Šta je novo?
Od:
Filteri

Stari Sajam i naselje Staro sajmište

Vec je psotvljano na forumu , mozda cak u ovoj temi ranije , a slika tog djela postoi negdje na temi navodni be na h2o, nemogu sad da kopam kad naleti postvicu ponovo
 
zbog nivelacije terena, mozda je i izvodljivo, ali opet mislim da je bespotrebno.
 
04d0b3460e59110c8fbed6b01b3fa480.jpg


Јел се мисли на нешто овако кад се прича о спајању Владимира Поповића и БНТ?
Овим преспајањем би се добиле две целине. Занима ме која би намена била ове црвено шрафиране. Да ли би била у склопу Меморијалног центра Стари Сајам (плаво шрафирана) или би имала неку другу намену?
 
To bi bilo spojeno posto bi vidukt bio na stubovima , sve je to sajmiste , plus digne se dovljno visoko da ne ugrozava njemacki paviljon a mora i zbog tramvaja
 
Dišo hvala na još jednom pojašnjenju. Ne znam da li ima dovoljnu visinu ulaza za denivelaciju saobraćajnica. Možda će pre raditi neko ravnjanje na samom terenu. U svakom slučaju šta god da bude spojiti se mora, pa da li po zemlji ili vijaduktom videćemo.
 
direktor":bfcwh8al je napisao(la):
To bi bilo spojeno posto bi vidukt bio na stubovima , sve je to sajmiste , plus digne se dovljno visoko da ne ugrozava njemacki paviljon a mora i zbog tramvaja
Kliknite za proširenje...

Није да ти опонирам, али - тај Немачки павиљон, осим што је оличење нацистичке естетике (не постоји комунистичка, капиталистичка, нацистичка архитектура, па бирам речи), обновити у изворном изгледу, са великим прозрачним стакленим површинама и углачаним каменим плочама - и онда изнад њега саградити надвожњак - па то баш и нема смисла.
Поготово - чему би служио објекат испод надвожњака? Да је Јуптеров храм из I века пне, па би га изместили, ово је само објекат који је пар година био сајамски, потом немачка команда 3,5 година, и после тога неугледна хала....
Испитати шта се заиста налази испод, и затим рушити за нову улицу.
 
relja":28qsgo7v je napisao(la):
direktor":28qsgo7v je napisao(la):
To bi bilo spojeno posto bi vidukt bio na stubovima , sve je to sajmiste , plus digne se dovljno visoko da ne ugrozava njemacki paviljon a mora i zbog tramvaja
Kliknite za proširenje...

Није да ти опонирам, али - тај Немачки павиљон, осим што је оличење нацистичке естетике (не постоји комунистичка, капиталистичка, нацистичка архитектура, па бирам речи), обновити у изворном изгледу, са великим прозрачним стакленим површинама и углачаним каменим плочама - и онда изнад њега саградити надвожњак - па то баш и нема смисла.
Поготово - чему би служио објекат испод надвожњака? Да је Јуптеров храм из I века пне, па би га изместили, ово је само објекат који је пар година био сајамски, потом немачка команда 3,5 година, и после тога неугледна хала....
Испитати шта се заиста налази испод, и затим рушити за нову улицу.
Kliknite za proširenje...
Јa iskreno isto mislim da je bolje tako nesto uraditi, ali ajde reko da ne pametujem. Po meni, preseces saobracajnicom, porusis sve unutar te nove parcele, preparcelises, prodas investitoru plac sa jasnim kriterijumima sta tu moze da se napravi kako ne bi odudaralo od kulturno istorijskog spomenika sa druge strane ulice i za lovu koju dobijes od prodaje parcele zapocnes sredjivanje memorijalnog kompleksa i tog muzeja stradanja. U principu kompleks je bitan u formi oko centralne kule i one zgrade do mosta u kojoj su najvise i stradali logorasi. A nemacki paviljon sad manje vise. Ionako su oni i krivi za to sto sajma vise nema. Posto iskreno od ovog Vesicevog plana za SS, ocekujem isto koliko i od njegovog projekta "evropska zvezda". Moje skromno misljenje.
 
