Stari mlin

[mekbejn]

ko je uopšte vlasnik zgrade BIGZ-a?

 

[MilisaV]

MPC properties

 

[Delija]

Gasi se BIGZ?

БИГЗ је у највећој мери давно угашен а суседни пројекат може само да му помогне да оживи кроз неку намену достојне таквог здања.

 

[boca-ica]

- Reče M. Kapor : . . . . Prodali smo ga nekom ološu iz Zagreba. . . .
arhiva iz 2008: http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas ... iz-zagreba

 

[direktor]

Prodata je firma BIGZ koliko ja znam a zgrada nije vec su samo korisnici ,vec sam to detaljno napisao u temi bigz

 

[medjutim]

Pitanje klubova u Bigzu je prilično kompleksna stvar.

Bigz nema infrastrukturu da podrži tolike klubove. Liftovi malo rade malo ne rade, a klozeti su horor. I koliko god klubovi nastali kao priča muzičara iz Bigza, ljudima koji samo hoće da vežbaju i stvaraju uopšte ne trebaju gosti koji će da zapišavaju zidove zgrade i prave probleme, dok one koji zarađuju pare od tog ne interesuje da ulože više nego što moraju.

Model je potpuno neodrživ i bilo je pitanje vremena kad će da bude prekinut..

 

[Homer Jay]

Ček, ček, ček - hoćemo da kažemo da pošteni srpski tajkun Petar Matić želi da se odrekne prihoda od kirija u Bigzu kako bi mu zgrada zvrjala prazna dok Radisson u Starom mlinu razvija posao!?

Ne bih rekao. Pre će biti da se iza najavljenog iseljavanja zgrade kriju neki drugi motivi

 

[Zuma]

vidiš ja smatram da to što bolesna štenad i klubovi slični njima neće više nastupati u bigz zapravo dobra stvar.

Urbanističke odluke su dakle korisne i za teranje nepoželjnih zakupaca? Njih se oslobađamo tako što zaklanjanjem jedne strane zgrade potencijale poslovnog prostora u Bigzu SMANJIMO ? Tako da više nije pogodan čak ni za bolesnu štenad? A ne recimo renoviranjem zgrade tako da ona postane pogodna i za nekoga ko nije finansijski bolestan? Nije li to malo čudna logika?

БИГЗ је у највећој мери давно угашен а суседни пројекат може само да му помогне да оживи кроз неку намену достојне таквог здања.

Dakle ovako. Imamo jedno izuzetno autorsko delo, zgradu koja je trebala da bude simbol pismenosti, nauke i napretka Srbije, koja je slučajno preživela rat i sve ono što mnoge druge nisu. Bivša štamparija, koja u nekim delovima sugeriše otvorenu knjigu, a u nekim drugim štamparski slog, sve zajedno apsolutno fantastično ukomponovano i jedinstveno u čitavoj Srbiji. Objekat je napravljen tako da njegov spoljašnji oblik bude VAŽAN. Ne samo lep, i za ono vreme izuzetno moderan, nego da bukvalno oblikom, prozorima, čitavom izrazito dinamičnom spoljašnjošću u jednom raskošnom 3D obliku prepunom finesa predstavlja nešto što treba da ima posebno značenje za svakog ko ga gleda. Da bi se to istaklo, postavljen je na mesto na kome je dovoljno izdvojen, na kome se baš ta dinamika volumena, i kontinualnih vertikalnih i horizontalnih traka prozora u obliku štamparskog sloga veoma dobro vidi sa čak tri strane. Odakle i svi koji su unutra takođe imaju izuzetan pogled na Beograd kome je ta pismenost i znanje namenjeno.

Uz ove istorijske i estetske vrednosti, BIGZ je istovremeno i (potencijalno) vrhunski poslovni prostor. Pravljen za bučne i teške mašine, ima debele zidove i visoke plafone koje se mogu pregrađivati i po horizontali i po vertikali. Tu bi moglo da se smesti bilo šta. Ima ogroman broj kancelarija povezanih dugačkim hodnicima tako da i velike firme imaju dovoljno mesta za sve svoje radnike. I skoro sve te kancelarije su imale izuzetan vidik tako da bi prostor (u renoviranoj zgradi) mogao da dostigne dobru cenu. A ima ga puno.

