Šta je novo?

Srpska ekonomija (strategija, planovi, dešavanja)

Serbia’s construction industry to return to growth in 2021
construction-675.jpg

During the last six years, between 2015 and 2020, the Serbian construction industry rolled out into one of the strongest growth cycles in recent history. The powerful surge in construction outputs surpassed all initial expectations, and there are a number of converging factors behind its formidable result. The recovery after the recession gradually transformed itself into a fully-fledged construction boom, which more than doubled Serbia’s construction output, from €2 billion in 2015 to €4 billion in 2019. Even the pandemic in 2020 didn’t change the very positive outlook, although it did cause a slowdown and negative consolidation of construction outputs by some 5% at constant prices. The expected growth should return in 2021, however. The EECFA (Eastern European Construction Forecasting Association) has released its latest article about the Serbian construction industry, written by Dejan Krajinović, Beobuild Core D.O.O.

Reforms as a prelude

With political changes in 2013, Serbia embarked on a reform path that is slowly proving to be one of the main pillars behind its success story. The initiation of the ongoing cycle happened with the new permit laws implemented in 2015, but this was also followed by new and flexible labour laws, as well as a number of smaller legislations. The new permit laws and the introduction of e-permits made administrative processes very fast and transparent, where the World Bank ranked Serbia in the Top 10 most efficient permit systems in the world. These were critically important legal reforms, which laid the ground for investments in practically all construction segments. The reforms started in deep austerity, with tough fiscal reforms including linear pay cuts, a halt in state funding and the cancellation of all government programs affecting construction. At the time, it would be impossible to see all the implications we see today, particularly the speed of overall changes.

Tango of public and private

What came as a new strength for this cycle in 2017 was the removal of the austerity measures after the successful fiscal consolidation. Not only public debt was reduced, and budgetary deficits closed, but the Government funds are returning as one of the major contributors in construction. This is a key factor in infrastructure, but also in various public buildings and residential construction. With all weaknesses and possible risks involved, it was very easy to underestimate the scale of the recovery. While an amazing performance of civil engineering was largely expected, the results in the construction of buildings came as a pleasant surprise. Only between 2016 and 2020, the levels of output in building construction almost doubled. The total amount grew from €900 million in 2016 to €1.7 billion in 2020, with a strong contribution of residential, commercial and industrial sub-segments. The star performer is the residential segment that pushed us to make several upward revisions during the last 5 years, as permits consecutively broke all expectations.

Strong foundations

In 2020, the positive effects of the boom affected literally all construction segments, and the brewing activity continued even during the pandemic. Already in the second half of 2020, the situation stabilized, and investments were desperately waiting for full normalization. Permit numbers recovered, land and home sales returned to pre-pandemic levels and none of the investors cancelled their construction start. The overall economy is a strong supporter of the property market and conditions have been improving year by year. Most foreign investments went into manufacturing, giving a strong foundation for sustained economic growth in the coming period. During 2020, Serbia’s GDP fell only 1.5% compared with 2019, while exports and investments continued to grow. This means we can expect a strong rebound of the economy in 2021, where GDP is expected to grow between 5%-6%. Similar growth rates are expected in 2022, as well.

Multi-vector policies

By not being a member of the European Union, Serbia was unable to access EU development funds for stable financing of its transport and other civil infrastructure. For years, the regional infrastructure was neglected, until an old friend came to the rescue. In 2009 Serbia signed a strategic cooperation deal with China, which provided full financial and logistical support in infrastructure development. The first project started in 2011 and since then, projects Serbia contracted with China have been worth over €10 billion, including motorways, high-speed railways, energy, and public utilities. The Sino-Serbian partnership has been growing over the years and besides preferential development funds, it now covers wide cooperation in various interstate projects, from education to security. Chinese companies also invested several billions of euros in the Serbian industry, including mining, metallurgy, electric and home appliances, car parts, etc. We can expect this cooperation to deepen further in the coming years, with even larger-scale projects and investments on the horizon.

How much steam is there in this cycle?