Ja bi u njemacki paviljon ispod nadvoznjaka stvio muzej gsp a hala ko savrsena za to
 
Jedini problem za mene sa tim zemljištem je ta priča o navodnoj masonoj grobnici, što će se utvrditi pre ili kasnije.
Čak i da je nađu, ljudski ostaci bi morali biti izvađeni, ispitani i dostojno sahranjeni (pa čak i da su u pitanju Nemci).
Ni to nije prepreka da se izgradi ulica.
 
To se podrazumjeva da treba cjelo zemljiste da se ispita
 
Siniša Mali i Jozef Levi dogovorili saradnju oko Memorijalnog centra Staro sajmište

R.B. | 27. 11. 2014. - 14:56h | Komentara: 0
Neophodno je ojačati kulturnu, obrazovnu i sportsku saradnju Srbije i Izraela, ocenili su danas gradonačelnik Beograda Siniša Mali i ambasador Izraela u Beogradu Jozef Levi.


Jozef Levi i Siniša Mali
Gradonačelnik i ambasador su dogovorili da će se zajednički raditi na izgradnji Memorijalnog centra Staro sajmište, gde se za vreme Drugog svetskog rata nalazio Jevrejski logor.

Ovom prilikom, Siniša Mali je pozvao izraelska preduzeća da učestvuju na tenderima koji će naredne godine biti raspisani za javno – privatno partnerstvo u oblasti prečišćavanja otpadnih voda, prerade otpada, reciklaže i pretvaranje otpada u energiju, kao i u izgradnji četiri podzemne garaže.


Sastanak u Starom dvoru
Siniša Mali je uputio poziv gradonačelniku Jerusalima da poseti Beograd u aprilu 2015. godine kada će u srpskoj prestonici biti održan Samit gradonačelnika zemalja Jugoistočne Evrope.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/514749 ... o-sajmiste
 
Ok, lepo je imati dobre veze sa Izraelom, ili bilo kojom drugom drzavom, pogotovu ako zele nesto da finasiraju, jete,
pa i slucaju koncetracionih logora, ali jevreji koji su zrtve genocida od strane nacista u Srbiji su bili pre svega nasi gradjani isto kao svi ostali, isto koliko sto smo svi mi ovde na forumu, treba uvek od toga polaziti.
 
Juče uhvatih deo emisije Moj Beograd (Studio B). Gost je bio Ljuba Anđelković i pričao je o Košutnjaku, Topčideru, Adi.

Iako nije direktno vezano za Sajmište, mislim da je najbolje da ovde prepričam što sam čuo.

Ljuba kaže da su tela oko 2000 Jevreja iz dušegupke pokopana na Makiškoj strani Ade, između prvog parkinga i prvih kafića, na livadi gde je sada dečje igralište http://binged.it/1B7WFjd

Naravno, on lično to nije video, ali je čuo da su Čukaričani čak raskopavali i skidali zlatne zube i da su Nemci posle toga sami počeli da skidaju zube pre slanja Jevreja na put bez povratka.

Repriza emisije je u subotu u 15:05 (deo o Adi je u drugoj polovini).
 
Svašta se priča i prepričava. Ovako prepričana, priča ima par nelogičnosti.
Otom-potom. Rado ću da pogledam reprizu, čuo sam da je bilo dosta zanimljivih detalja o događajima u Beogradu pre i u tokom rata.
 
Valjda će biti objavljeno i na sajtu Politike:

IMAG0361_zps0ec77f36.jpg


Dakle, umetnici još uvek nisu iseljeni iz kule, tender za snimanje stanja temelja kule će tek da bude raspisan.
Komisije i dalje zasedaju, sve je u nekom futuru...

Jevrejska zajednica insistira da joj se dodeli bivši "Nemački paviljon" u kojem bi se prikazala dostignuća beogradskih Jevreja pre Holokausta, uz dužno odavanje počasti spasiocima. Ovo mi je prvi smisleni argument da se ta zgrada sačuva i obnovi, jer ja bih taj paviljon srušio zbog spajanja Bulevara Nikole Tesle i Vladimira Popovića.
Ali, ovo bi baš bio štos, ironija sudbine, da se u ovoj zgradi postavi trajna izložba posvećena žrtvama i spasiocima:
nemackipaviljon1941_zps5ace317e.jpg
 
Sta su tadili nista samo pricaju kako sad odjednom umjetnici nisu iseljeni prvo sam pomislio da je neki stari clanak
 
