Stari mlin

[savanbg]

au u ala su ih omracili

 

[relja]

Po ovome nema svrhe čistiti fasadu BIGZa dok radi ova kotlarnica.

A hotelijerska konkurancija će imati materijala

 

[direktor]

Pa to je upravo od bigzove kotlarnice koja je u pogonu od kad je zgrada napravljena i neradi punim kapacitetom svaki dan od 7i30 do 14 h loze ugalj i rekao bih niskokaloricni

 

[savanbg]

mrace ljude u okolini

 

[Гага]

Ново име хотела "Радисон Блу-Стари млин Крематоријум"

 

[relja]

Bože me sakloni, ali i tako nešto je bio i moj prvi utisak :roll:

Koliko se sećam, ovakve kotlarnice u centru grada su odavno pozatvarane. Vreme je da se i ova zatvori, a BIGZ prebaci na daljnsko grejanje... a to će opet da zavisi od buduće namene zgrade i njene rekonstrukcije.

 

[laki72]

Nisam skoro prolazio tim pravcem , ali utisak mi je da je ono sto jeste `stari mlin` pojedeno od ove dve potpuno nove zgrade.
Kako vreme odmice, sve mi se manje dopada resenje koje dobijamo.

Edit>
opet kazem, zadrzavam mogucnost da nije dobar ugao, bas cu proci naredne nedelje pa da vidim iz nekoliko uglova

 

[Гага]

Још кад би кренуло да пурња из оног другог "оџака" (димњака), се десне стране слике, био би потпуни утисак/угођај

 

[Delija]

https://www.facebook.com/RDBelgrade?fref=ts

 

[Igor]

Uz Metropol i Crowne Plazu gotovo sigurno ce biti jedan od boljih hotela u bg

 

[milos.tro]

Delijo,svaka čast za slike.Imam utisak da su nesto usporili radove na krovu.
Sad sam video da su slike sa fejsa, juče sam baš prolazio tamo, krov još nisu završili.
Po renderima sobe u hotelu će biti bas prostrane.

 

[Zuma]

To je bilo dakle zamišljeno da izgleda ovako. .... , bez ikakve staklene konkurencije oko sebe.

Било је замишљено да сем штампарије, около у недоглед буду уџерице?

То је исто као да си ракако за Хотел Москву на Теразијама да је замишљена да буде највиша зграда тамо да је нико никада не угрози, и да около буду приземљуше ...

Ko je spomenuo nedogled i opstanak udžerica? Samo da uz nešto ovako vredno ne bude bukvalno zalepljen vizelno agresivni objekat iste visine. Ako se malo odmakne ili povuče unazad, sve je u redu. Zar je to nerazuman zahtev?

Imamo veoma skupu, istorijski vrednu i po svemu vanserijsku zgradu. A tek se na ovoj slici vidi koliko je spoljašnja forma bitan deo njenog identiteta. Dok je bila nova, bez reklama, idealno čisti zidovi i prozori bez ijedne mrlje, bitno naglašavaju i usmeravaju um ka matematičkom savršenstvu pravougaonika i krugova. Zato sam je i postavio, jer se ovako još više uočava osnovna ideja. Za razliku od većine novih zgrada, kojima je krajnji domet da im spoljašnjost bude prijatna za oko, ili makar različita od okoline da bi je ljudi uopšte zapazili, i skoro redovno bez konkretnih značenja ili bitnih asocijacija, ovde imamo i značenje i u potpuno bukvalnom smislu umetničku skulpturu, delo koje ne bi bilo neobično videti samo za sebe u galeriji savremene umetnosti.

Uz njenu umetničku vrednost, forma je i tesno vezana za funkciju zgrade. Forma ovde ima konkretno ZNAČENJE. Oblik je ovde taj koji priča neku priču. Asocira na mašinu, na štamparski slog, volumenom sugeriše moć i stremljenje ka visinama, a ponavljanje i savršenost naj elementarnijih geometrijskih oblika, kvadrata, pravougaonika i kruga, podseća gledaoca na vezanost za nauku i tadašnju sveopštu veru u snagu prosvetiteljstva. Upravo su u toj naglašenoj prostornosti, trodimenzionalnoj formi i utisku istovremene moći i elegacije koji je direktna posledica spoljašnjeg oblika, kriju posebne vrednosti ove zgrade.