This is not an ordinary construction cycle, at least not in its length, potency or context. Although construction output levels were on their historical bottom when the cycle began, its size and distribution prove this is a farther-reaching process. Such a strong recovery in construction levels is indicating an economic shift, which could produce a sustained expansion in the coming years. It can be expected for Serbia to reposition itself as a leading regional economy, and construction outputs to continue breaking historical records. While some of the construction sub-segments will eventually mature and consolidate, the overall trend in total construction figures will maintain an upward direction for several more years. The huge and long-delayed civil-engineering projects will lead construction growth in the forecasts, but buildings shouldn’t fall too much behind. The basis for growth in the construction of buildings is also strong, but its trajectory will be less pronounced and more cyclical.

Ongoing expectations

Current forecasts are showing the cycle will continue until 2023, with a particularly strong performance of civil engineering. Major civil sub-segments will be roads and railways, but other transport infrastructure and energy will also likely break new records in the coming period. Building construction should decelerate its growth rates and even top this cycle in some segments, but the overall trend is to remain positive. We expect the residential segment to maintain its growth rates until 2023, while the non-residential one will probably consolidate in 2021 and return to growth in 2022. It is possible that this cycle can even surpass the current estimates in some scenarios. A lot of external factors can affect mid-term forecasts, so it still remains to be seen how it will all play out.

https://www.property-forum.eu/news/serb ... -2021/8668
 
http://www.politika.rs/articles/details/478809

Председник Србије Александар Вучић пренео је данас новинарима најновију прогнозу ММФ-а за Србију према којој ће раст БДП-а у 2021. години износити шест одсто.

Вучић је додао да је ММФ променио процену за Србију у за 2022. годину са 3,8 на 4,5 одсто.

Такође, ММФ каже да Србија ове године упркос огромном улагању у војску и инвестиционе радове неће имати јавни дуг већи од 60,3 одсто и да ће јавни дуг онда отпочети да пада.

Председник је рекао раст БДП-а значити да ће просечна плата у Србији већ од 1. јануара бити већа од 600 евра, а у Београду преко 770 или 780 евра, као и да ће ова година бити завршена са БДП-ом већим од 50 милијарди евра.

Биће пара за још инфраструктурних пројеката!

8) :bubanj:
 
50млрд пута 0.06 или 0.07 је између 3млрд и 3,5млрд новог промета што даље значи, пута 0,2 стопа пдв'а, то је 600м до 700м евра новог прихода у државну касу само од пдв'а. А утицаће то и на порез на добит, акцизе итд, рецимо да заокружимо на 1млрд евра више у каси Србије само у 2021 години :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=850190#p850190:2e8nycti je napisao(la):
filip14586 » 15 May 2021 10:44 pm[/url]":2e8nycti]50млрд пута 0.06 или 0.07 је између 3млрд и 3,5млрд новог промета што даље значи, пута 0,2 стопа пдв'а, то је 600м до 700м евра новог прихода у државну касу само од пдв'а. А утицаће то и на порез на добит, акцизе итд, рецимо да заокружимо на 1млрд евра више у каси Србије само у 2021 години :)

Nadam se da povecaju akcize, freelancerima porez kao i da povecaju porez na imovinu recimo.
Doprinose bi trebalo smanjiti ali da se poveca porez na prihod.

Trebaju nam drzavni prihodi x10 odavde da bi moglo nesto konkretnije da se uradi.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=850212#p850212:3t3s2wo3 je napisao(la):
vradovic » Ned Maj 16, 2021 1:49 am[/url]":3t3s2wo3]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=850190#p850190:3t3s2wo3 je napisao(la):
filip14586 » 15 May 2021 10:44 pm[/url]":3t3s2wo3]50млрд пута 0.06 или 0.07 је између 3млрд и 3,5млрд новог промета што даље значи, пута 0,2 стопа пдв'а, то је 600м до 700м евра новог прихода у државну касу само од пдв'а. А утицаће то и на порез на добит, акцизе итд, рецимо да заокружимо на 1млрд евра више у каси Србије само у 2021 години :)

Nadam se da povecaju akcize, freelancerima porez kao i da povecaju porez na imovinu recimo.
Doprinose bi trebalo smanjiti ali da se poveca porez na prihod.