I sada, umesto da čuvamo nasleđe i njegovu punu vrednost, umesto da renoviranjem jeftino dobijemo ono što uglavnom već imamo, dakle ne samo velike komercijalne efekte ovako dobrog i fleksibilnog prostora nego i nešto što je lepo, šta mi radimo? Zato što se na Bigzu TRENUTNO ne može zaraditi, neko izdaje dozvolu da se na jednu njegovu stranu bukvalno nalepi besmislena staklena zgrada kakvih ima na bacanje gde god da se okreneš, samo zato što na svakoj novoj investiciji neko može da zaradi, a lepo ih sve zabole uvo za stare vrednosti i staru investiciju, pa ma kakva bila.

Tako je jednim potezom urađeno sledeće:

- Zgrada koja je očigledno bila projektovana tako da deluje svojom prostornošću je postala zgrada u nizu. Jedna njena strana se više ne vidi kad se gleda iz pravca centra grada.

- Čitava jedna strana sa mnoštvom kancelarija koje su se po rekonstrukciji zgrade eventualno mogle skupo prodati su izgubile pogled, a time i drastično na vrednosti (da bi to oteo vlasnik susedne zgrade).

- Slično prethodnom, uz izgubljeni pogled dobili su i senku visoke zgrade vrlo blizu prozora nesuđenih renoviranih kancelarija BIGZa, odnosno izgubili dobro prirodno svetlo. Ponovo gubitak vrednosti prostora u BIGZu, da bi ona nasilno bila preseljena kod komšije koji je na mističan način dobio pravo da on ima Sunca i svetla, a da se oni ODUZMU zakupcima u BIGZu.

- Čitava jedna strana BIGZa više ne sme da pravi nikakvu galamu, jer to ometa odmor važnih gostiju skupog hotela koji su svega par metara dalje! Pročitali ste članak. Ovim se drastično smanjuje upotrebljivost, fleksibilnost, a time opet i cena zakupa velikog dela čitave zgrade, a pogotovo ovakve zgrade koja je za razliku od vecine drugih pogodna i za bučne poslove, ili recimo kombinaciju masina i ljudi, tj masinskog i kancelarijskog posla, sve u istom objektu. A sve to na kraju dovodi u pitanje rentabilnost i ostvarivost bilo kakvih programa revitalizacije jedne za Beograd važne i vredne zgrade.

Dakle, stara gradnja, a nemaju pogled, nemaju Sunca, i ne smeju da se čuju. Pa šta treba vlasnik BIGZa da radi na ovoj strani? Da gaji pečurke? To je jedino što mi pada na pamet da je savršeno tiho, a da mu ne treba ni pogled, ni dobra prirodna svetlost, i da mu je svejedno što je na spratu i u starom objektu. A pri tome je sve što je bilo potrebno izbeći ovaj jedan solitar koji je napred, pa makar oni pozadi bili i veći. Investitor hotela ne bi baš puno izgubio jer je pogled lep i odatle. Ovakav stepen korupcije je mučan i kad čovek samo razmišlja o tome.

I posle svega toga i ti takođe zaključuješ kako će degradacija poslovnih potencijala BIGZa "da mu pomogne da oživi". Dok ga ništa nije zaklanjalo nije uspeo da oživi, ali će sad baš to što su mu zatvorili čitavu jednu stranu, pa je u GOROJ poziciji nego što je bio, da pomogne?

 

[medjutim]

Ček, ček, ček - hoćemo da kažemo da pošteni srpski tajkun Petar Matić želi da se odrekne prihoda od kirija u Bigzu kako bi mu zgrada zvrjala prazna dok Radisson u Starom mlinu razvija posao!?

Ne bih rekao. Pre će biti da se iza najavljenog iseljavanja zgrade kriju neki drugi motivi

I do sada je policija relativno često dolazila u Bigz zbog žalbi stanara okolnih zgrada na buku iz mnogobrojnih studija u kasne sate.

A sad imamo luksuzan hotel s druge strane, čije goste tek neće interesovati da me slušaju dok mlatim po gitari.

Nije čudo što se Bigz iseljava, nego što je dosad mogao da funkcioniše ovako.

 

[MilisaV]

zuma malo si izvrnuo stvari.


po tebi ako se izgradi jedna velika zgrada kilometrima okolo ne sme ništa da se gradi?

pogledaj malo slike na temi studija visokih objekata, pa možeš videti da su visoke zgrade grupisane. pogovu obrati pažnju na ovu iz haga.

i što se mene tiče NIKO ne sme da pravi buku, a kamoli zgrada u centru grada. mogu samo da zamislim "muziku" koju sviraju bolesna štenad i bendovi slični njima.

a to koju namenu će zgradi BIGZ-a da odredi vlasnik, nije ono o čemu treba da razmišljamo ti, ja ili delija nego vlasnik. a vlasnik je u buli.....

recimo mogao je da ga preuredi u hotel pre nego što kompleks stari mlin završi, a može i sada ako proceni da ima mesta na tržištu.

takođe može u neki poslovni prostor, luxuzne stanove, a gazda je to već jednom kada je fabriku partizanka preuredio u ekskluzivni stambeni kompleks.

a može i kombinacija više namena.

 

[mekbejn]

Mislim da je za stanove loša lokacija, ali za poslovni prostor + hotel je izuzetna.
Meni je drago da se našla za sad kakva-takva namena, bolje i to nego da zvrji prazno.

Kad se završi sav posao oko petlje Radnička, hotel stari mlin, ostaje da se renovira BIGZ i šećerana i bombona.

 

[Zuma]

zuma malo si izvrnuo stvari.

po tebi ako se izgradi jedna velika zgrada kilometrima okolo ne sme ništa da se gradi?

pogledaj malo slike na temi studija visokih objekata, pa možeš videti da su visoke zgrade grupisane. pogovu obrati pažnju na ovu iz haga.

i što se mene tiče NIKO ne sme da pravi buku, a kamoli zgrada u centru grada. mogu samo da zamislim "muziku" koju sviraju bolesna štenad i bendovi slični njima.

a to koju namenu će zgradi BIGZ-a da odredi vlasnik, nije ono o čemu treba da razmišljamo ti, ja ili delija nego vlasnik. a vlasnik je u buli.....

Kilometrima? Ovde pričamo o 13 metara. Mogli bi da razapnu konopac između dve zgrade pa da suše veš. Razmak je u toj meri "elitan".

Osnovno pravilo je da što su veće zgrade to treba da bude više prostora između njih. Možda iz aviona i u odnosu na njihovu visinu ponekad izgleda da su grupisane, ali to ne bi trebalo da je slučaj ako neko stvarno počne da meri rastojanja pa da ih poredi sa rastojanjima između niskih zgrada u nekom starom delu grada. Pravila su sasvim drugačija i ne mogu da se mešaju.

Druga stvar je da nije svejedno o kojim se to zgradama radi. Nisu sve iste. Posebno vredne zgrade moraju uživati posebnu zaštitu i u pogledu rastojanja susednih objekata. To uključuje upravo slučaj koji imamo ovde. BIGZ je zgrada u kojoj je bitan deo njene vrednosti sadržan baš u spoljašnjoj formi koja istovremeno sugeriše neku vrstu masivnosti štamparske mašine i suptilnost pojedinih finih detalja na njoj. Ona ima formu neke vrste masivne kocke, i bilo bi nužno da baš ta masivnost može da dođe do izražaja. Zadatak urbaniste je da zaštiti takve vrednosti, da omogući da ih je uopšte moguće sagledati, da bi i buduće generacije mogle da uživaju u arhitektonskom nasleđu Beograda. Takođe, on u principu mora da zaštiti i poslovne interese postojećih vlasnika zgrada, odnosno da nove zgrade ne smetaju optimalnom korišćenju starih, da ne spominjem sad javne interese, kulturu, istoriju, itd.