Evo i članka sa sajta

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ra.sr.html

Старо сајмиште – од логора до меморијалног центра

За реконструкцију Централне куле градска власт планира да издвоји 129 милиона динара. – Према претходним замислима, биће то место сећања на жртве нацистичког логора, простор у коме би била изложена сачувана грађао хиљадама Јевреја, Срба, Рома и антифашиста страдалим на сајмишту смрти. – У току ове године биће формирано међународно саветодавно тело са задатком да помогне у осмишљавању будућег меморијалног комплекса на левој обали Саве

Седам деценија прошло је од затварања логора Старо сајмиште, а тридесет година од идеје да се комплекс на левој обали Саве претвори у меморијални центар. Први корак ка томе биће начињен тек ове године, обновом Централне куле сајмишта, у коме је у току Другог светског рата страдало на хиљаде Јевреја, Срба, Рома и антифашиста.

Тендер за утврђивање у каквом су стању темељи куле град ће расписати следећег месеца. Резултати анализе послужиће као основ за главни пројекат реконструкције тог здања, тврди Горан Весић, градски менаџер и један од чланова комисије за Старо сајмиште.

– За оба конкурса и израду техничке документације у буџету за 2015. обезбедили смо милион динара. У наредне две године планирамо да издвојимо још 129 милиона динара што би требало да покрије све радове на Централној кули. Крећемо у обележавање тог стратишта и то је процес који је трајати годинама – истиче Весић.


Централна кула постаће стожер будућег меморијалног центра, са још два павиљона, Италијанским и Чехословачким. Пре него што почне њено сређивање, град ће морати да расели уметнике који по разним основама користе тај објекат од педесетих година 20. века, а комисија треба да предложи програмски концепт. Пре три године, када је претходна градска власт са мртве тачке покренула обнову Централне куле, речено је да ће она постати музеј, место сећања на жртве логора, али и простор у коме би била изложена сачувана грађаиз времена стратишта. Ту би се обављала и научна истраживања о страдању цивила у Другом светском рату.

Да ли ће се тај план мењати, ни после четири седнице комисије за Старо сајмиште, којој председава славонски владика Јован Ђулибрк, није познато, као што није прецизирано ни како ће бити уређена целокупна површина комплекса од двадесетак хектара.

– Следеће године, надамо се, имаћемо обновљену Централну кулу, а убрзо потом и Италијански и Чехословачки павиљон. Комисија припрема елаборат у коме ће понудити своје виђење обележавања злочина на Старом сајмишту на основу којег ће Влада Србије да одлучи о природи меморијала – каже Ђулибрк.


У току године биће формирано и међународно саветодавно тело са задатком да помогне у осмишљавању будућег меморијала на левој обали Саве. На његовом челу требало би да буде Ефраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал” у Јерусалиму, каже Ђулибрк, а окупиће и стручњаке из Европе и Америке. Јер, за тако важан пројекат морају се применити светски стандарди у чувању сећања на холокауст и геноцид.

– Ослонићемо се на стандарде Јад Вашема, који је узор целом свету за то како се организују меморијали зато што су обједињени истраживачки, архивистички, библиотечки, музеолошки и образовни аспект. Али, за разлику од израелског музеја који је посвећен сећању на страдање Јевреја уопште, ми ћемо градити меморијал на месту где се злочин десио, а то подразумева другачији приступ. Зато ћемо размотрити и концепте меморијала у Дахауу, Аушвицу и Поклоне Горе у Москви – објашњава владика Ђулибрк који је осам година у Јад Вашему проучавао холокауст и геноцид.

У рад комисије укључен је и председник Савеза јеврејских општина др Рубен Фукс. Заједница коју он представља жели да јој се додели Немачки павиљон.

– Инсистирамо да у том павиљону представимо достигнућа предратне заједнице Јевреја у Србији, да покажемо шта јој се у рату десило и шта је од ње остало. Важно нам је да осим жртава и злочинаца прикажемо и праведнике, људе који су спасавали Јевреје у току Другог светског рата. Осим сведочења малобројних логораша који су преживели и писма Хилде Дајч која описује последње дане у логору, од материјалних сведочанстава стравичног злочина не поседујемо готово ништа. Али највећи артефакт је само Старо сајмиште и, колико год да је то сада запуштен простор, његова аутентичност је од непроцењиве вредности – каже Фукс.