Trebaju nam drzavni prihodi x10 odavde da bi moglo nesto konkretnije da se uradi.
Svašta... šta misliš da malo sjašete i okrenete se rashodnoj strani budžeta, povećate transparentnost i smanjite korupciju?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=850217#p850217:19ie63qv je napisao(la):
TheGray » 16 May 2021 03:11 am[/url]":19ie63qv]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=850212#p850212:19ie63qv je napisao(la):
vradovic » Ned Maj 16, 2021 1:49 am[/url]":19ie63qv]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=850190#p850190:19ie63qv je napisao(la):
filip14586 » 15 May 2021 10:44 pm[/url]":19ie63qv]50млрд пута 0.06 или 0.07 је између 3млрд и 3,5млрд новог промета што даље значи, пута 0,2 стопа пдв'а, то је 600м до 700м евра новог прихода у државну касу само од пдв'а. А утицаће то и на порез на добит, акцизе итд, рецимо да заокружимо на 1млрд евра више у каси Србије само у 2021 години :)

Nadam se da povecaju akcize, freelancerima porez kao i da povecaju porez na imovinu recimo.
Doprinose bi trebalo smanjiti ali da se poveca porez na prihod.

Trebaju nam drzavni prihodi x10 odavde da bi moglo nesto konkretnije da se uradi.
Svašta... šta misliš da malo sjašete i okrenete se rashodnoj strani budžeta, povećate transparentnost i smanjite korupciju?

Treba na obe strane drzava da pritiska. Rashodna strana, vece sprecavanje sive ekonomije, pametni POS citaci, elektronske fakture, napraviti da je krivicno delo za one sto vrse utaju poreza tipa prijavljuju zaposlene na minimalac i slicno.

Naravno pored toga veci porez na imovinu, veci poreze freelancerima kao i veci porez na prohod su potrebni.
Akcize bi takodje ja povecao barem za duplo. Sto vise poreza da se slije u drzavnu kasu.
 
Akcize su već enormno visoke. Zahvatanje države u recimo ceni 1l bezolovnog je 50%, akciza+ pdv, gde ćeš više, svakako imamo najskuplje gorivo u regionu. Šta je uopšte taj porez na prihod koji pominješ?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=850221#p850221:3s1wdd39 je napisao(la):
TheGray » 16 May 2021 03:35 am[/url]":3s1wdd39]Akcize su već enormono visoke. Zahvatanje države u recimo ceni 1l bezolovnog je 50%, akciza+ pdv, gde ćeš više, svakako imamo najskuplje gorivo u regionu. Šta je uopšte taj porez na prihod koji pominješ?

Jos povecati kako bi se destimulisali ljudi da voze na gorivo koga nemamo i da prelaze na drugacije vidove transporta.

Imas dve osnovice 10% i 15% kada zaradjujes iznad 20k eura godisnje oporezujes se.
U US za mene je npr je 55% i ima vecu skalu.

Ovo je jedan od poteza za svaku pohvalu. Samo ne vidim razlog da pojeftinjuju rakiju.
https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/ ... h-sirovina


Izjava Ministra finansija vezana za BDP - Rast 7% - Da li mozemo da budemo Ekonomski tigar?
https://www.glas-zajecara.com/mali-ocek ... dam-odsto/

Ministar finansija Siniša Mali kazao je danas da je uveren da će Srbija ove godine ostvariti rast bruto domaćeg proizvoda od preko šest odsto, a da veruje da će on biti blizu sedam odsto.
 
A koji je prag u US za 55%, ako je u Srbiji na jadnih 20k € godišnje, na koje si vec platio pune poreze i doprinose?

A ovo za povećanje cene goriva me podseti na Dragišu Binića: “Što litar benzina nije 100€ pa da samo ja mogu da se vozim?”
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=850223#p850223:492m3c67 je napisao(la):
TheGray » 16 May 2021 04:07 am[/url]":492m3c67]A koji je prag u US za 55%, ako je u Srbiji na jadnih 20k € godišnje, na koje si vec platio pune poreze i doprinose?

A ovo za povećanje cene goriva me podseti na Dragišu Binića: “Što litar benzina nije 100€ pa da samo ja mogu da se vozim?”
Ja sam svakako elektrican a najcesce zapravo idem pesaka. Nije fora "da se samo ja vozim" nego da se destimulisu svi koji voze na gorivo.
Struju imamo. Plus akcize ce napuniti budzet sto treba svakome da bude vaznije od licnih finansija.