Kakav bi to posao urbanista inače imao? On je u suštini menadžer, koordinator suprotnih interesa. Upravo mu je zadatak da promoviše i štiti vrednosti CELINE grada, suprotstavljajući se prirodnim i očekivanim interesima investitora koji su uvek posebni i lokalni. Mora da se balansira između zaštite postojećih vrednosti i zarađivanje para za nove. Ako ne on, ko će onda to radi? Ko još postoji? A ovi naši su potpuno digli ruke od tog dela svojih zadataka. Poslednjih desetak godina važi slogan da je "Svaka Investicija Dobra Investicija", pa koga briga za sve što ne donosi nove pare i ne zapošljava građevinski sektor. Stvorio se maltene neki profesionalni lobi kome je nova baba-roga strah da se "ne oteraju investiori" jer onda političari ne zarađuju, a oni sami nemaju posla. I to bi bilo donekle i razumljivo da logična posledica ovolike isključivosti nije da se onda dobar deo većih projekata na najkvalitenijim lokacijama u Starom Gradu i na obalama reka ne zasniva na bar nekoj vrsti drastične degradacije ili preterane eksploatacije onoga što već imamo ili bi lako mogli imati. Uništavanje zdravijih i dugoročnijih razvojnih potencijala nekog mesta zbog kratkoročne koristi, pa makar tu danas bilo samo đubre, je isto tako vrsta zločina. Ako smo već toliko očajni da padamo na gluposti tipa "Ime", "Brand" ili "modernost" po svaku cenu, pa zašto bi onda i investitori imali milosti prema nama?

 

[MilisaV]

 

[Feanor]

Ja iskreno ne razumem pohvalne komentare na klastere modernih zgrada po raznim razvijenim zemljama...
To je toliko nehumano i ruzno da nemam komentara...

Ja sam inace za visoku gradnju ali iskljucivo u "landmark" varijanti koja ce svojom visinom oslobadjati prostor u podnozju... I da, mislim da pri gradnji svega treba brinuti o uticaju zgrade na okolne vec postojece... Sigurno da postoji nacin da se to regulise i da se ne pitaju samo gazde sumnjivog kapitala...

 

[Zuma]

Mesta tipa Menhetn i ovo na slici su nešto sasvim drugo. To su specijalizovane poslovne četvrti tamo gde jednostavno nema mesta, a zemljište je basnoslovno skupo. Znaš kako tamo izgledaju kancelarije? Jedna jedina gigantska prostorija izdeljena na stotine malih radnih mesta, takozvane "kutijice" sa ogradom visine oko 1,5 metar. Radnici tu nemaju prozora, a i da ih imaju, verovatno bi bili ofarbani da im ne odvlače pažnju. Rade isključivo pod veštačkim osvetljenjem, a vazduh se reciklira. Prozori koji se otvaraju ne postoje. TAKVI monstrumi mogu da se nalepe jedan pored drugoga pošto im ne treba, ni vidik, ni vazduh, ni Sunce. Niti postoji neko ko bi ih spolja gledao, kad bi u toj džungli nekim slučajem uopšte postojala tačka posmatranja odakle bi se mogli videti. Otprilike kao u filmu Brazil. Ovo se teško može uzeti za model kako treba raditi. A što se tiče gornje slike, molim te objasni mi u šta gleda i čemu služi bilo koji od prozora između zgrada?

 

[Zuma]

Pošto većina verovatno nije imala puno prilika da se muva unaokolo i detaljno zagleda zgradu BIGZa, napravio sam zbirku fotografija. Nadam se da će ovako postati očiglednije koliko je ova zgrada vredna i dobro zamišljena, a onda i kolika je šteta napravljena time što se zaklanja bilo koji njen deo.

Orjentisana je tako da se neposredno pre zalaska Sunca sva presijava. Ovo se bez problema vidi, a i vrlo upečatljivo izgleda, čak i sa druge strane Save ...

Na sledećim fotografijma pogledajte ovu fantastičnu igru pravouganih masa sa ponekim kružnim akcentom.

Što se više približavamo isti geometrijski motivi koji su definisali oblik velikih masa se sada ponovo pojavljuju, u nizu manjih struktura, ponekad za nijansu drugačiji ili različito orjentisani.

Pogledajte sada gde se sve pojavljuju polukrugovi, i kako su fenomenalno nastavljeni od krova naniže, upravo tamo gde bi se najmanje očekivali, na ivici zgrade. Ivica tako uopšte nije ivica, nego četvrtina kruga, sve zajedno sa prozorima koji se ne prekidaju nego jednostavno savijaju oko nepostojeće "ivice" zgrade. Desno gore, ovo sa "prorezima", je valjda predstava i same štamparske mašine.

