Šta je novo?
Od:
Filteri

Stari mlin

Zuma":87so84sc je napisao(la):
Sumnjam da se očigledno posebne, reprezentativne zgrade ovako upečatljivih volumena i namene prave da bi stajale u nizu.
Kliknite za proširenje...
Reprezentativne državne zgrade u nizu nisu retkost u BG. Stari, novi dvor, Ministarstvo šuma, današnja zgrada Vlade, stari Generalštab ...

Zuma":87so84sc je napisao(la):
Pogotovo sa nečim što je tako agresivno različito, veliko i blisko. Ovo je dizajnirano da bi dominiralo, ostavilo utisak i poslalo poruku o moći države, njenoj usmerenosti i nameri.
Kliknite za proširenje...
Teško da je to bio plan. Recimo, od štamparije je daleko bitnije i moćnije Vazduhoplovstvo, čiju je centralnu zgradu projektovao takođe Brašovan a koja je i formom i volumenom uklopljena u urbano jezgro Zemuna i dominira samo svojom karakterističnom arhitekturom.

Sa druge strane grada, Brašovan projektuje preglomaznu i predominantnu zgradu koja deluje moćnije od zgrade Vojne avijacije. Meni to govori da je uzeo u obzir da će se umesto starog mina nešto drugo graditi i postavio vizuelni reper za budući objekat.

Zuma":87so84sc je napisao(la):
I to iz važnog pravca centra grada, odakle dolazi i gde ima najviše ljudi, a ne gledajući je sa periferije ka gradu. Tačno je da je lice ka raskrsnici, što je i normalno, ali daleko od toga da mu strana odakle ljudi ustvari dolaze i koja se sasvim dobro vidi nije bila važna.
Kliknite za proširenje...
zgrade se projektuju da dominiraju prema ulici, ili još bolje, raskrsnicama, što je i ovde slučaj. Projektovati zgradu koja treba da dominira prema susednom placu i time "zabraniti" vlasniku tog placa da gradi na njemu išta bitno je toliko samoživo i bahato da nikako ne može da opisuje Brašovana.

Kao što sam rekao, čak ni polupismene tranzicione arhitekte to ne rade. Naravno, pismeni arhitekta će ipak dostojno tretirati i bočne pa i dvorišne fasade, što je Brašovan činio, a tranzicionalne poluarhitekte to ne rade.

Zuma":87so84sc je napisao(la):
Ali dobro, sačekaćemo da se završi, pa ćemo videti konačan utisak. Mada mogu da pretpostavim pogled sa ove strane. Potpuno nov imidž klasičnih staklenih poslovnih zgrada, kakvih ima bezbroj, koje formiraju zid sa čudno uglavljenom starom zgradom između. Od BIGZa nema ni traga koji bi nešto značio. A ono što je moglo da bude je zanimljiv stepenasti ambijent: Vitka i visoka staklena zgrada levo, niža stara industrijska zgrada pored nje, pa još niže, ravan pristupni trg. Iza toga BIGZ, od koga se vide DVE strane, povezane, sa lepim zaobljenom prelazom i zanimljivim staklima. Pri tome se mlin vidi ceo, BIGZ skoro ceo, i Hotel skoro ceo, u skladnoj stepenastoj kompoziciji
Kliknite za proširenje...
Bigz nije projektovan da se vidi ceo. U tome i jeste suština priče. On ne treba da se vidi ceo.

Kao što sam napisao, dok nedavno nisam prošao pored, delio sam tvoj stav po ovom pitanju. Promenio sam mišljenje jer izvedba je ispala više nego skladna.
 
Igor":1jvtyqns je napisao(la):
Nije potreban render, dovoljno je da prosetas i vidis da uzivo izgleda prilicno skladno i ususkano ima neku toplinu a tek verujem da ce zasijati kada se zavrsi i osvetli plato ispred. Ponovicu sto sam ranije rekao da ce se tek sada videti koliko je bigz ustvari zapusten kada ovaj kompleks bude pusten u funkciju. Bigz definitivno zasluzuje bolji tretman i potrebna mu je rekonstrukcija ozbiljna.
Kliknite za proširenje...