Federal (ovo je kao EU kada bi naplacivala tax sto je realno ocekivati da se dogodi)
https://taxfoundation.org/publications/ ... -brackets/

State (Kalifornija)
https://www.nerdwallet.com/article/taxe ... -state-tax

Na to idu jos i doprinosi (penziono, zdravstveno i slicno)


U sustni treba vise oporezivati + stegnuti da nigde ne curi. :)
 
Дестимулисати потрошњу горива када се све оспособи за увођење алтернативе, брзе пруге (и електрификација), брзи пуњачи и распрострањеност истих, и да се струја која се користи за пуњење тих возила не долази од сагоревање угља. Тренутно повећавати акцизе нема смисла јер је што каже врадовић захватање високо, али би повећање привредне активности повећало и потрошњу горива као енергента и тиме би се више прикупило у касу од акциза.

Зато мислим да би требао бити примарни циљ државе да што пре развије замену за угаљ.
 
Dodatno povećanje poreza na imovinu bi predstavljalo reketiranje ljudi (uglavnom penzionera, maksimalna penzija je stotinjak hiljada dinara) koji imaju nekretnine na atraktivnim lokacijama, i primoravanje na prodaju raznim skorojevićima sa upitnim poreklom kapitala.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=850225#p850225:1pwmg0d5 je napisao(la):
vradovic » Нед Мај 16, 2021 6:52 am[/url]":1pwmg0d5]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=850223#p850223:1pwmg0d5 je napisao(la):
TheGray » 16 May 2021 04:07 am[/url]":1pwmg0d5]A koji je prag u US za 55%, ako je u Srbiji na jadnih 20k € godišnje, na koje si vec platio pune poreze i doprinose?

A ovo za povećanje cene goriva me podseti na Dragišu Binića: “Što litar benzina nije 100€ pa da samo ja mogu da se vozim?”
Ja sam svakako elektrican a najcesce zapravo idem pesaka. Nije fora "da se samo ja vozim" nego da se destimulisu svi koji voze na gorivo.
Struju imamo. Plus akcize ce napuniti budzet sto treba svakome da bude vaznije od licnih finansija.

Federal (ovo je kao EU kada bi naplacivala tax sto je realno ocekivati da se dogodi)
https://taxfoundation.org/publications/ ... -brackets/

State (Kalifornija)
https://www.nerdwallet.com/article/taxe ... -state-tax

Na to idu jos i doprinosi (penziono, zdravstveno i slicno)


U sustni treba vise oporezivati + stegnuti da nigde ne curi. :)

Боже колико ниси у праву не знам ни где бих започео
 
Ок ипак ћу да одговорим

Водећи се твојом меркантилистичком логиком да је важније да режим располаже са што више пара него да народ има шта да једе:

1. Стратегија присиљавања људи да користе транспорт на струју би била глупа и да постоји смислена алтернатива за већи део популације што не постоји. Електрични аутомобили су неприступачни за 99,99% популације а ништа друго није алтернатива осим два, три главна пружна правца која су електрификована што значи да готово цела популација не би ни могла да се пребаци на струју и да хоће и дизање акциза би само осиромашило људе без икакве користи - утолико пре што иовако увозимо струју
2. Права штета од дизања акциза би погодила привреду јер дефинитивно не би могли да пребаце своје камионе, шлепере и сл. на струју што би јако негативно утицало на економски раст, успоравајући га а самим тим дугорочно смањујући приходе у буџет које то мало дизање акциза не би могло да надомести
3. У економији постоји нешто што се зове Лаферова крива која подразумева да људи нису мазге који се могу мусти до бесвести већ ће у једном тренутку дизање пореза да доводи до смањења прихода од истих јер више нема шта да се отима, људи немају новца да покрећу бизнисе, фирме се гасе итд.

LafferCurve2-3509f81755554440855b5e48c182593e.png


Ми већ имамо екстремно високе порезе за свој ниво економског развоја које ни издалека не одговарају државним услугама и њиховом квалитету које добијамо

4. Управо та Калифорнија коју си поменуо је у огромном проблему због својих високих пореза јер (као и неке друге америчке државе које су се водиле њеним примером) има негативни демографски прираштај јер људи беже из ње главом без обзира у државе са нижим порезима попут Тексаса. Ми и овако имамо проблем са одливом становништва, додатно пумпање пореза ће то само погоршати - поготово сада када огроман број људи ради преко интернета

https://www.ocregister.com/2019/10/...ft-california-last-year-vs-arrived-a-38-jump/
https://www.foxbusiness.com/money/california-tax-hike-significant-migration-of-millionaires

5. Мит је да државно трошење само по себи може да појача економију јер држава троши паре које је из економије и узела. Та идеја је применљива искључиво током дефлаторне спирале када цене ненормално падају јер се производи више него што се троши што је проблем који Србија никад није имала нити ће икада имати. Очекивање да ће економију да стимулише то што ће држава да узме паре од грађана да би дала паре грађанима је пресипање из шупљег у празно.

Инвестиције у јавну инфраструктуру могу да доведу до квалитетног раста економије (а самим тим и буџетских прихода) али то јако пуно зависи од тога у шта се улаже и колика је конкретна корист од тих инвестиција што је јако велика дебата међу стручњацима. Нама се и фонтана на Славији рачуна као "инвестиција" али је сасвим јасно да изградња музичке фонтане неће ојачати економију Београда и да би новац потрошен на њу био боље потрошен да су нпр. занатске (craft) пиваре могле да га троше на ширење производних капацитета

Бугарска је одличан пример јер и са лошијом инфраструктуром од Србије има бољи економски раст и одавно нас је престигла. Опет, не кажем да јавне инвестиције нису добре за раст економије генерално али говорим да је јако важно да се њима добија функционалност која штеди/ствара паре да би постојала економска корист од такве инвестиције. То је чињеница коју 99,99% јавних сектораша у Србији не разуме и неће да разуме. Да се тиме воде разумели би да је нпр. подземни тунел који повезује Др. Ивана Рибара и Булевар Ендија Ворхола био економски много значајнији него нови мост на Сави који мења постојећи. Прва инвестиција драстично смањује време и гужву повезујући Чукарицу и Нови Београд / Земун док је друга инвестиција пука естетска промена.

Мало је чак и иронично јер је управо актуелни режим дошао са неолибералном реториком резања пореза зарад дизања економског раста а ти заступаш супротно и кријеш се иза резултата актуелног режима

Наравно, свако коме је важније да политичари располажу са што више пара него да се животни стандард грађана повећава припада 17. веку и није ни издалека у праву; само сам хтео да напоменем како и из такве перспективе то што причаш нема апсолутно никакве економске логике.
 
@Kailan, mislim da nisi razumeo koja je jedna od osnovnih uloga poreza u danasnjem neliberalnom svetu, a to je da smanje razlike izmedju (ultra) bogatih i siromasnih, i sprece topljenje srednje klase.

Takodje za CA vs TX, ne beze ljudi zbog poreza vec zbog ludackih cena, pre svega nekretnina a onda i usluga u golden state, a do toga je upravo dovelo nekontrolisano gomilanje kapitala i moci na jednom mestu.
 
@ДанМрмота Хвала најлепше :sesir:

@Ћико Тврдње које си изнео су у контрадикцији, ако високи порези успешни у децентрализацији капитала онда нема разлога да дође до концентрације истог у Калифорнији која је јако дуго позната по левичарским мерама и високим порезима. Требало би онда да лудачке цене буду у Тексасу који је далеко либералнији и има ниже порезе. Другим речима, средња класа би бежала из Тексаса у Калифорнију, не обрнуто.

Покушај редистрибуције капитала високим порезима у 21. веку је осуђен на неуспех јер се капитал лако пребаци тамо где су порези нижи и свака држава која је покушала да се тако прави паметна се опекла. Притом, редистрибуција је бесмислена у земљи где је економска неједнакост последица разлике у платама а не разлике у власништву производних погона, деоница итд. Ми имамо релативно јако мали број људи богатијих од просека да су богатији стриктно од власништва капитала а не позиције коју обављају (политичари, директори итд.). Нама се економска неједнакост драстично смањила након резања трошкова и плата у јавном сектору

fredgraph.png
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=850597#p850597:10jg57de je napisao(la):
Kailan » Pon Maj 17, 2021 12:19 pm[/url]":10jg57de]
@Ћико Тврдње које си изнео су у контрадикцији, ако високи порези успешни у децентрализацији капитала онда нема разлога да дође до концентрације истог у Калифорнији која је јако дуго позната по левичарским мерама и високим порезима. Требало би онда да лудачке цене буду у Тексасу који је далеко либералнији и има ниже порезе. Другим речима, средња класа би бежала из Тексаса у Калифорнију, не обрнуто.
Balon u Kaliforniji nije nastao zbog poreza, vec zbog globalizacije i IT expanzije.

Покушај редистрибуције капитала високим порезима у 21. веку је осуђен на неуспех јер се капитал лако пребаци тамо где су порези нижи и свака држава која је покушала да се тако прави паметна се опекла.
Dobro, i sta ti predlazes da bi se resio ogroman (mozda i najveci) problem savremenog sveta, nejednakost ?

Takodje, postoje inicijative za globalnim porezom, sto je potpuno opravdano i razumno.
Logicki gledano, u globalizovanom svetu i porez treba da bude globalan.
Poreske rajeve "ubediti" kao i tolike do sada, pokojim tomahawkom :)

Притом, редистрибуција је бесмислена у земљи где је економска неједнакост последица разлике у платама а не разлике у власништву производних погона, деоница итд. Ми имамо релативно јако мали број људи богатијих од просека да су богатији стриктно од власништва капитала а не позиције коју обављају (политичари, директори итд.). Нама се економска неједнакост драстично смањила након резања трошкова и плата у јавном сектору
Manja nejednakost kod nas je posledica komunisticke proslosti, nerazvijenosti, sankcija itd.
Ali raste.
Odakle ti ovo da nejednakost ima veze sa rezanjem plata javnom sektoru, ne vidim nikakvu vezu, cak bi rekao da povecava nejednakost, jer vec danas su plate vece van javnog sektora.
 
Balon u Kaliforniji nije nastao zbog poreza, vec zbog globalizacije i IT expanzije.

Нисам рекао да је настао због пореза него да је контрадикторно инсистирати да су високи порези ефикасни у децентрализацији капитала и узимати земљу где су високи као пример високе централизације капитала

Dobro, i sta ti predlazes da bi se resio ogroman (mozda i najveci) problem savremenog sveta, nejednakost ?

Олакшавање богаћења сиромашнима, уклањање баријера и смањење порезима нижој и средњој класи. Богаташи ће бежати из државе која им диже порезе али неће бежати из државе која смањује порезе сиротињи. Апсолутно гледано, богаташи свеједно пуне много већи део буџета него сиротиња па је фискално лакше и поднети укидање пореза/препрека сиротињи.

Такође је препоручљиво да се напусти политика пара без покрића настала укидањем златног стандарда јер је то омогућило да цене расту брже од примања што користи само банкама и корпорацијама док штети обичним људима

Иначе глобално гледано, економска неједнакост не расте. Расте само у оквиру западних држава које покушавају да пумпају раст штампањем пара док се радна места селе у неразвијеније земље а број радника код њих повећава услед имиграције.

Takodje, postoje inicijative za globalnim porezom, sto je potpuno opravdano i razumno.
Logicki gledano, u globalizovanom svetu i porez treba da bude globalan.
Poreske rajeve "ubediti" kao i tolike do sada, pokojim tomahawkom :)

Логички је за развијене земље које желе да задрже свој капитал, инвестирање у земље са нижим порезима и јефтинијом радном снагом је главни покретач развоја у трећем свету због кога развијене земље и испаштају. Цела Америка је и изграђена јер је било јефтиније имати фирму тамо него у Европи. Србији нпр. уопште није у интересу да трошкови пословања буду исти у Немачкој и у Србији јер нико онда не би улагао у Србију.

Manja nejednakost kod nas je posledica komunisticke proslosti, nerazvijenosti, sankcija itd.

Мања у односу на шта? Имамо вишу економску неједнакост од већине капиталистичких земаља а нижу од Русије и Кине https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_income_equality


Не расте.

Odakle ti ovo da nejednakost ima veze sa rezanjem plata javnom sektoru, ne vidim nikakvu vezu, cak bi rekao da povecava nejednakost, jer vec danas su plate vece van javnog sektora.

Нису https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=02&dd=19&nav_id=1507595

Опет, највећи утицај на неједнакост у примањима у Србији има висина плате јер је само јако мали проценат људи тај који зарађује стриктно од свог капитала. Да се на 5 година замрзну плате у јавном сектору свима који приходују преко 1000 евра Џини коефицијент би драматично пао.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=850646#p850646:32ymemjl je napisao(la):
Kailan » Pon Maj 17, 2021 2:13 pm[/url]":32ymemjl]
Balon u Kaliforniji nije nastao zbog poreza, vec zbog globalizacije i IT expanzije.

Нисам рекао да је настао због пореза него да је контрадикторно инсистирати да су високи порези ефикасни у децентрализацији капитала и узимати земљу где су високи као пример високе централизације капитала
Samo sam konstatovao da teza da ljudi beze iz CA pre svega zbog visokih poreza, nije tacna, vec beze zbog suludih cena svega i svacega. CA vs TX se ne moze uzimati kao primer da li porezi smanjuju ili povecavaju nejednakosti.

Dobro, i sta ti predlazes da bi se resio ogroman (mozda i najveci) problem savremenog sveta, nejednakost ?

Олакшавање богаћења сиромашнима, уклањање баријера и смањење порезима нижој и средњој класи. Богаташи ће бежати из државе која им диже порезе али неће бежати из државе која смањује порезе сиротињи. Апсолутно гледано, богаташи свеједно пуне много већи део буџета него сиротиња па је фискално лакше и поднети укидање пореза/препрека сиротињи.
Ovo je sve lepo, samo odakle drzavi lova da bi napravila dobre skole, bolnice, puteve za sve, a ne samo za bogate kaste u njihovim dzentrifikovanim krajevima ?

Такође је препоручљиво да се напусти политика пара без покрића настала укидањем златног стандарда јер је то омогућило да цене расту брже од примања што користи само банкама и корпорацијама док штети обичним људима
Slazem se, samo sto je trenutno toliko dugova, da bi prestanak stampanja doveo do masovnih bankrota svih i svega.

Иначе глобално гледано, економска неједнакост не расте. Расте само у оквиру западних држава које покушавају да пумпају раст штампањем пара док се радна места селе у неразвијеније земље а број радника код њих повећава услед имиграције.
Ja i pricam o rastu nejednakosti na Zapadu, Istok raste, i tamo svi imaju koristi od globalizacije, i bogati i siromasni, za razliku od Zapada.
Znaci poenta je: na Zapadu korist (i to ogromnu) imaju bogatasi, a gube srednja i niza klasa. Po meni, taj racun treba rasporediti.

Takodje, postoje inicijative za globalnim porezom, sto je potpuno opravdano i razumno.
Logicki gledano, u globalizovanom svetu i porez treba da bude globalan.
Poreske rajeve "ubediti" kao i tolike do sada, pokojim tomahawkom :)

Логички је за развијене земље које желе да задрже свој капитал, инвестирање у земље са нижим порезима и јефтинијом радном снагом је главни покретач развоја у трећем свету због кога развијене земље и испаштају. Цела Америка је и изграђена јер је било јефтиније имати фирму тамо него у Европи. Србији нпр. уопште није у интересу да трошкови пословања буду исти у Немачкој и у Србији јер нико онда не би улагао у Србију.
Mislio sam na situaciju da bogatas uzme drzavljanstvo nekog egzoticnog poreskog raja i placa procentualno mnogo manje poreze od cistacice na minimalcu.
Logicno je da kapital ide tamo gde su manji troskovi, i nisam na to mislio, to su prirodni tokovi kapitala, ali ovo gore je ocigledna prevara, doduse legalna.

Odakle ti ovo da nejednakost ima veze sa rezanjem plata javnom sektoru, ne vidim nikakvu vezu, cak bi rekao da povecava nejednakost, jer vec danas su plate vece van javnog sektora.

Нису https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=02&dd=19&nav_id=1507595
1. Ovo je podatak iz 2019. otada su plate dosta porasle u privatnom sektoru.
2. Morate jedno da shvatite, to isto ne kapiraju ovi sto diskutuju o stanovima, u Srbiji je velika razlika izmedju prijavljene i stvarne plate u privatnom sektoru.
 