Ali to se može sagledati i u punoj snazi doživeti samo ako ima prostora da se baš ta PROSTORNOST doživi, ako maltene bukvalno na nju nije nalepljen stakleni soliter koji se presijava, visok isto koliko i ona. Ja jednostavno kažem da u posebnim slučajevima, tamo gde je bitno da trodimenzionalni oblik dođe do izražaja (a ne šarene dvodimenzionalne površine fasade), gde je bilo okolnog prostora da ti volumeni mogu da utiču na ljude onako kako je zamišljeno, mi baš to moramo i obezbediti. Nema načina da se opravda traćenje vrednosti koja nam je bukvalno poklonjena sa jedinom obavezom da tu vrednost ne degradiramo. Niko ne traži da se udžerice ne ruše ili da se ništa oko zgrade ne gradi. Dovoljno je poštovati uobičajene standarde o držanju razmaka u ovakvim slučajevima, pa će sve biti u redu. Ja razumem ako zbog bilo kojih okolnosti nema izbora, ali ne razumem kad toliko ljudi nešto što je iz nužnosti pokvareno brani kao nešto što je od početka bilo principijelno dobar postupak. Onda će sledećih deset ili sto ljudi koje takav stav bude ubedio, ili ih ubedi investitor kome ide u račun da takvu procenu proširi, smatrati da je nešto slično sasvim u redu ponoviti i na drugim mestima, čak i kad ih niko ne bude terao na to. Zato što je moderno, pa čak i lepo, ili bar "Beogradski", imati tesno pakovane mešavine stilova, zato što se dodaje "dostojna" zgrada koja je bolja od udžerica, zato što je mali trg bolji od velikog jer je više po "ljudskoj meri" i slični, blago rečeno čudni argumenti.

 

[brdjanin]

(odgovor na preterivanje, nisam mogao, jače je od mene)

Konačno će zgrada koja je svojom brutalnom geometrijskom hladnoćom trebala da simbolizuje pobedu arogantne industrijske civilizacije u maloj i zaostaloj sredini doživeti svoj zasluženi kraj. Ne rušenjem, već vraćanjem u poredak, uklapanjem, da ne štrči, da ne ruži poslednje obronke šumadijske grede, pitome obronke senjačke padine, nekada obrasle u voćnjake, stvorene za uživanje, odakle se pogled pružao na Savu i na Srem, ka Bežaniji. Suviše se arogantno ugurao kubus, musav od uglja, sa svojim preteškim mašinama, stotinama radnika koji su se mrzovoljno gomilali ujutru i predveče umorni bežali odatle. Predratni trg je nestao, mesto kafane je prošao široki put, veliki most i autoput u nekoliko nivoa su još više zacementirali prilaz grada Senjaku, železnica je odsekla put ka Savi a sa druge strane su Šelovi rezervoari i šećerana već postavljali nove granice industrijalizacije.
Ova zgrada je trebala biti jedini marker ćitavog kraja.

Ali, dočekao je Senjak i kraj te industrijske revolucije, (što bi se reklo - tranziciju) zamiranje neumornih mašina i njihove buke, izdisaj dima, čađi i prašine. Ova tranzicija je manje agresivna prema Senjaku, ne unosi neosećajnu matematičku konstrukciju betonskih elemenata eksterijera i daje šansu prozračnijem staklu, svetlu i odsjaju. Prostor više nije presečen, otuđen a volumeni su manje brutalni.
Uostalom, građevina koja je postavljena da suvereno vlada, dominira, samostalno, inokosno prezentuje moć, sada se "disciplinuje" da prihvati suživot i da postane civilizovani sugrađanin. Ne postoje više materijalni preduslovi dominacije. Harmonija i održivost su sada više na ceni.
Sve u svemu blah, blah ...

Zgrada nije toliko loša. Prvo da se ugasi dimnjak, da se zamene stakla na BIGZu, da se neka od onih udžerica preuredi ili sruši, i ... ne bi bilo toliko loše.

P.S. - Zamišljam sada nekog beogradskog "vladara" koji izjavljuje "Zatekao sam Beograd u cigli i betonu a ostavljam ga u mermeru i staklu"

 

[Galeks]

Uz Metropol i Crowne Plazu gotovo sigurno ce biti jedan od boljih hotela u bg

A Square Nine?

 

[Igor]

On je kategorija za sebe i malog kapaciteta

 

[stf]

To je bilo dakle zamišljeno da izgleda ovako. .... , bez ikakve staklene konkurencije oko sebe.

Било је замишљено да сем штампарије, около у недоглед буду уџерице?

То је исто као да си ракако за Хотел Москву на Теразијама да је замишљена да буде највиша зграда тамо да је нико никада не угрози, и да около буду приземљуше ...

Ko je spomenuo nedogled i opstanak udžerica? Samo da uz nešto ovako vredno ne bude bukvalno zalepljen vizelno agresivni objekat iste visine. Ako se malo odmakne ili povuče unazad, sve je u redu. Zar je to nerazuman zahtev?

Јесте неразуман.

Архитекта Брашован, у свој својој генијалности сигурно није превидео да ће се на суседној парцели некада нешто изградити. Сигурно није форму зграде акцентовао према суседном плацу, јер то не раде ни данашње полуписмене транзиционе архитекте. Никада се карактерна форма зграде не формира према суседном плацу.
Палата Државне штампарије се налази на раскрсници две улице и са те стране њена форма је далеко разигранија и карактеристичнија. То је Брашован и искористио. Зграда ка млину је споредна фасада са просечним карактеристикама за тај архитектонски правац.

 

[Igor]

Nekako u prici kao da zaboravljamo ko je u prostoru ustvari stariji. Ako cemo pravo ni Brasovan se nije bas dobro poneo prema zgradi mlina ali eto vreme i velicanstenost njegovog objekta je ucinilo svoje.

 

[medjutim]

Па постави их овде као и Непоправљиви оптимиста што је урадио са Атинским Радисоном. Нека стоје овде тј. уради фоторепортажу а да их имамо у документацији, зар не.

Okaćiću slike u sledećih par dana.

Zasad samo mogu da kažem da je berlinski Plavi Radašin najbolji hotel u kom sam ikad prenoćio.

Uspeo sam da nađem samo dve mane:

- jeftinije sobe (kao ona u kojoj sam bio) su daleko od liftova (kad sprat ima preko 100 soba) i gledaju u zgradu punu kancelarija, kao što i te kancelarije gledaju u sobe.
- Finska sauna trenutno nije radila (biosauna i tursko kupatilo su bili u funkciji, i mnogo dobro dođu posle par sati šetnje po ovakvom vremenu)

Sve ostalo je fantastično - lokacija, dizajn, usluga, hrana.

 

[stf]

Nekako u prici kao da zaboravljamo ko je u prostoru ustvari stariji. Ako cemo pravo ni Brasovan se nije bas dobro poneo prema zgradi mlina ali eto vreme i velicanstenost njegovog objekta je ucinilo svoje.

Možda, ali u trenutku kada je zgrada Državne štamparije podizana, Stari mlin nije imao vrednost koju ima danas. To je bio tada prevaziđeni industrijski kompleks za rušenje.

 

[Igor]

Pa do pre rekonstrukcije je imao jos manju vrednost pa smo ga sacuvali. Podsecam stari milin je bio na ivici da se potpuno sam urusi ali je uz zastitu i investitora obnovljen tacnoje ponovo izgradjen.

Stari mlin ce bukvalno biti ususkan izmedju novih hotelskih objekata i poslovne zgrade.