Otići ću da pogledam kad budem stigao.
 
stf":1okqbk27 je napisao(la):
zgrade se projektuju da dominiraju prema ulici, ili još bolje, raskrsnicama, što je i ovde slučaj. Projektovati zgradu koja treba da dominira prema susednom placu i time "zabraniti" vlasniku tog placa da gradi na njemu išta bitno je toliko samoživo i bahato da nikako ne može da opisuje Brašovana.

Kao što sam rekao, čak ni polupismene tranzicione arhitekte to ne rade. Naravno, pismeni arhitekta će ipak dostojno tretirati i bočne pa i dvorišne fasade, što je Brašovan činio, a tranzicionalne poluarhitekte to ne rade.
Kliknite za proširenje...

Nije on zabranjivao gradnju na susednom placu nego se po onome što je uradio ne vidi da je to očekivao ili smatrao verovatnim. Problem je što je tretiranje bočne fasade više nego dostojno. Prozori i ostali elementi bočne fasade, one koja je po tebi zamišljena da će biti zaklonjena, naglašeno su jednaki sa onim na prednjoj (desnoj na donjoj slici), i sigurno slobodnoj strani. Sa oblim uglovima koji oko sponatano i bez zastoja prevode sa prednje na bočnu starnu zgrade. I sa nekim dodatnim ukrasima koji su ustvari bogatiji sa bočne nego sa prednje strane. Gledajući sliku i naglašeni kontinuitet svih linija i ukrasa u zoni vertikalne ivice, vrlo je teško zamisliti da je projektant predviđao da će ovaj tok pogleda naglo biti presečen susednom zgradom posle tolikog truda da se glatko sprovede oko ivice. I još da računa na sigurno rušenje mlina, pa onda na sigurnu gradnju nove zgrade koja pri tom mora biti vrlo visoka i široka, i da bazira glavne vrednosti svog projekta na hipotetičnom nizu takvih pretpostavki? Ne kažem da u projektovanju nije moguće računati na više potencijalnih budućih situacija oko zgrade, ali ovde se jednostavno ne vidi ni jasna vizuelna granica prednje fasade (na mestu gde nešto dalje započinje buduća susedna zgrada nepoznatih karakteristika), ni razlika u važnosti ili tretmanu strana. Ovaj obli prelaz na vertikalnoj ivici, koji je ovako vrlina, sa susednom zgradom bi postao mana. Zar on ne bi morao računati na to?

Bigz nije projektovan da se vidi ceo. U tome i jeste suština priče. On ne treba da se vidi ceo.
Kliknite za proširenje...

Sa ovim se jako teško složiti na osnovu onoga što on jeste uradio.

Kao što sam napisao, dok nedavno nisam prošao pored, delio sam tvoj stav po ovom pitanju. Promenio sam mišljenje jer izvedba je ispala više nego skladna.
Kliknite za proširenje...

Pogledaću. Stvar je nažalost u tome da ja uopšte ne sumnjam da novo rešenje sa hotelom ispred ima svojih prednosti i pruža nove mogućnosti koje ranije nisu postojale. Ali, to je u profesionalnom radu sasvim očekivano. Glavno pitanje je ipak kako svako od nas vrednuje stvari, da li je ono što je dobijeno vrednije od onoga što je izgubljeno, ili što se moglo napraviti. Kakve bi sve prednosti imalo to rešenje? Da li bi vam se to dopalo više? Lako je videti šta si novo dobio kad se jednom napravi. Teže je vizuelizovati ono što niti postoji niti je iko za to napravio render.

Počinjem da verujem da će na ovakvim forumima revoluciju izazvati trenutak kad svako bude mogao bez naročitog truda da napravi svoj render i jednostavno pokaže ljudima na šta misli. Oduzimanje investitorima propagandnog monopola na rendere će biti trenutak koji će promeniti mnoge stvari. Ljudi ne razmišljaju na isti način, pa je mnoštvo sitnih ali bitnih stvari skoro nemoguće preneti rečima.

zgrada-bigz-0.jpg
 
Zuma":36iv0znc je napisao(la):
Nije on zabranjivao gradnju na susednom placu nego se po onome što je uradio ne vidi da je to očekivao ili smatrao verovatnim.
Kliknite za proširenje...
Što je opet neodgovorno i bahato i ne mogu takav stav u projektovanju da povežem sa Brašovanom ...