Kailan":t3fjjdqa je napisao(la):
3. У економији постоји нешто што се зове Лаферова крива која подразумева да људи нису мазге који се могу мусти до бесвести већ ће у једном тренутку дизање пореза да доводи до смањења прихода од истих јер више нема шта да се отима, људи немају новца да покрећу бизнисе, фирме се гасе итд.



Ми већ имамо екстремно високе порезе за свој ниво економског развоја које ни издалека не одговарају државним услугама и њиховом квалитету које добијамо

Laferova kriva je poprilično osporavana u ekonomiji, a nije se dobro pokazala ni u praksi. Najbolji primer je krah američke fiskalne politike za vreme Rolanda Regana koji je svoj ekonomski program zasnivao na Laferovoj krivi.
 
Реган је био муљатор који је упорно радио супротно сопственим речима; обећао смањење државног трошења укидајући социјалне програме да би те паре преусмерио на војску, обећао пореске олакшице да би повећао порезе у другим пољима, обећао дерегулацију да би увећао баријере за међународну трговину. Свака фискална политика би била угрожена када неко експоненцијално повећава државно трошење

gov-spending-full.png


У економији се оспорава тачка максимума Лаферове криве јер се обично користи за дневнополитичке играрије. Јако тешко ћеш наћи економисту који верује да се порези могу бесконачно повећавати без да приходи од њих временом крену да опадају
 
Ovo je sve lepo, samo odakle drzavi lova da bi napravila dobre skole, bolnice, puteve za sve, a ne samo za bogate kaste u njihovim dzentrifikovanim krajevima ?

Најсиромашнији слојеви становништва јако мало доприносе буџету и пореске олакшице за њих би се лако надокнадиле укидањем непотребног трошења

Slazem se, samo sto je trenutno toliko dugova, da bi prestanak stampanja doveo do masovnih bankrota svih i svega.

У праву си. Мада, мислим да се слом западне економије или бар дуги период стагнације више не може избећи шта год да се деси. Једина нада је да ће остатак света научити нешто из тога и престати да фантазира о економском расту као последици штампања пара јер је то увек грађење куле на ваздуху.

Бојим се да ће економски дискурс у 21. веку постати све екстремнији између класичног либерализма са једне стране и марксизма са друге јер је тзв. "Њу Дил" потпуно фејловао да испуни своја обећања

Ja i pricam o rastu nejednakosti na Zapadu, Istok raste, i tamo svi imaju koristi od globalizacije, i bogati i siromasni, za razliku od Zapada.
Znaci poenta je: na Zapadu korist (i to ogromnu) imaju bogatasi, a gube srednja i niza klasa. Po meni, taj racun treba rasporediti.

Распоређивање те користи на Западу би значило завртање славине за остатак света тако да немам претерано емпатије према мукама западне средње класе која не може да приушти најновији ајфон. Важније ми је да се смањује глад у свету него да просечан Немац има раст животног стандарда из године у годину

Mislio sam na situaciju da bogatas uzme drzavljanstvo nekog egzoticnog poreskog raja i placa procentualno mnogo manje poreze od cistacice na minimalcu.
Logicno je da kapital ide tamo gde su manji troskovi, i nisam na to mislio, to su prirodni tokovi kapitala, ali ovo gore je ocigledna prevara, doduse legalna.

То да, али само показује колико су постојећи порески системи глупо замишљени и непогодни за глобализам. Ако неко може законито да избегне да плаћа порез у земљи у којој производи и троши онда је проблем у пореском систему те земље.

1. Ovo je podatak iz 2019. otada su plate dosta porasle u privatnom sektoru.
2. Morate jedno da shvatite, to isto ne kapiraju ovi sto diskutuju o stanovima, u Srbiji je velika razlika izmedju prijavljene i stvarne plate u privatnom sektoru.

Не знам колико су порасле али знам да плата у приватном сектору јако често каска за јавним (не могу да нађем нигде графикон на ту тему и то ме нервира).

Разлика између пријављене и стварне плате може да иде у оба смера, узимајући у обзир да добар део радника у приватном сектору ради за мање од пријављене плате (чак и враћају у кешу део)
 
Vrh