Pitanje zaklanjanja zgrade bigza meni i nije problematicno o cemu sam vec pisao. Uostalom stf je i sam napisao sa cime se slazem da je fasada ka starom mlinu sporedna i forma objekta jasno ukazuje da je glavni ugao posmatranja objekta iz pravca sajma. Uostalom malo je pesacima dostupnih uglova gde je zgrada skroz za boka delom zaklonjena.

 

[Zuma]

Jeste sporedna fasada, ali zgrada se ionako može videti iz samo dva smera, a ovako je zaklonjen jedan od njih. To je previše za objekat ovakve vrednosti, tim pre što nije bilo potrebno.

Postoji jasna hijerahija prioriteta. Najmanje vredne zgrade se ruše prvom zgodnom prilikom, onima koje još imaju neku vrednost se uradi ovo što je urađeno BIGZ-u, a najvrednije zgrade zaslužuju poseban odnos. A BIGZ je izuzetan po čak tri osnova. Autorsko i umetničko delo, istorijska vrednost (tj urbanističko nasleđe posebnog značaja i kvaliteta), i jedinstvenost (jedini iole sličan objekat koji imamo). Po svakom od njih je zasluzio posebno pažljiv odnos i priliku da se vidi u najboljem izdanju. Ovde imamo sva tri, pa opet ništa.

I sve ovo sasvim nepotrebno. One zgrade iza su mogle da budu daleko više, pa ova ispred ne bi bila potrebna. Oni bi imali još bolji vidik, veće potencijele u projektovanju, ne bi razbijali svoj prostor, i još bi prošli jeftinije. Mi bi dobili jedinstevni kompleks dva vredna inustrijska objekta ZAJEDNO, u međusobnom odnosu, takoreći u jednom bloku, kako je i bilo u početku, sa VELIKIM ulaznim trgom daleko većih potencijala, koji bi predstavljao logičan ulaz u čitav sadržajno jedinstveni blok: "Industrijsko nasleđe Beograda". Tada bi se čak i dimnjak između njih mogao dobro uklopiti u celinu (ako ga ne sruše). BIGZ ne bi bio prekriven sa jedne od jedine dve strane odakle ga je moguće sagledati. Mlin bi se stvarno video, CEO, što je obično i smisao čitavog poduhvata rekonstukcije koji nikada ne košta malo. I opet bi imali isti hotel u produžetku još lepšeg trga, koji bi zbog ove celine i njene posebnosti imao više gostiju, jedino što bi sam hotel bio još viši, markantniji i bolji.

I sad ja preterujem, a vi i dalje nikako ne želiete da priznate da je ovo greška, nego je baš neophodno da se isti pristup "razvoju" Beograda ponovi još negde, pošto je ovo aminovano kao sasvim OK, i usput izložena gomila korisnih i tajkunima sasvim upotrebljivih principa zašto je OK?

 

[stf]

Pa do pre rekonstrukcije je imao jos manju vrednost pa smo ga sacuvali.

Није баш тако. Време подиже вредност. Између осталог. У време изградње Бигза, Стари млин је имао индустријску и архиткетонску вредност као данас рецимо ... БИП... да ли би данас БИП ико од нас сачувао? Верујем да не. Али за 50 година, то може да се промени.

Jeste sporedna fasada, ali zgrada se ionako može videti iz samo dva smera, a ovako je zaklonjen jedan od njih. To je previše za objekat ovakve vrednosti, tim pre što nije bilo potrebno.

Понављам, Брашован није аматер, ова зграда је његово ремек дело и сугурно није предвиђена да се гледа са свих страна јер је то чини монструмом по свом волумену (тренутно) у односу на окружење. Илити, што би данас рекли, "крмача на стероидима" која силује простор.Колико год она била генијално лепа сама за себе, толико у односу на окружење је просто монструозно превелика.

Такође, Брашован није био аматер па да пројектује зграду тако да својом формом зависи од фактички не споредне, него - дворишне фасаде. Зграда Државне штампарије са оваквим волуменом је планирана да буде референца за будуће комплексе око ње са којима би чинила складну целину. У супротном, остаће монструм. Брашован сигурно није рачунао да ће свуда около остати оно што смо имали деценијама. И то је узео у обзир када је пројектовао зграду.

