Stari Beograd (Stare fotografije Beograda)

[francuz]

da li neko moze da mi objasni kako da ubacim fotografije iz mojih dokumenata u poruku?

 

[bigvlada]

odeš na npr. www.imageshack.us

1.klikneš na choose
2. odabereš sliku
3. klikneš na host
4. kada učita stranu, prekopiraš tekst iz prozora pored koga piše hotlink for forums (možeš da probaš i druge varijante) u poruku.
5. ako hoćeš više slika odjednom, umesto image, na naslovnoj strani imageshacka štikliraj multiuploader

 

[Goldstein]

Bajrakli dzamija u razlicitim periodima:

 

[Ambassador]

Kako je lepa bila džamija dok:
a) muftija nije ozidao medresu ili štagdo želi da mu bude pozadi;

b) je nisu spalili - stara izvedba prozora je bila neuporedivo bolja od ove današnje, ovi sada su tako dosadni i obični, oni ranije su bili mnogo zanimljivi, znam da sam se kao baš mali uvek oduševljavao njima kad god sam tuda prolazio i išao na Kališ. A i ona zelena ograda mi je bila mnooogooo lepa i zanimljiva. Sećam se da sam jednom sa bakom prolazio, i onda da smo provirili unutra i da je meni tako sve nestvarno izgledalo, naročito zbog načina na koji je svetlo padalo..

 

[vrachar]

Unakazili su ambijent a i samu zgradu sa onom konstrukcijom iza :bash:

 

[boris73]

грозно! како бре људи немају укуса, немам речи...
иначе, било би лепо када би се поставиле старе фотке оних осталих... ко-зна-колико џамија.

 

[Goldstein]

грозно! како бре људи немају укуса, немам речи...
иначе, било би лепо када би се поставиле старе фотке оних осталих... ко-зна-колико џамија.

Sad, fotke je tesko naci jer su ostale porusene pre nego sto se fotografija razvila u tolikoj meri da bi na taj nacin bile ovekovecene. Postavicu neke fotke, talbotipije, crteze i ilustracije nekih dzamija.

Defterdarova dzamija, nalazila se na uglu Cara Lazara i Vuka Karadzica:

Defterdarova dzamija, talbotipija Anastasa Jovanovica iz 60ih god. XIX veka:

Sultan Mahmudova dzamija u Gornjem gradu, talbotipija Anastasa Jovanovica iz 60ih god. XIX veka:

Batal dzamija, nalazila se na mestu danasnjeg malog parka kod zgrade Skupstine, u Kosovskoj ulici, ilustracija Feliksa Kanica:

Batal dzamija, crtez olovkom Konstantina Jovanovica:

Fotografija Bajrakli dzamije:

Imaret dzamija:

Crtez neke napustene dzamije nepoznatog imena:

Bajram-begova dzamija, nalazila se u danasnjoj Dositejevoj, u bloku izmedju Simine i G.Jevremove, crtez olovkom Konstantina Jovanovica:

 

[jovanovm]

Dzamija nepoznatog imena je Turbe-dzamija... Pravo ime se moze naci u radu Divne Djuric-Zamolo...

 

[Goldstein]

Jos dve ilustracije Feliksa Kanica, iz knjige: "Kraljevina Srbija i srpski narod"

Kara dzamija, koja je sluzila kao fabrika gasa za osvetljenje Narodnog pozorista. Nalazila se na uglu Dositejeve i Simine:

Ulica Vuka Karadzica gde se sa leve strane vide protestantska crkva a iza nje i Defterdareva dzamija:

 

[boris73]

наводно је највећа (или највиша) београдска џамија била на почетку бранковог моста, ту негде где су оне степенице...
евдија челебија је пописао 35 београдских џамија, мада је стварни број био далеко већи... поред ових слика сматрам да су оне до дана данашњег остале велика непознаница.

 

[jovanovm]

pa sad, borise73, bas i nisu ostale nepoznanica. evo, mogu ja da vam potvrdim da u centralnom drzavnom arhivu u istanbulu ima na stotine dokumenata o beogradskim dzamijama (i sekularnim objektima, cesmama, karavan-serjaima, itd), ukljucujuci i crteze putnika. takodje mozete pogledati rad Divne Djuric-Zamolo "Beograd kao orijentalna varos pod Turcima" gde su dzamije popisane i obelezene detaljno..
A najveca je po svemu sudeci bila Batal-Dzamija, koja je bila predvidjena za prvu zgradu Arhiva Srbije, a srusena je pod veoma sumnjivim okolnostima, kada je odredjeni kapetan odlucio da ignorise naredjenja svojih pretpostavljenih i plati Cincarima 200 dukata da montiraju eksploziv i posle razvuku kamen...

 

[boris73]

...мислио сам непознаница нашим људима овде, београђанима новијих генерација. и могу још приметити да се нестанак оријенталног београда некако пребрзо одиграо... да се ја питам, сачувао бих доста грађевина из тог времена. опет, са друге стране и разумем огорченост православаца и осталих не-муслимана који су под турцима пропатили много тога и који су једва дочекали да раскрсте с њима и њиховим наслеђем...


:|

 

[jovanovm]

разумем огорченост православаца и осталих не-муслимана који су под турцима пропатили много тога и који су једва дочекали да раскрсте с њима и њиховим наслеђем...

Eh, dragi moj borise, kad bi to bila istina... daleko bi nam kraj bio. Ali nazalost, to je mnogo komplikovanija i prljavija prica...

Inace... vecina ovih dzamija bila je tu 1920-tih godina... sta li su propatili ti ljudi, bas se pitam...

 

[Goldstein]

Inace... vecina ovih dzamija bila je tu 1920-tih godina... sta li su propatili ti ljudi, bas se pitam...

Upravo suprotno - skoro, ako ne i sve sem Bajrakli dzamije su porusene do pocetka XX veka a onih nekoliko koje su prezivele (i ako su prezivele, posto razliciti autori daju svoja misljenja, ali svi pominju jako mali broj, mozda 3-4) pretvorene su u skladista i kasarne. Posluzi se malo i drugim izvorima, preporucujem npr. Dzamije u Beogradu, autor Ljubomir Nikic, Beograd 1958.

 

[jovanovm]

Dobro, cekaj polako, bilo ih je ukupno 11, i to u ruiniranom stanju pocetkom 19-tog veka. Mozda sam se pogresno izrazio kad sam rekao vecina, ali recimo veliki broj - sta bi bio Beograd sa te 3-4 dzamije koje spominjes i par amama za turizam? I sa starom sinagogom, sa onim budistickim hramom, ih...

To sto su koriscene kao skladista ne znaci da se nisu mogle restaurirati ... pa kralj Aleksandar je sam platio za restauraciju Bajrakli dzamije kao kulturnog dobra... 1898 ja mislim...

A za Nikica - njegov rad je dosta diskreditovan, upravo od Zamolo, a ja nekako njoj vise verujem, zena je znala posao...

 

[Goldstein]

Dobro, cekaj polako, bilo ih je ukupno 11, i to u ruiniranom stanju pocetkom 19-tog veka. Mozda sam se pogresno izrazio kad sam rekao vecina, ali recimo veliki broj - sta bi bio Beograd sa te 3-4 dzamije koje spominjes i par amama za turizam? I sa starom sinagogom, sa onim budistickim hramom, ih...

To sto su koriscene kao skladista ne znaci da se nisu mogle restaurirati ... pa kralj Aleksandar je sam platio za restauraciju Bajrakli dzamije kao kulturnog dobra... 1898 ja mislim...

A za Nikica - njegov rad je dosta diskreditovan, upravo od Zamolo, a ja nekako njoj vise verujem, zena je znala posao...

Bilo bi super da je sacuvano svih desetak dzamija koje su prezivele do XIX veka. Slazem se da je Dr Djuric-Zamolo dobro i temeljno proucavala istoriju beogradske arhitekture, i verujem da je iznosila proverene podatke. Njeni radovi su sjajni i izuzetno je cenim. Zao mi je sto jos nisam citao tu knjigu koju pominjes, "Beograd kao orijentalna varos pod Turcima", mislim da je to cak i njena doktorska disertacija. Ja sam naveo Nikica samo kao najobimniji izvor, moguce da postoje neslaganja.

 

[jovanovm]

Ma da, tu knjigu je nemoguce naci, imaju samo dve kopije, jedna u biblioteci Arhitektonskog, i druga je u Citaonici Muzeja grada Beograda... Ali imam fotokopiju strana koje se ticu tog perioda, ako hoces da procitas, mogu da ti dam...

Ali dobro verski objekti, meni je zao sto nisu preziveli ovi svakodnevni, kuce ljudi, zgrade, sto nije prezivela Pirincana (dvor prince Eugena Savojskog) cija je fasada unistena jer je ulazila metar u regulacionu sirinu ulice... !!! znaci srusena barokna fasada dvorca iz pocetka 18. veka jer se nije slagala sa regulacijom... srpska logika par ekselans...

 

[Ambassador]

"I neće biti nikakvo čudo ako Crkva propiše molitvu protiv kulture kao zbira svih zala. Ne samo da bi takva molitva bila opravdana i potrebna, nego mislimo da bi trebalo odrediti jedan državni molitveni dan u godini, kad će se sav narod sa svojim starešinama moliti Bogu i Gospodu da ga spase od kulture." str. 35.

"Srbija je sused Evrope, ali Srbija nije Evropa. Neka pomogne Evropi, ako hoće i može, ali neka se ne uleva u Evropu i ne gubi u Evropi." str. 80.

Vladika Nikolaj, Reči Srpskom narodu kroz tamnički prozor (iz logora Dahau), Svetosavska književna zajednica, IHTUS Hrišćanska knjiga, Beograd, 2000.

 

[relja]

Vas filozofe iz obeju krajnosti koji sve "pričate i mislite metaforički" treba zatvorti zajedno pa se lepo trujte medjusobno, kad već ne možete da se izkontrolišete.

 

[jovanovm]

Ambassadore, kakve to ima veze sa ovom temom, majketi?
a relja, reci konkretno koje clanove foruma mislis da treba zatvoriti?

 

[GOJE]

Ma da, tu knjigu je nemoguce naci, imaju samo dve kopije, jedna u biblioteci Arhitektonskog, i druga je u Citaonici Muzeja grada Beograda... Ali imam fotokopiju strana koje se ticu tog perioda, ako hoces da procitas, mogu da ti dam...

Ali dobro verski objekti, meni je zao sto nisu preziveli ovi svakodnevni, kuce ljudi, zgrade, sto nije prezivela Pirincana (dvor prince Eugena Savojskog) cija je fasada unistena jer je ulazila metar u regulacionu sirinu ulice... !!! znaci srusena barokna fasada dvorca iz pocetka 18. veka jer se nije slagala sa regulacijom... srpska logika par ekselans...

Ajde molim te napiši više o tom dvoru. Gde je bio, kako je izgledao, sve što znaš. Deluje vrlo intrigantno. Koliko znam iz tog perioda sačuvano je samo 1 ili 2 zgrade (zapravo kućice).

 

[Ambassador]

@ jovanovm: Poslao sam relji na PM šta mislim, ali ajde kratko i ovde - društvene okolnosti određuju kako će grad biti urbanizovan. Mislio sam da ova dva citata sveca SPC lepo oslikavaju main-stream odnos u Srbiji, odnosno Beogradu prema kulturnom nasleđu.. Možda grešim.

 

[relja]

@jovanovm

Nisam konkretno mislio samo na članove foruma, generalno na ljude koji nemaju pametnija posla nego se truju sa takvim stvarima (mislim na obe "strane").
A pod zatvaranjem sam mislio više nešto kao egzil na neko tropsko ostrvo gde svega ima u izobilju, a nema struje i ostaviti osnovni ručni alat ("Lost", "Survivor" i sl.)... pa neka se tamo na miru truju medjusobno do mile volje, ako i tamo ne budu imali pametnijeg posla.


A što se tiče dvorca Eugena Savojskog, stradao je još pod turcima, mislim da do I sprskog ustanka nije ostalo ništa osim tog dela prednje fasade...skoro sam negde video neki crtež te ruševine, ali nemam pojma gde. Pored slike je bilo i objašnjenje da se ne zna sa sigurnošću gde se tačno nalazio. Veličina - odokativno - ne veće od Kapetan-Mišinog zdanja, pričam onako napamet.

 

[Goldstein]

A što se tiče dvorca Eugena Savojskog, stradao je još pod turcima, mislim da do I sprskog ustanka nije ostalo ništa osim tog dela prednje fasade...skoro sam negde video neki crtež te ruševine, ali nemam pojma gde. Pored slike je bilo i objašnjenje da se ne zna sa sigurnošću gde se tačno nalazio. Veličina - odokativno - ne veće od Kapetan-Mišinog zdanja, pričam onako napamet.

Pa bas napamet. Zapravo, Pirincana je bila rezidencija guvernera Srbije, princa Aleksandra Virtemberskog jer je Evgenije Savojski boravio jako kratko u Beogradu, nakon osvajanja grada. Pirincana se nalazila u Dusanovoj ulici. Turci, koji su Beograd ponovo osvojili 1739. godine, nisu je rusili - oni su je samo napustili jer im, kako navode neki dokumenti, nisu odgovarala visespratna zdanja. Od tada, ona je postala neiscrpni rudnik gradjevinskog materijala za ceo Dorcol i poslednji ostaci palate su uklonjeni tridesetih godina XX veka.

 

[shabanajzer]

koliko ja znam, palata aleksandra virtembreskog (tzv. 'pirincana', odnosno 'pirindz-han', tj. 'princev han') bila je u vidinskoj ulici, to jest danasnjoj cara dusana. uzevsi u obzir da izvori kazu da je kasarna istog aleksandra virtemberskog (na terazijskom grebenu izmedju obilicevog venca i knez mihajlove) bila dvospratnica, ne verujem da je ni 'pirincana' bila ista grandioznija. a logicno je pretpostaviti da je bila negde blizu kalemegdana, verovatno nedaleko od one 'najstarije kuce', sadasnje pekare, u cara dusana.