Управо та аутентичност деценијама је урушавана и ружена, толерисањем дивље градње. Сајмиштем се раширио и „коров” замршених власничких односа. Гледано с Бранковог моста, визуром тог простора доминирају панои са исписаним именима ауто-сервиса, ресторана, теретана, па чак и једног приватног факултета. Једино нема белега да су ту, иза дрвећа и шибља, пре седам деценија, били павиљони смрти.

----------------------------------------------------------

Споменик културе

1936. Комплекс Београдског сајмишта осмислиле су архитекте Миливоје Тричковић, Рајко Татић и Ђорђе Лукић као монументалну и модерну целину са средишњим павиљоном – кулом као доминантним мотивом

1937. Одржан први Београдски сајам. Комплекс је тада чинило пет великих југословенских павиљона, Централна кула, павиљони Италије, Чехословачке, Румуније, Мађарске, павиљон Задужбине Николе Спасића и мање зграде које су закупиле компаније попут холандске фирме „Филипс”

1938. Саграђени павиљони Турске и Немачке

1974. Постављена прва спомен-плоча на зид некадашњег улаза у комплекс

1984. Откривена нова спомен-плоча од црног мермера на бетонском постољу која и данас постоји између куле и некадашњег Турског павиљона

1987. Скупштина града одлучила да Старо сајмиште прогласи за споменик културе

1992. Усвојен план детаљне регулације којим су објекти Старог сајмишта заштићени од рушења. Документ је предвидео њихову обнову, али и изградњу нових павиљона на месту срушених у савезничком бомбардовању 1944.

1995. Откривен споменик жртвама логора Сајмиште, рад вајара Миодрага Поповића. Бронзана скулптура у облику „распукнуте форме круга чији део симболизује живот, а други смрт” висока је 10 метара и тешка 20 тона

----------------------------------------------------------

Сеоба уметника из куле

Централна кула адаптирана је у 18 атељеа у којима еминентни сликари, вајари, графичари стварају већ деценијама. Један од њих, сликар, карикатуриста и новинар Богдан Јовановић, 62 године атеље користи као радни и стамбени простор. Он и његове колеге не противе се да се из куле иселе ако добију адекватну замену, а то подразумева атељее који би имали довољно дневне светлости и високе таванице.

– Пре две године речено нам је да постоји могућност да се преселимо у адаптиране локале у згради у Блоку 64. Међутим, они не задовољавају основне услове за рад јер су им таванице високе свега два метра. Претходних месеци Централну кулу обилазиле су разне „делегације” од којих нико није знао да нам прецизира шта ће да буде у овом простору, као ни да ли ћемо и где ми бити пресељени – каже Јовановић.


----------------------------------------------------------

1941–1944.

На подручју Србије које ће 1941. постати немачка окупациона зона, до Другог светског рата живело је око 16.600 Јевреја, као и 1.200 јеврејских избеглица из средње Европе. После избијања устанка у лето и јесен 1941. у масовним стрељањима, заједно са Србима погубљени су и готово сви јеврејски мушкарци, као и бројни Роми. Почетком децембра 1941. око 6.400 јеврејских жена, деце и старих заточено је у Јеврејском логору Земун (Јуденлагер Семлин) на Београдском сајмишту. Са њима је затворено и око 600 ромских жена и деце, подаци су из истраживања др Милана Кољанина, вишег научног сарадника Института за савремену историју у Београду.

– Логор се налазио на територији усташке Независне Државе Хрватске, али је био под управом немачке полиције у Србији. Од краја марта до 10. маја 1942. јеврејски заточеници, осим неколицине жена удатих за Србе, убијени су у камиону гасној комори, чиме је окончан холокауст на немачком окупационом подручју у Србији – каже др Кољанин.



Логор на Београдском сајмишту потом је постао Прихватни логор Земун (Анхалтелагер Семлин) и служио је за интернирање партизана, њихових симпатизера, припадника ројалистичког покрета отпора, као и радно способних особа са подручја војних операција. Затвореници који су преживели тешке услове живота депортовани су у концентрационе или радне логоре у нацистичкој Немачкој или у окупираним земљама. У савезничком бомбардовању Београда и Земуна априла 1944. логор је оштећен и страдало је око 120 заточеника. Месец дана касније предат је на управу усташкој полицији, а крајем јула 1944. је распуштен. Према досадашњим истраживањима, напомиње Кољанин, у Прихватном логору Земун интернирано је 31.972 заточеника, већином Срба, од чега је трећина изгубила живот.
Далиборка Мучибабић
објављено: 27.01.2015.
Kliknite za proširenje...
 
http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=952049

Rekonstrukcija Starog Sajmišta
Izvor: Tanjug

Beograd -- Istraživački radovi na Centralnoj kuli memorijalnog kompleksa Staro Sajmište se završavaju, izjavio je gradski menadzer Goran Vesić.