Pogled u desno, i ponovo igra sa, opet različitim, kvadratnim oblicima velikih masa. Ali ovde je zanimljiva i vertikalna traka svetlarnika.

Ispunjen je malim kvadratima, unutar kojih je 16 potpuno istih, manjih kvadrata (isti je odnos debljine okvira i veličine kvadratne površine i za veće i za manje kvadrate). Ovo bi trebalo da sugeriše olovna slova u štamparskom slogu, složena za štampanje. Kvadrati olovnih slova se tako uvek vide, bez obzira da li ste blizu ili daleko. Jedino što ih vidite više ili manje Ovaj motiv se ponavlja po celoj zgradi.

Pogled sa druge strane koja je takođe veoma zanimljiva, a sada i delom zaklonjena (pokušao sam da nađem uglove gde se to manje primećuje). Nešto što izgleda kao milion malih pravouganika ili vertikalnih traka se mračno presijava naspram osvetljenog zapadnog neba posle zalaska Sunca. Inače, refleksije su, u zavisnosti od položaja Sunca ili boje oblaka, uvek drugačije (Zato što ima i krivih površina i ogromno mnoštvo pojedinačnih, ali različitih oblika napravljenih od stakla). Zamislite kako bi izgledalo da se sve ovo sredi i renovira. Klik za nešto veću rezoliciju.

I kad se gleda sa druge strane, ponovo imamo vrlo zanimljivu, i potpuno različitu, igru velikih kvadratnih masa pri vrhu.

To je izgledalo ovako. Da se sredi, ofarba, zamene stakla, i da nema ovog čuda koje će se pojaviti ispred, ovo bi fenomenlano izgledalo iz pravca centra grada i auto puta. A vidi se čak i sa reke.

Ali je sa pozicija kojima se kreću pešaci nažalost ostalo vidljivo samo ovo jadno parče. Još kad se hotelu doda velika i neprekidna površina obojenog stakla ... Nista od dinamike, masa, prostornosti i utiska koje je Srpska "mašina za štampanje znanja" trebala da prenese.

A pogledajte kako upravo taj ugao ustvari dobro izgleda kad se posmatra odozdo.

Na krovu postoji velika terasa i čak čitavo šetalište sa "uličnim" osvetljenjem ...

E sad, kad se uđe u zgradu, utisak je na mene najpre ostavilo fascinantno stepenište. Potpuno u staklu. Nešto što liči na milione komada pravogaonih staklića se bez ikakvog prekida pruža od dna do vrha. Ponovo štamparski slog, ako ste ga slučajno zaboravili posle razgovora sa portirom. Pod ne ide do stakla nego se završava pre njega, ostavljajući zanimljivu i VRLO duboku rupu, dok rukohvat ostaje neprekidan i elegantno zaobilazi stubove. Obilje svetlosti. Ujutro, kad se rađa Sunce, mora da je spektakularno. Svaka čast.

Pogled kroz razbijeni prozor, na stepenište sa druge strane. Levo su kvadrati, desno su pravougaonici.

Pogled sa krova. Spoljašnja strana stepeništa sa koga su slike.

Unutrašnjost je vrlo zanimljivo ukrašena. Puno alternativaca

Ulaz u kafić na krovu.

Najbolja terasa u gradu.

A ovo je, koliko sam uspeo da shvatim, zadnji, polukružni deo korica knjige. izgleda spektakularno.

Kafić sa najboljim pogledom u gradu.

Desno horizontalni pravougaonici, levo kvadrati unutar drugih kvadrata, na valjku

A ovo je stvarno nešto posebno. Betonska lajsna koja drži staklo ima ISTI polukružni finiš kao i spoljačnji oblik ove polovine valjka, tj "zadnje strane knjige", u kome se nalazi!

Izlaz. Malo podeljenih krugova iznad ...

A ovako izgleda ulaz.

Šta se još može reći o važnom Hotelu, njegovoj poziciji, i onima koji su to odobrili? Ništa. Ovo imamo, ili smo mogli imati, pa vi uporedite.

