stf":2rvppcmp je napisao(la):
Izgubiti nešto znači da si pre gubitka to i imao.
Nikakav trg ovde nije izgubljen, jer on nikada nije ni postojao.
Otkad sam na Beobuildu ne mogu da se setim ni jednog projekta protiv koga je neko imao nešto protiv, a da se nije javio neko drugi sa tvrdnjom da je tako bar "uklonjeno ruglo", "rasčišćen prostor" i slično. Ovde smo "dobili trg" i sad treba da budemo zahvalni, očigledno zato što bi to po ovom argumentu trebalo da bude dodatni bonus. Do sada sam bar tri puta objašnjavao da je to pogrešno, zato što je alternativa bilo kom projektu uvek neki DRUGI projekat, koji takođe MORA da uredi prostor, a ne zauvek zapušteno zemljište. U suprotnom bi morali pretpostaviti da je deo Beograda trajno neupotrebljiv, da tu nikada niko neće raditi, a da je projekat o kome je trenutno reč posledica toga što su naši političari prevarili naivnog investitora. Ako je zemljište komercijalno za jednog, onda je i za drugog. A šta god da bilo ko radi, on MORA da sredi zemljište koje je dobio. Sem ako ne namerava da svaki milimetar zemlje koju je dobio prekrije zgradom, u svakoj varjanti bi se stvar završila tako da bismo ovde dobili neku vrstu platoa. Dakle, u kontekstu priče o POREĐENJU kvaliteta raznih projekata, ne može da se kaže da smo "dobili" trg ili plato, jer ćemo ga imati u svakoj varjanti, već samo da li je ovaj bolji ili lošiji od nekih drugih. A ako je lošiji od alternative, onda smo izgubili mogućnost da nam običnim izborom boljeg projekta praktično bude poklonjen bolji trg ili plato. Mislim da bi svako to nazvao gubitkom. Dakle, stvarno bi već jednom mogli da prestanemo sa trdnjama da je neki projekat dobar zato što nam, uz ostale vrline, još i sređuje okolinu svog objekta na prethodno zapuštenoj lokaciji.
stf":2rvppcmp je napisao(la):
Притом је планирани плато својом величином прилагођен локацији и будућем броју корисника. Плато на овом месту користиће посетиоци хотела и нико више, јер једноставно, локација је чист транзит, у ближој околини нема јавних објеката и притом се налази поред јаког саобраћајног чворишта. Локација не може да генерише довољан број случајних пролазника да оправда плато од преко 3000 м2.
На крају, тај хипотетички велики плато би био катастрофално дехуманизован службеним улазом у Млин/БИГЗ који се налази одмах иза ове пословне зграде и који изгледа као улаз у постројење за производњу тенкова. Са пешачке стазе би се лепо видео БИГЗ, слажем се, али би би тај утисак постепено прелазио у ужас како би се пешак приближавао самом БИГЗ-у.
Положај предње зграде је далеко промишљенији него што се на први поглед може закључити. Сећам се да сам после првих рендера прво помислио: "О не, опет инвеститорски урбанизам" ... како је комплекс растао у реалном простору, променио сам мишљење.
Ovo nije tačno. Broj korisnika zavisi od sadrzaja koji prostor nudi. Revitalizacija starih industrijskih objekata se ne radi da bi oni bili lep i usamljen spomenik istoriji, već kao što i naziv kaže, da bi ponovo postali živi i posećeni, da dobiju i neku drugu, savremenu namenu, koja će im dati dodatnu vrednost uz onu istorijsku i estetsku koju već imaju. Kad poredite dve alternative o kojima pričamo, treba imati na umu buduću situaciju u kojoj su i stari mlin i BIGZ rekonstruisani, ulepšani, i oplemenjeni nizom dodatnih kulturnih, zabavnih i komercijalnih sadržaja koji će privući mnoštvo ljudi kojih sada nema. Kad se oba objekta revitalizuju, mogli smo imati prostor veoma posebnih karakteristika kakav u Beogradu trenutno ne postoji. Naprimer i u mlinu i u BIGZu prostorije imaju ogromnu visinu. To omogućuje da se urede na posebno raskošan ili zanimljiv način, možda na više delimično vidljivih nivoa, a usput drastično povećava broj mogućih namena. Koncerti, predstave, bioskopske projekcije, ogromne izložbe, kulturni centri ili diskoteke, alternativni klubovi. Setite se beton hale. Tamo je takođe upravo visina prostorija doprinela posebno skupom imidžu restorana. Uz takve, privlačne i raznovrsne sadržaje, otvorenog prostora za restoranske bašte nikada ne može biti dosta. A uz to, plato bi sa čak tri strane bio okružen objektima vredne industrijske arhitektura koji nude međusobno kompatibilne sadržaje, a zelenilom odvojen od ulice. Zbog velikih prolaza na zgradama u prizemlju (nadam se bez vrata i drugih prepreka) ti sadržaji se neprimetno prelivaju iz unutrašnjosti zgrada u okruženje centralnog platoa. Unutrašnjost i spoljašnjost mlina i BIGZa bi tako postali maltene jedinstven prostor koji se međusobno prožima. Nažalost, uz ovoliku zgradu u samoj sredini, otvoreni plato je ne samo bitno smanjen, nego i razbijen i razvučen u tri izlomljene linije koje su skoro neupotrebljive sem kao nešto širi prolaz između zgrada. To jeste "intimno" i simpatično, ali plato sada više nije dovoljno veliki i kompaktan da bi imao sopstveni identitet i uređenje. Sem toga, kakve veze ima predvorje skupe poslovne zgrade sa, recimo, ambijentom Knez Mihajlove ulice, ili ambijentom oko fontane ispred kulturnog centra Beograda? A zbog izrazito upotrebljivog prizemlja mlina i BIGZa, nesuđeni trg je lako mogao postati nešto veoma slično (i ustvari MORA postati nešto slično da bi i mlin i kasnije BIGZ imali posetioce. Jer ko će onda tamo odlaziti? Poslovni ljudi da bi sklapali ugovore? Gosti hotela koji ne žele da se mrdnu od sobe? Jedan sadržaj nema veze sa drugim.). Otvoreni plato bi ujedinjavao mlin i BIGZ, istovremeno im povećavajući privlačnost i upotrebljivost.
Evo par slika. Tačno je da BIGZ ovde deluje sivo, zapušteno i ružno, ali dok gledate slike morate ga zamisliti sa savršeno belim zidovima, sa sređenim i ravnomerno ofarbanim prozorskim okvirima, i recimo modernim tamno plavim staklima. Uz takvu šminku ne bi u Beogradu postojala zgrada koja bi mogla da se poredi. Gledano sa trotoara, ujutro, u jednoj fantastičnoj geometrijskoj raskoši, plamti čitava jedna strana zgrade, a uveče druga. Video sam ga jednom pred samu oluju, uz poslednji tračak Sunca i nebo olovno ljubičasto boje. Čak i tužnom stanju u kome je danas, to je bio prizor koji nije moguće lako zaboraviti.
Kao pomoć zamišljanju izgleda BIGZa bez razbijenih prozora i kad je ravnomerno ofarban:
A ovde su zgrade ružne, ali se zato dobro vidi najveći deo slobodnog prostora:
Ovo je dovoljno daleko da bi se video čitav ambijet. Ono što sam ja predlagao je situacija u kojoj se sva površina prednje zgrade preseli u dve zgrade iza. Dakle, ovde zamislite da su one od 60% do dva puta više i vitkije, a da prednje zgrade nema. Tako bi nove zgrade dominirale i malo pripitomile BIGZ, dok bi pogled posmatrača imao prirodnu cik-cak putanju od dve kule, pa dole desno na BIGZ, pa dole levo na mlin, pa dole desno na zajednički plato ispred njih.
Nešto zelenila bi bilo i na trgu.
A ovo je pomalo neuspeli pokušaj da se na brzinu, uz svega par boja stekne utisak o prostoru. Svejedno, vidi se prilična širina i visina nove kombinacije četri objekta (soliteri bi mogli biti još malo viši).
I ova strana BIGZa ima zanimljive oblike. Kad bi se ofarbala i sredila kako treba, to bi izgledalo sasvim zanimljivo.
Zanimljivo zbog refleksija na staklu, mada je to sada delom i promena boje zbog starosti i različitih stakala.
Veliki plato ispred mlina je zanimljiv i zbog velikih otvora u nivou prizemlja, koji su zamišljeni tako da omogućuju lak prolaz i tako integrišu unutrašnost i spoljašnjost mlina. Nisam siguran koliko je rekonstrukcija verna originalu, ali nema veze. Ovako je bolje. Omogućuje manifestacije u kojima ljudi sede napolju dok se nešto događa unutra, ili prosto kafiće sa velikim baštama. Naravno, kad bi uopšte napolju bilo mesta za njih.
Pogled na zaista sjajno izvedene otvore u prizemlju iz druga dva ugla. Još jedan dokaz koliko je važno da mlin ima dovoljno veliki plato ispred sebe.
Svi stakleni paneli u prizemlju BIGZa bi se mogli izbiti pa bi se tako otvorio široki prilaz unutrašnjosti zgrade sa trga. Slično kao što je sada napravljeno na mlinu. Bilo bi lepše i dobili bi i integraciju i još prostora. Ova kosina se može ukloniti.
Veliki kockasti prolazi bi se sasvim lepo uklopili u fasadu, a sudeći po besmislenim malim limenim vratima verovatno su projektom i bili predviđeni kao mogućnost.
Pogled odozgo. Ovaj red prozora pruža zanimljive mogućnosti.
Trenutno ulaz u BIGZ sa ove strane.
Pogled na ta ista vrata sa druge strane. Pogledajte samo visinu stubova
Kroz otvorena vrata se vide zadnji stubovi novog solitera, a iz njih prozori mlina sa druge strane. Ovaj zidić sa kantama bi se srušio.
A ovo je unutrašnjost te prostorije. Stub ovakvih razmera koji se gubi negde u visinama možete na nađete samo u crkvi. A sad zamislte da se čitava ova prostorija otvori i spoji sa trgom. Recimo sa poluotvorenim restoranom i galerijom na gornjem nivou iz koje se može gledati fontana, ljudi u baštama ili eventualne predstave na platou.
Itd, itd. Ovo su samo slobodno nabačene mogućnosti da bi se ilustrovala fleksibilnost i posebnost jednog ovakvog prostora. Ovakve prilike se ne bacaju da bi se napravio još jedan generički stakleni poslovni soliter kakvih će biti mali milion u gradu. Sakriti bilo koji deo Brašovanove štamparije, pogotovo kad dolazi u kompletu sa isto tako industrijskim objektom izrazite istorijske vrednosti, pa onda još i sa platoom pogodnim za mali tematski trg kakve UOPŠTE nemamo (a i hotelom) , ... e pa to je urbanističko svetogrđe.