Grad je izdvojio novac za još dva projekta koji su u planu ove godine, kako bi već početkom 2016. mogli da počnu radovi na rekonstrukciji kule.

Vesić je naveo da će ove godine biti sprovedeni Projekat postojećeg stanja i Projekat revitalizacije kule i da se nada da će oni biti završeni do kraja 2015, a da će početkom sledeće godine bili izabrani izvođači koji će raditi na obnovi Centralne kule.

Vesić je novinarima, posle sednice Komisije za utvrđivanje programske koncepcije i davanje predloga modela upravljanja Memorijalnim kompleksom na "Starom beogradskom sajmištu" čiji je član, rekao i da je važno da kompleks nakon rekonstrukcije dobije i edukativni karakter, gde će buduće generacije učiti o užasima Holokausta.

"To je važno, i ako Sajmište dobije edukativni karakter, znači da smo uspeli", podvukao je Vesić.

Ambasador Izraela Jozef Levi, koji je prisustvovao sednici Komisije, rekao je da je ovo pravo vreme da se osveži uspomena na spomenik Staro Sajmište i da je veoma srećan i zadovoljan zato što zaista postoji spremnost da se to uradi.

Levi je istakao da je rekonstrukcija Sajmišta srpski projekat, ali da on predstavlja naciju koja je bila žrtva Holokausta, te da Izrael sa velikom pažnjom, interesovanjem, simpatijama i divljenjem prati taj projekat.

On je dodao da vidi lepu priliku da Vlada, Grad Beograd i dobri ljudi sarađuju na tome da se sačuva uspomena na Jevreje i druge koji su ubijeni u teškom vremenu nemačke okupacije Beograda.

"Dugujemo sebi da sačuvamo i zapamtimo Holokaust Jevreja, pretežno žena i dece, koji se dogodio na Starom Sajmištu, kao i genocid nad Srbima i Romima", rekao je Levi.

Episkop Jovan Ćulibrk, koji je predsednik Komisije, istakao je da je Staro Sajmište jasno definisano kao arhitektonska celina i da će se truditi da se očuva izvorni izgled, uz dodatak novih sadržaja.

Navodeći da je u Jasenovcu sve porušeno, a Jad Vašem izgrađen na brdu koje nema veze sa Holokaustom, on je istakao da bi bilo nezamislivo da se kompleks uklanja sa mesta na kojem je sada.

Skupština grada Beograda obrazovala je 25. oktobra prošle godine Komisiju za utvrdivanje programske koncepcije i davanje predloga modela upravljanja Memorijalnim kompleksom na Starom beogradskom sajmištu, kao stručno radno telo gradonačelnika Beograda.

Zadatak Komisije je davanje predloga modela upravljanja buducim Memorijalnim centrom, a u sklopu predviđene dinamike fizičke rekonstrukcije celokupnog prostora budućeg Memorijala na Starom beogradskom sajmištu.

Današnjoj sednici prisustvovali su ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin, koji je i potpredsednik Komisije, predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Jasmina Mitrović Marić, gradski arhitekta Milutin Folić....
Kliknite za proširenje...


Šta su to "istraživački radovi"?
 
Vjerovatno pregled postojeceg stanja kule i okoline ko ce ga znati
 
jako je važno da pored ,, truditi da se očuva izvorni izgled,, bude u većem obimu zastuljen i drugi deo izjave ,, uz dodatak novih sadržaja,,
prazan i hladan nadgrobni spomenik nece privlačiti da se na tom mestu vodi deo Bg života
ni moj deda ne bi voleo da mu tu dolaze samo (prinudne) ekskurzije
 
Pa tu treba da bude Muzej, arhiva, izložbe...ja se samo nadam da se u tom "oživljavanju" neće otići u drugu krajnost, pa daprostor postane izletište, kao u Jajinicima.

Boco, a tvoj deda je...?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh