.blic.rs/vesti/beograd/re...na-starom-sajmistu-pocece-2017-godine/5emdplv

Rekonstrukcija Centralne kule na Starom sajmištu počeće 2017. godine

Do kraja godine treba da bude završen projekat rekonstrukcije Centralne kule na Starom sajmištu, što bi značilo da bi u 2017. godini moglo da se počne sa radovima, rekao je gradski menadžer Goran Vesić.

- Posao na raseljavanju Centralne kule je završen. Tokom ove nedelje su i poslednja dva umetnika dobila druge prostore i na taj način grad je preuzeo Centralnu kulu, koja je inače njegovo vlasništvo, i ona je spremna za rekonstrukciju u novi cetralni objekat budućeg kompleksa. Pored toga grad je popisao sve one koji se nalaze u dva paviljona, tzv. Čehoslovačkom i Italijanskom, oba pripadaju gradu, i počinjemo sa procedurom iseljavanja ljudi iz tih objekata i pronalaženja nekih drugih lokacija za njih - rekao je Vesić na sednici Komisije za utvrđivanje koncepcije programskih sadržaja i davanje predloga modela upravljanja memorijalnim kompleksom na Starom sajmištu.

Prema njegovim rečima, u saradnji sa Opštinom Novi Beograd počela je procedura raseljavanja iz takozvanog Turskog paviljona, gde se nalazi restoran, i za ovo mesto neadekvatni objekti, i ova opština je pokrenula proceduru za njihovo iseljavanje.

- Grad Beograd je za ove dve godine uradio nešto što nije decenijama unazad i učinili smo ogroman korak na pripremi lokacije za izgradnju budućeg memorijalnog centra. Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda u narednom periodu treba da pripremi uslove koji će biti sastavni deo tendera za rekonstrukciju Centralne kule Agencije za investicije i stanovanje. Nakon toga očekuje se da do kraja godine bude završen i projekat rekonstrukcije, što bi značilo da bi u 2017. godini moglo da se počne sa rekonstrukcijom - rekao je Vesić.

On je dodao da su sve gradske službe u potpunosti usmerene ka realizaciji ovog projekta. Episkop slavonski i predsednik komisije Jovan Ćulibrk istakao je da su u dosadašnjem radu komisije učestvovali predstavnici diplomatskog kora, ambasador Izraela, predstavnik Muzeja holokausta u Vašingtonu, a da su ovog puta konsultacije održane i sa predstavnicima Ambasade Ruske Federacije.

- Na današnjoj sednici komisije gosti iz Ambasade Ruske Federacije prikazali su nam jedan od najvažnijih svetskih memorijala Drugog svetskog rata, Poklonu goru u Moskvi. Ona je značajna i zbog same uloge koju je Rusija imala u Drugom svetskom ratu, ali i zbog uloge tog rata u nacionalnom biću Rusa, koji taj rat nazivaju Velikim otadžbinskim ratom. Oni su nam predstavili kompleksnu strukturu ovog memorijala, i posebno naglasili važnost religioznih ustanova, pa tako imaju džamiju i sinagogu za borce Crvene armije koji su bili muslimani i jevreji, pa čak i crkvicu za borce koji su došli iz drugih zemalja da se bore protiv nacizma. To je od dragocene važnosti za naš memorijal, koji će isto tako biti mozaičkog tipa jer postoji i čitav mozaik žrtava. Istovremeno, ne smemo zaboraviti da smo mi pobednici u Drugom svetskom ratu i da i ta pobednička dimenzija mora biti istaknuta u karakteru memorijala - rekao je vladika Jovan Ćulibrk.

Glavni gradski urbanista Milutin Folić kazao je da je pored konsultacija sa predstavnicima Amabasade Ruske Federacije, saslušan i izveštaj predstavnika Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda o pripremi za raspis tendera za rekonstrukciju Centralne kule Starog sajmišta.

- Grad Beograd je projektivno radio na raseljavanju iz kule i ona je sada imovinski sasvim rasterećena, čime se stvaraju uslovi Agenciji za investicije da može da nastavi sa planom za rekonstrukciju Centralne kule. To će označiti početak procesa rekonstrukcije celog Starog sajmišta i u kuli će biti smeštena uprava budućeg memorijala, što će biti nukleus za dalje uređenje tog prostora. Imamo planski i pravni osnov za eksproprijaciju, radimo na iseljavanju, a nakon Centralne kule nastavićemo ka Italijanskom, Češkom, Turskom i Spasićevom paviljonu koji nisu porušeni tokom rata i koji će u narednom periodu biti predmet eksproprijacije i raseljavanja ljudi na druge lokacije kako bi Grad Beograd došao u posed tog prostora i obezbedio da Staro sajmište postane memorijalni kompleks i dobije status koji zaslužuje - rekao je Milutin Folić.

Staro sajmište je 1987. godine proglašeno za kulturno dobro pod nazivom "Staro sajmište – logor Gestapoa", a detaljnim urbanističkim planom iz 1992. godine stvoren je osnov da se taj prostor proglasi za javni i počne sa raseljavanjem. Ceo prostor ima 20,2 hektara i obuhvata prostor između Ulice Vladimira Popovića, reke Save, Brankovog i Savskog mosta. Sednici su prisustvovali članovi komisije Bratislav Petković, Vladan Vukosavljević, Slavica Savičić, Ruben Fuks, Milena Dragičević Šešić, Miodrag Vujošević, dr Mira Radojević, dr Jovan Babić, dr Milan Koljanin, Dragoljub Acković, Haris Dajč i Boro Ercegovac, a kao gost Irina Gnetkova, predstavnica Ambasade Ruske Federacije sa saradnikom. Pored članova komisije u radu sednice učestvovali su i Jasmina Mitrović Marić, Nenad Lajbensperger, Dragana Mladenović Nestorović, Goran Radulović, Aleksandra Šević, Aleksandra Mihajlov i Vladimir Božović.

 

[relja]

4 - skretanje desno sa mosta i podvožnjak-tunel ispod raskrsnice do Vladimira Popovića: knap prostora, ne znam ni da li je izvodljivo

Samo kao ideja, bez ulaženja u radijuse krivina i nagibe podvožnjaka (tačkasto)

 

[spatiotecte]

Пантограф » 26 Feb 2016 11:48 am[/url]":2ahbqdl6]

spatiotecte » 26 Feb 2016 01:34 am[/url]":2ahbqdl6]Ako je nemacki paviljon glavni problem cele ove price i ako se zbog njega razmislja o izgradnji nekog nadvoznjaka, onda moze on lepo da se zaobidje tako sto bi buduca saobracajnica presla ispred njega a ne preko njega i raskrsnica kod Usca bila pomerena malo blize brankovom mostu i krivina koja bi nastavila ka Bulevaru NIkole Tesle bi samo morala da se izgradi ponovo u malo sirem luku.

I svi srecni, i jevreji, i mi.

Болдовано показује да ти заиста не схваташ у чему је проблем. И то је ОК.

Shvatio sam o cemu se radi, ovde u bolcovanom sam pricao o drugom mogucem nadvoznjaku koji bi preskocio nemacki paviljon posto je Direktor spomenuo problem tog paviljona.

A sa tobom sam pricao o nadvoznjaku iz pravca brankovog mosta koji bi nastavljao preko kruznog toka ka bulevaru Mihaijlu Pupinu.

 

[spatiotecte]

Inace Pantografe, htedoh da ti kazem da smo juce obojica malo preterali u strastima koje su ovladale nasim stavovima i glupo je da komunikacija ide do prepucavanja jer ti si jedan od forumasa sa kojim uglavnom delim misljenje (znas moj stav o zeleznici).
Zato ne zelim konflikt sa tobom u raspravi.
Na ovoj temi imamo razlicita misljenja i to je OK, postujem tvoje misljenje. To ne znaci da se na nekim drugim temama ne slazemo.
Dakle ovo je i za mene zadnja poruka u ovoj raspravi.
I sve je ok, nista licno. :wink:

 

[Пантограф]

Нормално, их, свашта, кад бих ја ово овде лично схватао...

 

[Пантограф]

relja » 26 Feb 2016 12:22 pm[/url]":1xjenljn][
5 - rešenje kao za Pop Lukinu - ostaje semafor i zabranjeno skretanje levo u Vladimira Popovića - opotrunističko ne delanje, ali najmanja šteta.

Врло могуће да је ово најбоље.