Зато сматрам да ће палата Државне штампарије бити још лепша и вреднија када се Стри/нови/ млин заврши.

Раније сам делио мишљење које износиш, о предњем солитеру који је вишак, да је ту требао плато, а та квадратура да се надокнади вишим кулама иза ... а онда сам променио мишљење када сам не тако давно пешке прошао поред комплекса. Овакав однос је испао изузетно складан и рекао бих, чак и хуманији и естетски допадљивији од наших маштарија. Однос волумена и површина је одличан. Атмосфера је домаћинска иако то тај крај никада није био.

 

[Drakche]

Da, ranije sam i ja bio protiv solitera koji zaklanja BIGZ (mozda sam i dalje protiv, recimo kada bi se sve gradilo iz pocetka, ko zna), ali sada kada prodjem gazelom sa severa dopada mi se ono sto vidim tj. kako se sve jedno s drugim ukopilo. Jedno je kada gledas na fotkama, a drugo kada prolazis.

 

[Zuma]

Sumnjam da se očigledno posebne, reprezentativne zgrade ovako upečatljivih volumena i namene prave da bi stajale u nizu. Pogotovo sa nečim što je tako agresivno različito, veliko i blisko. Ovo je dizajnirano da bi dominiralo, ostavilo utisak i poslalo poruku o moći države, njenoj usmerenosti i nameri. To je moguće samo ako se zgrada može sagledati kao dovoljno samostalan objekat odvojen od okoline. Dominacija nije uvek neželjena. To je jedna od poenti svih važnih reprezentativnih zgrada, pogotovo državnih (autoritet je suština poretka u državi), koje žele da predstavljaju nešto bitno. Ovo je slobodna interpretacija, to priznajem, ali zgrada ostavlja takav utisak. Teško je reći šta je sve Brašovan imao na umu, ali je morao uzeti u obzir da je sa te strane mlin koji je mali, nije ozbiljna konkurencija, pa se njegova zgrada sasvim dobro vidi (nema šta novo da se pravi pored, kad nešto već postoji). I to iz važnog pravca centra grada, odakle dolazi i gde ima najviše ljudi, a ne gledajući je sa periferije ka gradu. Tačno je da je lice ka raskrsnici, što je i normalno, ali daleko od toga da mu strana odakle ljudi ustvari dolaze i koja se sasvim dobro vidi nije bila važna.

Ali dobro, sačekaćemo da se završi, pa ćemo videti konačan utisak. Mada mogu da pretpostavim pogled sa ove strane. Potpuno nov imidž klasičnih staklenih poslovnih zgrada, kakvih ima bezbroj, koje formiraju zid sa čudno uglavljenom starom zgradom između. Od BIGZa nema ni traga koji bi nešto značio. A ono što je moglo da bude je zanimljiv stepenasti ambijent: Vitka i visoka staklena zgrada levo, niža stara industrijska zgrada pored nje, pa još niže, ravan pristupni trg. Iza toga BIGZ, od koga se vide DVE strane, povezane, sa lepim zaobljenom prelazom i zanimljivim staklima. Pri tome se mlin vidi ceo, BIGZ skoro ceo, i Hotel skoro ceo, u skladnoj stepenastoj kompoziciji, uz možda neki zeleni akcenat na trgu, kao ravnoteža, za koga bi tada bilo mesta. Bio bi koristan render da bi se ovo vizuelizovalo i uporedilo sa konačnim stanjem, ali verujem da je i ovo dovoljno da se zamisli šta bi bilo lepše.

 

[Igor]

Nije potreban render, dovoljno je da prosetas i vidis da uzivo izgleda prilicno skladno i ususkano ima neku toplinu a tek verujem da ce zasijati kada se zavrsi i osvetli plato ispred. Ponovicu sto sam ranije rekao da ce se tek sada videti koliko je bigz ustvari zapusten kada ovaj kompleks bude pusten u funkciju. Bigz definitivno zasluzuje bolji tretman i potrebna mu je rekonstrukcija ozbiljna.