Ne mogu da verujem kakvi se argumenti ovde uzimaju sasvim ozbiljno. Velikodušni investitori? Romatičarski pristup? Realni planovi? U tranzicionoj Srbiji gde ni jedna institucija ne radi kako treba, a skoro kompletna struka bi se do zemlje klanjala svakom dolaru čak i kad bi imala nekog izbora. A nema ga. Niti se uopšte pita. Onda i ja za vas imam jednu izmišljenu vest: "Gradski arhitekta odbio investiciju od 60 miliona Evra zato što je protiv javnog interesa". Možete li da zamislite sličan naslov u novinama? Možda, na sajtu njuz.net Inače ne.
Znate šta je realan plan u pogađanju, gde jedna strana ima svu moć, a druga nikakvu? I još je ova druga zaljubljena u onu prvu. Javno joj zahvaljuje što je "investirala" u nju. E, pa "kompromis" koji je rezultat takvih odnosa je ono što ovde neki nazivaju "realan" i "ostvariv" plan. I sad treba da verujemo da u situaciji u kojoj je javnost nezaintersovana, mediji ili plaćeni ili pod kontrolom, struka uplašena, a političari imaju iste interese kao i investitori, u dakle takvoj situaciji projekti koji nazad dođu do nas predstavljaju, tobože, optimum po javni interes? "Realan plan"? Zato što se investitor velikodušno povukao, nudilo mu se sve, a on eto, neće baš sve da uzme. Zato što je dobar. Sramota ga. Iako nema ko da ga spreči. Iako mu uplašeni domaći mešetar obavezno nudi više nego što bi čak i sam investitor očekivao u strahu da se ovaj ne predomisli i ode kod drugog posrednika. Dok političar koji odlučuje zna da će za svaki dinar koji ne dobije on nego njegov naslednik morati da poveća porez i tako smanji šanse da ponovo bude izabran? I sad sam ja romantičar, a neki od vas nisu?
Broj projekata u kojima ozbiljnije pišem se može nabrojiti na prste jedne ruke. A i to sam izabrao samo zato što je u pitanju par daleko najznačajnih lokacija ili objekata u Beogradu. Pa pošto ćemo pred potomstvom ionako da budemo najgora generacija u dugačkoj istoriji izgradnje Beograda (mnogi pre nas zaista nisu imali puno izbora), da se bar malo potrudim oko tih nekoliko. Toga je toliko malo u odnosu na ukupne investicione aktivnosti, a pogotovo naše potrebe, da čak i da se svi oni odlože za kasnije, to neće biti ni malo strašno, naprotiv, može samo da nam bude bolje. Em ćemo manje najvažnijih stvari nepovratno upropastiti, em će pare kasnije sigurno biti bolje upotrebljene nego sad. Iako NIŠTA ne mora da se odlaže, jer je sve te projekte bilo lako popraviti samo da je neko hteo. Zahin projekat je lako mogao da se kompletan povuče samo malo dalje od Save, ka Tadeuša Košćuška (ili, što je nešto lošije, da zadnji deo ide u visinu). Kod mlina je prednji soliter mogao da bude nadoknađen većim zgradama iza njega. Za hotel Jugoslavija je mogao biti raspisan javni konkurs pa bi videli da li je rekonstrukcija bez gigantskih kula "nekomercijalna". Verovati na reč investitoru kada kaže da je alternativa projektu koji je predložio "nekomercijalna" je i smešno i žalosno. A ipak se to na Beobuildu često koristi kao konačan i neoboriv argument.
Što se tiče drugih primedbi.
"Velikodušna rekonstrukcija mlina" je čista demagogija. Pa nema valjda nekoga ko veruje da vrednost tih radova nije uračunata u konačan dogovor? Taj plac ima svoju vrednost i za drugog investitora (ili istog sa drugim projektom), pa bi ili on uradio isto, ili bi imali dogovor koji je za nas toliko povoljniji, pa bi onda mi za tu razliku mogli da uradimo isto. Te magične tranformacije vrednosti koje se u medijima pojavljuju i nestaju u zavisnosti elokventnosti izabranog PR predstavnika su zaista čudo. Ovo drugo, sa velikodušnim ulaganjem u Srpski narod i zemlju uprkos haotičnom stanju i savetima zdravog investitorskog razuma, bolje da ne komentarišem.
Što se tiče ovoga
"Сад предлажеш отворене кафиће и велики трг тик уз најпрометнију и најбучнију саобраћајницу града која је у том делу 4+4 а све у подножју вероватно најпрометније петље на Балкану.
Будалаштине."
mogu samo da ponovim Delijin zaključak i zapitam ga da li je nekada šetao po ... pa sad .. maltene bilo kojoj ulici u starom delu grada? Pogotovo onim širokim i bučnim, kralja Aleksandra, kralja Milana? Čovek ne može da prođe od kafića uglavljenih između drveća. Oni su toliko blizu ulice da je svako ko sedi u bašti i šire razmahne u opasnosti da mu autobus odnese ruku, budući da se ulica nalazi tačno 50cm dalje od njega. Pa ipak izgleda da čak i to narodu ne smeta baš toliko. A ovde bi smo imali sledeću situaciju
Više od 5200 kvadratnih metara platoa otvorenog za uređenje kako god želimo, 128 metara širine, i čitavih 44 metra po dubini. Ako je baš neophodno, možemo zasaditi i tri reda rastinja i drveća, pa bi izgledalo kao da smo u džungli, a opet bi ostao trg ili plato veći od većine koji postoje u gradu. Niko tu ulicu ne bi ni video, a kamoli da bi ikome smetala. Dok "najprometniju petlju na Balkanu" naravno zaklnja sam prednji, izbočeni deo zgrade mlina, i bilo šta od zelenila što nam se ćefne da stavimo na ivicu platoa sa te strane.
Rekonstruisan mlin će i sam za sebe pružati izuzetno kvalitetan prostor i sadržaje. Izložbe, predavanja, predstave, performansi, kafići, bašte, fontana, klupe. Treba ga posmatrati isto kao recimo SKC ili ustanovu kulture Vuk Karadžić. Setite se broja ljudi ispred SKCa kad je neki koncert. Prelivaju se na tramvajske šine zato što ispred nema dovoljno mesta. Takve institucije MORAJU da imaju prostran plato koji ih opslužuje, one SLUŽE da se narod skuplja i druži. Napolju isto toliko koliko i unutra.
A šta je velikodušni investitor uradio? Prvo je rekonstrusiao stari mlin (zato što NIJE SMEO da ga ruši), ali naravno tako što smo mi sami to indirektno platili, pa je onda tik uz velelepne rekonstruisane ulaze u mlin postavio rampu u podzemnu garažu, a sa druge strane posadio soliter (sa hiljadama poslovnih ljudi koji idu na posao ili rade pa ih jezivo nervira gužva i buka koju prave ovi drugi), a iza njega, kod BIGZa, JOŠ jednu pristupnu ulicu. Tek toliko da, što se tiče servisnog platoa i prostora ispred tih ulaza, 2/3 ulaza bude neupotrebljivo. Tj, 2/3 samo na jednoj strani zgrade, ostale strane su što se tiče prostora ispred ulaza na kome bi se narod mogao skupljati i komotno ulaziti potpuno neupotrebljive, ili ulaza uopšte nemaju. Konačni rezultat je ovo
A što se tiče tobože "neprijatne" šire okoline, i nedostatka drugih interesantnih mesta ili ljudi, ta okolina će biti slična nečemu što je nalik ovome
Apsolutno najzeleniji deo "Beograda na vodi" tik sa druge strane ulice, a ispod same petlje, ogroman park i ništa drugo SEM zelenila. Dijagonalno, kroz park ispod petlje, imamo zgradu opere i veliki trg u središtu. Dakle, "prvi sledeći broj posle nule", tj nesrećni 1% BNVa posvećen kulturi je slučajno baš u komšiluku. Naravno, uz sam BIGZ sa svojim širokim halama i visokim prostorijama gde sam bog zna šta sve može da bude. Pa je onda odmah tu i novi deo Sajma, sa otvorenim izložbenim platoom, zabavnim i uslužnim delovima, pa na kraju i čitav savremeni blok zgrada sa pešačko biciklističkim mostom preko Save i samom Savom. Ili nešto tome slično, detalji su manje važni. I sve to je u blizini.
I sad, kao, neće biti ljudi ... šta će to ovde ... ? Šta mislite, zašto oni prave hotel baš ovde, ako će mesto biti tako neprijatno i pusto kao što tvrdite?