Zuma":36iv0znc je napisao(la):
Gledajući sliku i naglašeni kontinuitet svih linija i ukrasa u zoni vertikalne ivice, vrlo je teško zamisliti da je projektant predviđao da će ovaj tok pogleda naglo biti presečen susednom zgradom posle tolikog truda da se glatko sprovede oko ivice. I još da računa na sigurno rušenje mlina, pa onda na sigurnu gradnju nove zgrade koja pri tom mora biti vrlo visoka i široka, i da bazira glavne vrednosti svog projekta na hipotetičnom nizu takvih pretpostavki? Ne kažem da u projektovanju nije moguće računati na više potencijalnih budućih situacija oko zgrade, ali ovde se jednostavno ne vidi ni jasna vizuelna granica prednje fasade (na mestu gde nešto dalje započinje buduća susedna zgrada nepoznatih karakteristika), ni razlika u važnosti ili tretmanu strana. Ovaj obli prelaz na vertikalnoj ivici, koji je ovako vrlina, sa susednom zgradom bi postao mana. Zar on ne bi morao računati na to?
Kliknite za proširenje...
Kontinualni vodoravni trakasti prozori predstavljaju standardno tretiranje fasada tog arhitektonskog pravca. Nije tu ništa spektakularno. Da je u pitanju bočna, manje bitna fasada se baš po tome i vidi. Igru oblika i forme kao i detalja Brašovan je koristio sa druge strane objekta, tj. prema dominantnoj raskrsnici. Alfa i omega moderne.

To ti je i potvrda teze da je imao u vidu da stari mlin tu neće biti " za vjek i vjekov" i da će se nešto drugo izgraditi.

Zuma":36iv0znc je napisao(la):
Glavno pitanje je ipak kako svako od nas vrednuje stvari, da li je ono što je dobijeno vrednije od onoga što je izgubljeno, ili što se moglo napraviti.
Kliknite za proširenje...
Šta je izgubljeno, nije teško zaključiti kada se prošeta pored lokacije. Da prednje kule nema, pešaku ne bi bilo nimalo prijatno da šeta tuda, naročito imajući u vidu kakav užas ta kula zaklanja (sve ono između Državne štamparije i mlina)

Zuma":36iv0znc je napisao(la):
Počinjem da verujem da će na ovakvim forumima revoluciju izazvati trenutak kad svako bude mogao bez naročitog truda da napravi svoj render i jednostavno pokaže ljudima na šta misli.
Kliknite za proširenje...
To je već sada moguće. Google Sketch up se može naučiti za sat vremena (ja ga savladao za 15 minuta) ....
 
nije blue nego blu.


drugo, porušićemo taj haos kad tad i napraviti neko moderno zdanje.
 
Зума - Заштитник постапокалиптиних предела Београда
 
hm, meni su te stare kucice simpaticne, jedino sto su u lomu i raspadu.
 
Pa bile bi i meni simpaticne da se odrzavaju, i da se uredjuju travnjaci oko njih..trenutno su daleko od simpatije :bash:
 
Te kuce su propale zbog bahatosti investitora 4 su iseljene zbog klizanja koje je izzvala gradnja hotela jer nisu na vrijeme uradili podgrede i podzide ,skarpirali to
 
Odakle je na kraju lanac Radisson Blu...iz Evrope ili SAD?
 
Поставили су на предњој страни део фасаде, пар квадрата, у приземљу да би се проверило како ће изгледати основни елементи, лукови, анкери.

Ја нисам успео да схватим да ли ће баш испоштовати све захтеве.
 
Ronche":2leeekrk je napisao(la):
Odakle je na kraju lanac Radisson Blu...iz Evrope ili SAD?
Kliknite za proširenje...
Sudeći po Wikipediji, Radisson i Radisson Blu hoteli pripadaju Carlson Rezidor hotelskoj grupaciji čije je sedište u Minesoti (SAD) i Briselu (Belgija). Carlson je krenuo iz SAD-a, a Rezidor, kao bivši hotelski deo SAS-a, iz Danske.
Radisson hoteli su prvenstveno locirani u SAD, a Radisson Blu van SAD tj u Evropi, Aziji i Africi.
Dakle multinacionalna kompanija!
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh