Pozdrav svima a naročito budućim komšijama,
Upravo sam saznao za ovaj forum i obradovao se. Letimično sam pregledao poslednje postove i primećujem da je nedoumica sve manje a da forumaše zahvata lepo raspoloženje. Nedavno sam i ja posetio svoj budući stan i uprkos šarolikim utiscima preovladali su oni pozitivni, jer teško je biti sasvim objektivan sada kada se približava taj veličanstveni trenutak... imati svoj stan.
Ipak ne mogu, ne smem i ne želim da prenebregnem pitanje tajanstvene cene kvadrata naših budućih navodno „neprofitnih“ stanova! Pre 5 godina zvučalo je to kao dobra i ostvarljiva ideja. Prethodni, tek realizovani konkurs, ohrabrivao je. Pa kod Arene cena kvadrata prvih neprofitnih stanova bila je 800/900 eura! Šta se u međuvremenu dogodilo pa je ta famozna neprofitna cena skočila na oko 1200 eur? Da li prosta matematika koja kaže da se na 1000 novih stanova prosečne kvadrature npr. 50 kvadrata, pojavilo novih troškova u vrednosti od oko 20 miliona eura otvara neka pitanja?! Da li kao građani i šta više službenici ovog grada, imamo pravo da ih postavimo i na nih dobijemo odgovore kojima se neće grubo potcenjivati naša inteligencija? Za sada izgleda još uvek ne. Ipak nabrojaću neka, jer škoditi neće a možda može da pomogne...
Kako je moguće da jedno pored drugog niknu dva naselja, jedno neprofitno, naše, po neprofitnim cenama (uobičajena pretpostavka oko 1200 e) i jedno komercijalno, kako kaže Dulić po nešto nižim cenama od tržišnih (1290) koje su tako bliske? Da li je moguće da će na ovim komercijalnim kvadratima bit iostvaren profit od svega 90 eura po kvadratu a na našim neprofitnim 0 eura?
Da li je priča o tome da kompletni troškovi izgradnje, zemljišta i taksi po kvadratnom metru u Beogradu variraju od 400 do 800 e zapravo „neproverena glasina“?
Da li je moguće da grad Beograd kao najveći i najmoćniji investitor, koji se u gradnju i upustio između ostalog i u dobroj nameri da podstakne zapošljavanje, suzbije enormne zarade i zloupotrebe beskrupuloznih privatnih investitora i dugoročno smanji cenu kvadrata u gradu na realan nivo i tako omogući osiromašenom narodu da lakše rešava stambena pitanja, dakle da li je moguće da je takav investitor sa tako moćnim gradonačelnikom na čelu u nemogućnosti da sa izvođačima radova postigne povoljnije cene, koje će makar više ličiti na neprofitne?
Da li je moguće da je greška nastala na samom početku tako što je neki nespretni administrativac pogrešno formulisao činjenicu da grad kao investitor i kao „banka“ neće zarađivati na kamatama tokom otplate rata, obračunavajući samo minimalnih 0,5% godišnje, a onda se to nekom njegovom šefu ipak dopalo kako zvuči, a onda je neki marketinški stručnjak potvrdio da je to dobro za kampanju i rejting, a onda, kada je na posletku za to sve saznao gradonačelnik, za svog mandata, u hodu jurcajući kroz neki hodnik sa svojom svitom, rekao: „Rešavaćemo to u hodu!“
Da li je jedno od rešenja da gradska vlast prizna da se preračunala, da im je neophodno tih 20 miliona eura i da je dovoljan ustupak učesnicima konkursa iz 2007 to što će imati tako beznačajnu kamatu.
Da li je alternativa tome, ako je grešku već nemoguće priznati, da grad samo objavi da nismo dobro razumeli formulaciju i da se zapravo reč neprofitno odnosi samo na kamatu.
Meni bi i to bilo lakše. Manje bi se osećao kao kr**** ako me nabede da sam nešto pogrešno razumeo nego da dok obilazim svoj stan sa osmehom na licu (kretenskim) i konstatujem da sve u njemu kao i mesto na kome se nalazi brat bratu nije uloženo više od 600 eur po kvadratu i da dodatnih 600 koje od svoje muke dajem gradu niko ne priznaje, kao da ne postoje, kao da za dobra dela koja će se sa njim činiti ja nemam nikakve zasluge, već da treba da ćutim i da budem srećan jer je i ovo privilegija, da ne talasam mnogo jer bih i tu sreću mogao izgubiti...
Osećao bih se ispravniji. Ovako mi se čini da i ja učestvujem u svom tom zamešateljstvu i da poslednju mrvu preostalog ponosa žrtvujem zarad porodice koju treba skućiti. I ni to mi ne bi padalo tako teško da mi se ne čini da su nekako već računali sa tim... da nekako na to uvek i oduvek računaju...