 

[Delija]

http://i1144.photobucket.com/albums/o49 ... resize.jpg

Овде је заклоњен само јадни Стари Млин, но то је цена коју плаћамо зарад његове реконструкције.А БИГЗ и даље доминира али од сада у окружењу достојноме таквог здања.

 

[Zuma]

Morao sam prođem priličan deo uz auto put da bih dobio ugao u kome se ta strana donekle vidi. Teško da će neko to ponavljati da bi video BIGZ. Ima mesta za jednu nogu, a autobusi prolaze na 10 cm od moje glave.

BIGZ je u obliku latiničnog slova U. Ima tri strane iz kojih bi se teoretski mogao gledati, tj tri "lica", i samo dva pogleda na ugao zgrade (za utisak je važan baš pogled na ugao, tj mogućnost da se jednim pogledom sagledaju dve stranice zgrade, dakle prostor koji zauzima). Hotelom je uništena jedna trećina pogleda na stranice, a pokvarena druga trećina. Takođe, pokvarena je čak jedna polovina mogućeg broja pogleda na ugao zgrade (tj jedan od dva). U svakoj civilizovanoj zemlji se toleriše nula procenata kvarenja vrednosti objekata koji je važan za kulturu ili istoriju, ili je jednostavno vredno arhitektonsko nasleđe. I nigde nema da se baci pola, pa kaže "Ali je ostala bar druga strana". I plus toga, besmislica je da cela jedna strana zgrade ne sme da pusti glasnu muziku, ili stariji i nagluv čovek televizor, zato što svega deset ili dvadeset metara dalje spava neko ko je platio par stotina evra za krevet, a deda mora da otvori prozor TV sobe inače će da se uguši od vrućine. I sad smo mi slavni urbanisti jer to ovde može, a ostatak sveta nema pojma?

 

[laki72]

Pa zar i u ovom slucaju nije u pitanju ono sto smo nazvali "investitorski urbanizam" ???

Shvatam ja potrebu investitora
Za povecanjem m2 , ali zar nije to moglo da se realizuje na drugaciji nacin? Zar staklena kula bar nije mogla da bude povucena nazad???
Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

 

[relja]

Zuma, kapa dole za ovu šetnju kroz BIGZ!
Molim te, pebaci svoj post sa objašnjenjima i na temu o ovoj zgradi
viewtopic.php?f=23&t=830

pa da tamo nastavio priču o njoj

 

[Delija]

Pa zar i u ovom slucaju nije u pitanju ono sto smo nazvali "investitorski urbanizam" ???
Shvatam ja potrebu investitora
Za povecanjem m2 , ali zar nije to moglo da se realizuje na drugaciji nacin? Zar staklena kula bar nije mogla da bude povucena nazad???
Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

Није могло због наших врлих урбаниста. Требали су само ове квадрате из истурене куле да пребаце на ове две иза и ето ослобођеног старог млина,платоа испред њега и бигза. Али џаба кад имамо ограничење од 12 спратова а овде су вероватно умислили да зграде не смеју бити више од БИГЗ-а али за тим не би било потребе да је све стављено иза старог Млина.

Овако можемо бити срећни што предња кула макар кубусом и делимично архитектуром прати линију бигз-а.

 

[stf]

dimljak je od kopirnice bigza

 

[Zuma]

Zuma, kapa dole za ovu šetnju kroz BIGZ!
Molim te, pebaci svoj post sa objašnjenjima i na temu o ovoj zgradi
viewtopic.php?f=23&t=830

pa da tamo nastavio priču o njoj

Poruka je, sa par izmena na kraju, prebačena u temu BIGZ.

 

[Zuma]

Није могло због наших врлих урбаниста. Требали су само ове квадрате из истурене куле да пребаце на ове две иза и ето ослобођеног старог млина,платоа испред њега и бигза. Али џаба кад имамо ограничење од 12 спратова а овде су вероватно умислили да зграде не смеју бити више од БИГЗ-а али за тим не би било потребе да је све стављено иза старог Млина.

Овако можемо бити срећни што предња кула макар кубусом и делимично архитектуром прати линију бигз-а.

Najzad da se mi u nečemu složimo. Da, to je rešenje koje je već par puta spomenuto, prosto zato što bi svakoj normalnoj osobi upravo ono prvo palo na pamet. Investitor hotela ne gubi ništa na kvadratima, a sa višom zgradom ne gubi ni na dobrom vidiku, ustvari, ima još bolji vidik. Pri tome bi i objekti bili u nekom logičnom redu. Dva stara i vredna industrijska objekta zajedno, jedan do drugoga, a iza njih visoke moderne zgrade koje sugerišu novi i moderni Beograd. Time bi dobili i veliku površinu za pešački trg ispred starog mlina, pa bi se moglo dodati i par malih travnjaka, klupe, eventualno fontana ili nešto slično. Na taj način istovremeno humanizujemo neprijatnu blizinu petlje i auto puta, imamo neku vrstu ulaza u Stari Mlin, koji se sada dobro vidi, a pre svega ne zaklanjamo pogled na BIGZ. Koji sada može da pušta i muziku jer ne smeta nikome. Ne smanjuje mu se komercijalna vrednost, pa njegova revitalizacija postaje izglednija. I tako niko ništa bitno ne gubi, već svi dobijaju.

Ali međutim ... neko je želeo da su uvuče investitoru: "Za Njegov Cenjeni Hotel je samo najbolja lokacija dobra lokacija", a ako nešto nije loše po Beograd, onda investitoru nije očigledno da nekome mora da za dodatnu uslugu dodatno plati, po mogućnosti nešto što se nigde neće proknjižiti. Ja drugačije ne mogu da nađem racionalno objašnjenje za čitavu seriju apsurdih odluka koje su se lako mogle izmeniti tako da investitor nije na šteti (dobro, činjenica je i da onima na položaju pare nešto znače samo ako se zarade odmah, dok su oni na položaju, a ništa im ne znače ako u dugoročnom smislu Beograd dobije mnogo više, jer onda oni od toga nemaju ništa). Jer, uz ovu glupost koju su ovde uradili, kako inače objasniti i ovakve stvari: Na Kalemegdanu je prvi Zahin objekat takođe mogao da se uvuče unazad, a možda i svi ostali objekti, jer one vojne barake u Tadeuša Košćuška nemaju šta tamo da traže, kod Hotela Jugoslavija Hotel je mogao ostati Hotel, samo renoviran, a dodatne i visoke poslovne kule su se mogle praviti i malo unazad pa bi opet imale isti vidik, kvadraturu, i još bolji saobraćajni pristup, ovi što su oduvek sedeli na Kalemegdanskom šetalištu ispod borova sigurno ne žele da odsad gledaju cevi jednog Oblaka samo zato što je potrebno napraviti jedne j...e pokretne stepenice itd, itd. Čisti užas.

I šta smo sad dobili? Dobili smo ovo:

Izgleda kao da je neki džin čekićem nabio stari mlin između dva solitera, dok je jedan od njih, sav u staklu i sa bradavicom na vrhu, bukvalno zalepljen, ne samo za mlin nego i za Bigz. Gledajući sa prednje strane, imamo tri tesno upakovana i susedna objekta koji po stilu blage veze nemaju jedan sa drugim. Mlin je klasična fabrika sa početka industrijalizacije, Bigz je vrhunac moderne, a ova staklena stvar je sam bog zna šta. Kad se uđe malo unutra, u sredini svega toga (i još dva dodatna solitera) kao vrhunac apsurda, krije se ... dimnjak! Tu čovek stvarno ima veliki izbor. Može da se smeje ili da plače.

 

[Delija]

Да се неко заиста хтео да увуче инвеститору омогућио би му или прописао да скоро сву квадратуру смести иза Старог Млина и тако би сви били на добитку. Инвеститор би куд и камо имао мање трошкове,градња би логистички била мање захтевна,нешто већа висина објеката би учинила целу ствар препознатљивијом,архитектонским занимљивијом и мање монотоном.Инвеститор би добио и знатно лепши и већи плато који би могао да користи у комерцијалне и промотивне сврхе који би притом послужио и грађанству тј пролазницима. Град би добио лепше здање,рестаурирани Стари Млин би био у првом плану...

Но и даље сматрам да је изведени пројекат кад се све сабере и одузме веома позитивна ствар за град.